Virtual Belgrade

[Nenad]

Бајка о Београду

– Ћале – ускликнуо је ових дана син – претраживао сам по компјутеру и нашао сам страшне ствари!
– Какве то страшне ствари?! – зачуђено ће отац.
– Па, ево овакве – одговара малиша. – Какав ће страшан да буде Београд 2021. године. Све је насликано и написано.
Разгледајући екран, и он је почео да ствара слику Белога града прве године треће деценије 21. века.
Најпре метро. Лаки или тешки, свеједно како се зове. Брзо иде. Час над, час под земљом. Седнем ја, мисли се отац, у, од чистоће сијајући, вагон са црвеним тепихом по средини, на почетној земунској станици. Раскомотим се, узмем „Политику” да читам и таман стигнем до пете стране када чујем глас из звучника: „Станица Вуков споменик, хвала што сте путовали с нама”. Погледам у часовник и закључим да је стигао на време – цигло шест минута. Дивота. Исплатило се чекати толико времена, помислим и кренем ка Славији. Потом прошетам пешачком зоном – Улицом краља Милана до Теразија. Каква благодет кретати се средином коловоза без страха од лимених конзерви на четири точка иза леђа. Ту се зауставим на трен. На Теразијама видиковац с којег поглед пуца на кићени Срем. Ту попијем капућино, обиђем једну од многобројних галерија, навратим до агенције и купим карте за суботњу премијеру у Опери на Ушћу.

До тог одредишта, размишљам, стићи ћу веома једноставно. Или да по лепом мајском дану прошетам преко једног од мостова на којима готово да нема непотребног задржавања, или да одгегам подземном пешачком зоном од Теразијског платоа до Економског факултета. Ипак, кренем преко Бранковог моста. Угледам нову угланцану ћуприју која се, слично „Газели” на Сави, лењо протеже преко Дунава. Од Земуна до Борче. Значи, Банаћани више не морају на „Панчевац”, затим као некада загушеним и излоканим београдским друмовима до аутопута или Ибарске магистрале. Чист добитак на времену, уштеда на гориву и, наравно, што је најважније – нервима. Већ сам пре тога био обавештен да су лепи плави Дунав мостоградитељи премостили на још два места. Код Аде Хује и у околини Винче. Па, коме је воља походи тајновите источнопланинске и питоме јужне житородне делове Србије – пут му је отворен. И кад смо већ код путева, закључујем, цела Србија делује некако модерно. Ишпартана аутопутевима и луксузним композицијама возова, оставља добар утисак и домаћем свету и многобројним туристима који јој долазе у походе. Бисер у тој ниски друмске карте јесте обилазница око главног града. Низ три саобраћајне траке путник намерник са запада Балкана очас посла стигне од Добановаца до Бубањ Потока. Може да бира да ли ће преко Остружничког моста, или преко новосаграђеног на шпицу Аде Циганлије. Оба су лепа, али овај преко острва некако чудно изгледа. Велики је, леп, али је тада, за наше могућности, био прескуп – готово 200 милиона евра. Исплатило се. Његовом и изградњом поменута три моста, а посебно обилазницом, као чаробним штапићем нестала су некадашња несносна саобраћајна загушења по Београду. Народ сада вози аутомобиле скоцкане као чаше, чисте, нечујне. Зашто и не би када је стандард на европском нивоу.

Своја размишљања о Београду у 2021. отац са уздахом олакшања завршава на „Прокопу”. Коначно је и та станица прорадила, путницима је лакнуло, привреда ојачала.

Ту се отац малишана обратио старијем комшији који је све то помно, па и задивљено слушао.

– Је ли комшо, шта ти кажеш на све ово?

