Šta je novo?

Vreme i klima u Beogradu

Beki

Advanced
Učlanjen(a)
27.10.2015.
Poruke
3.631
Pohvaljen
7.399
Kad krenete da pricate da nikad ovako nije bilo i da je sve propalo i da je nekad bilo bolje i normalnije, znaci da ste postali matori prdonja, a ne da ste u pravu 🤣
 

Zuma

Expert
Učlanjen(a)
19.05.2009.
Poruke
8.963
Pohvaljen
21.628
Da, i ja sam negde ranije naišao na podatak da dobar deo vode u rekama potiče od od snega koji na planinama napada tokom zime. Zato smanjenje količine snega može imati veliki posledice. Pri tome bi zemlje poput naše bile bar dvostruko više pogođene. Prvo zato što u znatnoj meri zavisimo od izvoza hrane, a to zavisi od količine raspoložive vode, a zatim i što nemamo drugih izvora energije, pa znatan deo dolazi od hidroelektrana. Dodatni problem je što je sasvim moguće da je nestašica vode za sada maskirana ubrzanim topljenjem glečera, pa gomila čudnih likova sa Intreneta mogu svašta da pričaju a da to mnogima i dalje izgleda razumno. Pošto je toplije, glečeti se brže tope i tako, ZA SADA, starom vodom nadoknađuju manjak nove vode zbog manje snega. Međutim neki podaci sugerišu da će mnogi za nas važni glečeri nestati za tridesetak godina...

Ipak, sa konačnim zaključcima treba sačekati jer, za razlku od globalne srednje temeperature gde je nažalost sve jasno, daleko je manje jasno šta će biti sa raspoloživom količinom vode. Gledao sam dijagrame za Srbiju i za sada ne izgleda da se dugoročno nešto menja u količini padavina. Tako da svakako treba biti oprezan, ali pri tome ipak raditi sve da se što pre povrati narušena prirodna reavnoteža.

If you live in or visit the mountains, you can look at the snow-covered hills as nature’s water towers. As that snow melts, it could provide 75 percent or more of the area’s freshwater each year.
That’s true far downstream from the mountains too, and even in snowy flat areas. Around the world, snow provides 50 percent of our total annual freshwater supply.
And it does more than that: snow reflects sunlight, keeping areas cooler and making it possible for snow to accumulate.
Snow protects against erosion, slowly melting and deeply recharging the soil with water–preventing it from leaving the area as runoff.
Melting snow gradually fills streams, which slowly fill rivers, providing a steady supply of freshwater that can last through summer.
Warmer winters are disrupting this process though.

“Fortunately we still have the glaciers that act as a reserve for the bigger rivers in times of lower precipitation,” says Hein. “But climate change modelers say they’ll be gone in 30 years. This is extremely worrisome.”

be04044a876f5a7b80f1a13706986d0a
 
Poslednja izmena:

Express

Higher intermediate
Učlanjen(a)
05.11.2011.
Poruke
1.946
Pohvaljen
2.245
Ako se ne varam, ne sećam se tačno, bilo je to negde oko 2010. ali zaglavio sam se sa Zijačom zglobnom na 29 kod Trogirske Padine. Hteo sam u krug da odem do Beograđanke jer mi je ona prva naišla (pravo sam otišao na stajalište ka periferiji umesto da prelazim ulicu kako ne bi čekao po hladnoći jer je u troli bilo milina), ali sam na kraju bio primoran na prepunu 50 koja je zbog boljeg trenja mogla da ide, dok se prazna trola samo klizala između stajališta i semafora. Varničila je i gume su se pušile. Smrdilo je na paljevinu. Inače kad sam došao kući bilo je -27C (u Sjenici mislim -35).

Prava pravcata zima. Ne pamtim kad je tako bilo. To će izgleda biti sve češća pojava između ovako toplih perioda. To je ono kad sam rekao da se ovde menja klimatska zona munjevitom brzinom uz istovremeno pojačanje ekstrema (jače suše, jače poplave, kratki ekstremno hladni talasi, dugi topli talasi).

Meni je majka pričala kako je bilo nekada, bilo je velikih oscilacija ali generalno mnogo više padavina. Nije to od juče ali svakako je uticaj globalnog zagrevanja veliki.
 

