Vreme i klima u Beogradu

[Vox91]

 

[solecar]

Danas, zatekoh se u Vojislava Ilića, potop Biblijskih razmera, figurativno, a na Prokopu sija sunce i ni naznaka da bi mogla da padne kiša. Tolika količina vode je pala u kratko vreme da su počeli da se stvaraju manji vrtlozi kod šahtova, ali to nisam uspeo da fotografišem.

 

[Bender Rodriguez]

Biće bolje kad se Beograd izgradi još malo, napuni sa još ljudi, još zgrada i još automobila, a infrastruktura ostane ista kao pre 50 godina. Samo nek se gradi™

 

[Zuma]

Jedan aspekt klimatskih promena je nestabilno vreme, odnosno narušavanje dosadašnjih pravilnosti i češći ekstremi. Sem temperature, još jedan važan parametar je i količina padavina i vlažnost vazduha. Kad kiše ima malo onda se sve suši i, ako duže potraje, može se pojaviti problem sa hranom. Kad kiše ima mnogo, onda je problem velika vlaga koja drastično pojačava neprijatan efekat povćene temperature zbog globalnog zagrevanja (a za biljke više bolesti). Ove godine imamo priliku da vidimo kako bi recimo kod nas mogao izgledati početak ovog klimatskog procesa za slučaj povećane količine padavina.

Gledam ljude u autobusu: Svi potpuno mokri od znoja i kad kiša ne pada, sa mučeničkim izrazom lica, pa zevaju kao ribe na suvom.

Proteklih sedam dana prosečni procenat vlažnosti se kretao između 80% i 90%

Kad se pogleda broj dana sa padavinama, vidi se da je ove godine kiša padala prosečno svaki drugi dan (76 dana od 153).

 

[ВождовачкиГАНГ]

Jedan aspekt klimatskih promena je nestabilno vreme, odnosno narušavanje dosadašnjih pravilnosti i češći ekstremi. Sem temperature, još jedan važan parametar je i količina padavina i vlažnost vazduha. Kad kiše ima malo onda se sve suši i, ako duže potraje, može se pojaviti problem sa hranom. Kad kiše ima mnogo, onda je problem velika vlaga koja drastično pojačava neprijatan efekat povćene temperature zbog globalnog zagrevanja (a za biljke više bolesti). Ove godine imamo priliku da vidimo kako bi recimo kod nas mogao izgledati početak ovog klimatskog procesa za slučaj povećane količine padavina.

Gledam ljude u autobusu: Svi potpuno mokri od znoja i kad kiša ne pada, sa mučeničkim izrazom lica, pa zevaju kao ribe na suvom.

Proteklih sedam dana prosečni procenat vlažnosti se kretao između 80% i 90%

Pogledajte prilog 163583

Kad se pogleda broj dana sa padavinama, vidi se da je ove godine kiša padala prosečno svaki drugi dan (76 dana od 153).

Pogledajte prilog 163584

Nema kome ne smeta ova vlaznost vazduha. Od klinaca do matoraca svima smeta uzasno je.

 

[Bender Rodriguez]

Vlagurina je jedna od najodvratnijih i najgorih faktora zašto je Beograd u letnjim mesecima grozan za život, odnosno zašto sam vazduh ima osećaj težine i sparnosti.

Ali baš sam se juče razmišljao, između 1) dana sa 40 stepeni, bez padavina ali sa vlagom od 70% (što je isto jako teško i odvratno), i 2) ultra vlažnog dana sa preko 80% vlage i temperaturom od 25 pa i 28, ipak radije biram ovu opciju sa vlažnih 28 stepeni.
E sad, ako bi temperatura išla više od toga, od tih 28, a vlaga ostala ista... e onda bih već počeo da menjam stav, odnosno da biram nešto drugo.


Inače zadnjih meseci sam shvatio da naše meteorologe šta god čovek da pita, njima je sve to uvek normalno, odnosno sve im je ''u granicama normale i proseka''.
Ultra mokar maj - sve je to u granicama normale i proseka™
Ultra suv maj (ranije) - sve je to u granicama normale i proseka™
Decembar bez snega - sve je to u granicama normale i proseka™
Sneg u aprilu - sve je to u granicama normale i proseka™
Suša - sve je to u granicama normale i proseka™


Šta god ih čovek pita, za njih je sve uvek u granicama normale i proseka. Najveći yes-meni koje sam video.

