Vojska i Namenska industrija Srbije

[Дошљак]

1991. у рат улази војска која има леп проценат Хрвата и Словенаца, без јасног циља и јасног водства, где је у једном моменту Стипе Месић врховни командант.
Много је то комплекснија прича од простог заратили Слобо и Фрањо.

 

[Petrović Petar]

Generali su možda želeli da rat bude manje krvav ali u pocetku rat karakterise nesnadjenost generala. Postoji rad jedno hrvatskog istoričara o osvajanju " vojarni JNA", prosto je teško čitati sta je sve ostavljeno ustašama. Samo je Trifunović predao ceo oklopni korpus i sve magacine sa municijom. Jel to moralo da se dozvoli? Boro Ivanović tako nesto nije dozvolio, za Tepica da ne pričamo.

Da, ali u kom trenutku je trebalo evakuisati Varaždin? Možda, 1988? I kako su Hrvati iskoristili te tenkove? Nije baš da su napravili neki epohalni uspeh.

Sve do 1992. četiri republike ratuju u Hrvatskoj, postojala je nada da će i takva Jugoslavija politički preživeti. Kada je naređeno bez problema je evakuisana cela Makedonija. Pored haosa, JNA je ipak imala neku ideju, većinu tehnike su spasili, pravilno su probirali kadrove, neko je ipak Mladića prebacio iz Makedonije u Knin, pa u Han Pijesak. Zaboravljate i da je NATO bio na Hrvatskoj strani za vreme Oluje, otpočela je i vazdušna kampanja protiv VRS. Ti ljudi su ipak ostvarili velike uspehe u jako teškoj situaciji.

Srbija nikad nije poslala regularne jedinice da se bore u Bosni i Hercegovini, tehnička, kadrovska pomoć, dobrovoljci, da, ali da par brigada pređe Drinu u pomoć to se nije desilo.

 

[Rafal]

Da, ali u kom trenutku je trebalo evakuisati Varaždin? Možda, 1988? I kako su Hrvati iskoristili te tenkove? Nije baš da su napravili neki epohalni uspeh.

Sve do 1992. četiri republike ratuju u Hrvatskoj, postojala je nada da će i takva Jugoslavija politički preživeti. Kada je naređeno bez problema je evakuisana cela Makedonija. Pored haosa, JNA je ipak imala neku ideju, većinu tehnike su spasili, pravilno su probirali kadrove, neko je ipak Mladića prebacio iz Makedonije u Knin, pa u Han Pijesak. Zaboravljate i da je NATO bio na Hrvatskoj strani za vreme Oluje, otpočela je i vazdušna kampanja protiv VRS. Ti ljudi su ipak ostvarili velike uspehe u jako teškoj situaciji.

Srbija nikad nije poslala regularne jedinice da se bore u Bosni i Hercegovini, tehnička, kadrovska pomoć, dobrovoljci, da, ali da par brigada pređe Drinu u pomoć to se nije desilo.

Tacno je da Srbija nije poslala pomoć a trebala je. Verovanje zapadnom olosu se završava sa Kosovom pa sa Hagom.
Međutim ne možemo braniti slabo snalaženje vrha JNA početkom rata.
Nije bas da sa oružjem iz Varazdina nisu postigli uspeh. Od tog oruzja su formirali prve oklopne jedinice koje su ratovali protiv srba.

 

[Дошљак]

Остаје питање тајне дипломатије, тајних договора и тајних уцена о којима се ништа не зна, а имали смо договоре Туђмана и Милошевића, Караџића и Бобан, Туђмана и Изетбеговића са Клинтоном, и конкретно се ту мало шта зна.

 

[Petrović Petar]

Остаје питање тајне дипломатије, тајних договора и тајних уцена о којима се ништа не зна, а имали смо договоре Туђмана и Милошевића, Караџића и Бобан, Туђмана и Изетбеговића са Клинтоном, и конкретно се ту мало шта зна.

Ono što je ključno stranci su garantovali međunarodne granice novonastalim državama. Dakle, nije bilo opasnosti da Bugari uđu u Makedoniju, Italijani u Istru, Mađari gde već Mađari ulaze.