Dzigi Bau

Advanced
Učlanjen(a)
25.05.2018.
Poruke
2.457
Pohvaljen
6.755
Колико је клима у Београду непредвидива, на данашњи дан 2017. испред Хотела Југославија,
Дунав потпуно залеђен и бар једно -10,
а данас 18 степени

EE874AAF-2FFE-4B9D-B9A3-560A5DFF85BB.jpeg
 

Zuma

Expert
Učlanjen(a)
19.05.2009.
Poruke
8.963
Pohvaljen
21.628
Jedini trenutno zaista dobro predvidljivi deo klimatskih promena je povećanje SREDNJE temperature na Zemlji posmatranoj kao celina. To tako nužno mora da bude jer od Sunca dolazi ista količina energije dok se istovremeno sa Zemlje u svemir otpušta manje energije budući da povećane koncentracije gasova staklene bašte propuštaju manje energije. Dakle isto dolazi, ali manje odlazi. Bilans priliva i odliva više nije isti. Taj višak energije dakle MORA da ostane na Zemlji, jer ne može da ode sa nje, a to onda NUŽNO povećava SREDNJU temperaturu. Tu nema ništa nejasno ili nesigurno. To će SIGURNO tako biti ma šta pričali razni skeptici.

Međutim kako će se manifestovati posledice ukupno toplije planete na pojedinim mestima i u određena vremena je veoma teško predvideti. Za sada se pretpostavlja da će se tokom prelaznog režima (do uspostavljnja nove, dugoročno stabilne i prosečno toplije klime na Zemlji na kojoj njena prosečna temperatura više ne raste) vladati povećana nestabilnost vremenskih prilika i klime. Tradicionalni, ranije dugoročno stabilni šabloni vremena se menjaju i zbog prisustva više energije u klimatskom sistemu Zemlje i zbog toga što raspodela tog viška po površini Zemlje još nije dostigla novo stabilno stanje, pa se može očekivati sve: I velike vrućine i velike hladnoće, periodi nezapamćenih suša i periodi nezapamćenih poplava. Prosečna temperatura na Zemlji će sigurno rasti, ali šta se sve negde i nekad može desiti, pa čak i kakva se klima ubuduće može očivati na nekom manjem delu Zemlje je za sada teško reći.
 
Poslednja izmena:

solecar

Professional
Učlanjen(a)
06.12.2011.
Poruke
18.647
Pohvaljen
20.226
Lokacija
Prokop
Barem meni, ovaj sneg što danas pada, predvidiv je. Znao sam da neće do proleća biti zima bez snega i sa temperaturama kao da je rano proleće. Obzirom na šablon koji je manje više isti prethodnu deceniju, ako je u decembru i januaru toplo, onda krajem januara, odnosno tokom februara, mora da padne barem jednom sneg. Jedino što se može teže predvideti je da li će biti neki manji sneg ili će da nas zatrpa i traje duže vreme.​
 

Dzigi Bau

Advanced
Učlanjen(a)
25.05.2018.
Poruke
2.457
Pohvaljen
6.755
Jedini trenutno zaista dobro predvidljivi deo klimatskih promena je povećanje SREDNJE temperature na Zemlji posmatranoj kao celina. To tako nužno mora da bude jer od Sunca dolazi ista količina energije dok se istovremeno sa Zemlje u svemir otpušta manje energije budući da povećane koncentracije gasova staklene bašte propuštaju manje energije. Dakle isto dolazi, ali manje odlazi. Bilans priliva i odliva više nije isti. Taj višak energije dakle MORA da ostane na Zemlji, jer ne može da ode sa nje, a to onda NUŽNO povećava SREDNJU temperaturu. Tu nema ništa nejasno ili nesigurno. To će SIGURNO tako biti ma šta pričali razni skeptici.

Međutim kako će se manifestovati posledice ukupno toplije planete na pojedinim mestima i u određena vremena je veoma teško predvideti. Za sada se pretpostavlja da će se tokom prelaznog režima (do uspostavljnja nove, dugoročno stabilne i prosečno toplije klime na Zemlji na kojoj njena prosečna temperatura više ne raste) vladati povećana nestabilnost vremenskih prilika i klime. Tradicionalni, ranije dugoročno stabilni šabloni vremena se menjaju i zbog prisustva više energije u klimatskom sistemu Zemlje i zbog toga što raspodela tog viška po površini Zemlje još nije dostigla novo stabilno stanje, pa se može očekivati sve: I velike vrućine i velike hladnoće, periodi nezapamćenih suša i periodi nezapamćenih poplava. Prosečna temperatura na Zemlji će sigurno rasti, ali šta se sve negde i nekad može desiti, pa čak i kakva se klima ubuduće može očivati na nekom manjem delu Zemlje je za sada teško reći.

Превише си самоуверен, постоје и другачија мишљења, то јест да су то природни циклуси хладнијих и топлијих периода и да човечанство на овом нивоу развоја не може или бар не значајно да утиче на дугорочне и велике климатске промене на Земљи.
 

