Projektovanje ulica i puteva

[.:Aleph:.]

Nekoliko pitanja u vezi projektovanja ulica i puteva:

Zna li neko od vas da mi kaže koja bi to bila osnovna pravila po kojima se projektuje jedna ulica ili put, posebno kada se radi o putanji koja se useca po neravnom terenu, nekom brdu, uzvišenju ili brežuljku? Npr. postoji li neki tačno utvrđen način kojim bi se povezale dve tačke na nekom brdu i odnosi li se to npr. na ugao pod kojim bi ta trasa sekla izohipse i šta je to još što ide u razmatranje jednog puta? Šta sve osim topografije razmatra jedan planer?

Postoje li neki primeri u Beogradu koji npr. vrlo dobro ilustruju strahotu nepoznavanja osnovnih urbanističkih i saobraćajnih pravila te, s druge strane, pozitivni primeri i dobra rešenja?

Zanima me posebno mreža ulica Novog Beograda, ko je to projektovao, jer mi se nešto ne dâ da nađem konkretnu osobu, te po kojim principima, a pominje se Le Corbusier, i u kakvu bi kategoriju to ušlo?

Tragajući za time naišao sam da je Nikola Dobrović polovinom prošlog veka zamislio novi Železnički trg, ako mi se dobro čini, negde na sred sadašnjeg auto-puta između Mostarske petlje i tamo nekog skretanja za Ustaničku npr., ali da je to rešenje bilo skandalozno, čovek je uklonjen i premešten na radno mesto na fakultetu. Zna li se zbog čega? Mislim da se često spominje kao katastrofalno rešenje po kojem auto-put ide sredinom jednog grada i ne znam kako nekom nekad nije palo na pamet da će se to jednog dana dogoditi?

 

[spatiotecte]

Nezvanicno pravilo projektovanja ulica po brdskim predelima navodi da se ulice trasiraju prema visinskim kotama brda kako bi se sto vise izbegle razlike u visini. Tako su recimo planirane ulice na Banovom brdu. Na taj nacin se dobijaju koncentricni krugovi koji prate teren brda.
Za poprecne ulice tj upravne se gleda da budu sto manje strme te se ponekad umesto ukrstanja na 90 stepeni sa ulicama koje prate visinske kote gleda da budu recimo pod uglom od 45 stepeni ili nekim drugim ugodnijim uglom kako bi ulica koja sece kaskadne brdovite ulice bila manje strma ali problem lezi u tome sto onda duzina te ulice koja se penje je veca a i samim tim se dobijaju blokovi nepravilnih formi.
Takodje, glavni put koji prolazi preko jednog brdskog naselja obicno najcesce prati najvise kote brda jer to olaksava prelaz sa jednog brda na drugo, po istom principu izbegavanja u sto vecoj meri visinske razlike.

Sto se tice ulica na Novoom Beogradu i Le Corbusier-a, one su projektovane po principu atinske povelje, tj otvorenim samostalnim blokovima sa zelenim povrsinama obicno dimenzija 400 x 400 ili 400 x 600 metara sa svim sadrzajima koji omogucavaju da blok sam funkcionise. Tako se recimo nalaze ponekad skole u samim srcima tih blokova i u prizemljima zgrada mogu da se nadju prodavnice.

 

[.:Aleph:.]

Dakle, Novi Beograd trebao je biti nešto poput srpskog Chandigarha ili Brasílije?

:mrgreen:

Po tvojoj oceni, kakav je projekat? I znaš li zapravo ko je bio zadužen za ucrtavanje ulica i projektovanje opšteg izgleda celog Novog Beograda?

 

[2012]

Pa NBG i Brazilija jesu gradovi blizanci u tom smislu.potpuno novi gradovi posle 2.sv rata sa pravilima moderne,Le Corbusier-a i mnogo čega.I postoji i više od sličnosti u planiranju i arh. između ova dva grada..
Što se auto puta tiče u središtu grada završetkom obilaznice ,a tako je trebalo davno da bude to postaje brza gradska saobraćajnica,ideja je preuzeta od američkih gradova toga vremena, a danas je recikliraju i neki drugi gradovi u evropi..nije to loše rešenje kada kompletna obilaznica bude u pogonu,eto primera da će pristup centru,ulazak i izlazak iz grada prema novoj autobuskoj stanici biti mnogo lakši,brži bez gužvi i širem centru grada,a tu je Prokop,Klinički centar,Sajam,Arena, petlje,tržni centri i ostale veće institucije koje su na osi auto puta,i omogućavaju brzi i lak pristup.A zbog dovoljno prostora je moguće u nekoj budućnosti sprovesti,metro,Brt ili Lrt..dakle vizija izgranje takve saobraćajnice je bila, kada se pogleda bliska budućnost sasvim napredna ideja i opravdana.

 

[.:Aleph:.]

Međutim, izgleda da su se ti uzori i Atinska povelja (Charte d'Athènes) pokazali kao debelo pogrešni. Iako je npr. Norman Foster Brasíliju proglasio “apsolutno čarobnom”, Ricky Burdett, profesor urbanizma sa LSE-a, kaže da je problem u tome što Brasílija “nije grad”:

"The problem is that it's not a city. It's that simple. The issue is not whether it's a good city or a bad city. It's just not a city. It doesn't have the ingredients of a city: messy streets, people living above shops, and offices nearby," Burdett told the BBC World Service in 2010.

So if Brasilia is not a city then what is it?

"It just doesn't have the complexity of a normal city. It's a sort of office campus for a government," says Burdett, who was Chief Adviser on Architecture and Urbanism for the London 2012 Olympics. "People run away on Thursday evenings and go to Sao Paulo and Rio to have fun."

Neprijateljska je prema pešacima, pejzažna arhitektura proglašena je promašajem, ali je, eto, naknadno malo i popravljena. Socijalno stanovanje bilo je potpuno odsutno pa ga je Lúcio Costa naknado dodao u urbanistički plan, i to rešenjem koje je sa svih strana bilo proglašeno promašajem. Blizina grada vrvi od neurbanizovanih satelitskih predgrađa. Problema je mnogo.

Brasília was a failure in many ways. The city did not turn out the way the planners intended and is not thought of very highly by either its own inhabitants or other Brazilians. The construction of the city produced a debt of over 2 billion dollars. Massive inflation in the 1960's, fueled by the proliferation of paper money, gave the military a good reason to take over the government and ruled Brazil from 1964 to 1985.

Many of Costa's ideas for the Pilot Plan were failures from the beginning. They may have been good ideas in theory, but in reality they could never work. There has been a recent gentrification in much of the Pilot Plan, putting the housing there even further out of reach of the common worker than before. The superblocks, intended to be small communities in themselves, foster almost none of the community Costa and Niemeyer intended. The complaints against the buildings themselves is that there is no individuality to them, and that the apartments themselves are unchangeable.

There is very little casual social interaction in the Pilot Plan. There are no convenient meeting places, therefore people must arrange for meetings in their own homes, a very undesirable location for both parties involved. The Pilot Plan was built for the unrestricted movement of the automobile, therefore it is without street corners. The traditional street corner society is dead and there are no urban crowds in Brasília. New residents in the city are easily disoriented because of the lack of visual cues with which to navigate about the city with. Trying to find a particular address can be difficult because so much of the city looks the same.

Chandigarh je još gori. Na mnogim mestima izvorni plan ili nije mogao biti implementiran ili nije ni implementiran. Primer za to jeste sistem saobraćajnica za javni prevoz V3, za koji nisu postojala sredstva, tako da su ovi putevi “postali spomenik automobilu u gradu u kojem veoma malo stanovnika poseduje jedan”. Zakoni koji su regulisali planiranje uopšte nisu poštovani pa se, kao i u slučaju Brasílije, oko grada nalaze brojna neplanirana naselja koja je zakon upravo i trebao da spreči. No pored tih kritika, izvorni plan nije uzeo u obzir indijsku klimu, društvene i kulturne običaje: ne postoji bazar, ne postoji prostor predviđen za trgovačke putnike, nije predviđena multifunkcionalnost prostorâ. Širina celog gradskog područja ne čini apsolutno ništa da bi olakšala vrelu indijsku klimu. Umesto da podstiče urbanu mobilnost ovakav plan zapravo je saseca u korenu. Zapravo, planirani grad nije isplanirao mesto za one koji su ga sagradili, što je dovelo do stvaranja celog jednog neplaniranog Chandigarha.

 

[Пантограф]

Јесте, Алеф, углавном је све то тачно; штавише, слично Чандигару, и Нови Београд је конципиран и започет као аутомобилски град у време док је аутомобил за његове грађане био нешто као приватни свемирски брод. Цену те глупости Добровића и његових ученика плаћамо до данас.
Мора се, ипак, рећи да је НБ знатно успешнији пројекат и од Бразилије, и од Чандигара - посебно зато што, иако настао на ледини, чини целину с два историјска градска језгра - Београдом и Земуном; другим речима, он и није, за разлику од индијског и бразилског каунтерпарта, "град", већ "део града" и као такав много прихватљивији. Новобеограђани, кад им досади њихов блок, не морају авионом у Рио, него 16-цом у Кнез Михаилову, или 17-цом на Земунски кеј. И зато се ја никад не бих селио са Новог Београда :wink:

 

[mekbejn]

Јесте, Алеф, углавном је све то тачно; штавише, слично Чандигару, и Нови Београд је конципиран и започет као аутомобилски град у време док је аутомобил за његове грађане био нешто као приватни свемирски брод. Цену те глупости Добровића и његових ученика плаћамо до данас.

Koja bi bila cena toga koju plaćamo?

 

[Пантограф]

Аутомобилски град у покушају - тј. саобраћај заснован на (скупом) превозу аутобусима, уместо на шинским системима. Да смо се у протеклих 50 година за НБ и Земун возили трамвајем, остало би нам пара за метро.

 

[mekbejn]

OK, ja kapiram da se ne slažeš sa konceptom automobilskog grada.
Ja kad razmišljam ovako za svoj groš, nikad ne bi dao ove široke ulice i dosta parkinga (mada je i toga trebalo da bude više) za metro.

 

[JohnnyLee]

нема директне везе са причом у овој теми, али да видите како у Канади регулишу питање брзине:

 

[Пантограф]

Мекбејн, није у томе проблем. Ширина улица на НБ није спорна и добро је што је тако, а паркинга у принципу и нема довољно. Проблем је што је град испрва пројектован без икакве идеје да би путнике могло да превози било шта што се креће на шинама. На новобеоградске улице је лако накнадно "убуџити" трамвај, али је непоправљива штета направљена у старом делу града, где није остављена никаква могућност да се најужи центар повеже са НБ и Земуном трамвајем (идиотски Теразијски тунел), а све као последица квази-аутомобилског плана Новог Београда. Рећи ће неко: "метро", али о њему се у Београду слабо говорило до средине шездесетих, када се НБ већ увелико градио.
Са економске, а богами и са саобраћајне тачке, све је то један велики фијаско.

 

[direktor]

Koji carevi samo mi to imamo i bez najepnica ali fora super trebalo bi odraditi jednu u bg da se strecaju malo

 

[.:Aleph:.]

E pa, Pantografe, baš mi je drago da se slažemo. Ja sam nekako valjda fasciniran najednom, iz čista mira, tolikim “ulupanim” parama u jedan tako ružan projekat. Mislim da je Novi Beograd u koji god udžbenik pogledaš naveden, kao i Brasília, kao primer jedne desocializacije i nestimulativnog ambijenta za društveni život. Evo s obzirom da si ti stanovnik dela grada, kako si ga ti doživeo u tom smislu za sve ove godine svog života? Uglavnom, ti blokovi zamišljeni su, kao i u ostalim primerima, kao samodovoljni, dakle, svaki bi trebao da ima stambeni deo, vrtić, školu, ovo, ono, sve što je jednoj četvrti potrebno, ali izgleda to baš ne funkcioniše u praksi? Hajde za crkve mi je jasno zašto ih nema, ali npr. kako nije predviđena neka šoping-zona (ili jeste, a ja za nju ne znam)? Meni se čini da svaki put kad zađem na Novi Beograd jedva uspem da pronađem neki dućančić, koji mi, eto, baš svaki put zatreba kad ne treba.

Šta je s pozorištima? Imam osećaj kao da je neko samo posejao stambene blokove unaokolo i eto taj Muzej savremene umetnosti i palatu za državne poslove. I poneki hotel.

Nekako mi je propuštena jedna velika šansa da se nešto zaista dobro uradi.

I evo, čisto za svaki slučaj, plan Chandigarha i Brasílije, verujem da imate flešbekove.

 

[.:Aleph:.]

нема директне везе са причом у овој теми, али да видите како у Канади регулишу питање брзине:

:laugh:

Koja fora.

Ma nema veze, ionako možda treba preimenovati temu, sad razmišljam da samo hteo da pitam i za mrežu ulica / dizajn četvrti u smislu podsticanja društvene pokretljivosti. Na primer.

 

[Feanor]

Ziveo sam na 4 mesta u Beogradu i NBG ne bih menjao nikad...

Price da nema sve sto je potrebno moze da prica samo neko ko uopste ne poznaje NBG... A za pozoriste, zamisli, mogu i do grada busom 15 min...
Meni je zao ljudi koji nemaju prilike da zive u naseljima nalik NBG... U naseljima gde si u centru grada, a kao dete se igras kao da si na selu, po sirini i prirodi... U naseljima gde uvek ima minimum 20-30 dece napolju... U naseljima koja su spojena jos uvek dovoljnom infrastrukturom (mada pocinju i ti kapaciteti da pucaju)... U naseljima gde su vrtici i skole na 3 min hoda... U naseljima sa gomilom sportskih terena, parkova, sirine i slobode od teskog saobracaja...

Mogu ovako do sutra, a tvoji postovi na ovojo temi ce mi i dalje izgledati neracionalno i subjektivno...

 

[Пантограф]

Алеф
E pa, Pantografe, baš mi je drago da se slažemo. Ja sam nekako valjda fasciniran najednom, iz čista mira, tolikim “ulupanim” parama u jedan tako ružan projekat. Mislim da je Novi Beograd u koji god udžbenik pogledaš naveden, kao i Brasília, kao primer jedne desocializacije i nestimulativnog ambijenta za društveni život. Evo s obzirom da si ti stanovnik dela grada, kako si ga ti doživeo u tom smislu za sve ove godine svog života? Uglavnom, ti blokovi zamišljeni su, kao i u ostalim primerima, kao samodovoljni, dakle, svaki bi trebao da ima stambeni deo, vrtić, školu, ovo, ono, sve što je jednoj četvrti potrebno, ali izgleda to baš ne funkcioniše u praksi? Hajde za crkve mi je jasno zašto ih nema, ali npr. kako nije predviđena neka šoping-zona (ili jeste, a ja za nju ne znam)? Meni se čini da svaki put kad zađem na Novi Beograd jedva uspem da pronađem neki dućančić, koji mi, eto, baš svaki put zatreba kad ne treba.

Šta je s pozorištima? Imam osećaj kao da je neko samo posejao stambene blokove unaokolo i eto taj Muzej savremene umetnosti i palatu za državne poslove. I poneki hotel.

Nekako mi je propuštena jedna velika šansa da se nešto zaista dobro uradi.




На жалост, све о чему пишеш је итекако било предвиђено, само политичари то никад нису хтели да финансирају: и непрекинута трговачка пешачка зона од СИВ-а до бувљака (пандан Кнез Михаиловој), и биоскопи и позоришта, варијете, четири стадиона за 15-30.000 гледалаца (?!), пет спортских хала, велики забавни парк, "Булоњска шума" на Бежанијској коси... и још много, много тога. Урбанисти су свој посао, дакле, одрадили: нису пројектовали спаваоницу, ни изблиза, али је у једном тренутку НБ заиста то био - јер су били изграђени углавном само станови.

Упутићу те на књигу "Тајна Новог Београда 2: ново доба", у издању "Службеног гласника", тамо је све то детаљно описано.

Како блокови функционишу у пракси? Морам ти рећи. јако добро. Знаш, моји родитељи се нису плашили да ће да ме прегази ауто кад идем у школу, јер је она била у истом блоку. Томе баш ништа не фали, и ја бих волео да сам тако безбрижан када је моја ћерка у питању. Огромна већина Новобеограђана не би се селила одатле у друге делове града, укључујући и мене. То довољно говори.

Е, сад, мисли мда би Нови Београд ипак био безвезе - да није део "Великог Београда", односно, да није смештен између два историјска урбана центра. Све то заједно чини једно немало богатство нашег града.

Иначе, пре десетак година у Сава центру је одржан међународни скуп архитеката и урбаниста, са прилично угледним гостима (био је, нпр, човек који је руководио трансформацијом урбаног ткива у екс-источнонемачким градовима, укључив и Источни Берлин), и једнодушан закључак је био да је Нови Београд најуспелији, па чак и најлепши "нови град" - на свету. Једини који су се томе чудили били су понеки домаћи новинари, који су, научени на васколике домаће стереотипе, очекивали пљувачину по Новом Београду и уздизање Чубуре и Дорћола.

 

[Пантограф]

Феаноре,

Потпис!

 

[.:Aleph:.]

Ziveo sam na 4 mesta u Beogradu i NBG ne bih menjao nikad...

Price da nema sve sto je potrebno moze da prica samo neko ko uopste ne poznaje NBG... A za pozoriste, zamisli, mogu i do grada busom 15 min...
Meni je zao ljudi koji nemaju prilike da zive u naseljima nalik NBG... U naseljima gde si u centru grada, a kao dete se igras kao da si na selu, po sirini i prirodi... U naseljima gde uvek ima minimum 20-30 dece napolju... U naseljima koja su spojena jos uvek dovoljnom infrastrukturom (mada pocinju i ti kapaciteti da pucaju)... U naseljima gde su vrtici i skole na 3 min hoda... U naseljima sa gomilom sportskih terena, parkova, sirine i slobode od teskog saobracaja...

Mogu ovako do sutra, a tvoji postovi na ovojo temi ce mi i dalje izgledati neracionalno i subjektivno...

Što bi rekli: pauza. Jedan od najomraženijih fenomena forumašenja koji sam ikad video jeste tzv. fabrikovanje svađe i ničim izazvana neljubaznost. Prvo, sve ono što sam ja rekao vrlo je racionalno i subjektivno. Ja sam ovde govorio uglavnom o Brasíliji i Chandigarhu, i svi napisani stavovi lako su proverljivi u literaturi ili na internetu. Međutim, ono što je neracionalno i subjektivno jeste upravo tvoj stav: Živeo sam na pet mesta i ovo mi se najviše sviđa. Kud ćeš bilo šta subjektivnije od toga? Dakle, ja to ne dovodim u pitanje — niti se, što je vrlo bitno, ovde svađam — i ne bih ovde voleo da uđem u bilo kakvu polemiku. Te bih te u tom smislu zamolio da ne razrađujemo ovu tematiku dalje. O Novom Beogradu gotovo da nisam ništa ni rekao sem što sam hteo da podstaknem raspravu. Sva sreća pa se pojavio Pantograf, koji je ukapirao o čemu se radi (a ni u kom slučaju se ne radi o pljuvačini po Novom Beogradu). (Međutim, i on se možda malo zeznuo kad je na kraju rekao “Potpis!”, ispade da i on misli da je sve ovo neracionalno i subjektivno. :mrgreen: )

I ako ti zaista imidž smeta, pa ti idi pa ponovo napiši poglavlje broj 9:

http://en.wikipedia.org/wiki/Novi_Beograd

Nije poenta u tome da si ti petnaest minuta od najbližeg pozorišta, problem je što je taj deo grada sistematski potcenjen i pretvoren u kulturnu selendaru jer osim sportske hale po kojoj gostuju pop i turbofolk zvezde gotovo da i nema kulturnih sadržaja. Kamo lepe sreće da je negde na obali reke umesto ružne hotelčine ili nečeg sličnog nikla zgrada opere. Premda, kad malo bolje razmislim, možda je i bolje, jer bi to bila neka brutalistička strahota.

Stvarno ne bih hteo da me pogrešno shvatiš, kao i svaki deo grada, i Novi Beograd ima obe strane medalje.

 

[.:Aleph:.]

Иначе, пре десетак година у Сава центру је одржан међународни скуп архитеката и урбаниста, са прилично угледним гостима (био је, нпр, човек који је руководио трансформацијом урбаног ткива у екс-источнонемачким градовима, укључив и Источни Берлин), и једнодушан закључак је био да је Нови Београд најуспелији, па чак и најлепши "нови град" - на свету. Једини који су се томе чудили били су понеки домаћи новинари, који су, научени на васколике домаће стереотипе, очекивали пљувачину по Новом Београду и уздизање Чубуре и Дорћола.

A Canberra? Nju ne spomenuše? Premda, dobro, planiranje je tamo ipak počelo skoro na početku prošlog veka.

 

[Feanor]

Kad neko napise brutalisticka strahota tesko je tvrditi da ne zeli raspravu...

Ja sam naveo da sam menjao krajeve Beograda da bi uneo dozu objektivnosti u moje stavove, odrastao sam covek, mogu da razumem izmedju cetiri ponude sta meni i mojoj porodici najbolje odgovara za zivot... Naravno ne ocekujem da se slozis, vec iznosim drugo misljenje u odnosu na tvoje...

I ne znam sta je neljubazno u tome da mislim da su ti stavovi neracionalni i subjektivni... To je moje misljenje, a ti me razuveri... Za gradove koje navodis stvarno ne mogu da pricam jer nisam upoznat i dovoljno strucan...

Pantograf je dovoljno rekao o NBG ne bi nista dodavao... Osvrnuo bi se samo na novinare iz njegove price i njihove stereotipe i rekao bih da ih malo i ti imas... Jer napadati NBG jer nema pozorista ili operu stvarno mi lici na trazenje dlake u jajetu i subjektivnu potrebu bez jasne namere...

I da bih upotpunio stav o temi, da zagovornik sam planiranih naselja i te samodovljne vrste planiranja... Smatram da tako gradovi treba da se razvijaju kako ne bi postali milionske selendre ili jos gore suma solitera, asfalta i senke...

 

[Пантограф]

Алеф,
Када сам написао "Потписујем!" нисам хтео да се свађам с тобом - јер мислим да водимо добру и корисну размену мишљења - већ сам управо поздравио тај Феаноров субјективни утисак који носи са Новог Београда, јер мислим да је то у овој причи најважније. Ето, ја не знам Новобеограђанина који пљује по Новом Београду и сматрам да то довољно говори о том месту; а кад неко из Маринкове баре ко не разликује Стари меркатор од Пирамиде каже да на Новом Београду ништа не ваља, то ме, благо речено, не занима.

Предвиђена је, Алеф, била и опера на НБ, и не би била никакво "бруталистичко чудовиште", већ је на (скупом) међународном конкурсу почетком седамдесетих изабран пројекат данских архитеката Дала и Линдхарстена, по којем би без блама и данас могло да се гради. Зезнули су се, међутим, с локацијом - Старо сајмиште - е, то би стварно било идиотизам, па од градње није било ништа. Иначе су објекти "високе културе" били предвиђени у савском приобаљу, а "средње" (масовне) културе - уз поменуту централну осу Новог Београда, дуж пешачке зоне од СИВ-а до железничке станице код бувљака.
То све, ето, нису изградили, односно, Нови београд није био завршен, па је било бесмислено критиковати га као целину. А разлога за хвалу, богами, има.

Канбера је старији "нови град" од НБ; овде се мислило на градове настале после Другог св. рата, с доминантним интернационалним стилом у архитектури. Иронијом "повјесне збиљности", услед југословенске оскудице, НБ је испао и "хуманији" од нпр. Бразилије, јер нема онолике петље, него обичне раскрсице са семафорима, па све то некако и личи на град каквим га већина људи замишља, иако у основи Корбизијански и "аутомобилски".

 

[Staklena_Wool_nica]

нема директне везе са причом у овој теми, али да видите како у Канади регулишу питање брзине:

Nije valjda da cete dozvoliti da padnete na ovakvu propagandu?
Gde samo nadjoste u Kanadi ovakav ravan i gladak put? Za svih ovih godina to nigde nisam videla, a i moj auto evo ne zna da li da se smeje ili place zbog ovog nalepljenog teatra. Ja na tim slikama nisam prepoznala svoju okolinu.
Da ovaj sarkazam sa nalepnicama ne prodje samo kao humor, evo ozbiljno Kanadske realsnosti i budite sretni kako je u Beogradu, bon voyage:
http://www.youtube.com/watch?v=P8lYL0leQnA


A u svetu ne videh lepseg planiranja grada od Barcelone sa tim njihovim oktagonalnim blokovima i ulicama:
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Eixample.svg
http://en.wikipedia.org/wiki/Eixample
http://www20.gencat.cat/docs/empresaioc ... 5229_1.pdf

 

[Гага]

нема директне везе са причом у овој теми, али да видите како у Канади регулишу питање брзине:

Nije valjda da cete dozvoliti da padnete na ovakvu propagandu?
Gde samo nadjoste u Kanadi ovakav ravan i gladak put? Za svih ovih godina to nigde nisam videla, a i moj auto evo ne zna da li da se smeje ili place zbog ovog nalepljenog teatra. Ja na tim slikama nisam prepoznala svoju okolinu.
Da ovaj sarkazam sa nalepnicama ne prodje samo kao humor, evo ozbiljno Kanadske realsnosti i budite sretni kako je u Beogradu, bon voyage:
http://www.youtube.com/watch?v=P8lYL0leQnA

Ау бре, закрпа до закрпе, рупа до рупе, па асфалт на "панчевцу" је много бољи, него на овом Мерсијер (ваљда се тако чита, исправи ме Стаклена ако грешим) мосту ! Па и на Газели је пре реконструкције било и мање закрпа и рупа, него на овом мосту.

Добар је коментар: As Homer Simpson once said "Woohoo! Look at that pavement fly!"

Је ли Стаклена, јесу ли ипак поправили ове закрпе и рупчаге на овом мост или је стање и данас овако, као на овом снимку ?

 

[Staklena_Wool_nica]

Ne znam Gago da li su krpili (ne mislim da jesu), ali postoje ovakva dva ogromna i vazna mosta u Montrealu koja su u stanju kolapsa. Zato ja idem okolnim putem i izbegavam te mostove. Nisu te rupe najopasnije karakteristike tih mostova. Izes tocak ili gumu ako se raspuknu, nego sto zivot mozes da izgubis jednog dana. A zgrade, pasazi i prelazi su cesto i mnogo puta ovde kolapsirali i poubijali ljude, tako da niko tu nije siguran.

Za obicne ulice ti vec garantujem da su pune jos gorih rupa nego na tom mostu i dan danas, u sred grada. Nema ulice koja nije ovakva:
http://www.youtube.com/watch?v=-coDrnB6SYc
http://www.youtube.com/watch?v=oNZA-HQoPRA

Jeste da Montreal ima jake zime, ali nije nista bolje ni leti. A i par desetina kilometara dalje u Vermontu, gde je klima veoma slicna, pa opet nije ni prineti ovako lose. Kvalitet ceste je u Americi (za Chicago i NYC ne garantujem) mnooogo bolji i stvari se doteruju kako treba. Ovde ako se jedna ulica uglaca, kroz 2 dana moze da bude izrovana totalno od vodoinstalatera koji su u stvari dosli da zvizde zenskinjama koje prolaze…

Secam se jedne godine u Torontu je bila nagradna igra, ko ce vecu kokosku, curku… da stavi u neku od njihovih potholes.

Onda kad vidim te nalepnice koje se ovde objavljuju i kao da nam se rugaju, a ono nema nikave veze sa stvarnoscu. Nemojte tako. Uzivajte u Beogradu. Nije najgori.

 

[Staklena_Wool_nica]

Evo nadjoh Mercier Bridge kako je izgledao prosle godine, a danas... e to je vec scary thought:
http://www.youtube.com/watch?v=ntynIHHRLi4