Rezultati pretrage

Mogao bih da razumem tvoju potrebu za slobodom izbora, to jeste suštinska vrednost. Ali u praksi, sloboda da izabereš drugo radno mesto često postoji samo za privilegovane ili one u deficitarnim zanimanjima. Za većinu, naročito u unutrašnjosti, taj izbor je uglavnom: idi u veći grad ili idi...

Slažem se da Beograd ima prirodno dobru poziciju, tu se ukrštaju putevi, železnice i reke, i to jeste prednost nezavisno od statusa glavnog grada. Ali ta prednost se dodatno multiplicira kada sav javni i privatni kapital ide na istu tačku, dok se drugi regioni, čak i oni sa potencijalom (poput...

Slažem se, niko ne traži savršenstvo, ali osnovne stvari kao što su posao, kvalitetno obrazovanje i zdravstvena zaštita moraju da budu dostupni da bi neko mogao da ostane ili se vrati. Sve ostalo je zaista plus koji može da se gradi vremenom. Ipak, frustracije ljudi često nastaju baš zbog toga...

Super, drago mi je da se razumemo u osnovi. Da, bilo je svakakvih komentara, od nema Glovo do ne mogu bez pozorišta, ali to su više simptomi šireg osećaja da nema dovoljno, nego konkretni zahtevi. Kad neko napiše da mu smeta što nema bioskop, retko to znači da ide svaki dan u bioskop, već mu...

U potpunosti se slažem da nije sve crno-belo i da ni Beograd nije sinonim za život dostojan čoveka, kao što ni unutrašnjost nije sinonim za propast. Tvoja poenta da Palanka ne može da se meri s većim gradovima, ali ipak ima svoj potencijal, stoji i tu smo apsolutno na istim talasnim dužinama...

Zahvaljujem ti na temeljnoj analizi, ovo je do sada najkonstruktivniji pregled u diskusiji. U mnogo čemu se slažemo, naročito oko toga da Beograd, kao veći grad, logično nudi više sadržaja, ali da to ne znači automatski da je život van njega nedostojan. I u tome se zaista mora povući crta između...

Ne prebacujem ja sve na sistem, ali ne možemo ni da se pravimo da pojedinci mogu da reše strukturne probleme koji traju decenijama. Niko ne traži Starbucks ni umetničko klizanje, to je strawman. Ovde se govori o dostupnosti kvalitetnog obrazovanja, zdravstva, tržišta rada i osnovne...

Super što smo konačno došli do racionalnog dela rasprave, slažem se s dosta toga što si naveo, posebno oko ulaganja u obrazovanje, zdravstvo i međugradsku povezanost. To su osnove svake ozbiljne decentralizacije. Ali ne bih baš banalizovao razliku između ličnih preferenci i sistemskih faktora...

Tačno je da neće svakome Batajnica biti dovoljno dobra, ali pitanje nije da li svi žele da imaju pozorište ispod prozora, već da li je normalno da osnovni sadržaji, bazen, bioskop, pristojan prevoz, lekar, budu nedostupni u delu glavnog grada koji ima više stanovnika od većine gradova u Srbiji...

Pitanje zašto ulagati u mesto koje gubi stanovništvo deluje logično, ali u stvarnosti, upravo ta logika održava začarani krug propadanja. Mesta gube stanovništvo upravo zato što niko ne ulaže. A niko ne ulaže, jer gube stanovništvo. Ako niko ne prekine krug, cela zemlja postaje Beograd + prazna...

U redu, idemo redom i konkretno. Ne tvrdim da Beograd nudi sve što je esencijalno za život. Tvrdim da nudi najveću koncentraciju raznovrsnih prilika i opcija, u poslu, obrazovanju, zdravstvu, kulturi, zabavi, umrežavanju. To ne znači da ništa od toga ne postoji van Beograda, nego da ih nema u...

Tačno je da u poslednjih 10–15 godina većina greenfield investicija ide u unutrašnjost, Niš, Loznica, Inđija, Sremska Mitrovica, Leskovac, Kruševac, Kraljevo, itd. Radna mesta se često otvaraju tamo gde je radna snaga jeftinija, lokalne samouprave poslušne, i zemljište/zgrade subvencionisane...

U pravu si da nijedna zemlja nema savršenu ravnotežu, i da Beograd kao najveći grad ima više ponude to, niko nije osporavao. Ali hajde da razložimo: Institucije – tačno je da Niš ima kardiološki centar, ali Beograd ima većinu referentnih ustanova za specijalističku negu, uključujući institute i...

Tačno, to i jeste poenta, prirodno je da Beograd nudi više. Ali problem je što to onda povlači ceo sistem za sobom, pa se investicije, ljudi i sadržaji preliju isključivo u Beograd, dok se ostatak zemlje prazni. Nije sporno da Beograd ima više, sporno je što drugde ne postoji ni minimum da bi...

Marikse, razumem da ti je dosadilo ponavljanje sličnih argumenata, ali hajde ipak da zadržimo nivo i ne idemo u vređanje. Nisam rekao da nijedan grad u Srbiji ne nudi osnovne životne ciljeve, rekao sam da Beograd trenutno nudi najveću koncentraciju prilika, što ne znači da su drugi gradovi...