Zuma

Expert
Učlanjen(a)
19.05.2009.
Poruke
8.963
Pohvaljen
21.628
Naravno, postoje prirodni cikliusi, ali oni nisu slučajni i ne menjaju se. Dovoljno se dobro zna šta sve utiče na te prirodne cikluse, pa se zato sa dovoljnom sigurnošću može tvrditi da trenutno oni NISU pokretač ovako velike promene. Naprimer Milankovićevi ciklusi, varjabilnost zračenja sa Sunca, procenat površine Zemlje prekriven visoko reflektivnom površinom poput snega ili glečera, povremene vulkanske erupcije koju atmosferu čine manje providnom, itd. Sve nabrojano se danas međutim može lako meriti, pa se ZATO zna da to NIJE uzrok. Iako uvek, čisto teorijski, postoji mogućnost da neki malo poznati efeket ustvari ima drastične posledice, verovatnoća za to je izrazito mala. Fizika je dovoljno dobro poznata, pa iako smo daleko od toga da znamo sve, to ne znači da se već ne mogu proceniti opsezi relativnih uticaja, tj približni značaj (intenzitet) pojedinih faktora, čak i maksimalne granice mogućih uticaja onih nama još nepoznatih faktora.

Dovoljno je naprimer proceniti bilanse energija koje nose pojedini od ovih poznatih faktora uticaja na klimu, pa da se razume da bi uticaj nečeg nepoznatog morao da bude bar sličan, ili jači od njih, pa da rezultantni uticaj na klimu postane obrnut od očekivanja (hlađenje planete umesto grejanja, ili da se ništa ne menja). Tačno se zna koliki se višak energije akomulira na Zemlji svake godina zato što u atmosferi ima više gasova staklene bašte. Pa ako zamislimo da postoji neki novi faktor hlađenja Zemlje, nešto što nam je nepoznato, on bi nekako morao da neutrališe TOLIKI VIŠAK energije koliko se više akomulira svake godine zbog gasova staklene bašte (što znamo koliko je). Pa ako i ne znamo baš sve što bi još moglo da bude od NEKOG uticaja na klimu, znamo koliko bi to nešto moralo da bude "jako", u smislu energije koju kontroliše taj nepoznati efekat. A fizika ipak nije toliko nepoznata da bi smo mogli prevideti toliko značajan efekat.

Itd, to je samo grubi primer koji treba da pokaže da čak i kad se ne zna sve, razvojem nauke ono što se ne zna postepeno ima sve manji i manji efekat, inače bi se to odavno primetilo (sve do eventualne fundamentalne promene samih osnova neke grane fizike, što se može ili ne mora desiti u nekom budućem trenutku). Pa ili je potrebna takva, fundamentalna revolucija u fizici, ili ono što još ne znamo teško može da ima jači efekat od efekta klimatskih faktora za koje znamo.

Ukratko, da, možete dobiti na lutriji, ali ja ne bih na tome zasnivao biznis plan.
 
Poslednja izmena:

Dzigi Bau

Advanced
Učlanjen(a)
25.05.2018.
Poruke
2.457
Pohvaljen
6.755
Naravno, postoje prirodni cikliusi, ali oni nisu slučajni i ne menjaju se. Dovoljno se dobro zna šta sve utiče na te prirodne cikluse, pa se zato sa dovoljnom sigurnošću može tvrditi da trenutno oni NISU pokretač ovako velike promene. Naprimer Milankovićevi ciklusi, varjabilnost zračenja sa Sunca, procenat površine Zemlje prekriven visoko reflektivnom površinom poput snega ili glečera, povremene vulkanske erupcije koju atmosferu čine manje providnom, itd. Sve nabrojano se danas međutim može lako meriti, pa se ZATO zna da to NIJE uzrok. Iako uvek, čisto teorijski, postoji mogućnost da neki malo poznati efeket ustvari ima drastične posledice, verovatnoća za to je izrazito mala. Fizika je dovoljno dobro poznata, pa iako smo daleko od toga da znamo sve, to ne znači da se već ne mogu proceniti opsezi relativnih uticaja, tj približni značaj (intenzitet) pojedinih faktora, čak i maksimalne granice mogućih uticaja onih nama još nepoznatih faktora.

