Kakva je budućnost Evrope i budućnost koja nas čeka posle rata u Ukrajini?
Posle govora koji je održao u zgradi Evropskog Parlamenta, pre nedelju dana, profesor John Mearsheimer gostuje kod Glenn Diesen-a gde analiziraju kakva je trenutna situacija, zašto smo došli do ove tačke i, najvažnije, šta nas čeka sutra. Veoma dobra analiza. Za one nestrpljive, da odmah kažem bar deo onoga što su rekli:
Od pregovora, ovih ili budućih, nema ništa. Razlog je što je ovo i za Ruse i za Ukrajince
egzistencijalni rat. To je osnovno što se na zapadu ne razume, i koren problema. To znači rat za opstanak njihovih država kao globalno značajnih, ubuduće sigurnih, mirnih i uspešnih zemalja, a ne neka arbitrarna "imperjalna avantura Rusije" i ostale debilne budaštine koje stalno slušamo. Zato ne može biti kompromisa oko temeljnih ciljeva rata, budući da opstanak nikada nije pitanje slobodnog političkog izbora i pogađanja, pa onda nema ni prostora za popuštanje u pregovorima. Pošto onda, sa tako suprotnim ciljevima od kojih se (politički) ne može odstupiti, ne može biti ni dogovora, ovaj rat se može završiti samo na bojnom polju.
Zatim, ovo NIJE proksi rat. Ovo je opšti, ogromni rat čitavog Zapada protiv Rusije koji traje već četri godine, pa se tako po trajanju već približio trajanju drugog svetskog rata. Zato će i političke posledice biti dalekosežne u sličnoj meri.
Ako po strani ostavimo samu Ukrajinu, koja je žrtvovana zbog geostrateških interesa Amerike i Evrope (u početku se rat lako mogao zaustaviti da Zapad nije ubedio Ukrajinu da odbije već skoro postignuti dogovor u kome Rusija nije zahtevala ništa više sem da nema očigledno agresivni i ekspanzionistički NATO na granicama),
onda će najgore proći sama Evropa (nema ni dovoljno sirovina ni energije, a ima problem efikasnosti zbog toga što se sastoji od mnogo autonomnih država različitih interesa).
Budućnost nosi samo nove sukobe zbog radikalne suprotstavljenosti Evrope i Rusije, odnosno nevoljnosti Evrope i Zapada da posle 80 godina hegemonije dopusti (ili uopšte zamisli da
dobrovoljno dopusti) postojanje drugih velikih sila, tj konkurenciju sebi i alternativu i zaštitu od sebe koje multipolarnost nudi malim zemljama. Dakle da Zapad ne bi morao da deli 80-godišnji dominatni globalni uticaj, pošto je ovoj generaciji EU i Američkih političara koju su rođeni u bogatstvu i formirani u takvoj sredini, to bukvalno nezamislivo. Koja god strana da izgubi, ona druga se jednostavno NE MOŽE trajno pomiriti sa tim. Zato nas čekaju decenije manje ili više javnih sukoba. Tek kad cela ova generacija političara prođe, možda se nešto promeni.
Itd, ostatak u videu.
John Mearsheimer: Bleak Future of Europe - Defeated & Broken
