Siniša
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 10.12.2006.
- Poruke
- 1.935
- Pohvaljen
- 1.803
Pozdrav svima!
Razmisljao sam sta sa ovim cvorom ako se ikada zavrsi Prokop (ponavljam, ako!)? Zavrsetkom Prokopa nema vise potrebe za postojecom stanicom i prugama i moze se krenuti u ciscenje Savskog amfiteatra. Medjutim, moje misljenje je da bi bilo dobro sacuvati dva koloseka i pretvoriti ih u nezavisni sinski sistem. Takva buduca linija (linije) bi bila od koristi za buduci sadrzaj koji bi bio izgradjen u Savskom amfiteatru. Zapravo, ovako bi se jeftino dobila osnovna trasa za metro koja bi se dalje sirila. Dovoljno je samo obnoviti prugu, uvesti napajanje putem trece sine (moze i da ostane kontaktni vod) i sto je najbitnije, na odredjenim mestima izvrsiti denivelaciju preko pruznih prelaza nadvoznjacima. Kao privremeni depo mogle bi se iskoristiti garaze u Topcideru. Osnovna linija bi imala cetiri stanice: Savski trg, Mostar, Sajam i Careva cuprija i Topcider, ako bi ona, kao se predlaze, bila zavrsna stanica za prigradske vozove iz Lazarevca i Mladenovca. Naravno, pruga bi bila povezana i sa buducim mostom preko Ade. Ta trasa bi vodila ka Zemunu.
1. Nakon adaptacije ove linije prvo bi trebalo izgraditi vezu od Savskog trga ka Terazijama. Postavlja se pitanje kako? Da li napraviti neki pesacki koridor ka Terazijama ili produziti trasu?
Evo nekoliko predloga:
a. Najjeftiniji i najosnovniji. Trasa ostaje gde je, za automobilski saobracaj vrsi se na nekoliko mesta denivelacija nadvoznjacima, stanica Savski trg je terminus. Gradi se od stanice pesacka pasarela koja bi isla do obronaka Terazija. Tu bi se rusila stara prizemna zgrada preko puta ZS u Karadjordjevoj ulici. U svakom slucaju treba ispitati postoji li koridor za pesacku pasarelu koja bi isla do otprilike Lomine ulice, sve s ciljem da se olaksa put ka Terazijama sa sto manje pentranja uz Balkansku ili Kamenicku ulicu.
b. Od Mostara trasa se ukopava i dalje busenjem produzava ka Terazijama cime bi se napravila jos jedna stanica. Ova mogucnost bi bila idealna, ali bi imala i neke lose strane. Ukopavanje kao i busenje bi bilo skupo zbog podzemnih voda. Problem nije neresiv, postoji tehnologija, ali je skupa. Druga losa strana je sto bi stanica Terazije bila jako duboko sto bi opet moralo da se vrsi prepravljanje postojecih pothodnika ispod Terazija.
c. Umesto ukopavanja od Mostara pocinje nadvoznjak za metro koji bi isao preko terena vec pomenute prizemne zgrade. Cenim da je u tom nastavku u ulici Gavrila Principa ona cuvena autoperionica koja je iskoristena od nedovrsenog Bazisnog tunela (GUP 1950). Odredjenim prepravkama nadvoznjak bi se ulivao u taj tunel koji bi se produzio do Terazija. Tu ne bi trebalo nesto puno da se radi za produzenje. Ova mogucnost bi mozda bila jeftinija od one pod tackom b, ali bi bila kritikovana sa estetskog stanovista zbog nadvoznjaka.
d. Umesto Savskog trga i Terazija trasa nastavlja tehnickom vezom od Mostara preko Savskog keja i pruge oko Kalemegdana ka Dorcolu i dalje ka Dunav stanici i Karaburmi. Tu bi trasa bila kroz Savski amfiteatar bila ukopana i izlazila bi ili kod Starog Savskog mosta ili malo pre Brankovog. Dobra strana ove mogucnosti je povezivanje sinama Dorcol, Dunav stanicu i eventualno Karaburmu sa Sajmom i Banovim brdom. Losa sto mnogi smatraju tu prugu oko Kalemegdana smetnjom za spustanje grada na reke. Licno, ne mislim tako, smatram da se ona moze lepo iskoristiti za buduci preko potreban silazak na reke. Ova trasa je moguca jedino nakon izgradnje drumsko-zeleznickog mosta kod Vince.
