Šta je novo?
Od:
Filteri

Finansijska tržišta (trgovina akcijama, obveznicama i dr. instrumentima)

Тек сад видим да си погрешно унео податке! Последњи податак цене новоградње ти је нешто преко 1800 еур, толико је била 2020. Новоградња просек из децембра 2024. је 2600 еур, то озбиљно мења рачиницу, мора боља анализа да се уради.
 
Нисам успео да испратим, али да ли овде пар људи покушава Љубу да убеди да "никад у историји" за обичног човека није било јефтиније да купи стан у Београду?

Ако нисам добро схватио, извињавам се.
 
Е цврц, па не говоримо о Бабушници, него о БГ. :ROFLMAO:
Па нормално да је лакше купити у унутрашњности, имајући у виду демографију.

Кад будем имао времена, поиграћу се, није то много података, па ћете добити реалнију слику за БГ агрегатно и онако на блиц локацијски, да не буде сабирања баба и жаба...
 
Bg moze dati manju pokrivenost kvadrata prosecnom zaradim ali ce trend ostati isti. Brw, i plata u Bgu je min 20% veca.
 
Ovo je statistika prema RZS-u. Plata se računa prema mestu prebivališta (Beogradski region). Poslednji podaci za prosečnu cenu kvadrata po m2 su za prvi kvartal 2024, a plata je data za kraj godine. Prema RGZ-u, u Beogradu je za prvi kvartal 2025. godine procečna cena starogradnje 2513 evra, a novogradnje 2472.
Dakle ovo je štura statistika, trend. Za sve dublje zaključke je potrebno uraditi detaljniju analizu.

GodinaCena m² (RSD)Neto plata (RSD)Plata / Cena m²
2019215,84268,1400.316
2020232,30774,3110.320
2021255,38582,1320.322
2022304,03094,8080.312
2023312,011109,4310.351
2024Q1307,297124,0100.403
 
Rekao bih da se u Beogradu dešavaju dva procesa, rast plata i cena nekretnina sa jedne, i pitanje lokacija sa druge strane.
Ja kad čujem procečan Beograd mislim na kopitarevu gradinu, kraj oko Beogradske, pete gimnazije, donji Dorćol, centralni deo NBG i slično.
Tu nema ništa po ovim cenama, već je prosek negde na Mirjevu, između Banjice i Jajinaca, spoljni obod Zemuna.
I onda kad pogledaš, statistika kaže jedno, a oglasi drugo.

(ne mislim da je to specifično za nas, već se na drugim mestima već desilo)
 
Zar ne postoji tema o cenama nekretnina u BG...zar mora o tom cirkusu i ovde
 
Veliki natalitet u Srbalja, a malo zemlje, pa otud i velika potražnja za stanovima i visoke cene... 🙂


Izmanipulisano i namešteno, kao i sve u današnjoj usranoj folirantskoj ekonomiji.
 
Defke je napisao(la):
Bg moze dati manju pokrivenost kvadrata prosecnom zaradim ali ce trend ostati isti. Brw, i plata u Bgu je min 20% veca.
Kliknite za proširenje...

Оно што бих ја урадио је убацивање медијалне место просечне. Остаје питање које плате треба користити, можда најбоље и БГ и републичке, ипак су миграције ка БГ, а не обрнуто. Резултат ће сигурно бити мања покривеност, а тренд зависи од тога како су све ове авријабле расле. Ако су расле пропорционално (што очекујем и што је најлакше проверити), тренд ће остати исти, имаћемо паралелне ф-је само са другим одсечком приуштивости.

На све то треба уместо просечне цене новоградњи убацити укупну просечну цену. Због приближавања тих цена последњих година (и релативно и апсолутно чак), не очекујем овај раст приуштивости на самом крају!

А онда додатно треба покрити онако пар микролокација, јер и после свега овога горе, сва рачуница изгледа као сабирање баба и жаба! Општине ће дати бољи приказ (мада и ту има ооозбиљних дисторзија, нпр за НБГ Ледине), али би праву слику приуштивости дала микролокација, нпр блокови 70, 44 и 45 ових 10 година или само Лион или само горњи Дорћол итд. Ту очекујем баш ово о чему је писао @roger34, тј то померање од центра. Ако без увођења овога ти имаш равну линију, могао би погрешно да закључиш да је приуштивост остала иста, јер је можда данас већи пондер куповине на Лединама, него око центра НБГ нпр. Хајде за све би вероватно могли да се импортују неки EXCEL подаци, па да се смањи посао, али нисам сигуран за те микролокације како бих технички секао итд. Ипак неки ручни унос је превелики посао.

