Šta je novo?

Izbori 2024

Политичке странке у Србији су већински без икакве идеологије. Највећа и владајућа странка, духовни наследник СКЈ по свом фунционисању, није никаква десничарска, нити левичарска странка, него група људи којима је једини интерес победа на изборима и владање. Људи су у огрмоној заблуди ако мисле да се у Србији политичари воде било каквим идеалима, а тек идеологијом.
Левице нема јер је поодавно однарођена и изгубљена. Синдикати у Србији су срамне организације које је служба уништила у појам. Овај карикатурсита је слободно могао и Добрицу да баци мало ниже, пошто је коалиција Морамо само на папиру левичарска.
 
Ја бих толико волео да седнем на кафу са овом особом да ми објасни по чему је то Тепићка десничарка
 
Ја бих толико волео да седнем на кафу са овом особом да ми објасни по чему је то Тепићка десничарка
Mozda je mislio da joj Djilas ne da da bude levicarka iako bi zelela.
 
U vizuri glasaca SNS Vucic je novi Car Dusan, objedinitelj Srba, Albanaca i Grka

Марко Ђурић: Визија председника Вучића је економски раст целог региона, "Отворени Балкан" и пружена рука пријатељства и сарадње.


Одлазећи градоначелник Београда Зоран Радојичић рекао је да на листи Српске напредне странке (СНС) има "пет - шест" кандидата који могу успешно да воде Београд.
Он је за РТС, упитан кога би желео да види на његовом месту, одговорио да не жели никога да издвоји.
Указао је да је за управљање градом „суштина у тимском раду“.
„Мислим да ће то бити један снажан тим“, рекао је Радојичић.
Додао је и да је најважније да градски избори буду завршени у складу са процедурама.
"Онај ко има већину треба и да формира власт", рекао је он.
Рекао је и да ће наставити да се бави својом лекарском професијом, и док буде републички посланик.
 
Raspored ljudi na karikaturi je relativno dobar. Pripadnost levici ili desnici se ne određuje po tome da li vođe tih partija u glavi imaju bilo kakvu jasnu političku ideologiju. Niti šta javno pričaju. Nego po tome kakvi su odnosi u društvu dok su na vlasti (dakle šta se u praksi zaista događa), ili na šta bi njihova vlast ličila da su na vlasti. Levo su oni koji bi ipak donekle vodili računa da je raspodela prihoda i uticaja na odlučivanje raspoređena na nešto širi krug ljudi, tj nešto ravnomernije, a desno su oni koji svojom praksom teže da se taj krug uticajnih suzi, tj da se pita i dobro zarađuje samo uži krug zaista bogatih i moćnih (njihov eufemizam za to je "samo zaslužni"). Dakle kriterijum razlikovanja je da li su društvene razlike manje ili veće. Tako da su praktično svi oni negde od sredine pa u desno, tačno kako je nacrtano.
 
Raspored ljudi na karikaturi je relativno dobar. Pripadnost levici ili desnici se ne određuje po tome da li vođe tih partija u glavi imaju bilo kakvu jasnu političku ideologiju. Niti šta javno pričaju. Nego po tome kakvi su odnosi u društvu dok su na vlasti (dakle šta se u praksi zaista događa), ili na šta bi njihova vlast ličila da su na vlasti.
А како ти можеш да знаш на шта би у пракси личила ичија власт ван тога што причају? Поготово за политичаре који нису раније били на власти?

Политичари се деле по идеологији коју промовишу, да ли у пракси раде нешто или не је сасвим небитно. Имамо сијасет "десничарских" политичара који су у пракси заступали потпуно супротне ствари од деснице па их не зовемо левичарима.

Водећи се твојом дефиницијом би закључили да су апсолутни сви политичари икада били десничари осим оних за време којих се економска неједнакост смањила - што би урнебесно довело до тога да Вучић испадне левичар будући да се Џини коефицијент од 2012. до данас смањио у Србији

Тепићка, Ђилас и компанија су умерени левичари зато што подржавају левичарске политичке позиције - увећавање јавног сектора и њене улоге у економији, државно обликовање културе (феминизам и сл.), државно трошење од пореза на "бесплатне" програме (попут ручкова за децу у школама, социјалне издатке и сл.), јача права радника, регулације на привреду и улагање у екологију, децентрализација / цепкање земље, високе порезе и гурање земље ка социјализму и државном власништву капитала

То претварање да су сви десно од Стаљина "десничари" је само вид померања тзв. "overtone window", што држава више иде налево то се више дижу стандарди за то "шта је лево" како би за све актуелне грешке могли да кривимо десничаре који су до јуче били сматрани левичарима. У Америци се до скоро дешавало супротно, где су сви лево од Регана били прозивани левичарима па су људи попут Клинтонове испадали "леви" политичари иако везе са левицом немају.

