Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Bulevarac]

Biciklistička staza pored reke, koje je postojala godinama je jedno od najlepših mesta za vožnju rekreativaca u ovom gradu.
Staza je zauzimala ne više od 3m širine. Sam prostor je omogućavao da se i pored gradnje ostavi mesta za ta 3m, ali kada si alav i želiš sve za sebe i zabole te za ostale dovodi do toga da se privatni objekti nabijaju uz samu reku i na taj način svi ostali proteraju odatle.
O ovome sam pisao kada je tema započeta, da se bojim da će stazu skloniti od reke, jer žele sve da otmu za sebe.
Tragedija koliko smo nisko pali.
Ovi botovi sendvičari, koji se pojavljuju na forumu, mogu da uzmu svoj sendvič i nastave da lažu sebe i ostale, koji nemaju mozga...
Čekam dan kada će rebeli preuzeti na sebe uređenje ovog degradiranog društva, biću u prvim redovima da svima njima na ne tako lep način objasnim da nisu u pravu, jer oni ne poznaju druge metode. Do tada prijatno vam sa tim sendvičima.

 

[Igor]

Sednica skupstine grada ce u ponedeljak kao jednu od tema imati i : Предлогу одлуке о уређивању земљишта и начину и поступку обрачуна и плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта у оквиру пројекта „Београд на води”

 

[relja]

milos.tro » 24 Dec 2015 08:05 pm[/url]":2np9qynh]
izvor:FCB

Bolest i apsurd.

 

[jabbu]

Što se tiče RioBL-ovih postova, na tako nešto smo mi bicikilistički aktivisti već navikli, i znamo dokle seže Levijatan. Zato smo tu da bi biciklisti postali problem kojim će se gradske vlasti baviti. @Zuma, kao što smo već odavno konstatovali, delimo istu bojazan, da će biciklisti sa promenade biti tiho proterani, i to ne ukidanjem staze, već obesmišljavanjem iste. Ja ću dati sve od sebe da nova biciklistička staza dobije fizičku barijeru od pešačke, ukoliko ne bude mogućnosti da se šetalište proširi. U ponedeljak ujutru u 8:30 imamo sastanak sa projektantima u vezi biciklističke staze, ako Beobild hoće da pošalje svog izaslanika, to bi bilo dobro (ako mogu da biram, biram Zumu ). @Relja Jeste sumorno, to sam objasnio u drugom postu, biciklisti uvek biraju atraktivniju i kraću rutu, a to vožnja kroz Bg verziju Černobila svakako nije. Ali, seti se da je prvobitni plan bio NBG. Pokušaćemo da tražimo da se zadrži prečica koja ide bliže reci, na potezu gde je nekad bila šljunkara, i to bar dok ne počnu da grade i taj deo.

 

[Delija]

spatiotecte » 25 Dec 2015 03:35 pm[/url]":2aiacabr]Ja smatram da je potpuno suludo izmestati i ukidati zeleznicu iz strogo centra grada u trenutku kada ostale evropske drzave ulazu stotine milione evra da dovedu zeleznicu do njihovih centara.

Mi ne treba da rusimo infrastrukturu koju vec imamo na savrsenom mestu i koja je odlicno povezana sa gradom i sa ostalim saobracajem nego da unapredimo sve to na najbolji moguci nacin.
Ova vlast sto gura projekat Beograd na Vodi treba da shvati da je neprocenjiva vrednost i nesto najdragocenije to sto ima zeleznicku stanicu u samom centru.

Само да цитирам. Слажем се у целости. :kk:

 

[Veliki Vracar]

Samo da dodam, ne slazem se ni sa jednom navedenom konstatacijom...

 

[laki72]

Delija » 25 Dec 2015 04:47 pm[/url]":1j05mu4i]

spatiotecte » 25 Dec 2015 03:35 pm[/url]":1j05mu4i]Ja smatram da je potpuno suludo izmestati i ukidati zeleznicu iz strogo centra grada u trenutku kada ostale evropske drzave ulazu stotine milione evra da dovedu zeleznicu do njihovih centara.

Mi ne treba da rusimo infrastrukturu koju vec imamo na savrsenom mestu i koja je odlicno povezana sa gradom i sa ostalim saobracajem nego da unapredimo sve to na najbolji moguci nacin.
Ova vlast sto gura projekat Beograd na Vodi treba da shvati da je neprocenjiva vrednost i nesto najdragocenije to sto ima zeleznicku stanicu u samom centru.