Дакле да сумирам:

1. Медијална републичка (и/или БГ) плата;
2. Укупна просечна, место просечне само новоградње;
3. Временске серије истих микролокација,

дају најпоузданији тај неки индекс приуштивости за просечног човека (како год га назвали и коју год метрику користили...плата/кв или као на Нумбеу или др)!

P.S. У принципу сам по себи ни овај показатељ није идеалан (али ејсте бољи). Ако инфлација животних трошкова (нјаосновнијих) расте брже од инфлације некретнина нпр.
 
Poslednja izmena:
Ljuba82 je napisao(la):
Оно што бих ја урадио је убацивање медијалне место просечне. Остаје питање које плате треба користити, можда најбоље и БГ и републичке, ипак су миграције ка БГ, а не обрнуто. Резултат ће сигурно бити мања покривеност, а тренд зависи од тога како су све ове авријабле расле. Ако су расле пропорционално (што очекујем и што је најлакше проверити), тренд ће остати исти, имаћемо паралелне ф-је само са другим одсечком приуштивости.

На све то треба уместо просечне цене новоградњи убацити укупну просечну цену. Због приближавања тих цена последњих година (и релативно и апсолутно чак), не очекујем овај раст приуштивости на самом крају!

А онда додатно треба покрити онако пар микролокација, јер и после свега овога горе, сва рачуница изгледа као сабирање баба и жаба! Општине ће дати бољи приказ (мада и ту има ооозбиљних дисторзија, нпр за НБГ Ледине), али би праву слику приуштивости дала микролокација, нпр блокови 70, 44 и 45 ових 10 година или само Лион или само горњи Дорћол итд. Ту очекујем баш ово о чему је писао @roger34, тј то померање од центра. Ако без увођења овога ти имаш равну линију, могао би погрешно да закључиш да је приуштивост остала иста, јер је можда данас већи пондер куповине на Лединама, него око центра НБГ нпр. Хајде за све би вероватно могли да се импортују неки EXCEL подаци, па да се смањи посао, али нисам сигуран за те микролокације како бих технички секао итд. Ипак неки ручни унос је превелики посао.

Дакле да сумирам:

1. Медијална републичка (и/или БГ) плата;
2. Укупна просечна, место просечне само новоградње;
3. Временске серије истих микролокација,

дају најпоузданији тај неки индекс приуштивости за просечног човека (како год га назвали и коју год метрику користили...плата/кв или као на Нумбеу или др)!
Kliknite za proširenje...
Opet ces imati isto trend samo manju apsolutnu vrednost (smanjices tu vrednost i za prethodne godine).
 
Defke je napisao(la):
Opet ces imati isto trend samo manju apsolutnu vrednost (smanjices tu vrednost i za prethodne godine).
Kliknite za proširenje...

Свакако ћеш добити много реалније показатеље, а тренд хоће бити исит за све, али се мења значење за последње! Ако си хипотетички пре 10 год продао 1000 некретнина само у А блоку, а данас 1000 само на НБГ, али близу Сурчина и под претпоставком да ти остане стабилан тај однос плата/кв, погрешан закључак би био да је приуштивост иста, померио си се од центра! Тј та хоризонтална ф-ја коју би нпр добио, не би значила исту приуштивост! Ја очекујем на ужим микролокацијама да пада искрено!
 
Ljuba82 je napisao(la):
Свакако ћеш добити много реалније показатеље, а тренд хоће бити исит за све, али се мења значење за последње! Ако си хипотетички пре 10 год продао 1000 некретнина само у А блоку, а данас 1000 само на НБГ, али близу Сурчина и под претпоставком да ти остане стабилан тај однос плата/кв, погрешан закључак би био да је приуштивост иста, померио си се од центра! Тј та хоризонтална ф-ја коју би нпр добио, не би значила исту приуштивост! Ја очекујем на ужим микролокацијама да пада искрено!
Kliknite za proširenje...
Pre 10 godina A bloo nije ni postojao, dok trenutno imas projekata na NBG u izgradnji koji ga zajedno nadmasuju kvadraturom. Ne verujem da ces dobiti rezultat koji mislis. I opet, udaljavamo se od teze da su aseti rasli brze od zarada i vise gledamo neoe lokapne anomalije, jer je NBG opstina koja je mozda i najvise skocila u zemlji.
 
