Ovo je problem koji mnogi primećuju, a o kome se malo ili nimalo priča. Radi se o favorizovanju određenih delova grada/opština u Beogradu u oblasti infrastrukturnog razvoja. Dok se u određenim delovima grada stalno unapređuje saobraćajna i ostala infrastruktura, drugi su potpuno zapostavljeni. Po postojećem zakonskom okviru o decentralizaciji, u sistemu Grada Beograda opštine dobijaju premalo sredstava da bi mogle samostalno u razvoj infrastrukture. Svi krupniji projekti se finansiraju, planiraju i upravljaju iz centralne gradske uprave, koja favorizuje neke delove grada - primer je ona koja je svojevremeno plasirala budalaštinu o "spavaonici" a sada je pretvorila mnoge druge delove grada u spavaonice, pri čemu su neka područja, poput moje Rakovice sve dalja u svakom pogledu.
Nedostatak dovoljnog kapaciteta ulica, gasovoda, toplovoda, zona gde se može razvijati privreda, neadekvatan javni prevoz, neuređenost svega što je predviđeno da je u domenu centralne gradske uprave, sve to je ovde veoma naglašeno.
Što se Rakovice konkretno tiče, moram reći da su "Vučićevi" tu čak za nijansu bolji od Đilasa i ostalih žutih, za koje su u Bg postojale samo četiri opštine. Ovo je logično jer je njihovo biračko telo uglavnom izvan kruga dvojke (u kolokvijalnom ne strogo bukvalnom smislu), ali pošto su ovi - ovi, svi današnji radovi idu sporo i služe za mazanje očiju, kao npr gradnja Bulevara Patrijarha Pavla, koji će ovim tempom biti završen negde 2038. Poslovni razvoj, razvoj privrede, takođe ide na kašičicu..
Rakovica je jedina veća opština u Srbiji gde nijedna fabrika nije uspešno privatizovana (Tehnogas nije deo te priče, on je izdvojen iz rakovičke zone), izgubljeno je 40.000 radnih mesta, što je pogodilo ceo grad, ali najviše samu opštinu gde je nastanja većina radnika bivšeg basena teške industrije. I OK, pošto je to ipak teška industrija njoj možda nije mesto u glavnom gradu. Ali nikad niko nije ponudio zamenu. Nemamo veće tržne centre, kancelarije, imamo i jedan neverovatan komunalni problem - 40 000 stanovnika Miljakovca i Kanarevog brda, sa više hiljada automobila koji se voze svaki dan raspolaže samo jednom benzinskom pumpom. Juče sam čekao 15 minuta u redu da natočim gorivo. Ovo je samo jedan od brojnih primera komercijalne zapostavljenosti, koja se može smatrati delom infrastrukturne zapostavljenosti - vrlo je moguće da nemamo više pumpi zbog nedostatka lokacija ili nekog kartelskog dogovora. Tržište svakako postoji. Slično je i sa ponudom drugih roba. Tu se naravno vešti trgovci nekako snađu, nije više jezivo pusto kao pre, ali je daleko od adekvatne snabdevenosti raznim robama. A o saobraćaju, javnom prevozu, komunalnim uslugama mogu do kraja nedelje neprestano da kuckam.
Nedostatak dovoljnog kapaciteta ulica, gasovoda, toplovoda, zona gde se može razvijati privreda, neadekvatan javni prevoz, neuređenost svega što je predviđeno da je u domenu centralne gradske uprave, sve to je ovde veoma naglašeno.
Što se Rakovice konkretno tiče, moram reći da su "Vučićevi" tu čak za nijansu bolji od Đilasa i ostalih žutih, za koje su u Bg postojale samo četiri opštine. Ovo je logično jer je njihovo biračko telo uglavnom izvan kruga dvojke (u kolokvijalnom ne strogo bukvalnom smislu), ali pošto su ovi - ovi, svi današnji radovi idu sporo i služe za mazanje očiju, kao npr gradnja Bulevara Patrijarha Pavla, koji će ovim tempom biti završen negde 2038. Poslovni razvoj, razvoj privrede, takođe ide na kašičicu..
Rakovica je jedina veća opština u Srbiji gde nijedna fabrika nije uspešno privatizovana (Tehnogas nije deo te priče, on je izdvojen iz rakovičke zone), izgubljeno je 40.000 radnih mesta, što je pogodilo ceo grad, ali najviše samu opštinu gde je nastanja većina radnika bivšeg basena teške industrije. I OK, pošto je to ipak teška industrija njoj možda nije mesto u glavnom gradu. Ali nikad niko nije ponudio zamenu. Nemamo veće tržne centre, kancelarije, imamo i jedan neverovatan komunalni problem - 40 000 stanovnika Miljakovca i Kanarevog brda, sa više hiljada automobila koji se voze svaki dan raspolaže samo jednom benzinskom pumpom. Juče sam čekao 15 minuta u redu da natočim gorivo. Ovo je samo jedan od brojnih primera komercijalne zapostavljenosti, koja se može smatrati delom infrastrukturne zapostavljenosti - vrlo je moguće da nemamo više pumpi zbog nedostatka lokacija ili nekog kartelskog dogovora. Tržište svakako postoji. Slično je i sa ponudom drugih roba. Tu se naravno vešti trgovci nekako snađu, nije više jezivo pusto kao pre, ali je daleko od adekvatne snabdevenosti raznim robama. A o saobraćaju, javnom prevozu, komunalnim uslugama mogu do kraja nedelje neprestano da kuckam.
