Pravila i smernice novogradnje u Beogradu

[shmeksi]

Svi smo svesni da se u proteklih 10 godina dosta toga izgradilo u Beogradu, ali isto tako se može uočiti da u Beogradu nije napravljen neki veći arhitektonski, urbanistički, ekološki i ekonomski iskorak prilikom te izgradnje. Pošto se posle ove krize ulazi u ponovni talas investicionih ulaganja u sekotr nekretnina mislim da bi mogli u ovoj temi da razmislimo o nekim predlozima pravila i smernica o novogradnji u Beogradu koja bi nakon neke duže rasprave mogla da se spoji u neki dokument i prezentuje na sajtu i/ili dostavi nadležnim institucijama uz neku vrstu medijske propraćenosti.

Po meni postoje 4 glavna aspekta u okviru kojih se mogu razviti ova pravila, a to su:
- Ekološki
- Arhitektonski
- Urbanistički
- Ekonomski


Nadam se da ćete ovu temu shvatiti kao ozbiljnu raspravu i kao jedan (možda naivan) način da pokušamo da malo unapredimo Beograd.

 

[vucko]

Zanimljiv komentar sa one vesti grad sece spratove

Muc , 10/01/2010, 03:38
Beogradu nisu potrebna visoke zgrade zato sto ih investitori zele, vec zato sto ih gradjani zele, zato sto ostavljaju prostor za zelenilo, i razvijaju duh grada. Pre oko dvadeset godina donedavni gradski arhitekta gospodin Bobic zalagao se toboze humanija gradska naselja u koijma bi, drugacije nego na Novom Beogradu, bile zidane dvospratnice i eventualno cetvorospratnice umesto nebodera od po dvadesetak spratova. Takav urbanizam je nazalost u svestranoj kontrasocijalistickoj euforiji Bobic uspeo sa ekipom ljudi u Gradskom zavodu za urbanizam da progura. Toboze je galvni argument bio da je nehumano ziveti iznad treceg sprata. Nakon tog malog puca u beogradskom urbanizmu, pristupuilo se masovnoj izgradnji niskih zgrada koje su zauzimale slobodan prostor sirom grada, a posebno na zelenim povrsinama Novog Beograda. U potrazi za humanoscu, grad je umesto jednog soltiera i sto ari zelenila dobijao sto ari dvospratnica i dekorativno zelenilo ispred zgrade.

 

[Wile E. Coyote]

То је прво што ми је пало на памет у вези Новог Београда. Једну ствар се не бих сложио: заиста не треба трпати људе у голубарнике, али што се тиче пословног простора, ту бих увео минимум!

 

[shmeksi]

Da krenemo od nečega vrlo banalnog, a što je veoma ostvarivo, a dosta podiže bezbednost pešaka i kola, kao i estetski izgled zgrade.

Govorim o ispustima za vodu sa terasa. Nije redak slučaj da se ostavljaju mali limeni patrljci na dnu terase sa kojih voda direkt kaplje po pešacima koji prolaze ispod zgrade. OK, to i nije toliko strašan problem, ali stvar postaje ozbiljnija zimi kada se sa tih ispusta prave masivne ledenice koje mogu da padnu nekome na glavu i nanesu ozbiljnu povredu.

Propisao bih kao obavezno uvođenje ovih ispusta direkt u oluk zgrade i to na takav način da se ne vidi na površinskom delu fasade.

Do we all agree?

 

[shmeksi]

Nešto ova tema nije zaživela kako sam se nadao, moram češće da je zalivam.

Anyway, svi znamo da je danas obavezna izgradnja određenog broja parking mesta u okviru stambenih zgrada, a valjda je formula "koliko stanova toliko parking mesta". Ipak, stvar nije dovoljno zakonski regulisana (ili se makar meni tako čini) i masovna je pojava da se parking mesta prodaju totalno nevezano od stanova te imamo zgrade koje još nisu useljene, ali su parking mesta kupljena od ljudi koji i ne žive u dotičnoj zgradi i investitor je na taj način ostavio bez mogućnosti parkiranja buduće stanovnike zgrade.

Moj predlog je da se parking mesta u svojoj provbitnoj kupovini (kada ih prodaje investitor) smeju samo ponuditi stanovnicima zgrade i to po sistemu jedan stan jedno mesto. Tek nakon ove kupovine sam stanar zgrade može da odluči da li će prodati svoje parking mesto nekom trećem licem (ukoliko mu isto parkign mesto nije potrebno). Drugi model (koji je meni draži, ali možda utopistički) je da se uz prodaju stana mora vezati i dodeljivanje parking mesta i to bez ikakvih dodatnih troškova po kupca. Normalno, investitor bi odmah uračunao taj gubitak te bi i cena celog stana bila viša, ali mislim da se može smisliti nekakav način da se kupcu stana dodeli besplatno to parking mesto koje je i namenjeno njemu, a da se ope tne poveća cena stana. Sad samo treba smisliti neki sistem.

Kad smo već kod parkinga da se osvrnem i na jednu mnogo veću temu o kojoj bi mogli svi ozbiljnije da razmišljamo. Grad bi npr. mogao da oslobodi investitora određenih dažbina ili makar da ih umanji ukoliko investitor na parkingu instalira i određeni broj sistema za punjenje električnih baterija za kola. Da, da, daleka budućnost u Srbiji, ali nije zgoreg razmišljati o tako nečemu. Mislim da bi grad trebalo na raznorazne načine da stimuliše investitore da grade "zelene" zgrade jer se valjda 2/3 potrošnje energije upravo troši na život i rad u zgradama.