Šta je novo?
Od:
Filteri

Vreme i klima u Beogradu

Zuma

Zuma

Professional
Učlanjen(a)
19.05.2009.
Poruke
10.849
Pohvaljen
26.084
U ovoj temi se mogu ostavljati poruke vezane za meteorologiju, vremenske prilike, prognoze, klimu i klimatske promene u Beogradu, kao i kometari o načinu na koji oni sada utiču ili će uticati na planiranje grada i život u njemu. Dobrodošle su i lepe stare i nove slike posebnih vremenskih prilika i godišnjih doba, kao i linkovi na dobre meteorološke sajtove.
 
Ovo je zaista izuzetna zbirka kretanja temperature kroz istoriju Beograda. Autor je Vladimir Bilak.

Srednje mesečne i godišnje temperature vazduha (period 1780-2012. godina), uz prikaz temperaturnih kategorija za svaki mesec i godinu: EKSTREMNO HLADNO, VRLO HLADNO, HLADNO, NORMALNO, TOPLO, VRLO TOPLO, EKSTREMNO TOPLO.

Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
 
Odlična tema. Statistika pokazuje da je temperatura za 140 godina generalno porasla za oko 4 stepena.
 
Koja statistika to pokazuje?

Gradovi nisu merodavni za takve zaključke zbog efekta toplotnog ostrva, a naći meteo stanicu koja toliko dugo meri, a da se nalazi na mestu izolovoanom od direktnog uticaja čoveka je malo teže.

Inače, na http://www.ecad.eu se mogu naći podaci za mnoge meteo stanice u svetu za SVAKI DAN, pa i za Beograd. Volim da odatle izvlačim podatke kada neko krene da priča kako ne pamti hladniji jun, ili topliji decembar, pa mu onda pokažem podatke za prethodnih 10 godina gde su (uglavnom) vidi da greši.

Ne sporim da smo trenutno iznad proseka, ali ima tu stvarno mnogo faktora.

ps: jeste, blagi sam pristalica teorije da na promenu klime čovek ima mnogo manji uticaj nego što "mejnstrim" naučna zajednica pokazuje (i dokazuje).
 
Ne kažem zašto je to tako, već - da je tako.
Imali smo, naravno, i veoma hladnu zimu 2012, a ni ova 2016-17. nije bila za baciti.
 
Na grafikonu je prikazana promena srednje godišnje temperature u Beogradu. Plavi stubići su odstupanje srednje godišnje temperature za određenu godinu od proizvoljno izabrane referentne vrednosti koja predstavlja srednju vrednost u periodu od 1961. do 1990. Crna linija je srednja vrednost plavih linja usrednjenih u kliznom prozoru dugačkom 5 godina (tj to je srednja vrednost tokom 5 obližnjih i sukcesivnih godina). Jasno se vidi stalni rast koji iznosi oko 2 stepena porasta za period od 1888. do 2005. Nažalost fali poslednjih 12 godina sa verovatno ekstremnim rastom. Pogledajte kraj tabele temperatura iz druge poruke (do 2012.). On je naglašeno u crvenim i žutim nijansama, za razliku od prethodnih delova tabele koje su više plavi ili neutralni. Drugim rečima, porast temperature se u Beogradu (verovatno) ubrzava.

http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteoro ... Srbije.pdf

 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=488083#p488083:ch2ik8do je napisao(la):
Zuma » 30 Oct 2017 12:53 pm[/url]":ch2ik8do]Ovo je zaista izuzetna zbirka kretanja temperature kroz istoriju Beograda. Autor je Vladimir Bilak.

Srednje mesečne i godišnje temperature vazduha (period 1780-2012. godina), uz prikaz temperaturnih kategorija za svaki mesec i godinu: EKSTREMNO HLADNO, VRLO HLADNO, HLADNO, NORMALNO, TOPLO, VRLO TOPLO, EKSTREMNO TOPLO.

Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

file.php

file.php

file.php

file.php
Kliknite za proširenje...

Ко је то поуздано и систематично мерио температуру у 18. веку?
 
Istorijski pregled

Po obrazloženom zahtevu prof. Milana Nedeljkovića, Ministar prosvete i crkvenih dela Dr Vladan Đorđević je o Krstovdanu ( 27 septembra po novom kalendaru) 1888.godine doneo Uredbu o osnivanju jedinstvene mreže meteoroloških stanica u Kraljevini Srbiji. Tada je i osnivana državna meteorološka služba u Srbiji.