A JNA šta je mogla da učini, revolucionarna komunistička armija, koja je ostala bez partije. Kako zamišljate državni udar, tačnije šest državnih udara, kako bi se očuvala Jugoslavija? Nametnuli bi koji politički sistem? Socijalizam koji je nestao? U martu 1990. zaključili su je da je Drašković dileja, što se kasnije i potvrdilo i podržali postojeći ustavni poredak.

 

[Дошљак]

ЈНА је реликт који је пропао са СФРЈ. Партијска војска која је остала без партије.

 

[Petrović Petar]

ЈНА је реликт који је пропао са СФРЈ. Партијска војска која је остала без партије.

Upravo, baš to.

JNA se opredelila da se povlači u one republike koje ostaju u Jugoslaviji, pa kako se Jugoslavija smanjivala tako se i ona ponašala. To je bilo tako, uz jedan mali izuzetak stvorili su Vojsku Republike Srpske, jednu malenu ali odlučnu srpsku vojsku koja se uspešno nosila sa nadmoćnijim neprijateljima.

 

[dusann1990]

Slazem se sa nekim ko je gore napisao o stadionskim dilejama, mene zapravo sve ovo u Hrvatskoj jako raduje jer pas koji laje ne ujeda, a oni imaju jako mnogo psa koji laju. Uporedite nase mlade koji su uzeli stvari u svoje ruke da menjaju drustvo, iskazali hrabrost, i hrvatske pavijane koji samo arlaucu u masi i tako se dokazuju, a da se zapuca prvi bi pobegli. Problem Srbije je sto neko napisa gore - komunisticki olos koji i dalje vlada ovom zemljom. Nije ova zemlja u buli od 90ih, vec od 1941 i dan danas mi vucemo te komunisticke repove sto se pogleda u ideologiji jedne licnosti tzv spasitelja vodje, partija, fotelje, korupcija, itd. Dok god se to ne rascisti mi necemo biti ona Srbija sa pocetka 20og veka, pobednicka vojska. I mi samo kukamo, hrvati pevaju ovo ono, kmeeee, svi nas mrze mi smo jadni. Alo bre, mi smo pobednici oba svetska rata oni su gubitnici, mi imamo istoriju oni izmisljene kraljeve. Oni bre nisu vredni da nas uzimaju u usta niti da se bavimo njima. A mi sve nesto molimo, molimo EU da pogleda skandiranja u Hrvatskoj kme kme. Prvi korak - povuci priznanje hrvatskog jezika, prcaj ih malo, a ne samo da kukas. Naravno u svemu tome prednjaci ovaj nas mekusac na vlasti, samo kuka i moljaka.

 

[Petrović Petar]

Posle cara Maksimilijana za stvaranje Hrvata i Hrvatske najzaslužniji je Staljin, ako je Maksimilijan posejao klicu hrvatstva i trojedne kraljevine Hrvtaske, Slavonije i Dalmacije, Staljin ju je zacementirao.
Iz procesa stvaranja Komunističke partije Jugoslavije i sukoba u Komiterni po pitanju budućnosti Kraljevine Jugoslavije, možemo da vidimo kako su Staljinove imperijalističke namere posejale seme razdora. Ta politika razbijanja Srba i neprirodnog stvaranja Hrvata je očigledna. Prosto, imerijalističkim silama nikad nije odgovarala jaka Srbija i jaka Jugoslavija.
Staljin je presekao da se ujedine pokrajinski komitet Komunističke partije Jugoslavije za Dalmaciju i pokrajinski komitet Komunističke partije Jugoslavije za Hrvatsku i Slavoniju, i time de fakto stvorio današnju Republiku Hrvatsku. Usput je, postreljao sve koji se nisu slagali sa tim, kasnije i Simu Markovića koji je zastupao drugačije mišljenje o Srbiji i budućnosti KPJ.

 

[ika]

Фали још само "тамница народа" па да се употпуни овај бинго пребацивања кривице на сваког осим нас*.

