Prašina se digla kada je reč o odluci da država plaća promenu pola. Već više godina plaćamo popravku zuba, što mnoge ljude sprečava da uopšte odu zubaru, jer uvek ima prečih troškova a zub ne boli dok nije gotovo pa kasno za lečenje...
Mnogo lekova plaćamo, a neke preglede nije ni moguće obaviti u državnim ustanovama. Ili može, ali mesecima posle pojave sumnje u tešku bolest, kada ona već uznapreduje.
Na kraju, mnogo toga država prosto neće da plati. Pustiće vas da umrete ako nemate novca. Na primer, ako doživite teške opekotine u nekom požaru, dok ne dobiju pare na sunce neće uraditi ništa više od hitnog zbrinjavanja i pustiće vas da umrete.
Jedno od mogućih rešenja je da se obične svakodnevne intervencije i antibiotici ipak plaćaju, osim ako imate dojkaz da niste u mogućnosti da ih platite. To je kao piramida, najjeftiniji lekovi i pregledi su najčešći i tu odlazi najviše novca, ali ne postoji životna ugroženost. Drugo, ako morate da platite osnovni pregled bićete i odgovorniji prema svom zudravlju, odlazićete kada je zaista potrebo i pridržavaćete se terapije. Ideja je da niko ne bude pušten da umre jer nema novca.
Postoji i još jedan problem. Logično bi bilo da ko je izoženiji riziku plaća i skuplje osiguranje. Na primer, gojazni ili pušači. A umesto da plaćaju više, mogu se uvesti posebne akcize za nezdravu hranu i cigarete, od kojih bih novac direktno odlazio u fond osiguranja. Kupiš kokakolu - platiš dodatnih 5 din. Kupiš coigare - platiš 30.
Mnogo lekova plaćamo, a neke preglede nije ni moguće obaviti u državnim ustanovama. Ili može, ali mesecima posle pojave sumnje u tešku bolest, kada ona već uznapreduje.
Na kraju, mnogo toga država prosto neće da plati. Pustiće vas da umrete ako nemate novca. Na primer, ako doživite teške opekotine u nekom požaru, dok ne dobiju pare na sunce neće uraditi ništa više od hitnog zbrinjavanja i pustiće vas da umrete.
Jedno od mogućih rešenja je da se obične svakodnevne intervencije i antibiotici ipak plaćaju, osim ako imate dojkaz da niste u mogućnosti da ih platite. To je kao piramida, najjeftiniji lekovi i pregledi su najčešći i tu odlazi najviše novca, ali ne postoji životna ugroženost. Drugo, ako morate da platite osnovni pregled bićete i odgovorniji prema svom zudravlju, odlazićete kada je zaista potrebo i pridržavaćete se terapije. Ideja je da niko ne bude pušten da umre jer nema novca.
Postoji i još jedan problem. Logično bi bilo da ko je izoženiji riziku plaća i skuplje osiguranje. Na primer, gojazni ili pušači. A umesto da plaćaju više, mogu se uvesti posebne akcize za nezdravu hranu i cigarete, od kojih bih novac direktno odlazio u fond osiguranja. Kupiš kokakolu - platiš dodatnih 5 din. Kupiš coigare - platiš 30.