Ne razumete Putinovu strategiju. On namerno pušta da Ukrajina i Zapad sve više i više eskalira "hibridni rat". Što u prevodu znači terorizam. O tome je ranije bilo reči, čini mi se prošle godine. Bilo je više izveštaja u medijima da je nekom trenutku održan sastanak Zelenskog i nekih zapadnih lidera u kome je otprilike zaključeno da zbog velike nadmoći Rusije i u ljudstvu i u naoružanju, Ukrajina ima male šanse u klasičnom tipu rata, dakle "jedan na jedan". To znači, negde u polju se dve vojske sukobe, pa ratuju, štedeći pri tome civile i poštujući klasičnu verziju ratnog prava. Nego da u ratovanje treba uključiti i sve druge vrste slabljenja protivnika, raznim metodima. Recimo partizanski rat, sabotaže u pozadini protivnika, ubistva važnih ličnosti i slično. Tako se po njima donekle izjednačava neravnopravni odnos snaga. To su eufemistički nazvali "hibridni rat". Ideja je ne samo postepeno ali uporno i dugotrajno slabljnje "ratne mašine" protivnika, nego i psihološki rat rat u kome se nadaju da će narodu sa suprotne strane postepeno dosaditi da živi stalnom strahu i u beskonačnom ratu, pa će izvršiti pritisak na rukovodstvo da popusti i zaključi mir. Ili se oni bar nadaju da to biti rezultat ovakvog pristupa.
Međutim znajući Ruse, efekat će pre biti obrnut. A Putin je već pod pritiskom da je suviše mekan. Međutim on ipak ima veoma inteligentnu strategiju i to radi namerno. On zna da će intenzivniji i otvoreniji sukob sa Zapadom tražiti mnogo više žrtava i zahtevati još veću odlučnost od Rusa da se rat nastavi, a ne prekine. Takođe, Rusije zavisi i od stranih partnera u prijateljskim državama koji dopunjavaju njenu industrijsku i vojnu proizvodnju, izolujući je od sankcija. A njima se ne dopada kad god bilo kakav rat ograničava i njihovu slobodu da trguju i sa Zapadom, a ne samo sa Rusijom. Zbog toga Putin, puštajući da mnoga kršenja ratnog prava prođu bez zaista žestokog odgovora, želi da Ukrajina nastavi sa njima još više eskalirajući taj pristup, tj da prethodno što više razbesni domaću javnost, sve dok zaista, emotivno, ne bude spremna na eventualni otvoreni rat sa više žrtava i težim životom civila nego sad. Takođe, tako se stranim partnerima pokazuje da Rusja "ne želi rat" ali da "zaista više nema izbora", jer se na takve napade "mora odgovoriti". To obezbeđuje da se strani partneri kasnije ne povuku, kad konfrontacija sa Zapadom postane žešća. To je dugoročna strategija koju je on sledio od početka.
Međutim ako se dokaže da je ovo uradila Ukrajina, deluje da najzad sledi promena. Možda ne odmah, ali to su već detalji. Srušiti nadvožnjak na putnički voz sa civilima je ipak previše. Zajedno sa prethodnom serijom ubistava vojnih lica na ulicama Moskve i drugim napadima na stambene zgrade, domaći pritisak na Puitina da žestoko odgovori će postati još veći. A upravo je to ono što on želi. Ovaj rat na Zapadu zovu isključivo "Putinov rat", kao da stateški interesi Rusije tu nemaju veze nego je to samo neki lični hir jednog surovog i od naroda otuđenog dikatora. To je imiž koji je o njemu stvoren na Zapadu i u koji tamo veruju čak i oni koji smatraju da je Rusija imala opravdanog razloga da ovako raguje na širenje NATO-a. Zbog toga Putin namerno koči žestoke odgovore na provokacije i želi da on bude OČIGLEDNO NATERAN da njih. Toliko nateran da to najzad vidi i dovoljno veliki deo javnosti na zapadu koja će onda vršiti pritisak na svoje vlade da ograniče eskalaciju sukoba sa Rusijom. A to je veoma važno.
Koliko ja mogu da procenim, to je bila njegova dosadašnja strategija. U ponedeljak će ionako propasti druga runda "pregovora", pa i to sugeriše da se približava vreme za promenu Ruskog pristupa.
Mada ovde moram da se ogradim, jer kao mogući pristup vidim i procenu da Rusija ovakve napade ipak može da izdrži bez velike štete, i da je za nju korisnije da igra ulogu beskrano velikodušnog i moralno nadmoćnog protivnika koji "ne uzvraća na isti način da se ne bi spustio na isti nivo", što usput demonstrira izrazitu vojnu i psihološku nadmoć, a što bi onda možda moglo da seje sumnju među narodom na Zapadu (mada će to elita videti samo kao slabost). Iako mi ova miroljubiva varjanta na duže staze deluje manje verovatno.
