Rezultati pretrage

Original i jednostavan široki prilaz.

Ma.. u 5 do 12. Druge talente ima. ... Realno ni sad nije kasno da se napravi siva sokla i vjenci napola bifora i zvonikâ.

Najčudnije je što je savremeni (vrhunski!) arhitekta koji nije crkvograditelj/protoneimar uzeo da gradi Hram. https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Branko_Pe%C5%A1i%C4%87_(arhitekta) Pogledajte publikacije, čovjek je sve ali ne to. U odnosu na Deroka...

U Budvi se planira gradnja Sabornog Hrama Svetog Marka. https://mne.europrojekt.me/project/hram-svetog-marka-budva Baš lijepo :)

Stalno gledam originalnu fasadu i razmišljam koliko je perfektan dizajn crkve. Kulminacija našeg izučavanja vizantije. Mnogo više paralelnih linija, ritma, prirodnog sloga i teksture kamena, vizantijskih potpisa. Jeste velika za naše uslove ali za svjetske/ruske katedrale i nije toliko visoka...

Čitao sam negdje da ni Agia Sofija nije odmah sva pozlaćena. Mnoge kupole i zidovi su prvo bile oslikane cvetnim dekoracijama i simbolima. Pa su postepeno carevi i ostali imućni sponzorisali mozaik po mozaik. A mi hoćemo sve odmah ccc...

Agia Sofija Trebizonta, moguća inspiracija ulaza Hramu

Naravno ni bela boja nije sporna. Nego suptilni ornamenti koji su sljušteni. Sokla, izraženiji polukružni lukovi iznad prozora i zidići, stubovi na zvonicima, bordura je cik-cak svetla a ne crveno-braon glatka. Em su lepi i tradicionalni a čak takva granularnost povećava utisak veličine...

Na ornamentiku mislim pre svega. Dosta je ispeglano i otklonjeno u pokušaju moderne stilizacije. Materijal nije sporan. I vertikalna orjentacija sa vidljivim linijama/medjuprostorima je prozaična i svakodnevna. Čak i onaj roze mermer na modernoj biblioteci (u pasareli) deluje...

U fasadi nije potpuno ispoštovan tradicionalni (vizantijski) dekorativni jezik. A tradicija je u sakralnoj gradnji sve.

Naravno beton nije dovoljan ali opšti dojam pomalo podseća na teksturu i boju prirodnog kamena. I nove cakum-pakum kamene crkve od početka deluju evokativno na tradiciju.

Polukružni lukovi i "bedemi" oko otvora, cik-cak kameni frizovi i venci, sokla. Bilo na originalu a to je sve izbačeno i ispeglano iz nekog razloga. Džamije su tako ispeglanije i slobodnije s detaljima a Vizantijske crkve imaju striktniji, bogat dekorativni jezik.

Previše belo. Da je prirodniji bilo bi top. Trebali su dati barem fasadu nekom iskusnome u sakralnom stilu. Pedja Ristić itd.

lepa Crkva Sv. Konstantina i Helene u Glifadi, Grčka. Ima sličnosti.

Mitrović raspored otvora i ornamenata nisu skroz tradicionalni ali detaljna ciglena fasada jeste. Svakako prelepo. Kalatrava i previše reduktivan, al nazire se suština. Može jer Njujork. Deroko undisputed king of neo-byzantine 😎💪💯 Objekat uvek prilagođen okruženju, od Splita do Kumanica.

Gledam nešto Dom Narodne Skupštine Srbije. Auh što se lepo znalo s mermerom u to doba Kraljevine, eeeee. :love: Sjajan, prošaran, luksuzan ali suptilnih boja. Baš je fin "kontrast" Doma sekularne vlasti, koji je idealno jednostavna klasična zgrada, i Hrama, verskog doma koji je idealno...

Čak i suveniri imaju bolju, horizontalnu, orijentaciju fasadnog kamena 😁 A i silueta je ispala malo vitkija i time više elegantna 🤔

I unutra se malo odstupilo od originalnog dizajna. Više je bilo kamena sa pletirnom dekoracijom. A manje zlatnog mozaika, pa je sve izgladalo sa više ravnoteže i simetrije. Možda je bilo i prostora i za zeleni ili crveni mermer do početka polukupola što stvara vizuelni ritam. Pažnja bi bila...