*вљд неких најјачих Србаља који би се бријали на страдуну и јебал*и Тајчи

 

[Petrović Petar]

Da je Jugoslavija tamnica naroda to je upravo Staljinov antisrpski i antijugoslovenski narativ.
Interesantno je da je crveni orkestar svirao u Zagrebu, takođe da je Staljin podržavao Dražu, a da je Tito sa jugoslovenskom idejom pobegao u Beograd.
Pitanje je koliko je Staljin hteo da preko Mađarske i Hrvatske izađe na Jadran, zašto je priznao nejski sporazum kojim se uskraćuje izlazak Bugarske na egejsko more a u kome Rusija nije učestovala. I koliko je Tito zapravo bio na strani zapada prilikom stvaranja Jugoslavije posle drugog svetskog rata.

 

[prostorni planer]

Mi imali 2 miliona ljudi pod oruzjem 1999??? Pa sa toliko vojnika je Hitler krenuo na Moskvu Dobro eto nek ti bude, Srbija je i jadna i smesna ali ti si jos smesniji sa ovakvim sramotnim poznavanjem istorije 2 miliona

Pa koliko smo imali? Samo 549. motorizovana brigada imala vise od 14000 vojnika, vise nego cela danas vojska Srbije, ako izuzmes civile. Bilo je 120000 aktivnih vojnika i 20000 policajaca. Nema tacan podatak o broju mobilisanih, ali samo u Rasinskom okrugu 50000, Toplici 30 tak hiljada, Jablanicki okrug 40000 mobilisanih....
A ostali sto uporedjuju PVO i avijaciju sada i 1999. treba da znaju da ni nato 26 godina nije sedeo skrstenih ruku. Kolko smo mi odbranu unapredili toliko su i oni ofanzovna sredstva, a o avionima trece generacije mig 29 naspram aviona 5. generacije u natou me treba ni raspravljati.

 

[prostorni planer]

A ovaj Rafal, lik se toliko ispucao sa glupostima da ne vredi pricati, otuda mu ime rafal. Prica neke carsijske price sa foruma a ja licno poznajem mnoge osudjene u Hagu, mnoge penzionisane pukovnike i generale policije, zandarmerije, mnoge vec i pokojne visoke oficire jer mi je i otac jedan od njih i niko nikada nije spominjao tako nesto, ali on zna sa foruma i proziva nekoga sa ratista da je pizdurina. Ako je nesto i bilo sporadicno ne znaci da je uticalo na neku bitnu odluku, moral kod vojske je bio izvanredan 1999., nazalost vi velike patriJote takav moral vise necete videti jer sve ste ubili u Srbima sto je valjalo. Izvini Rambo nismo te prepoznali, trebali smo te pustiti u Banjsku da vratis KiM. Da hocemo vladavinu prava i radikalski olos iza resetaka.

 

[ika]

Da je Jugoslavija tamnica naroda to je upravo Staljinov antisrpski i antijugoslovenski narativ.
Interesantno je da je crveni orkestar svirao u Zagrebu, takođe da je Staljin podržavao Dražu, a da je Tito sa jugoslovenskom idejom pobegao u Beograd.
Pitanje je koliko je Staljin hteo da preko Mađarske i Hrvatske izađe na Jadran, zašto je priznao nejski sporazum kojim se uskraćuje izlazak Bugarske na egejsko more a u kome Rusija nije učestovala. I koliko je Tito zapravo bio na strani zapada prilikom stvaranja Jugoslavije posle drugog svetskog rata.

Тамница народа термин је био прво употребљаван у марксистичком гледању на АустроУгарску јер по Лењину тлачени народи у АУ би имали следећи степен развоја када би било самостални. Сличне примере је дао за Пољаке у Русији и још неколико мањина, али нмг се сетити где. Тај термин су ретко који комунисти користили за СХС, али највише су га користили несрпски националисти јер је СХС била највише под српском управом.

Став СССРа према СХС, и према свим мултиетничким државама је био онај који је Лењин написао у "О праву нације на самоопредељење". По томе сваки народ има право на самоопредељење јер би то био прави знак једнакости народа на неком простору. У то време скоро свака мултиетничка држава је имала још да напредује (у смислу позитивне историје), а тај напредак је највише могућ револуцијама, па и националним.

После рата тај термин је преузела емиграција угл, па и српска. Али то не из неке жеље за равноправности.

 

[Rafal]

A ovaj Rafal, lik se toliko ispucao sa glupostima da ne vredi pricati, otuda mu ime rafal. Prica neke carsijske price sa foruma a ja licno poznajem mnoge osudjene u Hagu, mnoge penzionisane pukovnike i generale policije, zandarmerije, mnoge vec i pokojne visoke oficire jer mi je i otac jedan od njih i niko nikada nije spominjao tako nesto, ali on zna sa foruma i proziva nekoga sa ratista da je pizdurina. Ako je nesto i bilo sporadicno ne znaci da je uticalo na neku bitnu odluku, moral kod vojske je bio izvanredan 1999., nazalost vi velike patriJote takav moral vise necete videti jer sve ste ubili u Srbima sto je valjalo. Izvini Rambo nismo te prepoznali, trebali smo te pustiti u Banjsku da vratis KiM. Da hocemo vladavinu prava i radikalski olos iza resetaka.

Tacno sam znao da si komunisticko dete. Ako nisi Velickovicev sin a nisi ( imao je dve cerke) onda mi je sve jasno.
Lupetas o carsijskim pričama a ne navodis konkretno koja je priča takva. Ako misliš na 7. brigadu onda si neupuceno generalsko dete. 99. moral je bio na visokom nivou ali je u toj rezervnoj brigadi bilo loše stanje iako imajući u vidu veličinu brigade nisu imali ozbiljne gubitke ( stacionirani u Drenici, dakle u pozadini). Osim toga nisu generali pa ni tvoj tata doprineli visokom moralu vojske na prvim linijama, nego niži oficiri i podoficiri kao i posebno redovna vojska martovske klase. Što se tiče generala u komunizmu znamo kako su postajali, zato nijedan sem Velickovica nije prešao desnu stranu puta Peć Prizren tokom rata da podrze vojsku i podignu moral što je vrlo bitno u toj situaciji. Vidim da čitaš malo I malo znaš zato dobro razmisli pre nego konstatujes da neko lupeta jer ovde lupetas upravo ti. Dezertiranje te brigade je imalo uticaja na Kumanovski sporazum i negativna pojava tog obima je pretila urusavanju vojske. Bilo je i predloga da se gađaju artiljerijom, koji nije prihvaćen već su Lazarević i Pavlović organizovali sastanke sa njima u Krusevcu pa se manji deo vratio ali je to sve ostavilo loš uticaj na ostatak vojske.
Najzad koliko ti znaš govori priča o dvesta hiljada policajaca koje nikada nismo imali ni približno i o dva miliona vojnika iako smo sa redovnom vojskom imali svega blizu 300000 ne više od tog broja. Izvršena je delimična, ne potpuna mobilizacija i pozvano je par godišta i naravno stručne službe drugih godišta.
Vladavinu prava hoću i ja kao pravnik ali znam da do nje ne dovode komunistička deca praznih glava i velikih političkih ambicija bas kao sto nas i njihovi očevi nisu doveli nigde.
I jos nesto da naučiš pošto vidim da si prazna konzerva koja zato i najviše zveci. Naučno je dokazano da bi se promenio sistem potrebno je da prođe 27 godina od trenutka kada počnemo da ga menjamo, dakle da odraste nova generacija koja nije opterećena istim glupostima. Mi još nismo počeli da menjamo sistem ni 2000. ni danas, zato su mi jasne tvoje političke ambicije, a to nije promena sistema već rezima i zelja da se nekom krivinom nečega docepas, pošto vidim da ti je školsko znanje tanko. Klasika kada su u pitanju komunistička deca.

 

[Rafal]

I jos nesto da ti objasnim. Mig29 nije avion treće generacije. Već kad je proizveden bio je 4. generacija a sm+ varijanta koju mi imamo je i više od osnovne varijante 4. generacije.

Za one koje to zanima ( ne odnosi se na ove sto ne razlikuju avion 3. od 4. generacije) An 124 je opet krenuo za sada istim putem.

 

[Qaxentius]

Milošević morao da potpiše Kumanovski sporazum jer neka rezervna brigada dezertirala u masovnom broju te to pretilo urušavanju kompletne vojske na Kosovu ?

Koje zaumne priče i izmišljeni izgovori.

Solana je preko Ahtisarija i Černomidina poručio Miloševiću da ako se ne potpiše Kumanovski sporazum, od Beograda će ostati ravna ploča i da njegove reči uzme najozbiljnije moguće

 

[Rafal]

Milošević morao da potpiše Kumanovski sporazum jer neka rezervna brigada dezertirala u masovnom broju te to pretilo urušavanju kompletne vojske na Kosovu ?

Koje zaumne priče i izmišljeni izgovori.

Solana je preko Ahtisarija i Černomidina poručio Miloševiću da ako se ne potpiše Kumanovski sporazum, od Beograda će ostati ravna ploča i da njegove reči uzme najozbiljnije moguće

Sad se i stručnjak poput tebe javlja za diskusiju. Bitno je da si ti izbegao da sluzis vojsku, sve ostalo je manje bitno ali da odgovorim na tvoje uobičajene gluposti.
Nigde nisam napisao da je zbog toga isključivo potpisan Kumanovski sporazum već da je taj događaj imao uticaja da sporazum bude potpisan bas tada i u tom obliku ( mogao je biti potpisan i malo kasnije i biti malo drugaciji). Na to su uticale i ostale okolnosti, pvo je uništena ( od 11 baterija Neva ostale su dve a i sam sistem je bio zastareo) u kopnenoj vojsci su se pojavili kritični kalibri ( pošto nisi služio vojsku izguglaj sta to znaci) zemlja je bila i pre toga u lošem stanju a sa unistavanjem elektroenergetskog sistema je stanje bilo jako lose. Dakle sve to zajedno je imalo uticaja a tome dodaj i pobunu brigade u ratnim uslovima koja je negativno uticala na moral vojske ( nisi sluzio vojsku pa ne znam jel razumes sta to znaci). Na kraju sve iluzije o pomoći iz Rusije su rasprsene kada je ( ni toliko ne znas) Cernomirdin rekao da će ako se ne potpise sporazum NATO značajno pojačati bombardovanje Beograda a da oni to ne mogu da sprece. Na kolegijumu je raspravljano ( ako proguglas mislim da postoje transkripti ili necije svedocenje), Pavkovic je bio protiv( ostali muljavi generali ni tamo ni ovamo) i rekao je da vojska još može da se brani ali je Milošević rekao da Srbija više ne može. Na odluku Milosevica sve je imalo uticaja pa i dezerterstvo 7. brigade

 

[Qaxentius]

Sad se i stručnjak poput tebe javlja za diskusiju. Bitno je da si ti izbegao da sluzis vojsku, sve ostalo je manje bitno ali da odgovorim na tvoje uobičajene gluposti.
Nigde nisam napisao da je zbog toga isključivo potpisan Kumanovski sporazum već da je taj događaj imao uticaja da sporazum bude potpisan bas tada i u tom obliku ( mogao je biti potpisan i malo kasnije i biti malo drugaciji). Na to su uticale i ostale okolnosti, pvo je uništena ( od 11 baterija Neva ostale su dve a i sam sistem je bio zastareo) u kopnenoj vojsci su se pojavili kritični kalibri ( pošto nisi služio vojsku izguglaj sta to znaci) zemlja je bila i pre toga u lošem stanju a sa unistavanjem elektroenergetskog sistema je stanje bilo jako lose. Dakle sve to zajedno je imalo uticaja a tome dodaj i pobunu brigade u ratnim uslovima koja je negativno uticala na moral vojske ( nisi sluzio vojsku pa ne znam jel razumes sta to znaci). Na kraju sve iluzije o pomoći iz Rusije su rasprsene kada je ( ni toliko ne znas) Cernomirdin rekao da će ako se ne potpise sporazum NATO značajno pojačati bombardovanje Beograda a da oni to ne mogu da sprece. Na kolegijumu je raspravljano ( ako proguglas mislim da postoje transkripti ili necije svedocenje), Pavkovic je bio protiv( ostali muljavi generali ni tamo ni ovamo) i rekao je da vojska još može da se brani ali je Milošević rekao da Srbija više ne može. Na odluku Milosevica sve je imalo uticaja pa i dezerterstvo 7. brigade

Milošević je pristao na Kumanovski sporazum i povlačenje sa Kosova jer je razumeo šta je sledeća faza NATO bombardovanja ako ne pristane na potpisivanje.