2. Kako i kuda produziti prugu od Careve cuprije ka Banovom Brdu i Vidikovcu?
a. Produziti prugu trasom kojom sada ide tramvaj. Tu bi trasa skretala i isla isto kao i tramvaj (pre tramvaja je tu bila trasa uskotracne pruge kao i jedan pomocni kolosek standardne sirine). Obzirom da ce se uskoro otvoriti renovirana Pozeska ulica, na ovaj potez bi se pricekalo duze vremena kad dodje na red nova rekonstrukcija koja bi oznacila kraj tramvaju na BB, a gradio bi se plitki tunel. Trasa bi kod Zarkova Trgovackom ulicom izisla iz tunela i koristila sredinu ulice sve do Cerak Vingrada. Raskrsca bi bila ili zatvorena ili ona znacajna bi bila povezana nadvoznjacima. Dalje do Vidikovca bi se koristile kombinacije nadvoznjaka preko puteva i trasa po slobodnim zelenim povrsinama.
b. Razmisljao sam cak da trasa nadzemno nastavlja na stubovima Radnickom ulicom, skrece na Lazarevacki drum, uliva se u kraci tunel ispod raskrsnice Lazarevackog druma i Trgovacke i dalje istom trasom. Ovo trasa bi bila dosta zaobilazna, jedino sto bi povezivala Adu.
3. Krak prema Novom Beogradu i Stari zeleznicki most.
Od skretanja kod Mostara ka Starom ZM trasa je dvokolosecna, medjutim most i nova deonica sa novim nadvoznjakom su jednokolosecne i to je veliki problem. Takva trasa nije dobra ni za Beovoz, ne samo zbog prethodno navedenog, vec i zato sto se pruga uliva u trasu Prokop-Z St Novi Beograd, umesto da ulazi u stanicu sa posebnim kolosecima. I nakon zzavrsetka novog nadvoznjaka ovo nije reseno te ce i dalje postojati zagusenje ove deonice. Ovde bi prvo trebalo prosiriti nasip za jos jedan kolosek, izgraditi jos jedan paralelan nadvoznjak i odvojiti koloseke od trase Prokop-Z St. NB, odnosno nameniti dva koloseka na NB stanici za nezavisni sinski sistem. E sad sta sa Starim zeleznickim mostom?
a. Srusiti ga i na njegovim stubovima napraviti novi jednostavniji most koji bi bio dvokolosecan. Ovo smatram da bi bila skupa varijanta ali najbolja.
b. Ostaviti stari most i renovirati ga. Jeftinija varijanta ali, priznajem, traljava. Trebalo bi ispitati koliko bi ova jednokolosecna deonica (most) uticala na red voznje ovog predlozenog sinskog sistema. Naime, most je dugacak 350 m, ne znam koliko je sirok.
Dalje, nasip bi se od ZS NB prosirio i pruga bi isla paralelno sa zeleznickom. U Bloku 40 pruga bi se na kratko spustila, probio bi se tunel, izlazio bi kod fabrike Inex (isparvite me ako sam pogresio ime fabrike) i opet nadvoznjakom preskocio Tosin Bunar. Zatim bi trasa isla obroncima Bezanijske Kose. Tu bi bio izgradjen potporni zid, slicno kao tramvajska trasa oko Kalemegdana. Trasa bi zatim nastavljala prema Aerodromu.
Ovo je ukratko neko moje razmisljanje. Zanima me vase misljenje, odnosno kako bi ste vi ovo resili? Sta ne valja, sta bi ste izmenili, dodali? Svaka dobronamerna kritika je dobrodosla.
P.S.
Ako moderatori smatraju da ovu temu treba prebaciti u temu o metrou ili neku drugu odgovarajucu, slobodno neka ucine.