Redovna meteorološka merenja započeta su znatno ranije. Profesor Liceja G. Vladimir Jakšić je 1 januara 1848 godine u Beogradu na svom imanju na Senjaku počeo redovna merenja temperature, vlažnosti, padavina, vetra i vazdušnog pritiska.

Godine 1856 u 20 gradova tadašnje Srbije počela je sa radom dobro organizovana mreža meteoroloških stanica, a 1857. bilo ih je 27, što je u to doba predstavljalo najgušću mrežu u tadašnjoj Evropi. Iz tog vremena prof. Jakšić je ostavio dragocene podatke o kolebanju vodostaja na Savi.

Opservatorija u Beogradu, osnovana je 26 marta 1887 godine, i pod rukovodstvom prof. M.Nedeljkovića postaje centralna ustanova za prikupljanje podataka iz cele Srbije.

U avgustu 1902 godine počela je međunarodna razmena šifrovanih podataka i izrada prve prognoze vremena. Izveštaji o vremenu i vremenske prognoze su se već od 1912 godine objavljivale u listu Politika.

Značajan razvoj meteorologije u Srbiji nastao je dolaskom akademika Pavla Vujevića za upravnika Beogradske opservatorije početkom dvadesetog veka. U isto vreme počinje sa radom u oblasti klimatologije i akademik Milutin Milanković, jedan od najpriznatijih naučnika u svetu 20 veka. Svojm radovima iz solarne klime definiše teoriju ledenih doba.

Za vreme Prvog svetskog rata, od 1916 do 1918 godine, Beogradska opservatorija, pa i čitava meteorološka Služba Kraljevine Srbije, je pod nemačkom okupacionom komandom. Opservatorijom je rukovodio poznati profesor meteorologije iz Beča V. Konrad. Zahvaljujući njemu služba je bila očuvana.

U priodu od 1918 do 1941 godine, meteorološka služba Srbije, kao deo meteorološke službe Kraljevine Jugoslavije, bila je zadužena za rad i mreže meteoroloških stanica u Makedoniji, Crnoj Gori i delu Dalmacije. U to vreme su formirane i meteorološke stanice na oslobođenom Kosovu i Metohiji. Meteorološka Opservatorija u Beogradu postaje sabirni centar za celu Kraljevinu Jugoslaviju

Meteorološka služba Kraljevine Jugoslavije postaje član Međunarodne meteorološke organizacije - IMO,(osnovane, Brisel 1853 i Beč 1873.godine), kao preteče sadašnje Svetske metorološke organizacije, WMO. Naš dugogodišnji predstavnik je bio akademik Milutin Milanković.

Osnivanjem Hidrografskog odseka, pri Generalnoj direkciji voda 1922 godine, objedinjuje se hidrološka služba Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, i ovo se smatra početkom organizovane hidrološke službe. Prve vodomerne stanice su postavljene na Savi kod Beograda 1920, i Dunavu kod Smedereva. Prva hidrometrijska merenja na vodotocima u Srbiji su počela da se rade 1923 godine. Odmah počinje da funkcioniše i služba izveštavanja o vodostanju na rekama u cilju prognoziranja mogućih poplava. Na zahtev Međunarodne Dunavske Komisije, 1922 godine, počinje izveštavanje za reku Dunav.

U toku Drugog svetskog rata mnoge meteorološke i hidrološke stanice su prestale sa radom, sem Meteorološke Opservatorije Beograd.

Sedmog januara 1947 godine Uredbom Vlade FNRJ osnovan je Savezni hidrometeorološki zavod,(SHMZ) čime je objedinjena hidrometeorološku službu na teritoriji cele zemlje.Na poziv organizatora, predstavnici SHMZ-a su 22 septembra 1947 godine u Vašingtonu potpisali Konvenciju o osnivanju Svetske meteorološke organizacije (WMO). Konvencija je stupila na snagu 23. marta 1950 godine. Naša meteorološka služba bila jedna od 45 svetskih meteoroloških službi, koje su osnivači WMO-a. Tako je nastavljen kontinuitet pripadnosti službe matici svetskih službi, preko Međunarodne meteorološke organizacije IMO, (pa do WMO-a.