Razumem frustraciju, pogotovo ako neko živi u delovima grada koji često ne dobijaju ni deo pažnje koju zaslužuju. Ali hajde da razdvojimo dve stvari: jedna je pogrešan i prepotentan ton (nedostojan čoveka sa fakultetom i slično), a drugo je činjenica da razlike u kvalitetu infrastrukture...

Naravno da neko mora da ostane da bi došlo do decentralizacije, ali upravo zato što ne možeš očekivati da ljudi ostanu samo iz principa, već im moraš dati dovoljno dobrih razloga. Ljudi ne napuštaju svoje gradove zato što su neodgovorni prema zajednici, već zato što procenjuju gde im je život...

Baš tako. Umesto da se sistemska centralizacija, nejednak razvoj i nepostojanje ozbiljne regionalne politike analiziraju kao uzroci migracija, prebacuje se krivica na pojedinca, da je razmažen, da se kurči, da je problem u njegovim očekivanjima. To je klasičan primer zamene teza: umesto da se...

Slažem se da su migracije prema većim centrima globalni fenomen, to nije izum Srbije. I tačno je da čak i u najuređenijim državama postoje dominantni gradovi koji privlače najviše ljudi. Ali postoji ključna razlika: u uređenijim sistemima migracija je često izbor, dok je kod nas vrlo često...

Upravo, ljudi nisu neracionalni, već vrlo svesni odnosa truda i nagrade. Ako već moram da živim na periferiji, borim se s gužvama, udaljenošću i ograničenim sadržajem, onda je logično da to radim tamo gde mi životne šanse i zarada to opravdavaju. To ne znači da ljudi beže iz lokalpatriotizma ili...

Ako Perica zaista ima posao koji je dobar i po beogradskim merilima, dobar vrtić i zdravstvenu zaštitu i opet želi u centar Beograda samo da se kurči stanom, onda da, to jeste lični izbor. Ali hajde da ne pravimo od jednog Perice model cele migracije. Većina ljudi ne seli se zbog imidža, nego...

Da, bilo bi idealno da svaki Perica ostane u svom gradu, ima dobar posao i tako podstakne razvoj, ali realnost je daleko od toga. Nije stvar u tome što nema Glovo ili umetničko klizanje, nego što često nema ni specijalistu u domu zdravlja, ni vrtić s normalnim uslovima, ni ikakvu karijeru izvan...

Tačno je da je većina stranih investicija, naročito u proizvodnji, otišla u unutrašnjost, Leskovac, Loznica, Inđija, Kraljevo, Zrenjanin, i to nije zanemarljivo. Ali važno je napraviti razliku između prisustva investicije i razvoja funkcionalnog života. Otvaranje fabrike jeste korak, ali samo...

Ne, poenta nije da se ugasi svetlo u manjim gradovima, upravo suprotno. Poenta je da je svetlo već prigušeno zbog decenijske centralizacije, i da je vreme da se ozbiljno investiraju resursi i pažnja u regionalni razvoj, ne samo deklarativno. Ljudi ne beže iz Sombora, Pirota ili Vranja zato što...

Slažem se da je centralizacija ključni problem i da ljudi često upadaju u zamku licemerja, svi žele bolji pristup sadržajima, infrastrukturnim uslugama i standardu koji centar (ili bar širi centar) nudi, a onda kukaju što to ima svoju cenu. Ali nije baš da su problemi koje si naveo izmišljeni...

U pravu si da su nominalno i prosečna i medijalna plata značajno porasle u poslednjih desetak godina i da su neki odnosi, kao što je stanarina u odnosu na prihod, objektivno poboljšani. I jasno je da danas više ljudi realno može da iznajmi stan sam, makar u nekoj skromnijoj varijanti. Ali nije...

Tačno, Beograd se širi i to jeste pozitivan pomak u teoriji, ali u praksi to širenje često znači gubljenje kvaliteta života: loša infrastruktura, javni prevoz koji ne funkcioniše, škole i vrtići na minimumu, urbanistički haos i zavisnost od automobila. Niko ne insistira da svi žive na Vračaru...

U pravu si da su neki odnosi između prosečne plate i cene zakupa na papiru danas nešto bolji nego pre desetak godina, naročito zbog nominalnog rasta plata. Ali pitanje je koliko ta statistika zaista oslikava realnost života, jer prosečna plata i dalje ne znači mnogo u zemlji sa velikim rasponom...

Tačno je da su kirije na periferiji ostale relativno stabilne, i da se sa cimerima može stanovati za prihvatljiv novac. Takođe je tačno i da je život sa cimerima u mnogim evropskim gradovima norma, naročito u ranim fazama karijere. Ali razlika je u tome što se u tim sistemima to percipira kao...

Apsolutno tačno, i tu je možda i najveći paradoks našeg tržišta: ljudi ne mogu da kupe stan jer su cene previsoke, ali sve češće ne mogu ni da iznajme jer su i kirije postale apsurdne u odnosu na prosečne prihode. To jasno pokazuje da problem nije samo u vlasništvu, nego i u samoj priuštivosti...