Само да цитирам. Слажем се у целости. :kk:

I ja se slazem


E, al sta sad? da ovde preko foruma skupimo kintu , pa da skocimo do Abara i ubedimo ga da odustane od 7-8 zgrada, sa stanovima i desetinom lokala jer je evropska tradicija da Z. stanica bude u centru grada?
I jos uz to, da ga zamolimo da ukopa koloseke i renovira Glavnu zeleznicku stanicu?

Drugari, uporno `kucate` na otvorena vrata!

Nazalost, sudbinu Glavne je zapecatio `veliki vodja`...

 

[RioBL]

Delija » Fri Dec 25, 2015 4:47 pm[/url]":5uhu5mtb]

spatiotecte » 25 Dec 2015 03:35 pm[/url]":5uhu5mtb]Ja smatram da je potpuno suludo izmestati i ukidati zeleznicu iz strogo centra grada u trenutku kada ostale evropske drzave ulazu stotine milione evra da dovedu zeleznicu do njihovih centara.

Mi ne treba da rusimo infrastrukturu koju vec imamo na savrsenom mestu i koja je odlicno povezana sa gradom i sa ostalim saobracajem nego da unapredimo sve to na najbolji moguci nacin.
Ova vlast sto gura projekat Beograd na Vodi treba da shvati da je neprocenjiva vrednost i nesto najdragocenije to sto ima zeleznicku stanicu u samom centru.

Само да цитирам. Слажем се у целости. :kk:

Slažem se i ja... :kk:

A što Laki pita "Šta sad?"...

Kao prvo, ne mislim da je sudbina stanice zapečaćena. Zapečaćena bi bila samo kad bi svi akteri ove drame mislili kako stanica ne treba da bude u SA. Ali nije tako. Još uvijek ima onih koji misle da stanica treba ostati. Dok god takvi ljudi postoje, postoji i nada za ostanak stanice. čak i ako su ti ljudi obična grupa građana.

Sa druge strane, realne mogućnosti novog čvora su ograničene, što nameće potrebu da se odredi neka uloga i za stanicu u SA.

I treće...stanica će biti u funkciji bar još dvije godine, što ostavlja prostor da se promjeni i dugotrajno građena negativna klima prema stanici i buđava razmišljanja koja preovladavaju u planiranju razvoja grada.

 

[Bulevarac]

 

[Mair]

U "Beograd na vodi" može da prođe tramvaj, a preko novog mosta na mestu sadašnjeg starog jednokolosečnog železničkog mosta iz 1884 god. da ide ka Novom Beogradu. Dok na mestu sadašnje železničke pruge pored sajma može da ide tramavaj ka "Beogradu na vodi" i time bi se rešio decenijski problem ukrštanja tramvaja kod mostarske petlje sa Savskom ulicom i uključenje autombila u Savsku ulicu iz pravca mosta "Gazela". Bolje o tome razmišljajte kako da tramavaj premestite iz Savske ulice na trasu današnje železničke pruge i time olakšate saobraćaj u Savskoj ulici koja jedina ima uključenje na most "Gazelu".
Ako treba mogu da vam nacrtam, vama koji kritikujete izmeštanje železničke pruge.

Suština je da je stanica Beograd centar u prokopu, opština Savski venac veoma dobro osmišljena i kao lokacija i kao objekat koji se pri tome povezuje budućim gradskim metroom.

Od te činjenice sve počinje, a kada je nešto mnogo dobro kao Beograd centar stanica u prokopu sa odličnom lokacijom onda proradi ljubomora. Tako i imamo čudne postove nekih članova još od 2007 god, na temi "Železnička stanica - Beograd centar". Jer hejtovanje u novije vreme datira iz '97 god. kada je i započeta gradnja, a koja je tada procenjena na 120 miliona američkih dolara. Sada kada je ostalo još 30 miliona evra da se kompletno završi jasno je i laicima koliko je to dobra lokacija za železničku stanicu. Pored toga ima još dve, tri osobe sa ovog foruma koje se kao brinu za gradski saobraćaj u Savskom amfiteatru (Beograd na vodi), pa onda kritikuju izmeštanje koloseka za 500 t teške vozove duž obala reka u centru grada i kritikuju gradnju nove glavne železničke stanice.

 

[Feanor]

A koje su mogucnosti da bar deo koloseka ostane u centru ali da se ukopa? Koliko moze da kosta par kilometara ukopa?

 

[RioBL]

Jako je tesko odokativno reci koliko bi kostalo ukopavanje pruge.

Ja ti mogu reci iz onog sto znam, da su najskuplje pruzne trase one ukopane cija cijena zavisi od niza geoloskih faktora tla, izgradjenih objekata iznad trase i mnogo cega jos. Najskuplja ikad izgradjena podzemna zeljeznicka trasa je bila za londonsku jubilee metro linijiu i iznosila je 300 miliona $ po kilometru! Naravno, Beograd tako nesto nece nikad morati graditi. Za Beograd bi bila realnija cifra ispod 100 miliona $ po kilometru.

Medjutim, Beogradu nije neophodna podzemna trasa za Beograd Glavnu.

Jeftinija i realnija varijanta bi bila uzdignuta dvokolosjecna pruga na nasipu ili vijaduktu cija cijena se obicno krece oko 50 miliona $ po kilometru.
Vjerujem da bi Beograd mogao jos jeftinije proci ako bi gradio trasu slicnu onoj koju je vec izgradio 1970-te izmedju tunela Tosin Bunar i stanice NBG. To je pruga na nasipu sa uzdignutom betonskom platformom na stanici NBG. Ako bi se nesto tako gradilo, na potezu od stanice Beograd Glavna do Sajma (1800m), vjerujem da bi ukupno kostalo, zajedno sa stanicnom platformom izmedju 50 i 70 miliona $.

no to je samo vrlo gruba procjena.

P.S.

Mair » Sat Dec 26, 2015 12:57 pm[/url]":1ntpur7g] hejtovanje u novije vreme datira iz '97 god. kada je i započeta gradnja, a koja je tada procenjena na 120 miliona američkih dolara. Sada kada je ostalo još 30 miliona evra da se kompletno završi jasno je i laicima koliko je to dobra lokacija za železničku stanicu.

 

[mekbejn]

Bulevarac » 26 Dec 2015 11:22 am[/url]":2pgc54x3]

GENIJALNO!

 

[Zuma]

Feanor » 26 Dec 2015 08:05 pm[/url]":oicyauqe]A koje su mogucnosti da bar deo koloseka ostane u centru ali da se ukopa? Koliko moze da kosta par kilometara ukopa?

To bi bilo idealno rešenje, ali je sasvim moguće da je previše skupo. Ključ odgovora na to pitanje se verovatno svodi na režim podzemih voda u priobalju Save. Ako se podzemne vode dovoljno često penju iznad nivoa dna ukopanih koloseka (koji bi verovatno morali biti i pokriveni, tj tako bi postali tuneli), onda se on mora obezbediti maltene kao da se nalazi u koritu reke, umesto uobičajene hidro izolacije. Ovo je finansijski neprijatno već i za podzemne prostorije jedne zgrade, a ako ovakvu izolaciju treba raditi na velikoj dužini, za tunel, i za širinu od nekoliko paralelnih koloseka, veliko je pitanje da li se takav trošak isplati u odnosu na dobit još jedne stanice koja je bliža od Prokopa. Sve dakle zavisi kakva je tačno izolacija potrebna i koliko ta klasa hidro izolacije košta. Plus cena samog iskopa, instalacija i ostalih radova. Bez jasnog odgovora na ovo pitanje teško je bilo šta određeno reći.

Kao neka pomoć nam možda može poslužiti procena koliku su duboku temeljnu rupu iskopali za prve dve velike zgrade BNV-a, zajedno sa podatkom o visini kontaktne mreže iznad pruge. Pronašao sam da po našim standardima visina električnog voda iznad gornje površine šina treba da bude minimalno 5,00m; nominalno 5,5m; maksimalno 6,5m. Tako bi se moglo proceniti da bi dno pokrivenog iskopa (pokrivenog zbog zagađenja, buke, da bi se veoma skupo zemljište iznad trase moglo koristiti, ili da bar ne bi bilo prepreka), moglo biti na dubini od oko 10 metara. Ili možda nešto skromnija dubina ukopavanja, ali bez opisanih prednosti. Recimo, jedna cev železničkog tunela "Vračar", za jedan kolosek, ima spoljni prečnik od 7,2m i unutrašnji od 6,7m. E sad, da li su ovakve vrednosti za dubinu iskopa dovoljno izvan dometa obilnije količine podzemnih voda, tako da se mogu koristiti jeftinije tehnologije i materjali?

Meni to izgleda prilično sumnjivo, ali to je zaista sasvim proizvoljni lični utisak, isto kao i procena relativnog učešća cene ovako zahtevne hidro izolacije i drugih pratećih bezbednosnih uređaja u ukupnim troškovima ukopanih i poželjno pokrivenih železničkih koloseka za čitavu jednu železničku stanicu. Bez detaljnijih podataka teško da možemo formirati neki smisleni sud o ovom pitanju. A pod tim podacima podrazumevam i pitanje koliko će Prokop biti dobro saobraćajano povezan, recimo sa autoputem, tramvajskom mrežom, i da li će u njemu postojati metro sa velikom metro stanicom? Ako je razdaljina Prokopa i stare stanice samo 1,5 km u vazdušnoj liniji, a veličina Beograda, tj. prosečna prostorna distribucija stanovnika Beograda je u krugovima koji imaju mnogo kilometara u poluprečniku od ovih stanica kao njihovog centra, onda je veoma relevantno i pitanje šta se dobija opstankom ove stanice? Koliko se smanjuje prosečni put kroz Beograd ako velika većina putnika posle ionako mora da putuje i javnim prevozom? Ili možda "prosečnost" nije relevantan kriterijum za strogi centar grada gde moraju da važe posebno visoki kriterijumi kvaliteta i saobraćajne dostupnosti? Zatim, postoje i lokalne železničke stanice, dalje od centra, ali nažalost ne u svim pravcima podjednako, i ne staju svi vozovi na svakoj stanici. Tako da je ciljna grupa putnika koja bi imala koristi od stare stanice ustvari prilično nejasne veličine i prostorne raspodele. Ona bi definitivno bila velika prednost, ali kolika tačno? Uzevši u obzir da su veliki i troškovi? Kakav je dakle konačni odnos svih dobitka i ukupne cene njenog opstanka? Pitanje je nažalost toliko kompleksno da ja jednostavno ne vidim kako se bez opsežne studije može smisleno odgovoriti na njega, čak i sasvim uopšteno.

PS.

Najbliži podatak je 68 metara za levu obalu Save. Pa bi bilo 76-68=8 metara ispod površine dna SA. A to je samo "višegodišnji PROSEK srednjih nivoa". Ne kaže se ništa o prosečnoj sezonskoj varjaciji nivoa, niti o maksimalnim amplitudama recimo "desetogodišnjih" voda.

 

[neshaoct]

Zuma, idi ovde:
http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokument ... ?id=179479
Klikni na:
Ugovor o zajedničkom projektu "Beograd na vodi"

U okviru njega, imaš dokument iz januara 2015. godine:
Prostorni plan područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda - područje priobalja reke Save za projekat ''Beograd na vodi''.
Taj dokument nije čekao objavljivanje Ugovora o BnV, dostupan je još odmah od januara 2015. godine. Pominjan je na forumu odavno.
Uzmi i pročitaj ga.

Tako ćeš umesto podataka o zagađenju iz 2002. godine, kačiti na BeoBuild forum podatke iz 2012. godine, što je mnogo bolje po forum, kvalitet njegovog sadržaja.
Tako ćeš umesto nivoa podzemnih voda iz 2002. godine, kačiti novije cifre, sa sve analizama sastava terena (šta je do kog metra dubine, do kote te i te), što je mnogo bolje po forum, kvalitet njegovog sadržaja.
Tako ćeš umesto priče na nekoliko stranica o budućim ogradama oko Kule (nekakva tvoja analiza na osnovu crteža), lepo pročitati šta tamo piše oko te parcele, što je mnogo bolje po forum, kvalitet njegovog sadržaja.
Tako ćeš umesto priče kako će neko da ''nabije'' zgrade na 10 metara od obale, da imaš tačne podatke o zauzeću parcela, što je mnogo bolje po forum, kvalitet njegovog sadržaja.

Npr.:

U toku 2012. godine na mernom mestu ''Miloša Pocerca'', dnevna vrednost za čađ nije prelazila graničnu vrednost imisije, dok je dnevna vrednost za azotdioksid, u toku 3 dana, prelazila graničnu vrednosti imisije, što je u okviru preporuka Svetske zdravstvene organizacije prema kojima broj dana, u kojima izmerena vrednost imisije prelazi graničnu vrednost imisije (GVI), ne treba da prelazi 10% izvršenih merenja (36 dana godišnje).

Na mernom mestu ''Železnilčka - BAS'', u toku 2012. godine dnevna vrednost za čađ nije prelazila GVI, dok je dnevna vrednost za azotdioksid u toku 35 dana, prelazila GVI, što je u okviru preporuka Svetske zdravstvene organizacije.

Izmerene vrednosti sumpordioksida su u proseku manje od 10 mikrograma po m3, pri dnevnoj graničnoj vrednosti 150 mikrograma po m3.

Imaš i tabele po mesecima 2012. godine, sa 5 materija, itd, itd...čitaj, gledaj.
Ili, za famozne ograde oko Kule, ili hoće li je ''nabiti'' na 10 metara od obale:

Komercijalna zona K3 obuhvata deo bloka 19 u okviru prostorne celine III. Karakteriše je objekat veoma visoke spratnosti (maksimalno 220m) namenjen komercijalnim sadržajima kulture i zabave, hotelu, poslovanju i poslovnim apartmanima.

Namena:
- kompatibilne namene stanovanje maks 20%
- poželjno je niže etaže objekta nameniti za komercijalne sadržaje kulture (galerija, izložbeni prostor i sl.).
- objekat postaviti u okviru zone građenja koja je definisana građevinskim linijama.
- građevinska linija podzemnog dela objekta može obuhvatiti maksimalno 90% parcele. Moguće je povezivanje kule sa tržnim centrom (zona K4) podzemnom vezom za potrebe kolskog pristupa garaži i pešačkih komunikacija između dva objekta.
- nije dozvoljeno upuštanje delova objekata (erkeri, ulazne nadstrešnice i sl.) van definisanih građevinskih linija.
- nije dozvoljena izgradnja više objekata na parceli.

Indeks zauzetosti: maks 70%
Maksimalna spratnost/visina objekta: 220m u odnosu na kotu pristupne saobraćajnice (trotoara)
Kota prizemlja: kota prizemlja ne može biti niža od kote terena.
- kota prizemlja je maksimum 0.2m viša od kote pristupne saobraćajnice (trotoara).

Uslovi za ograđivanje parcele: Nije dozvoljeno ograđivanje parcele

Nisam preneo cele tabele, ovo je samo primera radi.
Kad već imaš toliko elana, vremena....ae se onda bavi merodavnijim podacima, koristi njih za tvoje ''analize'', korisnije je tako za sadržaj foruma.
Ne kontam npr. čemu rasprava u ko zna koliko postova o ogradama oko kule (ti si inicirao tu raspravu jer si eto posmatrao crtež), kad je dovoljno pogledati dokument i op...piše ''nije dozvoljeno ograđivanje parcele''.

 

[RioBL]

Zuma, plus od mene (nakon duzeg vremena) za trud i analizu.

Ali mi dozvoli par dopuna...

Izgradnja podzemne zeljeznicke trase je skupa ali je najskuplja izgradnja grada koji se oslanja na neadekvatnu saobracajnu infrastrukturu.
Beograd vec sad ima neadekvatnu saobracajnu infrastrukturu a kad se tome doda jos i projekat BNV koji bi se prikljucio na tu infrastrukturu ili jos gore, redukovao ju uklanjanjem sisnkog saobracaja iz dijela grada, onda je to ravno katastrofi.

poredjenja radi, izgradnja BNV uklanjanjem zeljeznicke stanice je kao kad bi neko na elektricnu mrezu koja je na ivici kapaciteta prikljucio citavo stambeno naselje tako sto bi srusio liniju dalekovoda i najvecu trafo stanicu u gradu. Da li je to pametno? Naravno da nije.

Beograd zbog toga, mora ulagati u infrastrukturu, cak ne pitajuci vise "koliko to kosta", jer je to postala nuznost.

izgradnja podzemne zeljeznice u plavnom i nestabilnom tlu je skupa, ali zamisli da se dodatno gradi u trusnom podrucju ispod starih zgrada koje su spomenici kulture ili ispod rijeka ili morskog dna. Mnogi gradovi su gradili zeljeznice ispod rijeka. london ispod Temze, Pariz ispod Sene, itd. Da li im je bilo preskupo?

Osim toga, Beograd nema potrebu da gradi 20km tunela cak i ako bi se odlucio za podzemnu izgradnju. Dovoljno bi bilo izgraditi podzemno samo dionicu od Savskog trga do Mostarske petlje, sto je negdje oko 1 km. ispod petlje se ionako ne mogu graditi nikakvi drugi objekti i tu trasa moze biti na povrsini kao i dalje preko Sajma.

Da li su Prokop i Glavna "preblizu", tj da li su smetnja jedna drugoj?

Dvije najvece londosnke zeljeznicke stanice St. Pancras i Kings Cross su na udaljenosti 50m jedna od druge. preko puta. I ne samo da svaka "odradjuje svoj posao" vec je u radijusu od 3km od tih stanice smjesteno jos 16 stanica.

Beograd ne smije da zatvara jednu stanicu svaki put kad hoce da otvori neku novu, vec da siri mrezu i gradske zeljeznice i mrezu stanica.

I Beograd Centar i Beograd Glavna!

 

[Gorstak89]

Zašto bi u bnvu morao tunel?? dovoljno je samo da se useče ta trasa i spusti npr za 2m, i da se naprave prelazi. eventualno da se cela trasa spusti na kotu -1 i prekrije pločom. a tako nešto sigurno nije skupo. bar ne onoliko koliko bi bilo pravo kopanje tunela. A taj sanduk može biti sastavni deo zgrada.

 

[Veliki Vracar]

https://encrypted-tbn1.gstatic.com/imag ... Qnp2YTijJW

 

[milos.tro]

Talpe koje se postavljaju su na 50-godišnjem nivou voda i linija talpi bi bila buduća širina šetališta.Ne bi bilo zgoreg da Zuma ili neko od forumaša to skicira,npr rastojanje od talpi do biciklističe staze,visina talpi,kota talpi itd.

 

[milanche]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=-jE6DPAej64[/youtube]

Zanimljiv video u smislu prikaza gradiista i tehnologije izvodjenja. Mada daleko od toga da je to neka nevidjena tehnlogija, kao sto se trude da prikazu.

 

[RioBL]

Gorstak89 » Sun Dec 27, 2015 11:26 am[/url]":ahants7t]Zašto bi u bnvu morao tunel?? dovoljno je samo da se useče ta trasa i spusti npr za 2m, i da se naprave prelazi. eventualno da se cela trasa spusti na kotu -1 i prekrije pločom. a tako nešto sigurno nije skupo. bar ne onoliko koliko bi bilo pravo kopanje tunela. A taj sanduk može biti sastavni deo zgrada.

Da. I to je vrsta tuneliranja. Metoda se zove cut and cover i zapravo je kao kopanje kanala u koji se onda poloze, obicno, betonske kasete sa prostorom za smjestaj kolosjeka.



Ako se u BNV ikad bude gradio neki tunel, najvjerovatnije ce se graditi ovako. Ovi tuneli obicno idu ispod saobracajnica i ne zauzimaju prostor za izgradnju drugih objekata. Medjutim, gradnja tunela bi podrazumjevala i izgradnju podzemne zeljeznicke stanice, sto onda znatno poskupljuje cijelu stvar.

Zato mislim da bi jeftinija opcija bila da se izgradi pruga na nasipu i stanica na uzdignutoj betonskoj ploci. Kao sto je stanica Novi Beograd. U tom slucaju je mana sto bi prostor koji bi zauzeo nasip bio uskracen za izgradnju zgrada.

 

[spatiotecte]

Najjeftinija varijanta je da se urade podzemni prolazi sa automobilski saobracaj ispod postojecih koloseka, tako je uradjeno 30tih godina proslog veka ispod pruge oko Kalemegdana na Dorcolu na ukupno 3 mesta koja se nalaze ispod nivo-a najviseg vodostaja Dunava i to savrseno funkcionise vec 80 godina.

Nije potrebno 100 miliona evra da se denivelise zeleznica u Savskom amfiteatru i da se grad spusti na reku.

 

[Дошљак]

Па и није баш, мислим да нема простора за довољно дубоке рампе у Савској.

 

[spatiotecte]

Ima prostora, za to je potrebno 50 metara od Savske do Koloseka, racunao sam naravno da bude ukinuta istocna ploca za garaziranje vagona.

 

[Дошљак]

Управу си, сад сам упоредио са подвожњаком на Дорћолу. И још ако им баш сметају возови, могу се два преостала колосека зазидати попут Бетонхале на потезу од сабирања перонских колосека до мало пре старе ложионице у дужини од 200-300 метара, а изнад зазиданих колосека да се изграде зграде. И инвеститор сит, и железница на броју.