Dovoljno je naprimer proceniti bilanse energija koje nose pojedini od ovih poznatih faktora uticaja na klimu, pa da se razume da bi uticaj nečeg nepoznatog morao da bude bar sličan, ili jači od njih, pa da rezultantni uticaj na klimu postane obrnut od očekivanja (hlađenje planete umesto grejanja, ili da se ništa ne menja). Tačno se zna koliki se višak energije akomulira na Zemlji svake godina zato što u atmosferi ima više gasova staklene bašte. Pa ako zamislimo da postoji neki novi faktor hlađenja Zemlje, nešto što nam je nepoznato, on bi nekako morao da neutrališe TOLIKI VIŠAK energije koliko se više akomulira svake godine zbog gasova staklene bašte (što znamo koliko je). Pa ako i ne znamo baš sve što bi još moglo da bude od NEKOG uticaja na klimu, znamo koliko bi to nešto moralo da bude "jako", u smislu energije koju kontroliše taj nepoznati efekat. A fizika ipak nije toliko nepoznata da bi smo mogli prevideti toliko značajan efekat.

Itd, to je samo grubi primer koji treba da pokaže da čak i kad se ne zna sve, razvojem nauke ono što se ne zna postepeno ima sve manji i manji efekat, inače bi se to odavno primetilo (sve do eventualne fundamentalne promene samih osnova neke grane fizike, što se može ili ne mora desiti u nekom budućem trenutku). Pa ili je potrebna takva, fundamentalna revolucija u fizici, ili ono što još ne znamo teško može da ima jači efekat od efekta klimatskih faktora za koje znamo.

Ukratko, da, možete dobiti na lutriji, ali ja ne bih na tome zasnivao biznis plan.

Ако смо нешто научили до сада то је да је све политика и да не постоји ниједна држава, ни политика, ни велика сила која ће уложити своје напоре за добробит човечанства или планете Земље,

једини логични разлог који се намеће у вези целе те “зелене агенде” је да светски хегемон САД сматра да ће у ближој или даљој будућности остати без контроле над тржиштем енергената, без утицаја на државе које производе нафту, без залиха угља и слично
и да једноставно хоће да забрани њихово коришћење и избаци из игре оне који ће имати предност у будућности.
 

Zuma

Expert
Učlanjen(a)
19.05.2009.
Poruke
8.963
Pohvaljen
21.628
USA je najveći svetski pozvođač nafte, sa većom proizvodnjom i od Rusije i od Saudijske Arabije i od SVIH ostalih. Pa bi po tvom ispalo da hoće da onemoguće sami sebe.

Međutim to je nebitno. Mešaš fiziku i politiku. Fizika je globalni, međunarodni fond znanja. Ne računajući par retkih i totalno ezoteričnih novih istraživanja, nema ničega iz fizike što nije poznato fizičarima iz svake zemlje na svetu. Ništa se tu ne može sakriti a da se to ne zna u politički i strateški suprotstavljenim zemljama koje nemaju interesa da čuvaju tajne svojih protivnika. Zato prvo treba objasniti zašto FIZIKA tobože greši, pa tek onda možeš da razmatraš ko bi od skrivanja tobožnje "istine" imao koristi. Činjenica da se uvek može naći neko ko bi imao motiv da laže, ne znači da SVI na svetu imaju motiv da lažu, a pogotovo ne znači da postojanje motiva sigurno znači da lažu. To bi bilo kao kad bi sud za ubistvo osudio prvog koga nađe, samo ako se dokaže da je imao motiv.
 

Kailan

Advanced
Učlanjen(a)
24.08.2015.
Poruke
2.174
Pohvaljen
6.729
Превише си самоуверен, постоје и другачија мишљења, то јест да су то природни циклуси хладнијих и топлијих периода и да човечанство на овом нивоу развоја не може или бар не значајно да утиче на дугорочне и велике климатске промене на Земљи.
По поменутим циклусима ми смо у хладнијем и стога би требале температуре да буду још ниже него што јесу

cycles.png


Хвала богу па топломери постоје довољно дуго да можемо да упоређујемо температуре без нагађања

temp.png


Иначе на тему интереса Америке да гура причу о климатским променама, скоро је испливало на површину управо супротно, да су амерички олигарси потрошили апсурдне количине новца на ширење дезинформација и потискивање истине. Да није било тога већ од 80их би кренули са тзв. "зеленом агендом" и никада не би престали са развојем нуклеарне енергије