Novonastale države iz prethodne Jugoslavije, otcepljenjem ( od 1991.god.) i sticanjem nezavisnosti, postale su nove članice WMO-a. Meteorološka služba SRJ-a, Državne zajednice Srbije i Crne Gore, a sada Republike Srbije je naslednik osnivačkih prava WMO-a. Nikada našoj službi nisu uvođene sankcije, niti isključenja iz rada pojedinih tela od strane WMO, i pored toga što je bilo ekonomskih sankcija SRJ od strane UN.

Za vreme NATO agresije, 1999.god., u bombardovanju su oštećeni ili potpuno uništeni instrumenti i pojedini objekti naše službe. WMO je u februaru 2000.godine zatražio od svojih članica da se pomogne našoj službi, iz razloga šteta nastalih ratnim dejstvima. Pomoć je, nakon izveštaja eksperata WMO-a, uspostavljena, preko VCP programa. Do sada je dostavljena pomoć meteorološke službe Kine i Japana.

Za vreme dolaska međunarodnih snaga na Kosovo potpuno su uništene sve meteorološke i hidrološke stanice. Prostor Kosova i Metohije već pet godina predstavlja ''crnu rupu'' na meteorološkoj karti Evrope.

Nakon prestanka sa radom SHMZ-a, aprila 2003.god.Republički hidrometeorološki zavod Srbije, kao pravni naslednik, preuzeo je sve njegove obaveze, naročito u pogledu međunarodne saradnje.

http://www.hidmet.gov.rs/latin/orhmz/istorija.php
 
Ako nekom treba da planira grejanje i hlađenje za duži period. Na slici su prikazane razlike između srednjih maksimalnih i minimalnih temperatura za svaki mesec (obojeni stubići), dok tanke linije daju opseg apsolutnih maksimalnih i minimalnih temperatura po mesecima za tridesetogodišnji period. Slika je urađena na osnovu dnevnih izveštaja GMS Beograd, iz perioda 1971 - 2000.

 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=488119#p488119:b6u96fvu je napisao(la):
Пантограф » 30 Oct 2017 02:31 pm[/url]":b6u96fvu]
Ко је то поуздано и систематично мерио температуру у 18. веку?
Kliknite za proširenje...
Ne znam odakle potiču podaci pre 1848. Autor tabele nije ostavio nikakav komentar.
 
"These early devices were called thermoscopes. The first sealed thermometer was constructed in 1641 by the Grand Duke of Toscani, Ferdinand II.[1] The development of today's thermometers and temperature scales began in the early 18th century, when Gabriel Fahrenheit produced a mercury thermometer and scale, both developed by Ole Christensen Rømer. Fahrenheit's scale is still in use, alongside the Celsius and Kelvin scales"
Ne znam za Turke, ali vrlo je moguće da je habzburška vojska, tokom upravljanja većim delom onoga što je danas Srbija (početkom 18. veka i pred sam kraj 18. veka), imala meteorološku službu.
 
Pitanje je da li se ti uređaji mogu uzeti u obzir jer ne znamo ništa. Autor tabela mi deluje ozbiljno, pa je sigurno to imao u vidu, ali bi bilo mnogo bolje d aje ostavio izvor tih podataka za period pre 1888, a naročito za 18. vek.
 
A i pitanje je koliki uticaj na porast temperatura imaju sveukupne klimatske promene, a koliku punjenje akumulacije HE Đerdap, pošumljavanje Deliblatske peščare, kao i rast samog grada. Interesantno je da jesenji meseci nisu mnogo topliji nego pre.
 
Sad mi je palo na pamet da su podaci za stari period možda iz Zemuna. Austrija je u Zemunu od 1717. kad su Turci konačno proterani iz njega da se više nikada ne vrate. 1717. je osnovan kontumac, a Zemun je zbog vojske i trgovine postao jedan od najvažnijih graničnih gradova na granici prema Turskoj. Možda su oni merili temperaturu? Recimo, zbog brodova je trebalo predviđati formiranje leda na Dunavu i Savi ili nešto slično. Nešto kao poslednja šansa koju civilizovani deo Evrope ima za merenje pre ulaska u tamni vilajet?

Levo od glavne aleje se vidi meteorološki stub u parku u Zemunu, postavljen 1898.

zemun21.jpg
 
Meteorološki stub je bio ukras parka punih 46 godina, postavljen je u oktobru 1898. godine i
svakodnevno je posetiocima parka davao informacije o minimalnoj i maksimalnoj temperaturi
(Six-ov udvojeni termometar), vazdušnom pritisku, vlažnosti vazduha, temperaturi zemljišta, a
registrovana je i visina vodostaja na Dunavu.