Старији, доброћудни, искусни сусед процедио је, уз извињавајући поглед, следеће:

– Е, мој драги комшија. Све то ја сам прошао крајем прошлог века. На Славији је требало да буде метро-станица под земљом 70 метара, у Булевару ЈНА, где су срушене кафане „Орач”, „Звезда” и „Астрономија”, требало је да никну велелепне зграде банака, осигуравајућих друштава, трговине. У Митићевој рупи одавно је ваљало да буде изграђена робна кућа... И тако даље, и тако даље. Све то било је зацртано у Генералном урбанистичком плану Београда до почетка новог века. И шта је било? Осим ту и тамо неке грађевине, остало је све по старом. Дај боже да нам овај план прође, али се бојим, комшија, да ћемо пропустити и овај воз и да ће твом сину његов поновити исте речи: „Ух што сам видео нешто страшно!”
Драган Влаховић
[објављено: 18.11.2007.]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=48037

 

[Nenad]

Савски амфитеатар

Урбанистички Завод тренутно ради студију о уређењу овог простора, следи расписивање међународног архитектонског конкурса

Марина Дорћол (слика у средин) и Лука Београд (слика десно)
Инвестиција од три милијарде евра, отворила би најмање хиљаду радних места, 2009.година–највљиван почетак радова. Цена квадрата од пет до 10 хиљада евра

На српском Менхетну који се простире на 80 хектара најатрактивнијег и најскупљег земљишта уз обалу реке, од Савске улице до Бранковог моста, могло би да буде изграђено око 700.000 квадрата ексклузивног стамбеног и пословног простора. Међутим, да би уређење Савског амфитеатра заиста почело, потребно је најпре завршити „Прокоп” и железничку станицу у Новом Београду, градску обилазницу и најзад изместити железничку станицу и техничка посторојења, о којима се дискутује читав век.

Овим простором први су се средином осамдесетих година озбиљно бавили архитекте Милош Перић и Бранислав Стојановић. Касније, почетком деведесетих, Српска академија наука и уметности, расписала је интерни конкурс са идејом да се локација сагледа из еколошког, економског и других углова. Аутори пројекта „Варош на води”, архитекте Драгољуб Манојловић–Дик, Томислав Ђорђевић, Антоније Антић и остали чланови њиховог тима, повезали су леву и десну обалу реке мрежом канала и вештачким острвом на средини и ту сместили стамбене, пословне, туристичке и угоститељске објекте. Следећи је био „Европолис”, према многим мишљењима политички пројекат, који је 1995.године урадио ЦИП за потребе предизборне кампање СПС-а. Урбанисти су склони тврдњама да он представља невешту компилацију постојећих идеја без озбиљних истраживања.

МАРИНА ДОРЋОЛ

Пролеће 2007.године–најављен почетак радова а завршетак за пет година, Вредност – 160 милиона евра

Силазак Београда на реке, на велико изненађење многих, дегодиће се најпре на овом месту. Упркос амбициозним најавама уређење марине за 150 чамаца и бродова, као и изградња луксузног стамбено-пословног кварта у залеђу није још почела јер инвеститор није добио одобрење за градњу. Израелска компанија „Енгел”, уместо предвиђених 76.000 квадрата, планира да подигне 120.000, што изискује измену плана детаљне регулације.

ЛУКА БЕОГРАД

Вредност инвестиције достиже милијарду евра. 2012.године–почетак изградње новог теретног пристаништа, завршетак 2030.године

Низводно од дорћолске марине, на месту садашње „Луке Београд”, која је однедавно у власништву компаније „Делта”, требало би да буде подигнут још један луксузни пословно–стамбени комплекс. Услов је да лука и пруга буду измештене на леву обалу Дунава, покрај Панчевачког пута у зони Крњаче или код Винче.

Између Панчевачког моста и Аде Хује планиран је стамбени блок са доста зеленила, док би лево и десно од моста био формиран зелени појас, јер на том простору није дозвољено зидање. Ада Хуја ће налик Ади Циганлији, бити рекреативни и туристички центар, а иза залива би требало да буде направљена велика марина. За ово пространство од 480 хектара урбанисти тек сачињавају план детаљне регулације

[објављено: 18.11.2007.]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=48057

Теразијска тераса

Теразијска тераса (слика горе десно), галерија на Тргу Републике (горе десно), блокови 25 и 26 (доле лево) и Ушће-место где ће бити изграђена зграда Опере (доле десно)
Архитекте које су на овогодишњем конкурсу поделиле прву награду Теразијску падину посматрају као парк са различитим варијацијама на тему. Док је тим Бранислава Реџића прокопао подземну пешачку улицу и тако спојио Теразије са парком код Економског факултета, Дејан Миленковић, аутор другог рада, овај простор види као трг са видиковцем и галеријама. Које ће и да ли ће неко од ових решења бити преточено у дело још се не зна. То ништа не чуди ако се зна да прича о уређењу Теразијске падине потиче из 19.века. Генерације архитаката су нудиле најразличитија могућна решења за уређење најлепшег градског видиковца, са кога пуца поглед на сремску равницу. Водени вртови , трапезасте пијацете и још много тога биле су идеје које су годинама провејавале у јавности.

ОПЕРА

2009.година–почетак изградње. 2007.април–најављено расписивање међународног архитектонског пројекта; Ради се план детаљне регулације; Вредност 60 милиона евра;

Површина 27.000 квадрата за оперу и 15.000 у комерцијалне сврхе. Дворана која може да прими 1.400 посетилаца и помоћна сала за 700 људи.

После много полемика у стручним круговима ипак је одлучено да зграда Опере буде подигнта на Ушћу у близини Музеја савремене уметности. Размишљало се о Тргу Републике, који има много присталица, али и о локацијима код хотела Бристол, Старом сајмишту...

Идеја о изградњи храма музике рођена је 1919.године. Од 1940. године расписивано је неколико међународних конкурса, а на оном из 1972.године победио је Ханс Дал. Да је тај пројекат реализован, уверени су многи, Београд би сада имао оперу, у рангу сиднејске.

ГАЛЕРИЈА НА ТРГУ РЕПУБЛИКЕ

2007.година–најављен почетак изградње. Галерија од око 20.000 квадрата, на месту садашњег Тржног центра „Стакленац”, требало би да буде отворен, како се то каже комуникативни објекат, сачињен углавном од прозирног материјала и употпуњен рампама. Пролазници ће и не улазећи у њу моћи да виде шта се дешава унутра. Осим изложбеног простора, наћи ће се места и за биоскопску дворану, библиотеку и салу за предавања. Ауторке овог модерног здања су младе архитекте Наталија Ристановић и Бојана Пузић.

БЛОКОВИ 25 И 26 – CITY

2007.године награђено идејно решење архитеката Дејана Миљковића и Јована Митровића, на основу кога ће бити сачињен план детаљне регулације

Вредност инвестиције око две милијарде долара.

Новим градским ситијем ће доминирати четири истоветне пословне куле од 46 спратова, видљиве из свих делова града. Ове маркантне вишеспратнице са галеријама на вруху, претендују да постану ново обележје Београда. Да пословни центар, смештен између СИВ-ове палате и Арене, не би потпуно замро увече, када пословни свет напусти канцеларије аутори су пројектовали стамбене зграде (са по 21 спратом), тржнице, кафиће, паркове и све оно што карактерише модеран градски кварт, у коме ће бити сазидано 650.000 квадрата.


Маријана Авакумовић
[објављено: 18.11.2007.]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=48058

 

[Nenad]

Метро

1982.године–идејно решењење прве линије класичног метроа, самодоприносом грађана прикупљено 200 милиона долара

1985.године–изменама плана наметнут аутомобилско-трамвајски модел саобраћаја.

2003.године–генералним планом Београда предвиђена изградња лаког метроа, који ће коштати око пола милијарде евра

2007.година–најављени радови

Сачињен је пројекат за првих четрнаест километара, односно трасу Стари Mеркатор–Терзије, Теразије–Вуков споменик, Скупштина–Прокоп–Аутокоманда, Скупштина–Калемегдан. Возови би полазили на свака три минута и превозили 25.600 путника. Првом фазом метроа обухваћени су најважнији коридори, тако да би практично по њеном окончању Теразије биле претворене у пешачку зону. И оно што је најважније путници би из најудаљенијих насеља стизали на посао за највише пола сата. Стотине стручњака окупљених око Сектора за метро, међу којима су архитекта Бранислав Јовин, руководилац пројекта, Михаило Малетин, професор Грађевинског факултета, Јован Катанић, који се у то време бавио саобраћајним решењима у Урбанистичком заводу, предложили су два шинска система: градски (да повезује стамбена насеља са центром града) и регионални (који би повезао Београд са Батајницом, Винчом и Железником).

Овај пројекат, у време када је настао, оцењен је као најбољи у Европи, мада је и сада у потпуности применљив, уверени су његови творци.

Са комплетном опремом коштао би око милијарду евра. Километар изградње кошта око 65 милиона евра, а за сваку наредну фазу годишње би требало издвојити 80 милиона евра. Иако заговорници класичног метроа већ годинама скрећу пажњу да је то једино дугорочно решење за јавни превоз, садашњи градски челници су одлучили да га замене лаким метроом, који ће се делимично кретати испод земље, а делом по тлу. Оцењено је да је изградња класичног метроа нерентабилна, јер је раст броја становника, па самим тим и број путника у односу на осамдесете године прилично умањен. Други аргумент је цена. Прва линија лаког метроа, дужине од 14,5 километара коштала би нешто мање од пола милијарде евра. Први радови на деоници од Устаничке, преко Булевара краља Александра, Трга Републике до Творничке улице у Земуну, одложени су за наредну годину, а први путници се очекују 2012.године.

[објављено: 18.11.2007.]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=48050

Обилазница око Београда

Играђено 17,6 од планираних 47 километара, потребно још 369,7 милиона евра

Радови на обилазници око Београда (слика лево), Мост код Аде Циганлије, Прокоп (десно)
У претходних 17 година, колико трају радови, завршена је деоница од Добановаца до Остружнице и поправљен је мост преко Саве код Остружнице Пуштени су у саобраћај 2005.године. Тренутно се убрзано гради пут од Остружнице до Орловаче, како би био завршен до затварања Газеле.

Будућу обилазницу требало би да чини кружни пут од Батајнице преко Добановаца, Остружнице, Железника и Белог Потока, са коридором преко Винче и новим друмско–железничким мостом на Дунаву за везу са међународним путем Е-70. Осим тога ће „Газела”, преко које дневно пређе 160.000 возила, бити знатно растерећена од транзитног и теретног саобраћаја, а самим тим и транспорт опасних материја биће измештен из центра града.

МОСТ КОД АДЕ ЦИГАНЛИЈЕ

Ове јесени најављиван почетак радова. Завршетак радова предвиђен за годину и по дана

Цена је 160 милиона евра са приступним путевима, а само мост стаје 90 милиона евра. Идејно решење је сачинила мариборска фирма „Понтинг”. Победници на тендеру су пројектовали мост од 980 метара, са по три саобраћајне траке у оба правца и по једну за лаки метро. Пилон од 200 метара, наметнуо је идеју о новом симболу града. Дирекција за грађевинско земљиште би ускоро требало да обелодани које предузеће ће градити мост, за који се верује да ће растеретити јужни прилаз граду и отклонити загушење у центру. Новац је обезбеђен делом из кредита Европске банке за обнову и развој а делом из градског буџета. Према најновијим најавама радови ће почети тек на пролеће.

ПРОКОП

1977. почела изградња према Циповом пројекту Београдског железничког чвора

Уложено досад око 900 милиона евра – Град 67 одсто новца (иако је првобитним договором из 1974. године било планирано само 20 посто), а Република, односно Железнице Србије остатак средстава.

Тендер за градитеља станице пословног центра на њеној плочи, вредног 170 милиона евра расписан 2005. године.

Изградња Скадра на Бојани, будуће Главне железничке станице први пут је обустављена осамдесетих година због недостатка новца. Деведестих је настављена да би опет била прекинута 2000. године. До сада су постављене шине, перони, колосеци и темељна плоча за пословни центар од 128.000 квадрата. Таман када су се ствари помериле са мртве тачке у почетној фази за изградњу Београдског железничког чвора (четири путничке станице Раковица, Београд центар „Прокоп”, Нови Београд и Земун, уместо постојеће на Савском пристаништу) и ослобађање драгоценог простора у Савском амфитеатру, искрсао је нови проблем. Мађарско–кипарска компанија „Тригранит”, победница на тендеру, која је требало да до 2008. године подигне станицу са десет колосека и шест перона са пратећим трговинско пословним центром, напрасно је летос одустала. Оправдање је било–неприступачност локације и недостатак простора за паркирање. На крају су закључили да је овај простор премали за све што се на њему планира. „Енергопројект”, другопласирани на тендеру, на градилишту би требало да се појави на пролеће, са закашњењем од годину и по дана. У другој фази радова, у комплексу „Прокопа” треба да буде изграђено још око 170.000 квадра пословног простора, а вредност целог посла је више милијарди долара.
[објављено: 18.11.2007.]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=48055