Аполон
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 10.10.2020.
- Poruke
- 524
- Pohvaljen
- 1.417
Нити сте разумели шта сам написао, нити сте упућени у ову тематику.
За почетак, тај троспратни натпис на фасади Народнод позоришта у Суботици додат је у саставу обове из 2007. године.
Претходни, двоспратни, додат је током обнове обављене 1975, ако се не варам, али у сваком случају, није био ту пре 1945. Уверите се сами колико је то лепше изгледало:
Што се тиче поменутог титоистичког пројекта, Буњевцима и Шокцима је 14. маја 1945. уредбом укинуто право да се изјашњавају као нехрвати.
Процес њихове присилне кроатизације је, захваљујући капитулантској политици Срба, отпочео је још за време Краљевине Југославије, али они су успели да одбране, и негде око пола њих и данас чува свој идентитет.
Држава Србија је, овим додавањем натписа на хрватској верзији српског стандарда, у граду у коме су Срби, Буњевци и Мађари једине историјске заједнице од значаја (Јевреја више нема), наставила срамну политику титоиста, који су Буњевцима негирали и само право на постојање.
Занимљиво је и упоредити начин на који су титоисти приступали српском и хрватском питању. Српски етнилки простор су испресецали републичким и покрајинским границама, и од српског етничког ткива извајали нове „нације”, док су у Хрватску проширили до максимума (укључујући и историјски српске и ромнофоне пределе), а у редове Хрвата (у)гурали све што се могло.
За почетак, тај троспратни натпис на фасади Народнод позоришта у Суботици додат је у саставу обове из 2007. године.
Претходни, двоспратни, додат је током обнове обављене 1975, ако се не варам, али у сваком случају, није био ту пре 1945. Уверите се сами колико је то лепше изгледало:
Што се тиче поменутог титоистичког пројекта, Буњевцима и Шокцима је 14. маја 1945. уредбом укинуто право да се изјашњавају као нехрвати.
Процес њихове присилне кроатизације је, захваљујући капитулантској политици Срба, отпочео је још за време Краљевине Југославије, али они су успели да одбране, и негде око пола њих и данас чува свој идентитет.
Држава Србија је, овим додавањем натписа на хрватској верзији српског стандарда, у граду у коме су Срби, Буњевци и Мађари једине историјске заједнице од значаја (Јевреја више нема), наставила срамну политику титоиста, који су Буњевцима негирали и само право на постојање.
Занимљиво је и упоредити начин на који су титоисти приступали српском и хрватском питању. Српски етнилки простор су испресецали републичким и покрајинским границама, и од српског етничког ткива извајали нове „нације”, док су у Хрватску проширили до максимума (укључујући и историјски српске и ромнофоне пределе), а у редове Хрвата (у)гурали све што се могло.