Иначе ефекат стаклене баште је откривен још пре 200 година али је игнорисан
 

Zuma

Expert
Učlanjen(a)
19.05.2009.
Poruke
8.963
Pohvaljen
21.628
Da, o tome je pisano i kod nas. Vredi preneti čitav članak na Srpskom da bi svi videli koliki je zločin ovde u pitanju i kakva nam se globalna tragedija sprema samo zato što sebično ponašanje i vođenje interesa samo o sopstvenoj koristi nije neka anomalija pojedinih "zlih" ljudi, nego osnovna teorijska i sistemska karakteristika kapitalizma. Nešto bez čega on uopšte i ne može da funkcioniše pošto je nemilosrdno nadmetanje njegova suština (tj sistemski se podstiče individualizam i sebičnost, a ne saradnja), a kriterijum selekcije najboljeg isključivo profit. Pa šta drugo i može biti rezultat takve selekcije ako ne veći profit za pobednika, vrednost koja može samo da se uzme od nekog drugog, jer su isključivo ljudi izvor nove vrednosti. A posledice takvog sistema vidite i u trenutnom postepenom ali svejedno nezadrživom raspadu svetskog poretka kome prisustvujemo, gde polako postaje jasno da nema nikoga ko to može da zaustavi sve dok ozbiljna patnja i raspad ne zahvati zaista ogroman broj ljudi. Otprilike kao pred prvi ili drugi svetski rat. I tada je skoro svima bilo jasno da ono što se dešava nikako ne valja, ali kad kad ovako masovni globalni proces jednom krene, ima sopstvenu inerciju i dalje održava sam sebe, pa obično samo veliki reset može da osvesti sve one koji o tome odlučuju i koji su previše ličnog ugleda u to uložili da bi sad stali ili naglo promenili priču.

Dakle, glavni glumac na ovoj tragičnoj svetskoj klimatskoj pozornici je bila naftna kompanija ExxonMobil, najveći direktni naslednik Rockefeller-ovog Standard Oil-a:

Studija o kojoj bruji svet: Naftni gigant 50 godina skrivao istinu

Naftni gigant "Ekson" je "precizno i vešto predvideo globalno zagrevanje", a zatim decenijama omalovažavao takva naučna otkrića kako bi zaštitio svoj posao.

Mnogi interni dokumenti i naučni radovi već su pokazali da je "Ekson" znao za opasnosti globalnog zagrevanja još početkom 1970-ih, a naftne industrije su znale za rizik još i ranije - od 1950-ih godina prošlog veka.

Nakon toga su snažno i veoma uspešno mobilisali snage protiv nauke kako bi sprečili svaki pokušaj smanjenja upotrebe fosilnih goriva.

Međutim, nova studija jasno pokazuje da su naučnici Eksona bili veoma tačni i precizni u svojim projekcijama od 1970-ih pa nadalje, predviđajući uzlaznu krivu u porastu globalne temperature i emisije ugljen-dioksida koja je blizu onoga što se zapravo dogodilo kada je svet počeo da se zagreva neverovatnom brzinom.

"Eksonovi" naučnici su predvideli da će globalni porast temperature biti oko 0,2 stepena Celzijusa zbog emisije gasova staklene bašte iz sagorevanja nafte, uglja i drugih fosilnih goriva. Nova analiza, objavljena u časopisu "Sajens", otkrila je da su "Eksonovi" naučnici bili veoma vešti i da su njihove procene bile "dosledne i potpuno konzistentne sa nezavisnim akademskim i vladinim modelima".

Žofri Supran, čije je prethodno istraživanje istorijskih dokumenata industrije pomoglo da se rasvetli tačno ono što su "Ekson" i druge naftne kompanije znali, kaže da je bilo neverovatno videti kako su "Eksonove" projekcije tako blisko usklađene sa onim što se zapravo i dogodilo kasnije.

"Ovo zaista sumira ono što je 'Ekson' znao, i to mnogo godina pre nego što su se mnogi od nas rodili", rekao je Supran, šef analize koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Harvard i Instituta za istraživanje klimatskih promena u Potsdamu.

"Sada imamo dokaze da su tačno predvideli zagrevanje godinama pre nego što su počeli da napadaju nauku. Ovi grafikoni dokazuju da je 'Ekson' znao i namerno obmanjivao".

U okviru istraživanja analizirano je više od 100 internih dokumenata i recenziranih naučnih radova, koje su kreirali negde između 1977. i 2014. godine ili naučnici i menadžeri Eksona ili su delili autorstvo sa nezavisnim naučnim organizacijama.

Analiza je pokazala da je Ekson sasvim ispravno odbacio ideju da svet ide ka neizbežnom ledenom dobu, o čemu se govorilo 1970-ih, i umesto toga predvideo da planeti preti "super-interglacijal" (period između dva ledena doba) uzrokovano povećanjem nivoa ugljen-dioksida. Naučnici "Eksona" su takođe utvrdili da će globalno zagrevanje izazvano ljudima biti otkriveno negde oko 2000. godine, i predvideli su "budžet ugljenika" za održavanje zagrevanja na 2 stepena Celzijusa u poređenju sa predindustrijskom erom.