 

[solecar]

20+°C tokom decembra i januara

A najsmešnije su mi prognoze za određeno godišnje doba gde se maltelene po pravilu uvek desi sasvim suprotno od onoga što prognoziraju. Mogli bi malo da konsultuju ove što rade u F1, kako oni u milisekundu pogode kada će da padne kiša, na kom delu staze i koja količina.​

 

[Zion Williamson]

Uzasno je vreme zadnjih mesec dana. Ne pamtim kad je padala kisa skoro svaki dan ceo mesec u maju. Mozda 2014e. Beograd je bas postao nesnosan.

 

[solecar]

2014 godine je za kratko (i gotovo neprekidno) vreme pala velika količina kiše. Slušao sam nekog čoveka koji rekao da je otprilike koliko je kiše palo u maju da se tada sručilo u svega nekoliko dana.

 

[ВождовачкиГАНГ]

2014 godine je za kratko (i gotovo neprekidno) vreme pala velika količina kiše. Slušao sam nekog čoveka koji rekao da je otprilike koliko je kiše palo u maju da se tada sručilo u svega nekoliko dana.

Bolje da pada svaki dan po malo nego tako kao 2014. Inace bi naje*******ali opet
Ali da ova vlaga je nepodnosljiva jos ako radite u firmi sa ljudima kojima je "zima" onda ste tek u problemu

 

[Express]

Vlagurina je jedna od najodvratnijih i najgorih faktora zašto je Beograd u letnjim mesecima grozan za život, odnosno zašto sam vazduh ima osećaj težine i sparnosti.

Ali baš sam se juče razmišljao, između 1) dana sa 40 stepeni, bez padavina ali sa vlagom od 70% (što je isto jako teško i odvratno), i 2) ultra vlažnog dana sa preko 80% vlage i temperaturom od 25 pa i 28, ipak radije biram ovu opciju sa vlažnih 28 stepeni.
E sad, ako bi temperatura išla više od toga, od tih 28, a vlaga ostala ista... e onda bih već počeo da menjam stav, odnosno da biram nešto drugo.


Inače zadnjih meseci sam shvatio da naše meteorologe šta god čovek da pita, njima je sve to uvek normalno, odnosno sve im je ''u granicama normale i proseka''.
Ultra mokar maj - sve je to u granicama normale i proseka™
Ultra suv maj (ranije) - sve je to u granicama normale i proseka™
Decembar bez snega - sve je to u granicama normale i proseka™
Sneg u aprilu - sve je to u granicama normale i proseka™
Suša - sve je to u granicama normale i proseka™


Šta god ih čovek pita, za njih je sve uvek u granicama normale i proseka. Najveći yes-meni koje sam video.

Setih se sad da je 2003 ili 4 mislim vozač trole pao u nesvest. Nije bio penzos od 70 i kusur, ali jeste 40-godišnjak iz Etiopije. Posle noćnog pljuska podigla se na 36-7 već u 9 ujutru, a zijača naravno grejala.

U Sahari već u 7 ujutru bude 45C, ali nema vlage. Samo se skloniš u hlad pod šator da se ne ispečeš i to je to. Noću 0, pa moraš da se pokriješ. Međutim u Beogradu se živ kuvaš, neretko i noću.

Koliko Beograd postaje opasniji po život može nam ukazati poređenje sa Šangajem i Atlantom, inače dva udaljena grada u istoj klimatskoj zoni (vlažna suptropska tj. Cfa), ali različitim mikroklimatskim uslovima. Prvi je priobalni ravničarski karakterističan po višoj temperaturi i relativnoj vlažnosti, ali jačem vetru. Drugi je u unutrašnojsti kontinenta, vlažan i topao, sa slabim vetrom, ali on subjektivni osećaj poboljšava zelenilom (na to koliko je grad zelen ukazuju i koze u sekundarnom centru odgovarajućeg naziva, Buckhead, inače karakterističnom po oblakoderima, autopurtem i MARTA metro stanicom). Beograd nije ni pored mora, niti je u šumi ali zato pod pokriviteljstvom vlasti sve se više planski "atinizuje" tj. betonira.

U našoj zemlji nisu problem samo urbana toplotna ostrva (koja beogradski uslovi samo pogoršavaju), već i ruralna vlaga. Tu prvenstvetveno mislim na otvoren prostor bez šume, na travnata dvorišta i prostrane njive pod usevima. Danas komšinica javila da moraju da beže iz sela (blizu Beograda, ima Lasta) da se ne poguše.