Znao je on i pre toga da je situacija katastrofalna (kao što si ti opisao) ali da neko navodno dezerterstvo utiče ili doprinese tome da Milošević potpiše Kumanovski sporazum je zaista izlišno.

Milošević je bio spreman da žrtvuje i 100.000 vojnika i / ili civila ako treba a ne zbog nekih navodnih dezertera da potpisuje Kumanovski sporazum.

Pavković šta će, vojnik, sigurno nije ni hteo ni mogao da kaže "ne možemo više da ratujemo, spašavajte nas".

 

[Rafal]

Nije izlišno jer je i to bilo od uticaja, nije jedino što je uticalo na odluku ali je jedan od faktora za donošenje odluke. U ratnim uslovima ta okolnost ima veliki značaj, to se nikada u našoj vojsci nije desilo u tom obimu. Mišić je za vreme Kolubarske bitke streljao 250 dezertera, pre toga i Stepa na Ceru ali nije bilo baš dezerterstva brigade.

 

[Perkan]

Zamislite siledžiju od 300 kila kako od nekog žgoljavog dečaka traži da mu ovaj preda bicikl.
I uprkos svim očekivanjima, ovaj žgoljavac uđe u direktan okršaj sa siledžijom.... dobija udarce, ali ih i daje...ž
Nakon svakog udarca, mimo svih očekivanja, žgoljavac i dalje stoji na nogama, krvav i ugruvan, ali i dalje drži bicikl.

Na kraju se siledžija i žgoljavac dogovore: nek siledžija preuzme bicikl, ali pre toga da odu kod notara i overe izjavu da je bicikl vlasništvo žgolje.
Siledžiji je dosta rata - preračunao se, očekivao je da će žgolja da pobegne posle prvog šamara... sad ga sva ta tuča iscrpljuje, vreme prolazi, sve postaje besmisleno jer taj bicikl i nije toliko vredan tolikog znoja i troška. Zato pristaje na notara.

Žgoljavac se junački držao, mimo svih očekivanja... bicikl je dao jer je znao da na kraju balade neće moći da ga zadrži, siledžija je previše veliki.
Ali je svojim junačkim otporom naterao siledžiju da potpiše da bicikl sad nije njegov, nego da pripada žgoljavom.
Žgoljavac je uradio maksimum mogućeg i prekinuo je borbu kad je prestao smisao daljeg otpora.

Siledžije je kao pobedio - tako što je, u nemanju druge alternative, morao da pristane da nekom žgolji koji mu nije ni do kolena, potpisuje papire i daje ustupke.

Posle 30 godina, siledžija i dalje vozika tuđi bicikl.
I svaki put kad prođe ulicom, žgoljavac ga podseti da taj bicikl nije njegov.

Život je dug, stvari se menjaju... a tapija overena kod notara ostaje.
Žgoljavac je u međuvremenu kupio kola, vozi se, ali kad vidi onu beštiju na biciklu, uhvati ga tuga... taj bicikl mu je otac kupio... dedinim parama... oseća nepravdu, oseća bes i ljutnju, ali kaže sebi - neka, polako... ima vremena. Doći će to na svoje, kad tad.

 

[Rafal]

Da se ispravim i ne ogresim o ljude koji nisu učestvovali u tome. Brigada je dezertirala većim delom. Od 4 do 5000 koliko je brojala oko 3000 je dezertiralo. Dakle pogrešno sam se izrazio mislio sam na veći deo brigade. Izvinjavam se onima koji nisu poslušali kolovodje i ostali su na svojim položajima.

 

[Qaxentius]

Zamislite siledžiju od 300 kila kako od nekog žgoljavog dečaka traži da mu ovaj preda bicikl.
I uprkos svim očekivanjima, ovaj žgoljavac uđe u direktan okršaj sa siledžijom.... dobija udarce, ali ih i daje...ž
Nakon svakog udarca, mimo svih očekivanja, žgoljavac i dalje stoji na nogama, krvav i ugruvan, ali i dalje drži bicikl.

Na kraju se siledžija i žgoljavac dogovore: nek siledžija preuzme bicikl, ali pre toga da odu kod notara i overe izjavu da je bicikl vlasništvo žgolje.
Siledžiji je dosta rata - preračunao se, očekivao je da će žgolja da pobegne posle prvog šamara... sad ga sva ta tuča iscrpljuje, vreme prolazi, sve postaje besmisleno jer taj bicikl i nije toliko vredan tolikog znoja i troška. Zato pristaje na notara.

Žgoljavac se junački držao, mimo svih očekivanja... bicikl je dao jer je znao da na kraju balade neće moći da ga zadrži, siledžija je previše veliki.
Ali je svojim junačkim otporom naterao siledžiju da potpiše da bicikl sad nije njegov, nego da pripada žgoljavom.
Žgoljavac je uradio maksimum mogućeg i prekinuo je borbu kad je prestao smisao daljeg otpora.

Siledžije je kao pobedio - tako što je, u nemanju druge alternative, morao da pristane da nekom žgolji koji mu nije ni do kolena, potpisuje papire i daje ustupke.

Posle 30 godina, siledžija i dalje vozika tuđi bicikl.
I svaki put kad prođe ulicom, žgoljavac ga podseti da taj bicikl nije njegov.

Život je dug, stvari se menjaju... a tapija overena kod notara ostaje.
Žgoljavac je u međuvremenu kupio kola, vozi se, ali kad vidi onu beštiju na biciklu, uhvati ga tuga... taj bicikl mu je otac kupio... dedinim parama... oseća nepravdu, oseća bes i ljutnju, ali kaže sebi - neka, polako... ima vremena. Doći će to na svoje, kad tad.

Istorija je groblje ugovora.

Čije ovce, toga i livada.

A nama ovce nestaju sve brže i brže, bez šansi za povećavanjem.

 

[Perkan]

A nama ovce nestaju sve brže i brže, bez šansi za povećavanjem.

Nestaju i njima.
Vreme visokog priraštaja je davno iza nas.

Na Kosovu ima 800.000 registrovanih mobilnih telefona.
To je to... autobusi za Švicu i Švapsku su prepuni... nezaposlenot mladih je 50%, nikakva perspektiva, osim za dilovanje droga ili autoperionice.

Ovo je igra ko ima veći dah.
U jednom trenutku, u daljoj budućnosti, mi ćemo se zapitati šta i kako dalje sa time.
Neka odluka će biti donesena.

U najgorem slučaju neće biti nikakvih ovaca na livadi, osim par matorih i iznemoglih levo-desno.
Možda je to neka karma - mi smo kažnjeni za svoje grehe da ga nemamo, a oni su kažnjeni za svoje grehe da ih nema.
God works in mysterious ways!

 

[Qaxentius]

Nestaju i njima.
Vreme visokog priraštaja je davno iza nas.

Na Kosovu ima 800.000 registrovanih mobilnih telefona.
To je to... autobusi za Švicu i Švapsku su prepuni... nezaposlenot mladih je 50%, nikakva perspektiva, osim za dilovanje droga ili autoperionice.

Ovo je igra ko ima veći dah.
U jednom trenutku, u daljoj budućnosti, mi ćemo se zapitati šta i kako dalje sa time.
Neka odluka će biti donesena.

U najgorem slučaju neće biti nikakvih ovaca na livadi, osim par matorih i iznemoglih levo-desno.
Možda je to neka karma - mi smo kažnjeni za svoje grehe da ga nemamo, a oni su kažnjeni za svoje grehe da ih nema.
God works in mysterious ways!

Smanjuju se i njima broj, ali držimo manje-više ujednačen odnos (ratio) u gubicima tako da je isto.

Doći će u budućnosti neko treći i naseliti ove prostore.