Veoma cesto se vozim taksijem i moje zapazanje, kao posmatraca saobracaja sa zadnjeg sedista, je da taksisti i vozaci autobusa postuju jedni druge u saobracaju i jako dobro saradjuju kada je propustanje prvenstva u pitanju.
Skoro svaki put voznje sam uocio da taksista pusta, sa stanice Zeleni venac, autobus sa desne strane stajalista da se ukljuci ispred njega kako bi ovaj mogao da nastavi put tunela. Iako je taksi vozilo u prvenstvu i u svojoj traci on to radi, verovatno po savesti, jer zna da je autobusu gotovo nemoguce da se ukljuci ako ga on ne propusti.
Dva minuta duze cekanja, mene koji se vozim, kosta 60 din. vise. Ja sam taj koji placam njegovu dobrotu. Ali mene taj prizor posle drzi ceo dan.
Da u guzvi i haosu ipak ima ljudi slicnih zanimanja koji se medjusobno razuneju i postuju.