Prvi stanovi A bloka su useljeni 2015 ;)

Sa ovim rastom plata ne verujem da postoji računica koja će reći da priuštivost pada.
Ali, ja ne znam nikoga kome je plata otišla 2x od 2019, čak ni preko 30% sa sve promenom posla, a kamoli 2x.

I tu mislim da je trik. Ni prosečan i median čovek ne može da kupi stan. A plate su verovatno otišle na gore u tom delu populacije.
Možda postoji jedan broj ljudi koji je došao do toga da bi (uz kamatne stope iz 2019) sada mogli da kupe stan.
 
Није битно да ли је А блок, Белвил или шта већ, хипотетички је пример, али јесте битно да не упоређујемо бабе и жабе, зато ми и јесте занимљива анализа микролокација.

Пази нпр шта је избацио chatgpt. Плате из рзс егзактне, просек цена узимајући у обзир трендове општина из катастра, али и због микролокација Web scraping са 4зида, Халоогласа, Некретнина и сл. Уз доста резерве прати мој субјективни осећај, чак ми је чудо што је центар града у ствари приуштивији (мањак парцела, старији салонци итд).



salarym2.png
 
Ljuba82 je napisao(la):
Не мислим пропорционално са корпом производа, него пропорционално међу асетима (наравно да и ту има осцилација, нпр BTC). Да, хеликоптер лова иде рецимо свима подједнако, да стимулише потрошњу, али опет заврши у инфлацији асета највише (и то се не види у CPI извештајима), тако да је логично то што ти кажеш да је мехур већи, али то не значи да су ти асети скупи ако међусобно имају сличну пропорцију, него је проблем расподела, тј што са сваком интервенцијом ти чиниш све драстичнији трансфер богатства!
Kliknite za proširenje...
Асети јесу скупи. Инсистирање на томе да их је штампање новца пропорционално увећало (иако за "пропорционално" није тачно), па самим тим номиналне порпорције остају исте - нема нарочиту вредност. Мехур је мехур, пренадуване вредности, питање је само величине. Уосталом, говорио сам о утицају штампања новца и проблему процене вредности асета...сам видиш да су се акције потпуно откинуле од било каквих процена пословања и привредних активности. Нараво, никада берза није била економија, али мехури ових габарита су увек имали утицаја на токове новца.

П.С. Молим вас да не правите од ове теме идентичну расправу као на теми "Цене некретнина". Слободно тамо пређите и уђите у спиралу у којој се екипа тамо налази већ од 2022. год.
 
roger34 je napisao(la):
I šta raditi, zlato, keš?
Kliknite za proširenje...
Meni dve najgore solucije. Keš da se oroči(uvek možeš sa 0% kamate povući ako ti treba hitno, a zlato mi je ok imati za najgora vremena(rat neki pa za neke beneficije) ili dugoročno da ne razmišljaš. Zlato se pokazalo za razliku od fiat valuta(keša) kao dobar čuvar vrednosti. Po meni su assets poput zemlje i vode najbolji, oko vode se bore ozbiljne korporacije, tako da zemlja ostaje. Nekretnine su u ekspanziji za malo bolju srednju klasu. Kada imaš zemlju njih uvek možeš izgraditi. Kripto mi je enigma za koju sam se interesovao i rudari, ali je generalno ne shvatam.
Mikie je napisao(la):
П.С. Молим вас да не правите од ове теме идентичну расправу као на теми "Цене некретнина". Слободно тамо пређите и уђите у спиралу у којој се екипа тамо налази већ од 2022. год.
Kliknite za proširenje...
Slažem se ima tema za to.
Nego kako sada na primer kupiti NVIDIA akcije?
Nikad nisam kupio akcije pa pitam.
Moram da nadjem nekog brokera i jel sve to ide preko neke banke?
Onako kao srednjoškolcu bih voleo da mi neko iskusniji to kaže, koji je u tome.
Šta treba da se polaže i koliko to traje da se postane domaći broker?
 