Naoružan ovim saznanjima, "Ekson" je krenuo u dugotrajnu kampanju da umanji ili diskredituje ono što su naučnici potvrdili. Još 2013. godine Reks Tilerson, tada generalni direktor kompanije, rekao je da klimatski modeli nisu "kompetentni" i da postoje "neizvesnosti" u vezi sa uticajem sagorevanja fosilnih goriva na klimu.

"Oni su ćutali dok su radili ovo istraživanje i tek kada je iz strateških razloga postalo neophodno da se izbore sa egzistencijalnom pretnjom njihovog poslovanja, suprotstavili su se i pobunili protiv nauke", rekao je Supran.

"Mogli su da podrže svoje naučnike, a ne da poriču njihovo znanje. Bilo bi mnogo teže poreći da je veliki naftni kralj podržavao nauku umesto da je napada".

Naučnici za klimu kažu da nova studija naglašava važno poglavlje u nastojanju da se uhvati u koštac sa klimatskom krizom.

"Veoma je nezahvalna okolnost što kompanija ne samo da nije obratila pažnju na podrazumevane rizike ovih podataka, već je odlučila da podrži nenaučne ideje umesto da samo odlaže akciju - verovatno u nastojanju da zaradi još više novca", kaže Natali Mahovald, stručnjak za klimu sa Univerziteta Kornel.

Mahovald kaže da su kašnjenja u pokretanju akcija, koje podržava "Ekson", imala "snažne implikacije" jer su ranije investicije u solarnu i energiju vetra mogle da spreče sadašnje i neke buduće klimatske katastrofe.

"Ako uključimo uticaj zagađenja vazduha i klimatskih promena, njihove akcije su verovatno negativno uticale na hiljade, ako ne i na milione ljudi", dodala je ona.

Dru Šindel, klimatolog sa Univerziteta Djuk, nazvao je novu studiju "detaljnom i snažnom analizom" i rekao da su Eksonovi netačni javni komentari o klimatskoj krizi "posebno drski" s obzirom na to da su njihovi naučnici radili zajedno sa nezavisnim istraživačima na proceni globalnog zagrevanja. Ali Šindel je takođe rekao da je teško zaključiti da su "Eksonovi" naučnici bili išta bolji od spoljnih naučnika.

Novi rad baca svetlo na "Eksonove" dezinformacije, rekao je Robert Brule, stručnjak za ekološku politiku sa Univerziteta Braun koji je istraživao dezinformacije o klimi koje širi industrija fosilnih goriva.

"Siguran sam da će trenutni napori da se Ekson pozove na odgovornost uzeti u obzir ovu studiju", rekao je Brule, misleći na razne tužbe koje imaju za cilj da nateraju naftne kompanije da plate za klimatsku štetu koju su izazvale.

 
Poslednja izmena:

Zuma

Expert
Učlanjen(a)
19.05.2009.
Poruke
8.963
Pohvaljen
21.628
MEDIA RELEASE: XDI releases world-first comparison of every state’s physical climate risk

The XDI Gross Domestic Climate Risk comparison of physical climate risk for 2050 found:
  • Two of China’s largest sub-national economies – Jiangsu and Shandong – top the global ranking, in first and second place. Over half of the provinces in the global top 50 are in China.
  • After China, the US has the most high-risk states with 18 states in the top 100. Florida is the highest-ranking US state, followed by California and Texas.
  • Together, China, India and the US make up over half the states and provinces in the top 100.
  • Other highly-developed and globally-significant economic hubs in the top 100 include Buenos Aires, São Paolo, Jakarta, Beijing, Hồ Chí Minh City, Taiwan and Mumbai.
  • Australia, Belgium, Italy, Canada and Germany also have states and provinces in the top 100.
  • South East Asia experiences the greatest escalation in damage from 1990 to 2050 anywhere in the world.
  • Globally, most damage is caused by riverine and surface flooding or flooding combined with coastal inundation.
The XDI Gross Domestic Climate Risk ranking reflects physical risk to the built environment from eight climate change extreme weather hazards: riverine and surface flooding, coastal inundation, extreme heat, forest fire, soil movement (drought-related), extreme wind and freeze thaw.

The ranking is based on a data pool representing the built environment of the terrestrial world, with an asset level, bottom-up analysis using over 320 million data points. Global climate models, combined with local weather and environmental data and engineering archetypes calculate the likely damage to and failure of features of the built environment from hazards over time under the IPCC’s Representative Concentration Pathway (RCP) 8.5.


GDCR_TotalVAR_2050-e1675315267146-1024x473.png


TotalVAR2050_Europe-1024x500.png
 

Zuma

Expert
Učlanjen(a)
19.05.2009.
Poruke
8.963
Pohvaljen
21.628
U celoj priči o klimatskim promenama ono čega se naučnici najviše plaše su takozvane "klimatske prekretnice" (tipping points) ili "petlje povratne sprege" (feedback loops). To je opasnost da i manje zagrevanje planete pokrene neki proces koji onda i sam po sebi zagreva planetu još više, obično daleko više nego što bi mi to mogli da uradimo sami za sebe.