Не кажем нужно да су левичарске позиције лоше (поготово у овом тренутку за Србију), гласао сам за Морамо на градским изборима. Али константно идеолошко замућивање политичке баре и редефинисање појмова у ходу само још више слуђује људе.
 
А како ти можеш да знаш на шта би у пракси личила ичија власт ван тога што причају? Поготово за политичаре који нису раније били на власти?

Политичари се деле по идеологији коју промовишу, да ли у пракси раде нешто или не је сасвим небитно. Имамо сијасет "десничарских" политичара који су у пракси заступали потпуно супротне ствари од деснице па их не зовемо левичарима.

Ne, nije nebitno šta u praksi rade. Nebitno je šta pričaju. A za one koji nisu bili vlast, ne verujem u te njihove priče "kako će da bude, samo da oni dođu na vlast". U međuvremenu ih možemo procenjivati prema onome što su pokazali u situacijama u kojima su imali neki izbor. Bez obzira da li su to izbori koalicionih partnera, vođenje njihove partije, demokratski ili nedemokratski odnos prema neistomišljenicima u i izvan svoje partije, vođenje biznisa ako ga imaju, odnos prema biračima, držanje reči ili prevrtljivost, tip ličnosti, teme na koje se fokusiraju ili im se stalno vraćaju, ili prosto način razmišljanja vidljiv u tv duelima. Naravno da je to vrlo indirektan metod i da nije nimalo sigurno, ali su priče o "njihovom programu u korist naroda" sigurne još manje. Kad budu ostvarli ono što pričaju, pripadnost možemo procenjivati ponovo. Ja za sada ne vidim da iko od njih ozbiljno i ubedljivo obećava preraspodelu novca ili uticaja na odlučivanje. A znamo kako je sada, tj na kojoj smo strani podele levo-desno. Razlikuju se u pogledima oko Kosova, ili u geopolitici, ali u unutrašnjoj i ekonomskoj politici, teško.
 
Lepo napisano Zuma, a jedina navedena razlika u pogledima oko geopolitike proistice kao posledica lokacije slavine sa koje se sisa novac.
 
U vizuri glasaca SNS Vucic je novi Car Dusan, objedinitelj Srba, Albanaca i Grka

Марко Ђурић: Визија председника Вучића је економски раст целог региона, "Отворени Балкан" и пружена рука пријатељства и сарадње.
Car Dušan Silni je stvorio Srpsko Carstvo, a car veleizdaje Gnušan Slinavi radi sve da stvori Veliku Šiptariju.

Otvoreni Balkan sa Srbijom, Makedonijom, Crnom Gorom, Republikom Srpskom OK, ali šta će Albanija tu? Država koja izražava otvorene teritorijalne aspiracije prema svim susedima, Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji i Grčkoj? Da te zemlje imaju elementarno suverenu politiku kao što nemaju, udružile bi se u savez protiv šiptarskog revizionizma i prema Albaniji bi podigle sanitarni kordon, jer ih sve ugrožava, a sa svima se graniči.
 
Poslednja izmena:
Ne znam ja, svašta se priča i za tog Duleta Silnoga - te da je hteo da nas pokatoliči, te je doveo ženu na Svetu Goru, a svakako je tačno da mu je Švabo komandovao vojskom.

Notorni izdajnik, reklo bi se - eto, ni ne posvetiše ga, uz mučenog Radoslava i još valjda jednog potomka Spomenikovog, beše Dragutina.

Nije lako državnicima na ovoj sredokraći. A očekivanja nacional-purista su beskrajna.
 
Наш народ се пуно везује за титуле. Душан је познат само зато што је цар, да није, људи би га величали колико и Милутина или Владислава.
 
Ne znam ja, svašta se priča i za tog Duleta Silnoga - te da je hteo da nas pokatoliči, te je doveo ženu na Svetu Goru, a svakako je tačno da mu je Švabo komandovao vojskom.

Notorni izdajnik, reklo bi se - eto, ni ne posvetiše ga, uz mučenog Radoslava i još valjda jednog potomka Spomenikovog, beše Dragutina.