Nažalost, ovaj ukras grada Zemuna je bio u funkciji do oktobra 1944. godine, kada je tokom
borbi za oslobođenje Zemuna teško oštećen, a neposredno posle oslobođenja je uklonjen.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=488153#p488153:2zzzwkzp je napisao(la):
Zuma » 30 Oct 2017 04:13 pm[/url]":2zzzwkzp]
zemun21.jpg
Kliknite za proširenje...

Одсад ћу да зезам Земунце да имају у центру Сисин парк :)

(злосрећну Фрањину жену Елизабету од милоште су звали Сиси)
 
Zemunci su imali 'ulicu crvenih fenjera', Borčanska ulica nedaleko od res. Šaran.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=488143#p488143:1dut3jlc je napisao(la):
astrodule » 30 Okt 2017, 15:19[/url]":1dut3jlc]Pitanje je da li se ti uređaji mogu uzeti u obzir jer ne znamo ništa. Autor tabela mi deluje ozbiljno, pa je sigurno to imao u vidu, ali bi bilo mnogo bolje d aje ostavio izvor tih podataka za period pre 1888, a naročito za 18. vek.
Kliknite za proširenje...
Podaci iz 18. veka su iz Budimpešte gde se meri temperatura od 1780. godine. Kasnije su počele da se otvaraju druge stanice u Austro-Ugarskoj pa su uzimali podatke iz Zagreba, Osjeka, Segedina i izračunavali srednju vrednost za temperature pre 1888.
 
astrodule":65ne6abj je napisao(la):
Koja statistika to pokazuje?

Gradovi nisu merodavni za takve zaključke zbog efekta toplotnog ostrva, a naći meteo stanicu koja toliko dugo meri, a da se nalazi na mestu izolovoanom od direktnog uticaja čoveka je malo teže.

ps: jeste, blagi sam pristalica teorije da na promenu klime čovek ima mnogo manji uticaj nego što "mejnstrim" naučna zajednica pokazuje (i dokazuje).
Kliknite za proširenje...

Da, pošto većina čovečanstva živi daleko od uticaja čoveka, na 6000 m nadmorske visine, a tako će biti i u budućnosti, temperatura u gradovima skroz je nebitna za nas. Šta nas briga kakava će biti klima u Beogradu za 15 godina kad ćemo se na posao teleportovati sa prijatnog proplanka na Andima.

Gesendet von meinem SM-G850F mit Tapatalk
 
Zašto ideš u krajnost?

Da li prosek visine osoba na parketu jedne košarkaške utakmice govori nešto o prosečnoj visini države u kojoj se nalazi hala (mnogo volim taj primer koji je koristio moj profesor Verovatnoće i statistike na faksu)?

Ako leti ideš kolima od Pančeva ka Beogradu i pratiš temperaturu koju ti auto pokazuje, šta primetiš? Ja primetim da se temperatura poveća za 5 stepeni kada pređem Pančevački most.
 
Primer je vrlo ilustrativan, ali nwpodesan za slučaj o kome govorimo. Ovde se ne radi o petnaestak genetski obdarenih profesionalaca naspram države od n miliona stanovnika. Polovina čovečanstva živi u gradovima, tendenca uzlazna.

Tema je klima Beograda, i 1.5 miliona ljudi koji moraju da je podnose, a ne Pančeva, Balta Berilovca ili planete u celosti, tako da su podaci za BG itekako relevantni i jako je bitno to što već sada 3 meseca godišnje imamo klimatske prilike koje su jako teško podnošljive za normalan život i rad. Nebitno je da li je globalno zagrevanje sporedni ili glavni faktor tih promena. Ono je jedan od faktora koji se mora razmatrati u pokušaju da ovaj grad ostane koliko-toliko komforan za život što se klime tiče.

Problematizovanje globalnog zagrevanja, diskusije o njegovom poreklu itd. stoga ne spada u nešto o čemu bi se trebalo raspravljati na ovoj temi, već je klasično skretanje s problema, a BG već ima ozbiljan problem sa klimom od koga svi patimo i kojim bi trebalo da se bavimo.

Gesendet von meinem SM-G850F mit Tapatalk
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh