Otrovan - Pas Žuća pratio u stopu radnike firme „Gejt" na gradilištima, sve do pre nekoliko dana. Majstori ga pronašli mrtvog jer mu je neko stavio veliku količinu pesticida u hranu
Punih šest godina pas lutalica Žuća pratio je po gradilištima radnike firme „Gejt". Dok se gradilo osam stambenih zgrada, Žuća je „nadgledao" sve radove i sa radnicima provodio vreme na skelama i pločama, sve do pre nekoliko dana, kada su ga radnici pronašli otrovanog na gradilištu u Pantićevoj ulici.
Pas lutalica se još 2006. godine prvi put pojavio na stambenoj zgradi koju je firma „Gejt" gradila u blizini novog valjevskog hrama i do poslednjeg dana je bio uz radnike ove firme. Kako su se radnici selili na novo gradilište, tako ih je Žuća pratio u stopu.
- Niko ga nije vodio sa sobom, nije bio vezan, nije ostajao u blizini zgrada koje smo završili, već je dolazio za nama na novo gradilište. Svaku ploču svake zgrade je „prošao" sa nama, kako bismo se mi peli na viši nivo, on nas je pratio. Na zgradi u Vuka Karadžića stepenicama se tako popeo na osmi sprat.
Dan i noć sa majstorima
Dok su ljudi radili svoj posao, on bi sedeo ili ležao na oplati i skelama, prolaznici bi u šali dobacivali: „Opasan vam je nadzorni organ." Celu smenu bi proveo uz njih, tokom noći ostajao uz čuvara, a ujutro opet uz majstore - priča direktor „Gejta" Aleksandar Mitrović.
Radnici pričaju da se dešavalo da u isto vreme imaju dva gradilišta, ali navode da Žuća nijedno nije zapostavljao.
- Kada mi završimo prvu smenu na gradilištu u Pantićevoj ulici, on bi krenuo za nama, ali nas je vrlo brzo napuštao i odlazio u pravcu drugog gradilišta u Ulici Vuka Karadžića, u drugu smenu na tom gradilištu. On je jednostavno živeo na našim gradilištima. Kada smo bili na odmoru ili za dane vikenda, kada nikoga nije bilo na gradilištima, Žuća ih je uredno obilazio, spavao na nekom od njih i čekao naš povratak - pričaju građevinci.
Jedan od majstora kaže da je Žuća nedavno pao sa skele sa visine od 2,5 metara.
- Srećom nije zakačio armaturu. Eto, za sve ove godine zaradio je i povredu na radu. Jednom su ga šinteri odveli u azil, odmah smo ga vratili jer on nije bio lutalica. Da je mogao, verujemo da bi nam i alat nosio - kažu majstori.
O Žući su brinuli svi radnici, kako oni na gradilištima tako i oni zaposleni u upravi „Gejta".
Još dok je bio štene odneli smo ga kod veterinara u Rađevo Selo da operiše kilu. Sutradan je veterinar zvao i prijavio da je pas, još pod anestezijom i sa koncima, pobegao. Pet sati je putovao nekoliko kilometara do našeg gradilišta u Vuka Karadžića. Bio je pas koji nije mogao da ima jednog vlasnika, zajednica je bila njegov život - kažu naši sagovornici.
Oni su bili u neverici kada su pre dva dana na gradilištu u Vuka Karadžića pronašli uginulog ljubimca.
Meso bilo otrovano
- Neko je iz čistog zla i obesti otrovao Žuću. Električari su ga pronašli sa kobasicom u ustima. Pas koji na čoveka nije zalajao, kamoli nekoga ugrizao, nije imao šanse sa kreozanom, smrtonosnim pesticidom, kojim je to parče mesa bilo otrovano - priča građevinski inženjer Snežana Stojić.
Na „Gejtovom" gradilištu te zgrade, tamo gde je proveo poslednju noć, radnici su ostavili njegovu fotografiju i upaljene sveće.
- Ostaje uspomena na našeg Žuću. Voleo je ljude i gradilišta. Bio nam je veran. Tužno je kako je završio naš ljubimac i dugogodišnji pratilac - pričaju radnici.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/regioni/story/212077/Pas+koji+je+voleo+ljude+i+gradilišta.html
Punih šest godina pas lutalica Žuća pratio je po gradilištima radnike firme „Gejt". Dok se gradilo osam stambenih zgrada, Žuća je „nadgledao" sve radove i sa radnicima provodio vreme na skelama i pločama, sve do pre nekoliko dana, kada su ga radnici pronašli otrovanog na gradilištu u Pantićevoj ulici.
Pas lutalica se još 2006. godine prvi put pojavio na stambenoj zgradi koju je firma „Gejt" gradila u blizini novog valjevskog hrama i do poslednjeg dana je bio uz radnike ove firme. Kako su se radnici selili na novo gradilište, tako ih je Žuća pratio u stopu.
- Niko ga nije vodio sa sobom, nije bio vezan, nije ostajao u blizini zgrada koje smo završili, već je dolazio za nama na novo gradilište. Svaku ploču svake zgrade je „prošao" sa nama, kako bismo se mi peli na viši nivo, on nas je pratio. Na zgradi u Vuka Karadžića stepenicama se tako popeo na osmi sprat.
Dan i noć sa majstorima
Dok su ljudi radili svoj posao, on bi sedeo ili ležao na oplati i skelama, prolaznici bi u šali dobacivali: „Opasan vam je nadzorni organ." Celu smenu bi proveo uz njih, tokom noći ostajao uz čuvara, a ujutro opet uz majstore - priča direktor „Gejta" Aleksandar Mitrović.
Radnici pričaju da se dešavalo da u isto vreme imaju dva gradilišta, ali navode da Žuća nijedno nije zapostavljao.
- Kada mi završimo prvu smenu na gradilištu u Pantićevoj ulici, on bi krenuo za nama, ali nas je vrlo brzo napuštao i odlazio u pravcu drugog gradilišta u Ulici Vuka Karadžića, u drugu smenu na tom gradilištu. On je jednostavno živeo na našim gradilištima. Kada smo bili na odmoru ili za dane vikenda, kada nikoga nije bilo na gradilištima, Žuća ih je uredno obilazio, spavao na nekom od njih i čekao naš povratak - pričaju građevinci.
Jedan od majstora kaže da je Žuća nedavno pao sa skele sa visine od 2,5 metara.
- Srećom nije zakačio armaturu. Eto, za sve ove godine zaradio je i povredu na radu. Jednom su ga šinteri odveli u azil, odmah smo ga vratili jer on nije bio lutalica. Da je mogao, verujemo da bi nam i alat nosio - kažu majstori.
O Žući su brinuli svi radnici, kako oni na gradilištima tako i oni zaposleni u upravi „Gejta".
Još dok je bio štene odneli smo ga kod veterinara u Rađevo Selo da operiše kilu. Sutradan je veterinar zvao i prijavio da je pas, još pod anestezijom i sa koncima, pobegao. Pet sati je putovao nekoliko kilometara do našeg gradilišta u Vuka Karadžića. Bio je pas koji nije mogao da ima jednog vlasnika, zajednica je bila njegov život - kažu naši sagovornici.
Oni su bili u neverici kada su pre dva dana na gradilištu u Vuka Karadžića pronašli uginulog ljubimca.
Meso bilo otrovano
- Neko je iz čistog zla i obesti otrovao Žuću. Električari su ga pronašli sa kobasicom u ustima. Pas koji na čoveka nije zalajao, kamoli nekoga ugrizao, nije imao šanse sa kreozanom, smrtonosnim pesticidom, kojim je to parče mesa bilo otrovano - priča građevinski inženjer Snežana Stojić.
Na „Gejtovom" gradilištu te zgrade, tamo gde je proveo poslednju noć, radnici su ostavili njegovu fotografiju i upaljene sveće.
- Ostaje uspomena na našeg Žuću. Voleo je ljude i gradilišta. Bio nam je veran. Tužno je kako je završio naš ljubimac i dugogodišnji pratilac - pričaju radnici.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/regioni/story/212077/Pas+koji+je+voleo+ljude+i+gradilišta.html