Šta je novo?

Reciklaža - Sortiranje otpada i nove tehnologije

orion

Advanced
Učlanjen(a)
11.09.2008.
Poruke
2.401
Pohvaljen
1.414
Lokacija
Beograd
 

roland

Higher intermediate
Učlanjen(a)
01.04.2015.
Poruke
622
Pohvaljen
1.630
Jel zna neko gde može u Beogradu da se odloži neiskorišćena farba kojoj je istekao rok trajanja?
 

Trejsi

Higher intermediate
Učlanjen(a)
07.05.2013.
Poruke
804
Pohvaljen
1.391
Lokacija
Novi Beograd
Rešenje vide u uvođenju depozitnog sistema, oporezivanju nereciklabilnih materijala i oštrijim kaznama

Građani snažno podržavaju borbu protiv jednokratne plastike

Autor: Biznis.rs

Gotovo svi građani (99,7 odsto) se u potpunosti ili delimično slažu da je upotreba jednokratne plastike problematična po životnu sredinu i zdravlje ljudi, pokazuje Analiza istraživanja o stavovima i navikama građana u vezi sa jednokratnom plastikom koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine (CUŽS).
Po ovom istraživanju, građani kao delotvorno rešenje u borbi sa jednokratnom plastikom vide uvođenje depozitnog sistema uz novčanu naknadu (skoro 95 odsto ispitanika), oporezivanje plastike koja ne može da se reciklira ili ponovo upotrebi, i oštriju kaznenu politiku za subjekte i pojedince koji ne poštuju zakone u ovoj oblasti.

Kao najproblematičniju vrstu jednokratne plastike, približno isti procenat ispitanika (oko 82 procenta), izabrao je plastične kese tregerice i PET flaše, a slede plastične kutije za namirnice na meru (32,35 odsto).
Istraživanje je pokazalo da je nivo informisanosti ispitanika o štetnom uticaju plastike na zadovoljavajućem nivou. Samo 0,30 odsto anketiranih građana misli da plastika nije ekološki problem.
Više od polovine je navelo da je mikroplastika koja ulazi u lanac ishrane svih živih bića najveći problem povezan sa korišćenjem plastike, dok više od 40 procenata ispitanika smatra da je dug period razgradnje.
Međutim, istraživanje pokazuje da su građani slabo informisani o tome koji se tipovi plastike mogu reciklirati. Tek svaki četvrti ispitanik je upoznat sa tim da se ne mogu reciklirati svi tipovi plastike.
„Zabrinjavajući je i nedostatak poverenja u postojeće sisteme za odlaganje plastike za reciklažu koji negativno utiče na motivaciju građana. Više od 60 odsto ispitanika navodi da bi redovno odvajali plastični otpad za reciklažu kada bi bili sigurni da se otpad zaista reciklira“, naglašeno je u izveštaju.

Plastične kese i njihove alternative

Skoro 95 procenata ispitanika se u potpunosti ili delimično slaže sa stavom da im nije problem da koriste alternativu plastičnim kesama, dok oko 45 odsto njih je potvrdilo da uvek nosi ceger kada krene u kupovinu. Međutim, skoro devet od deset građana, koji ne nose uvek ceger, je prijavilo i da „redovno“ zaboravi da ponese ceger sa sobom u kupovinu.
Kada bi ih neko podsećao (53,41 procenata) i kada bi poskupele plastične kese u radnji (23,84 odsto), su dva odgovora koja su dobila najveću naklonost kao sredstvo motivacije za prevazilaženje navedene „zaboravnosti“ u nošenju cegera.
Upitani šta rade sa plastičnim kesama koje im ostanu nakon kupovine, tri četvrtine ispitanika je reklo da je ponovo upotrebi za nešto drugo, a najčešće kao kesu za đubre. Zatim slede odgovori:
  • ponovo je upotrebim za kupovinu (42,11 procenata)
  • bacim je u đubre (15,88 odsto)
  • odvojim je i odložim u kantu za plastični otpad (10 procenata)
Napominje se da u Srbiji praksa odvojenog sakupljanja i reciklaže plastičnih kesa još uvek ne postoji. Zabrana plastičnih kesa, je, kako ističu, jedno od rešenja, koje se provlači kroz sve otvorene odgovore na ovu temu, te se destimulacija kupovine kesa neadekvatne debljine i karakteristika, koja će voditi ka konačnoj zabrani, čini kao najrealniji put ka smanjenju zagađenja od ove vrste jednokratnih proizvoda.

Depozitni sistem za PET ambalažu

Gotovo 95 odsto građana u potpunosti ili delimično podržava uvođenje depozitnog sistema i smatra da ga poželjnim rešenjem za smanjenje količina PET ambalaže. Uvođenje depozita za PET ambalažu je u potpunosti prihvatljivo za sve starosne kategorije, i ova podrška prelazi 90 procenata, a najveća je u starosnoj kategoriji od 35 do 39 godina sa podrškom od skoro 98 odsto.
Na pitanje o novčanoj visini depozita, više od trećine ispitanika je izjavilo da bi iznos trebalo da bude veći od 10 dinara, dok svaki peti građanin smatra da je poželjan iznos između šest i osam dinara. Ukoliko ima entuzijasta koji bi vraćali PET ambalažu bez naknade, primećuje se da je visina depozita u direktnoj vezi sa većom motivacijom za povraćaj PET ambalaže.

Pročitajte još:​

„Može se zaključiti da građani imaju solidan nivo svesti o štetnosti jednokratne plastike u širem smislu, ali da je neophodno raditi na daljem informisanju i obrazovanju javnosti kako bi se nastavilo sa izgradnjom društva koje aktivno učestvuje u borbi protiv jednokratne plastike“, zaključak je istraživanja.
Istraživanje je izvršeno u junu i učestvovalo je 1.014 građana Republike Srbije u okviru projekta „Plastična civilizacija“, koji sprovodi Centar za unapređenje životne sredine, u okviru projekta Beogradske otvorene škole “Zeleni inkubator”, uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert.
 

Bender Rodriguez

Professional
Učlanjen(a)
12.03.2017.
Poruke
16.899
Pohvaljen
34.008
Upitani šta rade sa plastičnim kesama koje im ostanu nakon kupovine, tri četvrtine ispitanika je reklo da je ponovo upotrebi za nešto drugo, a najčešće kao kesu za đubre. Zatim slede odgovori:
  • ponovo je upotrebim za kupovinu (42,11 procenata)
  • bacim je u đubre (15,88 odsto)
  • odvojim je i odložim u kantu za plastični otpad (10 procenata)
Voleo bih da mi neko onda objasni kako su ovakvi ljudi (u koje spadam i ja) krivi kada kesa završi u reci zato što je Čistoća izgubi negde na putu do Vinče ili zato što je neko iskopa iz kontejnera pa baci na drugom mestu...

Znači voleo bih ilustrovano objašnjenje kako kesa napunjena sadržajem (znači neće je odneti vetar) i bačena u kontejner završi u rekama. I ko je za to kriv i odgovoran.

Inače, autore ''studije'' izgleda niko nije obavestio da plastične kese već jesu pokupljivale, i to dva puta. Prvo su bile 2 dinara, pa 5 dinara i sad su 9. Tako da ne znam o kakvom novom poskupljenju govore. Za to vreme, slabije najlonske kese u Maksiju su i dalje besplatne i ljudi (i kupci i radnici) se razbacuju njima sve u šesnaest.
U Lidlu su kese za nošenje papirne, ali su rukavice za rukovanje pecivom i kese za voće i povrće najlonske. Tako da... sve je to samo pretvaranje jedne vrste problema u drugu.
A za kese u rekama sigurno nije kriv neko od 98% ljudi ko istu koristi za đubre pa je baci u kontejner, već onih 2% ljudi koji bacaju gde šta stignu.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_

solecar

Professional
Učlanjen(a)
06.12.2011.
Poruke
18.055
Pohvaljen
19.325
Lokacija
Prokop
Plastične kese imaju i za preko 10 dinara, a čini mi se i preko 20 din one velike.