Recimo, ugljen dioksid koga mi emitujemo je gas staklene bašte koji zagreva planetu. Međutim zbog toga povećana temperatura onda može da otopi stalno zaleđeni površinski sloj zemlje na severnim geografskim širinama (permafrost) u kome je zarobljen metan. A metan je još jači gas staklene bašte od ugljen dioksida. Tako oslobođeni metan onda zagreva planetu još više, što oslobađa još više dotle zarobljenog metana, što dalje povećava brzinu zagrevanja, itd. Dobija se nekontrolisano ubrzanje povećanja temperature koje više nema veze sa nama i oko koga mi ništa više ne možemo da uradimo čak i kad bi potpuno prestali da emitujemo ugljen dioksid. Onda je jednostavno kasno, i više se ništa ne može uraditi. Sličan mehanizam pozitivne povretne sprege je otapanje leda na višim geografskim širinama. Sneg i led su beli i reflektuju deo Sunčeve energije nazad u svemir. Ako zato što je malo toplije zbog CO2 jedan tako veliki deo Zemlje više ne bude pokriven snegom i ledom, više nema te refleksije, pa bitno veći deo energije Sunca ostaje zarobljen na planeti. To onda dalje pojačava topljenje leda, i onda se opet dešava isti proces ubrzanja tempa zagrevanja. To su "klimatske prekretnice". Mi započnemo zagrevanje ali, ako se neka od "klimatskih prekretnica" (ili okidača) aktivira, onda ono dalje ide samo od sebe i postaje drastično veće.

Izašlo je jedno istraživanje koje je pokušalo da sistematski pobroji sve "klimatske prekretnice", da bi se znalo koliko ih tačno ima, ali i da bi moglo biti lakše proceniti koliko njih bi mogli da podstiču jedna drugu. Naprimer toljenje leda može povećati temperaturu zbog koje se onda brže otapa permafrost. I obrnuto. To je važno da bi se popravili matematički modeli klimatskih promena pošto bi onda bila greška da se računa da brzina topljenja recimo permafrosta zavisi samo od toga koliko mi emitujemo (ili uštedimo u emitovanju) ugljan dioksida. Čitav niz tih faktora zagrevanja (ili hlađenja, pošto ima i toga) sigurno može da utiče i da zavisi jedan od drugog.

Rezultat istraživanja je da ih nažalost ima više nego što se mislilo.



hothouseearth.png


hothouseearth_potentiallandscape.jpg
 

Zuma

Expert
Učlanjen(a)
19.05.2009.
Poruke
8.963
Pohvaljen
21.628
Spisak "klimatskih prekretnica" ("feedback loops"):

Loops are divided into two categories: physical (loop numbers 1–20) and biological (loop numbers 21–41). The rightmost column shows the loop direction (“+”: reinforcing, “-”: balancing, “?”: uncertain). Feedback loops that involve potential tipping elements are marked with asterisks (∗; see supplemental experimental procedures). As a rough indicator of feedbacks that are more likely to be at least partly included in some climate models, loops that are covered in Figure TS.17 (feedbacks overview) or 5.29 (biogeochemical feedbacks) of IPCC4 are marked with daggers (†). Many of these feedbacks will have significant effects on Earth’s climate, but others are more speculative and possibly negligible. Feedback impacts operate on time scales ranging from short (e.g., months/years) to very long (e.g., millennia); feedbacks we believe to be exceptionally slow are marked with double daggers (‡). Symbols indicate increasing (↑), decreasing (↓), and changing (Δ), and abbreviations correspond to circulation (circ.), concentration (conc.), temperature (temp.), atmospheric (atmos.), chemical (chem.), sequestration (seq.), biogenic volatile organic compounds (BVOCs), ozone (O3), evapotranspiration (ET), biological pump (bio.), and dimethyl sulfide (DMS). See supplemental experimental procedures and Table S1 for complete loop descriptions, grouping order, limitations (e.g., overlapping loops and uncertain tipping elements), and selected references.