Razmisljao sam sta sa ovim cvorom ako se ikada zavrsi Prokop (ponavljam, ako!)? Zavrsetkom Prokopa nema vise potrebe za postojecom stanicom i prugama i moze se krenuti u ciscenje Savskog amfiteatra. Medjutim, moje misljenje je da bi bilo dobro sacuvati dva koloseka i pretvoriti ih u nezavisni sinski sistem. Takva buduca linija (linije) bi bila od koristi za buduci sadrzaj koji bi bio izgradjen u Savskom amfiteatru. Zapravo, ovako bi se jeftino dobila osnovna trasa za metro koja bi se dalje sirila. Dovoljno je samo obnoviti prugu, uvesti napajanje putem trece sine (moze i da ostane kontaktni vod) i sto je najbitnije, na odredjenim mestima izvrsiti denivelaciju preko pruznih prelaza nadvoznjacima. Kao privremeni depo mogle bi se iskoristiti garaze u Topcideru. Osnovna linija bi imala cetiri stanice: Savski trg, Mostar, Sajam i Careva cuprija i Topcider, ako bi ona, kao se predlaze, bila zavrsna stanica za prigradske vozove iz Lazarevca i Mladenovca. Naravno, pruga bi bila povezana i sa buducim mostom preko Ade. Ta trasa bi vodila ka Zemunu.
1. Nakon adaptacije ove linije prvo bi trebalo izgraditi vezu od Savskog trga ka Terazijama. Postavlja se pitanje kako? Da li napraviti neki pesacki koridor ka Terazijama ili produziti trasu?
Evo nekoliko predloga:
a. Najjeftiniji i najosnovniji. Trasa ostaje gde je, za automobilski saobracaj vrsi se na nekoliko mesta denivelacija nadvoznjacima, stanica Savski trg je terminus. Gradi se od stanice pesacka pasarela koja bi isla do obronaka Terazija. Tu bi se rusila stara prizemna zgrada preko puta ZS u Karadjordjevoj ulici. U svakom slucaju treba ispitati postoji li koridor za pesacku pasarelu koja bi isla do otprilike Lomine ulice, sve s ciljem da se olaksa put ka Terazijama sa sto manje pentranja uz Balkansku ili Kamenicku ulicu.
b. Od Mostara trasa se ukopava i dalje busenjem produzava ka Terazijama cime bi se napravila jos jedna stanica. Ova mogucnost bi bila idealna, ali bi imala i neke lose strane. Ukopavanje kao i busenje bi bilo skupo zbog podzemnih voda. Problem nije neresiv, postoji tehnologija, ali je skupa. Druga losa strana je sto bi stanica Terazije bila jako duboko sto bi opet moralo da se vrsi prepravljanje postojecih pothodnika ispod Terazija.
c. Umesto ukopavanja od Mostara pocinje nadvoznjak za metro koji bi isao preko terena vec pomenute prizemne zgrade. Cenim da je u tom nastavku u ulici Gavrila Principa ona cuvena autoperionica koja je iskoristena od nedovrsenog Bazisnog tunela (GUP 1950). Odredjenim prepravkama nadvoznjak bi se ulivao u taj tunel koji bi se produzio do Terazija. Tu ne bi trebalo nesto puno da se radi za produzenje. Ova mogucnost bi mozda bila jeftinija od one pod tackom b, ali bi bila kritikovana sa estetskog stanovista zbog nadvoznjaka.
d. Umesto Savskog trga i Terazija trasa nastavlja tehnickom vezom od Mostara preko Savskog keja i pruge oko Kalemegdana ka Dorcolu i dalje ka Dunav stanici i Karaburmi. Tu bi trasa bila kroz Savski amfiteatar bila ukopana i izlazila bi ili kod Starog Savskog mosta ili malo pre Brankovog. Dobra strana ove mogucnosti je povezivanje sinama Dorcol, Dunav stanicu i eventualno Karaburmu sa Sajmom i Banovim brdom. Losa sto mnogi smatraju tu prugu oko Kalemegdana smetnjom za spustanje grada na reke. Licno, ne mislim tako, smatram da se ona moze lepo iskoristiti za buduci preko potreban silazak na reke. Ova trasa je moguca jedino nakon izgradnje drumsko-zeleznickog mosta kod Vince.
2. Kako i kuda produziti prugu od Careve cuprije ka Banovom Brdu i Vidikovcu?
a. Produziti prugu trasom kojom sada ide tramvaj. Tu bi trasa skretala i isla isto kao i tramvaj (pre tramvaja je tu bila trasa uskotracne pruge kao i jedan pomocni kolosek standardne sirine). Obzirom da ce se uskoro otvoriti renovirana Pozeska ulica, na ovaj potez bi se pricekalo duze vremena kad dodje na red nova rekonstrukcija koja bi oznacila kraj tramvaju na BB, a gradio bi se plitki tunel. Trasa bi kod Zarkova Trgovackom ulicom izisla iz tunela i koristila sredinu ulice sve do Cerak Vingrada. Raskrsca bi bila ili zatvorena ili ona znacajna bi bila povezana nadvoznjacima. Dalje do Vidikovca bi se koristile kombinacije nadvoznjaka preko puteva i trasa po slobodnim zelenim povrsinama.
b. Razmisljao sam cak da trasa nadzemno nastavlja na stubovima Radnickom ulicom, skrece na Lazarevacki drum, uliva se u kraci tunel ispod raskrsnice Lazarevackog druma i Trgovacke i dalje istom trasom. Ovo trasa bi bila dosta zaobilazna, jedino sto bi povezivala Adu.
3. Krak prema Novom Beogradu i Stari zeleznicki most.
Od skretanja kod Mostara ka Starom ZM trasa je dvokolosecna, medjutim most i nova deonica sa novim nadvoznjakom su jednokolosecne i to je veliki problem. Takva trasa nije dobra ni za Beovoz, ne samo zbog prethodno navedenog, vec i zato sto se pruga uliva u trasu Prokop-Z St Novi Beograd, umesto da ulazi u stanicu sa posebnim kolosecima. I nakon zzavrsetka novog nadvoznjaka ovo nije reseno te ce i dalje postojati zagusenje ove deonice. Ovde bi prvo trebalo prosiriti nasip za jos jedan kolosek, izgraditi jos jedan paralelan nadvoznjak i odvojiti koloseke od trase Prokop-Z St. NB, odnosno nameniti dva koloseka na NB stanici za nezavisni sinski sistem. E sad sta sa Starim zeleznickim mostom?
a. Srusiti ga i na njegovim stubovima napraviti novi jednostavniji most koji bi bio dvokolosecan. Ovo smatram da bi bila skupa varijanta ali najbolja.
b. Ostaviti stari most i renovirati ga. Jeftinija varijanta ali, priznajem, traljava. Trebalo bi ispitati koliko bi ova jednokolosecna deonica (most) uticala na red voznje ovog predlozenog sinskog sistema. Naime, most je dugacak 350 m, ne znam koliko je sirok.
Dalje, nasip bi se od ZS NB prosirio i pruga bi isla paralelno sa zeleznickom. U Bloku 40 pruga bi se na kratko spustila, probio bi se tunel, izlazio bi kod fabrike Inex (isparvite me ako sam pogresio ime fabrike) i opet nadvoznjakom preskocio Tosin Bunar. Zatim bi trasa isla obroncima Bezanijske Kose. Tu bi bio izgradjen potporni zid, slicno kao tramvajska trasa oko Kalemegdana. Trasa bi zatim nastavljala prema Aerodromu.
Ovo je ukratko neko moje razmisljanje. Zanima me vase misljenje, odnosno kako bi ste vi ovo resili? Sta ne valja, sta bi ste izmenili, dodali? Svaka dobronamerna kritika je dobrodosla.
P.S.
Ako moderatori smatraju da ovu temu treba prebaciti u temu o metrou ili neku drugu odgovarajucu, slobodno neka ucine.
Mislim pametno je to sto si napiao i slazem se sa tobom.