Apropo toga što si ti krivac, to je 100% tačno. Da nisi uzeo plastičnu kesu i u nju stavio đubre, pa je uredno bacio u kontejner, ne bi mogao da do nje dođe ganjanin ili beskućnik, i da istrese sav sadržaj iz nje (bilo u kontejner, bilo na trotoar), i da je onda baci ili ostavi van kontejnera.​
 

MC_

Expert
Učlanjen(a)
14.11.2017.
Poruke
6.517
Pohvaljen
6.360
vecina plastike uopste ne moze da se reciklira ili je recikliranje neosplativo.
Praktocno samo providne plasticne flase mogu da se jednom recikliraju.
Sve drugo je korporativna laz.
 

Kailan

Advanced
Učlanjen(a)
24.08.2015.
Poruke
2.146
Pohvaljen
6.582
Уместо тога ће бити традиционално спаљена на Винчи како би дата испарења сви могли да удишемо и уносимо отровне материје у крвоток
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_

Bender Rodriguez

Professional
Učlanjen(a)
12.03.2017.
Poruke
16.899
Pohvaljen
34.008
Lepa vest za sve koji ne vole plasticne kese: Delez digao cenu svojih na 13 dinara. :) Podsecanja radi, nekada su bile 2 dinara. Pa 5 pa 9. Pa 13. Nista od tih ekstra prihoda jos uvek nije otislo u ekologiju.

Sad cu samo jos vise da im ih kradem. :)
 
Poslednja izmena:
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_

solecar

Professional
Učlanjen(a)
06.12.2011.
Poruke
18.055
Pohvaljen
19.325
Lokacija
Prokop
Sve više viđam ljude kako uzimaju one kese na voću i povrću, kao i tamo gde je hleb i peciva, čak i kada im nisu potrebne za kupovinu.
 

Bender Rodriguez

Professional
Učlanjen(a)
12.03.2017.
Poruke
16.899
Pohvaljen
34.008
Pa fala bogu. Ako. :bubanj:Kada iza cele ideje stoji hohštapleraj i profiterstvo (a ne ekologija kako Delez i Država njakeju), i treba da im grabe što više. I ja ću isto u narednom periodu.

Meni to ionako treba samo za iznošenje đubreta. Sigurno mi ne treba kesa iz Maksija da bih... bm li ga... u nju stavio nove 'tike i onda nosao to kroz Knez da se busam... :ROFLMAO: I sigurno mi ne treba da bih je bacao u reku. Ne'am šta pametnije da radim nego da bacam stvari u reku. Nego treba mi da par puta prenesem par namirnica do i od kuće, da je posle napunim đubretom, i onda je uredno, punu (dakle ne mož' da je oduva vetar) nosim do kontejnera gde postaje ingerencija Grada i Gradske čistoće. Šta će oni posle da urade s njom ili neće, ili ako ne oni onda neko drugi... to stvarno nije moj problem a svakako nije moja odgovornost. Ja sam svoj deo životnog ciklusa te kese uradio u skladu sa propisima, zakonima pa čak i moralnim normama i očekivanjima. I zato mi na pamet ne pada da plaćam svojevrsnu kolektivnu kaznu zato što 2% ljudi drugačije postupa sa njima.

To je ono što ovi neki Delezovi advokati ne razumeju, kao što ne razumeju ni činjenicu da Delez ni dinara nije dao u ekološke svrhe od masne zarade koju je uvećao naplatom kesa.
 
Poslednja izmena:

MC_

Expert
Učlanjen(a)
14.11.2017.
Poruke
6.517
Pohvaljen
6.360
Po pijacama i kod privatnika vecina kesa uopste nisu bio razgradive nego one perforirane koje se raspadaju na suncu na sitne delove.
 

Bender Rodriguez

Professional
Učlanjen(a)
12.03.2017.
Poruke
16.899
Pohvaljen
34.008
To je tačno.