Nije lako državnicima na ovoj sredokraći. A očekivanja nacional-purista su beskrajna.
Car Dušan Nemanjić nije kanonizovan zbog glasine da je navodno ubio oca Stefana Dečanskog. Inače je za vreme svoje vladavine podigao preko 40 pravoslavnih crkava i manastira, tako da nema govora o tome da je hteo da Srbiju pokatoliči. I nikakvo "ujedinjenje" sa Šiptarima on nije sproveo, on je stvorio Srpsko Carstvo od Peloponeza do Dunava, i u njegovom sastavu se nalazila cela današnja Albanija koja nikada nije postojala kao država pre 1912. godine. Šiptari tada nisu ni znali da su Šiptari, bili su samo nepismena masa nomadskih stočara na civilizacijskom nivou neolita.

Vučića bi možda kanonizovala jedino Crkva Satane, pošto on najbolje sledi njihovu glavnu versku maksimu "sve što ti se mili, dopušteno je". Dakle, nema nikakvog morala, nema elementarne savesti, nema poštenja, nema držanja reči, nema pokajanja, te kategorije kod satanista jednostavno ne postoje, kao ni kod Vučića. On je njihov najverniji sledbenik u svojoj politici i svemu što nam radi već 10 godina, a i svi njegovi doglavnici. SNS je satanistička sekta, a Vučić njen vrhovni poglavar.
 
Poslednja izmena:
Mmmmmm, da, vidim, presiguran si u svoja znanja, ali to u principu ne valja - raspitaj se malo kod upućenih i u literaturi, zanimljivo je to sa Cezar Duškom. I malko komplikovanije.

Kao uostalom i sa Alexander the Great Vučićem.

Svet nije tako crno-beo (jbg, ni crveno-beo). Treba to u nekom trenutku da se prihvati. To se zove sazrevanje.
 
Vučića bi možda kanonizovala jedino Crkva Satane, pošto on najbolje sledi njihovu glavnu versku maksimu "sve što ti se mili, dopušteno je".

Mislim da je danasnja korumpirana SPC vrlo blizu toga.

Sto se tice koalicije Moramo, oni su nesto kao salonska levica. Imaju zaista u programu dosta dobrih ideja veznih za zastitu zasposlenih, medjutim sama struktura tih ljudi u MOramo daleko je od onih koji zaista pate u danasenjem totalitarnim kapitalizmu.
 
Mislim da je danasnja korumpirana SPC vrlo blizu toga.
SPC je pala na nikad niže grane kada je odlikovala Vučića, Vulina i Dr Malog. To je isto kao da su dodelili orden Milu Đukanoviću i Hašimu Tačiju.

Pokojni patrijarh Irinej, bog da mu dušu prosti, imao je obavezu da na dan potpisivanja Briselskog Sporazuma trajno izopšti iz crkve i anatemiše Vučića, Dačića i sve poslanike koji su u skupštini glasali za tu veleizdaju. Trebao je da izda poslanicu u kojoj poziva sve vernike da ne glasaju za izdajnike Kosova i Metohije, i da vidimo kada bi posle toga na bilo kojim izborima dobili 50% ? Patrijarh Pavle bi to sigurno uradio da je bio još živ. Nažalost, patrijarh Irinej je pokleknuo pod pritiscima i čak pozvao Srbe da glasaju na šiptarskim izborima, mimo odluke svetog arhijerejskog sinoda koji se većinski izjasnio protiv Briselskog Sporazuma.

Ipak, patrijarhu Irineju se mora priznati da se par godina kasnije glasno suprotstavio Vučićevom planu o razgraničenju. Ali Briselski Sporazum je bio više nego dovoljan razlog da svi koji su iza njega stali budu isključeni iz crkve i javno anatemisani. Političar pod crkvenom kletvom nikada nebi prešao ni cenzus, a kamoli dobio 50%.
 
Poslednja izmena:
Irinej je bio jedan veliki nemoralno, bahati ispadak iz zadnjice. I nije me sramota to reći za čoveka koji je dozvoljavao da se rade nemoralne i nebezbedne stvari tokom korone, koji je propovedao neprihvatanje i nipodoštavanje drugih osoba i nacija. Čovek je u suštini predstavljao sve suprotno od onoga za šta se Patrijarh Pavle samo svojim jednostavnim ponašanjem borio.
 
Zašto se crkva meša u državnu politiku? Jel to samo u pravoslavnim džamahirijama tako?
 
Zašto se crkva meša u državnu politiku? Jel to samo u pravoslavnim džamahirijama tako?
Crkva ne može da se meša u državnu politiku, ali može i mora da reaguje na antidržavnu veleizdaju. Briselski Sporazum nije samo zločin protiv ove države, nego i zločin protiv boga. Nažalost, patrijarh je tada legao na rudu.
 
Mislim da je danasnja korumpirana SPC vrlo blizu toga.

Sto se tice koalicije Moramo, oni su nesto kao salonska levica. Imaju zaista u programu dosta dobrih ideja veznih za zastitu zasposlenih, medjutim sama struktura tih ljudi u MOramo daleko je od onih koji zaista pate u danasenjem totalitarnim kapitalizmu.
Drago mi je da ima ljudi koji stanku/pokret ispred koje nastupa Deloitte profesor koji porucuje zlim frilenserima da plate Vucicev porez i koga ne zanima kako ce isti platiti sirotinja koja je prihodovala par stotina evra mesecno, nazivaju levica.

Nista Petricic nije pogresno nacrtao, a Zuma je lepo opisao. Razlika izmedju svih tih stranackih nebitanjakovica obicno bez dana radnog staza je samo geopoliticka interesna kombinatorika licnog prihodovanja.
 
Crkva ne može da se meša u državnu politiku, ali može i mora da reaguje na antidržavnu veleizdaju. Briselski Sporazum nije samo zločin protiv ove države, nego i zločin protiv boga. Nažalost, patrijarh je tada legao na rudu.
Znači ipak se crkva meša u politiku.
 
Ne, nije nebitno šta u praksi rade. Nebitno je šta pričaju. A za one koji nisu bili vlast, ne verujem u te njihove priče "kako će da bude, samo da oni dođu na vlast". U međuvremenu ih možemo procenjivati prema onome što su pokazali u situacijama u kojima su imali neki izbor. Bez obzira da li su to izbori koalicionih partnera, vođenje njihove partije, demokratski ili nedemokratski odnos prema neistomišljenicima u i izvan svoje partije, vođenje biznisa ako ga imaju, odnos prema biračima, držanje reči ili prevrtljivost, tip ličnosti, teme na koje se fokusiraju ili im se stalno vraćaju, ili prosto način razmišljanja vidljiv u tv duelima. Naravno da je to vrlo indirektan metod i da nije nimalo sigurno, ali su priče o "njihovom programu u korist naroda" sigurne još manje. Kad budu ostvarli ono što pričaju, pripadnost možemo procenjivati ponovo. Ja za sada ne vidim da iko od njih ozbiljno i ubedljivo obećava preraspodelu novca ili uticaja na odlučivanje. A znamo kako je sada, tj na kojoj smo strani podele levo-desno. Razlikuju se u pogledima oko Kosova, ili u geopolitici, ali u unutrašnjoj i ekonomskoj politici, teško.

Сваки државни програм узимања новца од људи који су га стекли добровољном разменом на тржишту и давања људима који га нису стекли је прерасподела новца. Вучићево узимање пара од предузетника и подела истих пензионерима / младима је прерасподела новца. Дељење бесплатних ствари пензионерима и гласачима је прерасподела новца. Палмино узимање пара од капиталиста и подела сиротињи на свечаној церемонији је прерасподела новца. Левичарско је поклањање некретнина за раднике у полицији / војсци, за младе научнике, изабране брачне парове, припаднике повлашћених мањинских заједница. Левичарско је гурати пројекат "националне пензије" за оне који нису уплаћивали пензију за живота а то су подржали и Кркобабић са једне и Тепићка са друге стране.

Државне прерасподеле капитала и ресурса нам никада није било мањка, питање у пракси јесте само да ли се уопште има новца да се "прераспоређује" или је пореска крава музара пресушила па морамо да "привлачимо стране инвеститоре" јер смо сопствене исцедили на смрт. У пракси у Србији не можемо да озбиљно процењујемо о нечијој позицији на политичком спектру јер апсолутно сви политичари деценијама раде шта год им у том тренутку одговара, са више или мање идеолошке доследности. Можемо да проценимо само за шта се начелно залажу и да их држимо одговорне за конкретан програм и идеологију у односу на то колико су јој доследни у пракси.
 
Vrh