Zastrašujuće je pristetiti se da je pre par dana kiša obišla centralni deo grada (oblačni sistem je izgledao kao zagrižena jabuka, sa Beogradom u rupi), kao i da je nedelju dana ranije padao grad, i to zbog povoljnih uslova za formiranje gradonosnih oblaka. To jeste oborilo temperaturu, ali je i podiglo vlažnost. Kada posle toga opet pada u blizini, a u rupi između oblaka peče zvezda imaš osećaj kao da si u sauni. Kad oblačnost prođe isparenja zasite i topliju urbanu zonu (toplotno ostrvo) pa to samo pogoršava subjektivni osećaj. Ne znaš da li je gore da se pržiš za vreme suše bez kapi vode, ili da se živ kuvaš posle kiše.

2014 godine je za kratko (i gotovo neprekidno) vreme pala velika količina kiše. Slušao sam nekog čoveka koji rekao da je otprilike koliko je kiše palo u maju da se tada sručilo u svega nekoliko dana.

Bilo je 2004 palo toliko da mi je na Mostaru (u gMAZ-u 103 na 37) bila voda do kolena. Tramvaj naravno nijeradio. To je bilo samo nekoliko godina pre famoznih poplava upamćenim po čamcima u Vojvode Mišića, mrcvarenjem preko pružnog prelaza kod Careve Ćuprije. Biže vesela repriza, ovog puta sa pumpama u metro stanicama. To je inače idealna staza za stubove ili nasip.

 

[Zuma]

Postoje tri glavna načina da u eri klimatskih promena gradovi ostanu podnošljivo mesto za život, a trenutna urbanistička politika radi direktno suprotno u odnosu na sva tri. To su

- Što više zelenih površina, a naročito drveća sa pravom, gustom, neokresanom krošnjom (što podrazumeva drugu tačku, dovoljno slobodnog mesta, tj neizgrađenih površina). Ovo sa jedne strane smanjuje stepen apsorpcije Sunčeve energije, a sa druge ravan refleksije zračenja pomera naviše, ka vrhovima drveća, iznad prizemne zone gde se ljudi kreću na otvorenom.

- Što više slobodnog prostora između zgrada i izbegavanje zatvorenih blokova i drugih većih prepreka, tako da vazduh može slobodnije da struju i tako prvo "pegla" temperaturne ekstreme, a zatim i odnosi viškove toplote iz gradskog toplotnog ostrva premeštajući energiju u ruralnu i ne-betoniranu okolinu grada. To se svodi na što manji prosečan stepen zauzetosti parcela (količnik površine horizontalne projekcije nadzemnog gabarita objekta na parceli i površine parcele). To bi trebalo da zakonom bude ograničeno na što manje vrednosti u svim klimatski ugroženim gradovima.

- Ako postoji reka, što veći otvoreni prostor oko reke (a od toga, zbog pristupačnosti, što više javnog prostora) zato što voda leti hladi okolni vazduh (a zimi greje) stvarajući oko sebe daleko prijatniju mikro klimatsku zonu u svim godišnjim dobima. Ograđivanje reke visokim zidovima od zgrada znači njeno ograđivanje, što onemogućuje da se ovaj leti hladniji vazduh širi na ostatak grada, naglašavajući tako efekte toplotnog ostrva. To je bukvalni urbanistički zločin prema gradu i njegovim stanovnicima već i samo zbog toga, ne računajući druge razloge da se to ne radi.

Pohlepa vlasti za zaradom koja rezultuje brzom prodajom svakog parčeta zemlje, a naročito onih koji imaju najveću vrednost, što dakle nužno znači baš ovih sa gornjeg spiska, uz istovremeno ukidanje normativa koju obuzdavaju investitore (ukinuta i zatim "zaboravljena" studija visokih objekata koju očigledno namerno ništa nije zamenilo), direktno pretvara grad u nešto što bi u budućnosti lako moglo biti maltene nenastanjivo, u zavisnosti od broja stepeni za koji se temperatura poveća i procenta povećane vlažnosti koji to bude pratio.

 

[Zuma]

Jedna slika uzaludnog napora iz 2015. godine. Pokušaj da se jednom brzom skicom objasni zašto ne treba ograđivati Savski amfiteatar visokim zidom od zgrada koji prave prepreku slobodnom strujanju vazduha i sa jedine otvorene, četvrte strane, i to baš one uz reku: