Uloga zelenila u budućim urbanističkim celinama
- Začetnik teme Igor
- Datum pokretanja
velikizidar
Novice
- Učlanjen(a)
- 17.10.2010.
- Poruke
- 3
- Pohvaljen
- 0
Odrzivi urnbanisticki pristup pretpostavlja integrisanje zelenih povrsina koji cija je funkcija ostvarivanje urbanih kompleksa koji su uskladjeni sa prirodnim matricama, odnosno sa baznim potrebama ljudu. Urbane sredine su, u svojoj sustini, neprirodne tvorevine, cak izopacene jer namecu oprganizaciju ljudskog drustva koja urusava neke od osnovnih ljudskih potreba, potrebu za prirodom, na primer. Taj nedostatak se moze premostiti predvidjanjem urbanih zelenih i osmisljenih celina koje umnogome dizu kvalitet zivljenja.
Postoje mnogi suprotni primeri gradova koji nemaju skoro uopste zelenih povrsina i zivot je tamo znacajno manje kvalitetan. Atina je jedan od primera gde su svi parkovi svojevremeno pretvoreni u gradjevinske povrsine i nedostatak zelenila cini grad neumereno zagadjenim i teskim za zivot...
Iz pomenutih razloga, neophodno je povecati prosecnu zelenu povrsinu po stanovniku Beograda i postici najzahtevnije standarde koji ce uticati na kvalitet zivota, pri cemu ih je potrebno adekvatno odrzavati,naravno...
Postoje mnogi suprotni primeri gradova koji nemaju skoro uopste zelenih povrsina i zivot je tamo znacajno manje kvalitetan. Atina je jedan od primera gde su svi parkovi svojevremeno pretvoreni u gradjevinske povrsine i nedostatak zelenila cini grad neumereno zagadjenim i teskim za zivot...
Iz pomenutih razloga, neophodno je povecati prosecnu zelenu povrsinu po stanovniku Beograda i postici najzahtevnije standarde koji ce uticati na kvalitet zivota, pri cemu ih je potrebno adekvatno odrzavati,naravno...
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.281
- Pohvaljen
- 13.108
Velikizidar je rekao sve sto je trebalo. Gradovi su nehumane sredine, koje direktno narusavaju osnovne ljudske potrebe koje postoje hiljadama godina. Mi mozemo da se pravimo blesavi, ali nijedno zivo bice ne moze zivetu u poptuno vestackom okruzenju.
Evo npr. stari deo Beograda je pokazatelj jednog nacina razmisljanja, koje je prisutno zadnjih par vekova. Pokazalo se kao nehuman nacin zivljenja.
Sledeci stepen razvoja su urbane sredine tipa N. Beograda. POtreba za otvarenjem gradova prema prirodi, je rezultiranja takvih naselja. Medjutim, godinama ekspoatisanja, nametnula se cinjenica da ni takva vrsta naselja, nisu mnogo humanija od ranijeg razmisljanja.
Put kojim se urbanizam danas krece je sredina izmedju ova dva koncepta, odnosno integrisanje zelenila i arhitekture. Primer kod nas bi bio prvobitni plan za Grad na vodi. Znaci integracija arhitekture, zelenila i vodenih povrsina. Kazem prvobitno resenje, jer je radjena ispravka na zahtev investitora, po kome je, zbog klasice pohlepe, nabijeno jos gomila zgrada, na racun zelenila i vode.
Beograd je bogat hektarima i hektarima neuredjenih povrsina. Ima priliku da postane za jedno 20 godina pravi organski grad. Naravno, da je pameti. Medjutim, vec vidimo da od toga nece biti nista, jer pogledajte dva velika nova naselja. Belvil, i buduce naselje V. Stepe. Belvil je katastrofa, a V.Stepe je klasican novobeogradski princip razmisljanja, koji je eto, 50 godina zaostao.
Evo npr. stari deo Beograda je pokazatelj jednog nacina razmisljanja, koje je prisutno zadnjih par vekova. Pokazalo se kao nehuman nacin zivljenja.
Sledeci stepen razvoja su urbane sredine tipa N. Beograda. POtreba za otvarenjem gradova prema prirodi, je rezultiranja takvih naselja. Medjutim, godinama ekspoatisanja, nametnula se cinjenica da ni takva vrsta naselja, nisu mnogo humanija od ranijeg razmisljanja.
Put kojim se urbanizam danas krece je sredina izmedju ova dva koncepta, odnosno integrisanje zelenila i arhitekture. Primer kod nas bi bio prvobitni plan za Grad na vodi. Znaci integracija arhitekture, zelenila i vodenih povrsina. Kazem prvobitno resenje, jer je radjena ispravka na zahtev investitora, po kome je, zbog klasice pohlepe, nabijeno jos gomila zgrada, na racun zelenila i vode.
Beograd je bogat hektarima i hektarima neuredjenih povrsina. Ima priliku da postane za jedno 20 godina pravi organski grad. Naravno, da je pameti. Medjutim, vec vidimo da od toga nece biti nista, jer pogledajte dva velika nova naselja. Belvil, i buduce naselje V. Stepe. Belvil je katastrofa, a V.Stepe je klasican novobeogradski princip razmisljanja, koji je eto, 50 godina zaostao.
Мислим да би једна од првих иницијатива у циљу озелењавања Београда требало да буде инсистирање да што већи број улица у старом делу града добије дрвореде. Наравно, ту треба бити пажљив и иновативан, јер многе улице су уске, тротоари и инсталације не дозвољавају јак корен итд.
Дакле, Рузвелтова, Војводе Степе, Савска, Цетинска, Светогорска, Дечанска, Јевремова, Јованова...
Дакле, Рузвелтова, Војводе Степе, Савска, Цетинска, Светогорска, Дечанска, Јевремова, Јованова...
Johnest_Hon
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.10.2010.
- Poruke
- 1.847
- Pohvaljen
- 2.511
Podrzavam. Ima dosta kandidata za nove drvorede. Eto prilike da skrenemo paznju gradu povodom predstojece rekonstrukcije Vojvode Stepe da se to uvrsti u plan. Svakako da nije svaka ulica podobna za platane ali ima toliko lepog drveca da se bira za svaku ulicu posebno!
Meni su na primer breze oduvek bile fascinantne, dobro podnose gradske uslove, iako nisu za drvorede bar da ih imamo vise po parkovima.
Beograd jos nije izgubio rat, ima strasan potencijal da postane zeleni grad pritom ne ugrozavajuci dalju izgradnju da ne kazem ''progres.''
Grad cine ljudi, po logici treba ga graditi po meri coveka ali logika u divljem kapitalizmu ne postoji! Kratkorocno razmisljanje, dugorocna propast! Belvil je mogao biti mnogo bolji a Dulvil mora da bude bolji, tj. da se izmeni. Projekat je nedostojan 21. veka ali za njihov ''plemeniti'' cilj vise nego dobar. Pa ja koji sam totalni laik, bolji bi projekat odradio za dva dana. NGB blokovi su mnogo ispred a kad su radjeni? Struka je obezvredjena, totalno.
I jos nesto, zakoni, propisi moraju biti drasticniji u svakom smislu. Muka mi je kad vidim da neki ''investitor'' gradi na 90% placa. Znam za slucajeve da nisu samo investitori krivi vec i obicni pohlepni pojedinci koji ustupaju zemljiste za procenat buducih kvadrata, koji su opet suinvestitori na jedan nacin. Sto bi se reklo, zine im dupe a do juce su pricali protiv takvog ponasanja, lazni moralisti kakvih je previse!
Dakle standardi tipa min. 40% placa za zelenilo, podzemne garaze, itd.
Meni su na primer breze oduvek bile fascinantne, dobro podnose gradske uslove, iako nisu za drvorede bar da ih imamo vise po parkovima.
Beograd jos nije izgubio rat, ima strasan potencijal da postane zeleni grad pritom ne ugrozavajuci dalju izgradnju da ne kazem ''progres.''
Grad cine ljudi, po logici treba ga graditi po meri coveka ali logika u divljem kapitalizmu ne postoji! Kratkorocno razmisljanje, dugorocna propast! Belvil je mogao biti mnogo bolji a Dulvil mora da bude bolji, tj. da se izmeni. Projekat je nedostojan 21. veka ali za njihov ''plemeniti'' cilj vise nego dobar. Pa ja koji sam totalni laik, bolji bi projekat odradio za dva dana. NGB blokovi su mnogo ispred a kad su radjeni? Struka je obezvredjena, totalno.
I jos nesto, zakoni, propisi moraju biti drasticniji u svakom smislu. Muka mi je kad vidim da neki ''investitor'' gradi na 90% placa. Znam za slucajeve da nisu samo investitori krivi vec i obicni pohlepni pojedinci koji ustupaju zemljiste za procenat buducih kvadrata, koji su opet suinvestitori na jedan nacin. Sto bi se reklo, zine im dupe a do juce su pricali protiv takvog ponasanja, lazni moralisti kakvih je previse!
Dakle standardi tipa min. 40% placa za zelenilo, podzemne garaze, itd.
Dodao bih i ulicu Dimitrija Tucovica,pogotovu sto kroz nju ide tranzit izmedju autoputa i Panceva.sizif":ozyc5dnt je napisao(la):
Evo primera iz nje,jedna od retkih starih kucica koja je ostala,ima nekoliko drveca u dvoristu.Kada je sruse(a uskoro ce jer su stavili traku da se izvode radovi),onda cemo dobiti 6+PK zgrade kao dve pored nje koje se naziru.A od zelenila nece ostati ni travka a kamoli drvo,to je recept iz Dimitrija Tucovica mada verujem da je tako i u vecini drugih ulica
http://img524.imageshack.us/img524/2250/dsc05268w.jpg
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.281
- Pohvaljen
- 13.108
Problem je kod ulica tipa Vojvode Stepe i Dimitrija Tucovica sto nisu dovoljno siroke za bilo kakav drvored. Takodje, ce jos uvek biti nedovoljno uredjene da bi se trotoari prosirili i posadio drvored.
Za Dimitrija Tucovica bi resenje bilo rekonstruisati razdelno ostrvo, koje je nekad i bilo zeleno. Posaditi neke simsire.
Za Vojvode Stepe trebalo bi se izboriti za travnate bastice, jer za drvored nema mesta.
Za Dimitrija Tucovica bi resenje bilo rekonstruisati razdelno ostrvo, koje je nekad i bilo zeleno. Posaditi neke simsire.
Za Vojvode Stepe trebalo bi se izboriti za travnate bastice, jer za drvored nema mesta.
Glas prirode
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.09.2010.
- Poruke
- 328
- Pohvaljen
- 11
Ako i nema mesta za drvored u nizu, mogu da se stvore sporadicne bastice sa drvecem i zbunjem, svuda gde ima mesta.
И још једном: кад се поруше приземне куће са леве стране Војводе Степе у смеру према Трошарини имаће више него довољно места и за трамваје и за кола и за паркинге и за дрвореде и за тротоаре. Нове зграде су повучене двадесетак метара у односу на кућерке.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.281
- Pohvaljen
- 13.108
E Sizife, naterao si me da izmerim tu sirinu od kultnih 20 metara. Kad budem banjavao tamo, ima da ih u centimetar izmerim.
Tvrdim da nisi u pravu. Sirina posle rusenja ‚‚par‚‚ prizemljusa(ili bolje par desetina). Moje je misljenje da ce biti mesta ILI za 1+1+tramvaj i parking i trotoare sa drvoredom, ILI na 2+2+tramvaj i uske trotoare bez parkinga i drvoreda.
Kad izmerim, javljam, pa da vidimo, ko je u pravu.
Tvrdim da nisi u pravu. Sirina posle rusenja ‚‚par‚‚ prizemljusa(ili bolje par desetina). Moje je misljenje da ce biti mesta ILI za 1+1+tramvaj i parking i trotoare sa drvoredom, ILI na 2+2+tramvaj i uske trotoare bez parkinga i drvoreda.
Kad izmerim, javljam, pa da vidimo, ko je u pravu.
Glas prirode
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.09.2010.
- Poruke
- 328
- Pohvaljen
- 11
Pa zar se nismo u vecini vec slozili na temi Ul. V.Stepe, DA CELA ULICA MOZE DA POSTANE PESACKI BULEVAR, a da tramvaj ide Bulevarem oslobodjenja, posto je taj bulevar, koji ima mesta i za sirenje,vrlo blizu ul. V.Stepe, tako da moze da preuzme njenu ulogu u potpunosti, a da to ne osteti stanare Vozdovca, vec naprotiv, dobili bi prirodnu oazu umesto zagadjene i bucne ulice. 
Glas prirode
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.09.2010.
- Poruke
- 328
- Pohvaljen
- 11
Pokusajte da svoja osecanja izrazite recima, umesto ovim smesnim slicicama, bicete jos radosniji, jer vam nedostaje malo poezije i jos vise neka poeticna muza.
Johnest_Hon
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.10.2010.
- Poruke
- 1.847
- Pohvaljen
- 2.511
Au, nikako tramvaj sredinom Bulevara Oslobodjenja! Njega bas ne treba dirati, to je od Komande do Trosarine najlepsi bulevar u gradu. Danas sam bas prolazio, milina je voziti pored Banjicke sume i drvoreda samog bulevara. Praviti presacki bulevar od jedne ruzne ulice je losa ideja a nije ni funkcionalna. Koncentracija na Vojvode Stepe, sta se moze uraditi za tu ulicu rekonstrukcijom! Za pocetak ono sto mozemo i bez rekonstrukcije, ko koci saobracaj sa 4 migavca udri po dzepu.
Glas prirode
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.09.2010.
- Poruke
- 328
- Pohvaljen
- 11
Tramvaj ne bi isao sredinom nego svojm basticom na ivici sume, zar ne bi bila lepa voznja, mozda bi po tebi bilo bolje da lepi Bul. oslobodjenja bude pesacki, a da V. stepe postane auto put sa jedno 6 traka, ali sta bi o tome mislili stanovnici ove ul. kojih je sve vise .
Ulica ce daljom izgradnjom i uvodjenjem zelenila biti lepsa, a znacaj pesackog bulevara nije samo u lepoti nego i stvaranju zdrave i bezbedne sredine za kretanje ljudi u svim prirodnim oblicima, hodanje,brzo hodanje, trcanje, roleri, bicikli, trotineti, skejtovi, evo neki koriste cak i trikolice, a ovaj bulevar ima i za to zgodan nagib.
Pa cemo svi jednom u trikolice pa juris nizbrdo do autokomande, to jos nisam probao, a vi.
Ulica ce daljom izgradnjom i uvodjenjem zelenila biti lepsa, a znacaj pesackog bulevara nije samo u lepoti nego i stvaranju zdrave i bezbedne sredine za kretanje ljudi u svim prirodnim oblicima, hodanje,brzo hodanje, trcanje, roleri, bicikli, trotineti, skejtovi, evo neki koriste cak i trikolice, a ovaj bulevar ima i za to zgodan nagib.
Pa cemo svi jednom u trikolice pa juris nizbrdo do autokomande, to jos nisam probao, a vi.
Johnest_Hon
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.10.2010.
- Poruke
- 1.847
- Pohvaljen
- 2.511
Dobro, tako bi bilo ok. I stvarno bi bila fina voznja, kao na primer kada 3-ka prolazi kroz Topciderski park. Tesko da ce bilo koji od ova dva postati pesacki, ipak dosta saobracaja tu prolazi. Realno, kod nas se i u samom centru ne radi dovoljno na prosirenju pesackih zona. Da imamo metro pa da eventualno pricamo oziljno o tome, ali nemamo.
Ja znam da ima par ludjaka koji se spustaju rolerima u vecernjim satima.
Ja znam da ima par ludjaka koji se spustaju rolerima u vecernjim satima.
Jedan od glavnih problema urbanistickog uredjenja kod nas je sto i gradjani koji zive na prostoru za koji se donosi urbanisticki plan nemaju ideju o tome.Zasto?Zato sto se oglas o javnom uvidu kaci na mesnu zajednicu(koju gleda 0.001% stanovnika) i u dnevnim novinama(te strane sa oglasima gleda 0.1% stanovnika).Zahvaljujuci tom konceptu se doslo do bezbroj spornih situacija jer bi gradjani bili dovedeni pred svrsen cin.Kada bi se pobunili sto im umesto parka grade zgradu vlast bi samo rekla,pa sto niste bili na javno uvidu?
Zbog toga smo i apelovali kao udruzenje da se oglasi o javnom uvidu emitiju kao kratka informacija na Studiju b,a jos vaznije da se svaki gradjanin koji zivi na teritori plana koji se donosi pismeno na vreme obavesti o javnom uvidu plana.
Bilo je govora da ce to raditi infostan,pa gradska vlast,pa urbanisticki zavod, ali se odustalo od toga jer je pominjano da je cena prevelika.Ipak ima nade jer ce to raditi opstina Zvezdara,a nadam se da ce i ostala opstine krenuti tim putem.Samo tako,sa ukljucivanjem gradjana od pocetka se moze povecati zelenilo u urbanistickim konceptima,a i smanjiti sukobi izmedju gradjana,vlasti i investitora.
http://www.zvezdara.com/index.php?option=com_content&task=view&id=813&Itemid=151
Нацрт измена и допуна плана детаљне регулације биће изложен на јавни увид у просторијама Скупштине града Београда. Подаци о начину излагања нацрта плана на јавни увид и трајању јавног увида, огласиће се у дневним средствима информисања, а ГО Звездара ће све грађане који живе на подручју за који се ради план писмено обавестити о времену трајања и месту јавног увида.
Zbog toga smo i apelovali kao udruzenje da se oglasi o javnom uvidu emitiju kao kratka informacija na Studiju b,a jos vaznije da se svaki gradjanin koji zivi na teritori plana koji se donosi pismeno na vreme obavesti o javnom uvidu plana.
Bilo je govora da ce to raditi infostan,pa gradska vlast,pa urbanisticki zavod, ali se odustalo od toga jer je pominjano da je cena prevelika.Ipak ima nade jer ce to raditi opstina Zvezdara,a nadam se da ce i ostala opstine krenuti tim putem.Samo tako,sa ukljucivanjem gradjana od pocetka se moze povecati zelenilo u urbanistickim konceptima,a i smanjiti sukobi izmedju gradjana,vlasti i investitora.
http://www.zvezdara.com/index.php?option=com_content&task=view&id=813&Itemid=151
Нацрт измена и допуна плана детаљне регулације биће изложен на јавни увид у просторијама Скупштине града Београда. Подаци о начину излагања нацрта плана на јавни увид и трајању јавног увида, огласиће се у дневним средствима информисања, а ГО Звездара ће све грађане који живе на подручју за који се ради план писмено обавестити о времену трајања и месту јавног увида.
Glas prirode
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.09.2010.
- Poruke
- 328
- Pohvaljen
- 11
Tema je skrenula na pogesan put, jer za drvorede postoji posebma tema, i posto je zasla, nije se vise nasla, a ova tema je vrlo vazna.