20 physical feedback loops
Feedback
Effect of climate change
Effect on climate change
+/−​
1. Planck†​
↑ Temperature​
↑ Heat loss (radiation)​
–​
2. Water vapor†​
↑ Increasing water vapor content​
↑ Greenhouse effect​
+​
3. Sea ice albedo∗†​
↑ Sea ice melting or not forming​
↓ Albedo​
+​
4. Ice sheets∗†‡​
↑ Glacier & ice sheet melting/instability​
↓ Albedo​
+​
5. Sea level rise‡​
↑ Sea levels​
↓ Albedo (↑ coastal submergence)​
+​
6. Snow cover†​
↓ Snow cover​
↓ Albedo​
+​
7. Clouds†​
Δ Cloud distribution & optical properties​
Δ Cloud albedo & greenhouse effect​
+​
8. Dust†​
Δ Dust aerosol abundance​
Δ Albedo & greenhouse effect​
?​
9. Other aerosols†​
Δ Atmos. aerosol conc.​
Δ Albedo & greenhouse effect​
?​
10. Ocean stratification​
↑ Ocean stratification​
↓ Carbon uptake by ocean​
+​
11. Ocean circ.∗​
↓ Ocean circ.​
Δ Surface temperature​
?​
12. Solubility pump†​
↑ Atmos. CO2 levels​
↓ CO2 absorption by ocean​
+​
13. CH4 hydrates∗‡​
↑ CH4 hydrate dissociation rates​
↑ Release of CH4 into atmos.​
+​
14. Lapse rate†​
Δ Temp.-altitude relationships​
↓ Global mean temperature​
–​
15. Ice-elevation‡​
↓ Ice sheet/glacier elevation​
↑ Glacier & ice sheet melting, ↓ albedo​
+​
16. Antarctic rainfall‡​
↓ Ice sheet extent, ↑ precipitation​
↓ Albedo, ↑ deep ocean warming​
+​
17. Sea ice growth​
↓ Sea ice thickness, ↓ insulation​
↑ Thin ice growth rate​
–​
18. Ozone†​
Δ Atmos. circ.​
↓ Tropical lower stratospheric ozone​
?​
19. Atmos. reactions†​
Δ Atmos. chem. reaction rates​
Δ Greenhouse effect​
?​
20. Chem. weathering‡​
↑ Chemical weathering rates​
↑ CO2 taken out of atmosphere​
–​
21 biological feedback loops
Feedback
Effect of climate change
Effect on climate change
+/−​
21. Peatlands†​
↑ Drying and fire, ↓ Soil carbon​
↑ Release of CO2 into atmos.​
+​
22. Wetlands†​
↑ Wetlands area (↑ precipitation)​
↑ CO2 seq., ↑ CH4 emissions​
+​
23. Freshwater​
↑ Aquatic plant growth rates​
↑ CH4 emissions​
+​
24. Forest dieback∗​
↑ Amazon and other forest dieback​
↓ CO2 seq., Δ albedo​
+​
25. Northern greening​
↑ Boreal forest area, Arctic vegetation​
↑ CO2 seq., ↓ albedo​
+​
26. Insects​
Δ Insect ranges and abundances​
↓ CO2 seq., Δ albedo​
+​
27. Wildfire†​
↑ Fire activity in some regions​
↑ CO2 emissions, Δ albedo​
+​
28. BVOCs†​
Δ BVOC emission rates​
↓ Greenhouse effect, ↑ tropospheric O3​
–​
29. Soil carbon (other)​
↑ Loss of soil carbon​
↑ CO2 emissions​
+​
30. Soil nitrous oxide†​
Δ Soil microbial activity​
↑ Nitrous oxide emissions​
+​
31. Permafrost∗†​
↑ Permafrost thawing​
↑ CO2 and CH4 emissions​
+​
32. Soil and plant ET​
↑ ET from soils and plants​
↓ Latent heat flux​
+​
33. Microbes (other)​
↑ Microbial respiration rates​
↑ CO2 and CH4 emissions​
+​
34. Plant stress​
↑ Thermal stress, ↑ droughts​
↑ Plant mortality, ↓ CO2 seq.​
+​
35. Desertification​
↑ Desert area​
↓ CO2 seq., Δ albedo​
+​
36. Sahara/Sahel greening∗​
↑ Rainfall in Sahara and Sahel​
↑ CO2 seq. by vegetation​
–​
37. CO2 fertilization​
↑ CO2 conc., ↑ NPP​
↑ Carbon uptake by vegetation​
–​
38. Coastal productivity​
↑ Coastal ecosystem degradation​
↓ Coastal ecosystem carbon seq.​
+​
39. Metabolic rates​
↑ Phytoplankton respiration rates​
↑ CO2 released into atmos.​
+​
40. Ocean bio.​
↑ Ocean CO2, ↑ acidification, ↑ temp.​
Δ Ocean carbon sink​
?​
41. Phytoplankton-DMS†​
Δ Plankton DMS emissions​
Δ Cloud albedo​
?​

 
Vrh