На овој једној слици се виде три и по епохе и различита друштвена стања.
Предратни у виду бројних здања класичне архитектуре и раног модернизма
Послератни, модернистички у виду предимензионисане колске саобраћајне инфраструктуре која је на силу угурана у предратно наслеђе и тиме ову тачку претворио у најнепријатнију, не у граду, него у целој држави.
Транзициони у виду стакленог тумора изнад тунела
И наш, ововремени у виду сулудог билборда, штроке, нереда, разних лоповских шема у облику ових жардињења, ограде, куплерајске естетике излога коцкарника у дну несрећних предратних палата...Дакле, један антицивилизацијски слој опште непримерености, примитивизма и лоповлука.
На страну идеологија, да нема тог предратног наслеђа Београд би одавно постао просторно, функционално и естетски неподношљив град. А и овако јури ка том стању.