S tim što se i za Delezove utvrdilo da nisu toliko brzo bioragradive kao što oni i proizvođač kesa tvrde. To je samo još jedna velika laž i obmana u celoj ovoj priči ali može im se jer je Delez blizak sa državnim vrhom. I on je taj koji ima uticaj na tržište, tako da me ne čudi da uskoro i ostali papani koji naplaćuju kese, povise svoje cene jer ko veli evo kad može Delez možemo i mi.
 

DankoS

Intermediate
Učlanjen(a)
11.01.2022.
Poruke
225
Pohvaljen
743
Lokacija
Vračar
Prof. Branka Pilić:
Biorazgradive kese na tržištu u Srbiji nisu biorazgradive. U Evropi su zabranjene.

Više u članku:
 

VeniVidiVici

Higher intermediate
Učlanjen(a)
07.08.2015.
Poruke
900
Pohvaljen
3.012
Dobro se reciklažom vraća“ je novi ekološko-humanitarni projekat Lidla koji omogućuje potrošačima da vraćanjem na reciklažu PET i ALU ambalaže, doniraju sredstva fondaciji „Budi human“. Ovim projektom želimo da testiramo spremnost građana da se aktivno uključe u ekološke inicijative, obzirom da reciklažom štedimo resurse i energiju i istovremeno čuvamo našu planetu.
Svaku vraćenu praznu PET ili ALU ambalažu od pića kupljenih u Lidlu, poslaćemo na reciklažu i u to ime donirati 5 dinara za svaku ambalažu fondaciji „Budi human“.

Lidl reciklaža.png



 

Bender Rodriguez

Professional
Učlanjen(a)
12.03.2017.
Poruke
16.899
Pohvaljen
34.008
Moderna ekologija mnogim neljudima i stvorovima služi kao platforma i izgovor za neljudska i hohštaplerska ponašanja. Novi rekord u tom klošarisanju i ciganisanju jeste korporativni lanac Skroz dobra pekara. Kada sam nedavno pazario jedan faking sendvič u jednoj od njih, pitao sam da li mogu da dobijem i drugu papirnu kesu. Još jednom - papirnu kesu. Kesu napravljenu od recikliranog papirnog đubreta, koji se, ako i završi u prirodi, razgradi posle 2 meseca. Prodavačica mi je rekla ono što je izdresirana da kaže - ne može da se dobije druga papirna kesa, politika firme je da na jedan proizvod ide jedna papirna kesa. Dok se plastična naplaćuje 10 ili 15, po uzoru na skotove iz Deleza.

Kada je državno-partijski aparat uz partnerstvo sa svojim pajtašem Delezom Srbija 2018. započeo sumanutu i debilnu kampanju naplaćivanja plastičnih kesa te kažnjavanja 98% populacije zbog nemara preostalih 2%, lepo sam rekao da će to da se pretvori u opšte profiterstvo i hohštapleraj. Ljudi su govorili da preterujem, da sam hejter, teoretičar zavere, zagađivač, buržuj, svašta nešto. Radovali su se uvođenju kolektivne kazne u svom narodu i što će oni plaćati zbog nemara nekolicine koja baca đubre u reke, i pokvarenštine i gramzivosti manjine koja drži Delez. Evo, 4 godine kasnije, mnoge delatnosti, lokali, prodavci, radnje svih vrsta i roba su prepune funjara koje u stopu prate Delez smradove i naplaćuju felerične komade plastike 10 ili 15 dinara. A ciganisanje je otišlo toliko daleko da više ne može ni da se dobije papirna kesa a da se ne traži neka masna, precenjena nadoknada za to smeće od ambalaže.


Inače, do dana današnjeg, ni korporativni otpad iz Delez Srbija, niti državno-partijski aparat koji je u talu sa njim, nisu saopštili koliko je % od dodatnog mašćenja na osnovu naplate kesa upotrebljeno u ekološke svrhe i unapređenja. Niti koliko su, i da li su uopšte, srpske reke postale čistije otkako komad najlona košta 15 dinara.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_

astrodule

Professional
Učlanjen(a)
05.08.2009.
Poruke
16.490
Pohvaljen
26.695
Lokacija
Novi Beograd, Fontana
Mrzelo me da napišem koju reč o ovim zvonima za staklo, ali eto, moram.

Pre par godina je bila ista priča. Postavili su staklena zvona na keju od Juge do Ušća i to nenormalno mnogo, tipa, u ravni sa svakim splavom / restoranom. Odvratno je izgledalo. Zatim su ih uklonili jer su naravno svi bili prazni.

Mislim da se kafićima uopšte ne isplati da recikliraju staklo. Jedno vreme sam kupovao zanatska piva i onoj malo pivnici u Bežanijskoj (više ih nema) i uvek sam donosio stare flaše jer su mi prvi put spomenuli da imaju dogovor sa nekim otkupljivačem stakla. Posle par puta pitam ja lika "da li vam se isplati uopšte da reciklirate" i ovaj mi rekao u fazonu "daj bre, prestani da nam vraćaš flaše, samo nam prave gužvu, a zarada je nikakva".

Zalaganje naših gradskih vlasti za ekologiju je bukvalno na nivou "hajde da uradimo nešto što u sebi ima reč ekologija, ali da ne damo ni jedan jedini dinar iz budžeta". Tako je sa ovim zvonima, tako je bilo za plastične kese, biciklisitčke staze se prave pomoću kante farbe, stalno se priča o sistemu iznajmljivanja bajseva na ulicama i tako prolaze godine, a ulaganja su NULA dinara.

Za to vreme neki (znamo ko) stalno pale kablove, Vinča i dalje ne proizvodi toplotnu energiju, Interceptor se više ni ne pominje, a plastiku skupljaju pojedinci iz kontejnera.
 

VeniVidiVici

Higher intermediate
Učlanjen(a)
07.08.2015.
Poruke
900
Pohvaljen
3.012
Predstavljamo vam Mapu organizacija i institucija koje prihvataju donaciju polovne odeće. Prilikom doniranja odeće vodite računa o dostojanstvu osoba koje primaju donacije, i donirajte samo odeću koja je čista, ispeglana i dalje upotrebljiva. Nemojte da donirate pocepanu ili isflekanu odeću.

Ukoliko imate odeću ili obuću koju ne koriste (čista, u dobrom stanju), evo lokacija gde istu možete donirati, i tako produžiti joj život:

 

VeniVidiVici

Higher intermediate
Učlanjen(a)
07.08.2015.
Poruke
900
Pohvaljen
3.012
Ako pak imate odeću koja nije za dalju upotrebu, možete je ostaviti u H&M radnjama, i ujedno dobiti vaučer za popust. Može se ostaviti odeća bili kog proizvođača

Ne treba ti više? Recikliraj.
Naš program Garment Collecting traje od 2013. godine i imamo kutije za reciklažu u prodavnicama širom sveta. To funkcioniše ovako:
1. Odnesi bilo kakvu odeću koja ti više ne treba, bilo kog brenda i u bilo kakvom stanju, u jednu od naših prodavnica.
2. Predaj svoju kesu sa starom odećom na kasi i dobićeš vaučer zahvalnosti koji možeš da iskoristiš za svoju sledeću kupovinu! Lako je!
Kada ostaviš svoju nekad voljenu odeću u jednu od naših kutija za sakupljanje odeće, naš poslovni partner I:CO je preuzima. Oni prazne kutije i sortiraju sadržaj u tri kategorije:
Ponovno nošenje: Nosiva odeća se prodaje kao polovna odeća.
Ponovna upotreba: Ako odeća ili tekstil nisu pogodni za ponovno nošenje od njih se izrađuju drugi proizvodi kao što su na primer krpe za čišćenje.
Reciklaža: Sva druga odeća i tekstil se usitnjavaju u tekstilna vlakna i koriste za, na primer, materijale za izolaciju.

 
Vrh