Broker je zanimanje, i suštinski je posrednik izmedju kupaca akcija i berze, za to se polažu kursevi i mora se imati licenca.
Ako te zanima posao brokera, osobe koja upravlja tudjim novcem i investicijama, to je sasvim drugo od želje za trgovinom na berzi.

Ako želiš da trguješ, to je dostupno svima (preko brokera), okačio sam post ranije u ovoj temi, pa pogledaj -

Poruka u temi "Finansijska tržišta (trgovina akcijama, obveznicama i dr. instrumentima)" https://forum.beobuild.rs/threads/finansijska-tržišta-trgovina-akcijama-obveznicama-i-dr-instrumentima.4227/post-1404647
 
roger34 je napisao(la):
I šta raditi, zlato, keš?
Kliknite za proširenje...
Zlato je diskutabilno, po meni je keš King i treba imati u nesigurna vremena uvek veliku porciju u kešu. Govorimo o portfoliju koji relativno često trejduje, tj. kvartalno, (nije long only sa compounding-om) naravno, što se tiče ličnih finansija, to je već malo složenija stvar i ima različitih opcija koje zavise od preferencija i spremnosti za preuzimanje rizika, koji je kod svakog drugačiji, kao što je i znanje drugačije. Ne postoji sigurna formula za uspeh...a, svakako ne preporučujem nikakve gurue koji kažu da se investira u tačno određeni aset, bez obzira na kvalitet analize. Uvek obavezno sprovesti sopstvenu analizu.
 
Filip 01 je napisao(la):
Nego kako sada na primer kupiti NVIDIA akcije?
Nikad nisam kupio akcije pa pitam.
Moram da nadjem nekog brokera i jel sve to ide preko neke banke?
Onako kao srednjoškolcu bih voleo da mi neko iskusniji to kaže, koji je u tome.
Šta treba da se polaže i koliko to traje da se postane domaći broker?
Kliknite za proširenje...
Lično koristim IBKR za trejd.

Brokeri su u finansijskim institucijama koji su profesionalni posrednici na samoj berzi. Njihovu ulogu su mahom preuzeli računari u vlasništvu banaka i fondova koji su registrovani za delatnost brokera... Ti da bi trgovao, ne treba da budeš broker jer kada si broker, zapravo izvršavaš trejd za druge, a naplaćuješ proviziju za to. Za tvoj trejd će ti uslugu izvršenja određenog ordera (naredbe) za kupovinu ili prodaju određene akcije uraditi broker, koji je po pravilu računar, naročito za manje trejdove. Jedino ako imaš par desetina/stotina miliona zelenih spremnih za ulaganje ili prodaju ćeš možda pričati sa pravim brokerom, ali ni tad ne moraš. Postoje platforme koje dozvoljavaju i veće promete da idu direktno na market, naravno zavisi od marketa, tj. da li je likvidan za tu određenu akciju i svašta tu još.

Ako bi išli u detalje, po pravilu trejderi ni sami manuelno ne šalju svoje trejdove/ordere, već poseduju svoj kod/skripta koja uzima veliki broj varijabli kako bi predviđao i izračunao koja pozicija ima najveću verovatnoću za najbolje popunjavanje/fill. Multi strategy, multi frequency, multi asset trading je danas nezamisliv bez precizne kvantitavne analize i programskih rešenja.

Ako si srednjoškolac, moja ti je preporuka da mnogo učiš programiranje, a naravno i da paralelno istražuješ kako funkcionišu finansijska tržišta. Preporuka je Quantopian i GitHub.
 
Svi pricaju da je zlato odlicno za krizna vremena, medjutim zaboravljaju da je ono izuzetno neprakticno. Zavisi o koliko kriznim vrmenima pricamo.
Ako se drzi zbog ratnih vremena, pretpostavka je da se cuva fizicki, a ne na IoU papiricu. A to cuvanje je em rizicno em kosta. Drugo, tesko je deljivo i razmenjlivo, mora se imati u dovoljno malim gramazama (uncama ili koji je vec naziv). Ako je svrha da kupim brasno za vreme rata, ne bih bas da dajem celu polugu za dzak, pre bih jedan dukat 😄. Ako treba da bezim pred neprijateljem, treba tegliti toliku tezinu sa sobom.

Ako se pod nesigurnim vremenima misli na inflaciju i ekonomsku krizu, onda ok, relativno dobro cuva vrednost, svakako bolje od FIATa.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh