Saveti za uzgajanje biljaka (terasa i bašta / dvorište) i uređenje bašte i dvorišta
- Začetnik teme solecar
- Datum pokretanja
boca-ica
Expert
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 9.827
- Pohvaljen
- 4.722
Nije moguce ni u okolini Bgda
Nema ko da kopa, sadi, plevi, bere i još da prodaje.
Za sada na sitnm delovima individualnh parcela radi se onoliko koliko mogu da urade statarija lica.... a to je malo
Poslednja ozbiljna Bg proizvodnja povrca bila je od strane PKBa do njegovog barabskog čerečenja
Iz tog razloga na zemlištu izmedju gradskih naselja kao što godinaa i vidimo idu njive i njive kukuruza
a BG. pijace pune šverceri sa povrcem iz Albanije,Bugarske, Makedonije pa i iz plastičnjaka iz Španije i ko zna odakle još .
Zemlja dembelija ( žive na grbaci tata i mama) a nikom ne pada na pamet da kukuruzište pretvori u mega plastenike da namiri i nas i okolni beli svet.
Ako nekome i padne tako nešto na pamet. Sve krupnije zemljište je pod tajkunskom šapom pribavlena uz proviziju za šaku sitnša
Eto vrlo jasno zašto na ,,priigradskom,, bogatom zemljištu sa lako dostupnom vodom ne može da se ozbiljno gaji povrce, vec samo više kao zdravstvena rekreacia
Nema ko da kopa, sadi, plevi, bere i još da prodaje.
Za sada na sitnm delovima individualnh parcela radi se onoliko koliko mogu da urade statarija lica.... a to je malo
Poslednja ozbiljna Bg proizvodnja povrca bila je od strane PKBa do njegovog barabskog čerečenja
Iz tog razloga na zemlištu izmedju gradskih naselja kao što godinaa i vidimo idu njive i njive kukuruza
a BG. pijace pune šverceri sa povrcem iz Albanije,Bugarske, Makedonije pa i iz plastičnjaka iz Španije i ko zna odakle još .
Zemlja dembelija ( žive na grbaci tata i mama) a nikom ne pada na pamet da kukuruzište pretvori u mega plastenike da namiri i nas i okolni beli svet.
Ako nekome i padne tako nešto na pamet. Sve krupnije zemljište je pod tajkunskom šapom pribavlena uz proviziju za šaku sitnša
Eto vrlo jasno zašto na ,,priigradskom,, bogatom zemljištu sa lako dostupnom vodom ne može da se ozbiljno gaji povrce, vec samo više kao zdravstvena rekreacia
Al' je zato postao popularan uzgoj paradajza i sl. na terasama stanova. 
Evo na sajtu baštališta ima nešto o projektu uzgajanja povrća i sl. u Beogradu. ima i nešto o edukaciji. Imaju i FB stranicu. Deluje mi da se ne radi baš ozbiljnije na ovom projektu. Evo i sajt Ama centra, pa ko hoće, može da čita.
Evo na sajtu baštališta ima nešto o projektu uzgajanja povrća i sl. u Beogradu. ima i nešto o edukaciji. Imaju i FB stranicu. Deluje mi da se ne radi baš ozbiljnije na ovom projektu. Evo i sajt Ama centra, pa ko hoće, može da čita.
boca-ica
Expert
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 9.827
- Pohvaljen
- 4.722
Proizvodnja čak i za lične potrebe ima gomilu problema a na samom kraju procesa , po prirodi obavezno se javlja problem viška roda, koj bez obzira na visinu uloženog truda rada i ostalog obesmišlava ideju proizvodnje jer se svodi na poklanjanje tog viška .Neko vreme darivanje usrećava ,,proizvodjaca,, a potom deluje kao destimulacija. Takve su ,,rekreacije,, nakon izvodjenja male matematike. Te najčešce je sve to kratkog daha jer nema efekat ,,dopune ,, kućnog budjeta, što jeste glavni pokretač za proizvodnju povrća .
Stečeno iskustvo kasnije ostaje da se primenjuje u eksterijerske svrhe.
Stečeno iskustvo kasnije ostaje da se primenjuje u eksterijerske svrhe.
Šteta što kod nas nema javnih baštica, malih površina zemljišta koje mogu da se zakupe za setvu za sopstvene potrebe a da nisu daleko od centra grada. Nešto slično sam viđala u Švedskoj i Nemačkoj, odlično za ljude koji nemaju svoj plac.
Gledao sam prošle ili pretprošle godine emisiju o nekom udruženju u Podavalskim naseljima, gde se komšije međusobno pomažu i od viškova koje imaju, prave žemove, slatka, kompote i sl. i onda to na organizovanim manifestacijama ili samoorganizovano, prodaju. Neki čak imaju i svoje stalne kupce.
Urbane bašte u Beogradu
Model "urbanih bašta" popularan je u evropskim metropolama širom sveta, a od skoro zaživeo je i u Srbiji. Ideja je da ljudi koji žive u velikim gradovima imaju mogućnost da sami gaje svoje voće i povrće na napuštenim parcelama koje se ne koriste.
rs.n1info.com
Pogledati i moju poruku na ovoj strani gde se nalazi link ka sajtu "Baštališta", pa njih kontaktirati lično.
boca-ica
Expert
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 9.827
- Pohvaljen
- 4.722
U poljoprivrednim apotekama tražio sam hormonalni prašak za oživljavanje zelenih reznica
Nema ga sa obrazloženjem da je zabranjena upotreba.
Jbg, nemaju sve atraktivne ukrasne biljke pelcere.
I kako sad oživeti zelenu reznicu ?
Nema ga sa obrazloženjem da je zabranjena upotreba.
Jbg, nemaju sve atraktivne ukrasne biljke pelcere.
I kako sad oživeti zelenu reznicu ?
Pogledaj link ispod. Možda može da ti pomogne.
hidroponika.co.rs
Hidroponika
Najsavremenija oprema za gajenje biljaka. Generalni zastupnik i distributer najboljih brandova u industriji: Plagron, Hesi, Lumatek, SunMaster, Can Filters, Canna, Vents, Advanced Nutriens, Milwaukee, Grodan...
hidroponika.co.rs
Danas sam se igrom slučaja zatekao kod Vukovog spomenika. Veliki petak i veliki znak, što bi rekli neki. Baš u trenutku kada cveta crvenocvetni divlji kesten. Oduvek su me privlačile neobične stvari, koje ne mogu da se nađu na svakom koraku, pa tako ni ne treba da čudi moje oduševljenje ovom biljkom. Osim na pomenutoj lokaciji, jedino mesto na kome sam ga još video je osnovna škola u Rimskoj ulici. Za sadnju, čini mi se i u bloku 45 ili 71/72 sam samo čuo, ali nisam 100% siguran. Iako su ova drveća kod Vuka manja nego ono u školskom dvorištu, daju plodove, za razliku od pomenutog. Stabla su posađena 1996, kada je rađena rekonstrukcija parka, uslovljena izgradnjom železničke stanice Vukov spomenik.
Park se inače zvanično zove „Park Ćirila i Metodija“ i spada u jedan od najstarijih parkova, nastao 1907. godine. Sudeći po Wikipediji, naziv parka datira još od vremena nastanka, međutim tek kada je pre 10 – 15 god. svečano otkriven spomenik Ćirilu i Metodiju, tadašnji gradski zvaničnici su rekli da se park od tog trenutka zove „Park Ćirila i Metodija“.
Ima jedno vreme kako sam zapazio stabla kod Vuka, ali sam primetio da su tek od pre koju godinu počeli da daju plodove. Probao sam sa sadnjom u saksije i ostavljanjem preko zime na terasi. Kako nisam imao uspeha, odlučio sam da probam stratifikaciju. U jesen 2021. godine sam pokupio 70 – ak komada, koji su pali sa stabala. Na moje iznenađenje, gotovo svi plodovi su uspešno proklijali. Kod nas uspeva vrlo verovatno zato što vuče dosta karakteristika divljeg kestena, kojem je prirodno stanište, a ujedno i mesto porekla, Balkan. Želja mi je, a da li ću u tome i uspeti, videćemo, da na više lokacija po gradu zasadim i tako proširim ovu dekorativnu vrstu, koja je posebno u Nemačkoj, veoma zastupljena kao drvored.
Park se inače zvanično zove „Park Ćirila i Metodija“ i spada u jedan od najstarijih parkova, nastao 1907. godine. Sudeći po Wikipediji, naziv parka datira još od vremena nastanka, međutim tek kada je pre 10 – 15 god. svečano otkriven spomenik Ćirilu i Metodiju, tadašnji gradski zvaničnici su rekli da se park od tog trenutka zove „Park Ćirila i Metodija“.
Ima jedno vreme kako sam zapazio stabla kod Vuka, ali sam primetio da su tek od pre koju godinu počeli da daju plodove. Probao sam sa sadnjom u saksije i ostavljanjem preko zime na terasi. Kako nisam imao uspeha, odlučio sam da probam stratifikaciju. U jesen 2021. godine sam pokupio 70 – ak komada, koji su pali sa stabala. Na moje iznenađenje, gotovo svi plodovi su uspešno proklijali. Kod nas uspeva vrlo verovatno zato što vuče dosta karakteristika divljeg kestena, kojem je prirodno stanište, a ujedno i mesto porekla, Balkan. Želja mi je, a da li ću u tome i uspeti, videćemo, da na više lokacija po gradu zasadim i tako proširim ovu dekorativnu vrstu, koja je posebno u Nemačkoj, veoma zastupljena kao drvored.
Београд добио аутентичну сорту лала
Главни урбаниста Марко Стојчић, амбасадор Холандије Јост Рајнтајс и представник пројекта „Зелени градови Србије” Ханс Бустер потписали су данас у Старом двору сертификат којим је Београд добио аутентичну врсту лала, које ће носити име по првој жени архитекти у Србији – Јелисавети Начић.
Стојчић је изразио захвалност Амабсади Холандије на овој иницијативи и рекао да су Београд и Србија поносни што имају посебну врсту лала.
– Такође, желим да захвалим Амбасади Холандије са којом сарађујемо на великом броју пројеката који се тичу уређења зелених површина и озелењавања града у оквиру пројекта „Зелени градови Србије”. Велику помоћ имали смо и од холандских компанија, као и од њиховог представника Ханса Бустера. Они су нам помогли у унапређењу пројекта Линијског парка. Изградња Линијског парка је почела и већ у другој половини године биће видљиве зелене површине које ће бити модерног изгледа и другачије од свега што је до сада било уобичајено. Искуства Холандије по овом питању су заиста велика и много ће нам значити. Радујемо се даљој сарадњи, а један од резултата заједничког рада Града Београда, Амбасаде Холандије и Удружења грађана „Supernatural” јесте проглашење Аде Хује јавном зеленом површином, односно парк-шумом. То ће бити, после пола века, прва велика пошумљена површина у ужем градском језгру која ће имати позитиван утицај на климу и квалитет ваздуха у граду. Холандија је земља која има најбоља искуства у овој области и сигурно је да од њих можемо пуно тога да научимо – рекао је Стојчић.
Амбасадор Холандије Јост Рајнтајс је изразио задовољство због прилике да поново сарађује са Градом Београдом у пројекту који се односи на озелењавање и побољшање квалитета зелених површина.
– Уређене зелене површине су веома значајне, како за животну средину тако и за расположење људи. Ова сорта лала ће се звати по Јелисавети Начић, првој жени архитекти у Србији, која је била и глобално позната, о чему сведочи и чињеница да има своју страницу на Википедији на холандском – рекао је амбасадор Холандије Јост Рајнтајс.
Координатор пројекта „Зелени градови Србије” Ханс Бустер је рекао да је веома поносан због прилике да представља кластер холандских компанија које сарађују са Градом Београдом и Владом Србије.
– Желимо да помогнемо Србији да постане „зеленија” и да буде боље место за живот. Надам се да ћемо наставити сарадњу и урадити још много добрих ствари за Београд и Србију – рекао је Бустер.
www.beograd.rs
Стојчић је изразио захвалност Амабсади Холандије на овој иницијативи и рекао да су Београд и Србија поносни што имају посебну врсту лала.
– Такође, желим да захвалим Амбасади Холандије са којом сарађујемо на великом броју пројеката који се тичу уређења зелених површина и озелењавања града у оквиру пројекта „Зелени градови Србије”. Велику помоћ имали смо и од холандских компанија, као и од њиховог представника Ханса Бустера. Они су нам помогли у унапређењу пројекта Линијског парка. Изградња Линијског парка је почела и већ у другој половини године биће видљиве зелене површине које ће бити модерног изгледа и другачије од свега што је до сада било уобичајено. Искуства Холандије по овом питању су заиста велика и много ће нам значити. Радујемо се даљој сарадњи, а један од резултата заједничког рада Града Београда, Амбасаде Холандије и Удружења грађана „Supernatural” јесте проглашење Аде Хује јавном зеленом површином, односно парк-шумом. То ће бити, после пола века, прва велика пошумљена површина у ужем градском језгру која ће имати позитиван утицај на климу и квалитет ваздуха у граду. Холандија је земља која има најбоља искуства у овој области и сигурно је да од њих можемо пуно тога да научимо – рекао је Стојчић.
Амбасадор Холандије Јост Рајнтајс је изразио задовољство због прилике да поново сарађује са Градом Београдом у пројекту који се односи на озелењавање и побољшање квалитета зелених површина.
– Уређене зелене површине су веома значајне, како за животну средину тако и за расположење људи. Ова сорта лала ће се звати по Јелисавети Начић, првој жени архитекти у Србији, која је била и глобално позната, о чему сведочи и чињеница да има своју страницу на Википедији на холандском – рекао је амбасадор Холандије Јост Рајнтајс.
Координатор пројекта „Зелени градови Србије” Ханс Бустер је рекао да је веома поносан због прилике да представља кластер холандских компанија које сарађују са Градом Београдом и Владом Србије.
– Желимо да помогнемо Србији да постане „зеленија” и да буде боље место за живот. Надам се да ћемо наставити сарадњу и урадити још много добрих ствари за Београд и Србију – рекао је Бустер.
Београд добио аутентичну сорту лала
Главни урбаниста Марко Стојчић, амбасадор Холандије Јост Рајнтајс и представни
Bili su vrhovi malo braon pa sam je trimovao