Za najblizu buducnost naseg grada je od izuzetnog znacaja povezivanje vrtnih celina u gusto naseljenom gradskom tkivu u vece celine koje su povezane pesackim trgovima i ulicama iz kojih je saobracaj motornim vozilima izmesten ispod tla ili drugim pravcima.
Takve vrtne celine bi pre svega trebalo ostvariti na sledecim mestima,
kod Hrama, povezivanjem nekoliko vrtnih celina koje su razdvojene Bul. Oslobodjenja, ili njegovim zatvaranjem i ostavljanjem vozila u oblasti Bul. S. Prvovencanog, ili izgradnjom tunela od Vetrinarskog fakulteta do Slavije.
Povezivanje Terazujske terase, Dvorske baste, prostora oko Skupstine i Tasmajdana, to bi bilo ostvarivo ukoliko bi uze jezgro bilo zatvoreno za vozila od linije K. Milosa Takovska do Kalemegdana, za sve sem za stanare kojima bi pristup bio dozvoljen odredjenim ulicama, ili
izgradnjom saobracajnice ispod tla i raskrsnicom ispod tla, na Pasicevom trgu i ispod K.Milosa i dela Takovske, od Masarikove do Svetogorske ili 27. marta.
Pesackom ulicom K. Milana, od K. Milosa, preko Terazija do Trga Republike.
Trolejbusi bi bili izmesteni u ul. K. Natalije i dalje do okretnice na Novom Beogradu.
Za najblizu buducnost naseg grada je od izuzetnog znacaja povezivanje vrtnih celina u gusto naseljenom gradskom tkivu u vece celine koje su povezane pesackim trgovima i ulicama iz kojih je saobracaj motornim vozilima izmesten ispod tla ili drugim pravcima.
Takve vrtne celine bi pre svega trebalo ostvariti na sledecim mestima,
kod Hrama, povezivanjem nekoliko vrtnih celina koje su razdvojene Bul. Oslobodjenja, ili njegovim zatvaranjem i ostavljanjem vozila u oblasti Bul. S. Prvovencanog, ili izgradnjom tunela od Vetrinarskog fakulteta do Slavije.
Povezivanje Terazujske terase, Dvorske baste, prostora oko Skupstine i Tasmajdana, to bi bilo ostvarivo ukoliko bi uze jezgro bilo zatvoreno za vozila od linije K. Milosa Takovska do Kalemegdana, za sve sem za stanare kojima bi pristup bio dozvoljen odredjenim ulicama, ili
izgradnjom saobracajnice ispod tla i raskrsnicom ispod tla, na Pasicevom trgu i ispod K.Milosa i dela Takovske, od Masarikove do Svetogorske ili 27. marta.
Pesackom ulicom K. Milana, od K. Milosa, preko Terazija do Trga Republike.
Trolejbusi bi bili izmesteni u ul. K. Natalije i dalje do okretnice na Novom Beogradu.
Evo baš čitam sve te podzemne saobraćajnice od kojih su neke veoma opravdane,kod Kalemegdana,Londona ili Hrama,ali ovo za širi centar? pa jer treba da pravimo Metro za automobile ili ze ekološka šinsko električna vozila.. ovako postavljen koncept urušava ili ugrožava projekat Metroa i zelenu agendu ,jer ući autom u širi centar u bliskoj budućnosti treba da bude luksuz od barem 1.000 din,pa izvolte na kafu ili šietnju autom,a taj novac isključivo uplaćivati u fond za gradnju Metroa,kao što i sve firme za sanbdevanje trebaju da uplaćuju tu istu taksu,ako zagađujete centra grada onda neko iskupljenje treba kao firmi i pojedincu da bude taksa za Metro..isto bi važila i taksa za prolazak teretnjaka kroz grad...s tim što fondom da rukovodi predsednik skupštine grada da novac ne bi završio na ump..
Evo cenovnika iz Londona,
Charge increase
From 4 January 2011, the daily Congestion Charge is:
£10 if paid in advance or on the day of travel
£12 if paid by midnight the charging day after travel
£9 if registered for Congestion Charging Auto Pay
Fleet operators
The minimum number of vehicles a fleet can register for Fleet Auto Pay has been reduced from 10 to six.
http://www.tfl.gov.uk/roadusers/congestioncharging/6743.aspx
ovako postavljen koncept urušava ili ugrožava projekat Metroa i zelenu agendu ,jer ući autom u širi centar u bliskoj budućnosti treba da bude luksuz od barem 1.000 din,pa izvolte na kafu ili šietnju autom,a taj novac isključivo uplaćivati u fond za gradnju Metroa,kao što i sve firme za sanbdevanje trebaju da uplaćuju tu istu taksu,ako zagađujete centra grada onda neko iskupljenje treba kao firmi i pojedincu da bude taksa za Metro..isto bi važila i taksa za prolazak teretnjaka kroz grad...s tim što fondom da rukovodi predsednik skupštine grada da novac ne bi završio na ump..Evo cenovnika iz Londona,
Charge increase
From 4 January 2011, the daily Congestion Charge is:
£10 if paid in advance or on the day of travel
£12 if paid by midnight the charging day after travel
£9 if registered for Congestion Charging Auto Pay
Fleet operators
The minimum number of vehicles a fleet can register for Fleet Auto Pay has been reduced from 10 to six.
http://www.tfl.gov.uk/roadusers/congestioncharging/6743.aspx
Slazem se.Dakle metro,sirenje pesackih zona i naplata taksi za vozila,a onda i denivelacija nekih saobracajnica u centur koje bi sluzile kao distributivni prsteni a ne obicne saobracajnice(slicno planu metroa Jovina).
Stockholm, Sweden
Stockholm to introduce congestion charge - trial cut CO2 by 14%, traffic by 25%
Summary
In August 2007, Stockholm will become the second European city after London to introduce a congestion charge. Sweden’s new Alliance government made the decision following a successful seven-month trial in 2006, which reduced CO2 emissions by 14% or 25,000 tons annually, and traffic by 22% or 100,000 passengers/per day. Revenue raised from the reintroduced congestion charge should partly fund a new bypass road, 'Förbifart Stockholm', and inner city traffic improvements.
www.c40cities.org/.../stockholm_congestion03.jpg
Stockholm to introduce congestion charge - trial cut CO2 by 14%, traffic by 25%
Summary
In August 2007, Stockholm will become the second European city after London to introduce a congestion charge. Sweden’s new Alliance government made the decision following a successful seven-month trial in 2006, which reduced CO2 emissions by 14% or 25,000 tons annually, and traffic by 22% or 100,000 passengers/per day. Revenue raised from the reintroduced congestion charge should partly fund a new bypass road, 'Förbifart Stockholm', and inner city traffic improvements.
www.c40cities.org/.../stockholm_congestion03.jpg
Johnest_Hon
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.10.2010.
- Poruke
- 1.847
- Pohvaljen
- 2.511
Sta su ti Englezi! Bilo je i kod njih buke oko CC-a ali evo radi, centar je i dalje pun kola ali i gradska kasa!
Ajmo..naredna sednica Skupštine grada odluka,parice,zeleno,zeleno,Metro... :kafa:
http://www.beobuild.rs/visuals/data/media/7/101016-ZELDEB-01.gif
http://www.beobuild.rs/visuals/data/media/7/101016-ZELDEB-01.gif
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.281
- Pohvaljen
- 13.108
Nema boljeg nacina finansiranja metroa, od uvodjenja paprene takse na ulazak kolima u centar. Kad vec prvobitna ideja za smanjenje saobracaja nije uspela, hajde da taksu iskoristimo za neku drugu, mozda i pametniju svrhu. :kk: