Šta je novo?
Od:
Filteri

Pitanja i odgovori u vezi sa gradom

To jeste ometanje javnog reda i mira, ali...

To je jednostavno ono što nas razlikuje od uređenog sveta i na šta se žmuri jer je to "jednostavno tako". To je ta mera haosa koja je simpatična većini, koju turiste vole (ali samo kada dođu na par dana)

Sećam se trubača još kad sam bio mali (90-te) pa kad dođu u moju (i @Пантограф -ovu) zgradu i kada zagrme u svetlarniku pa im bacamo siću.
 
astrodule je napisao(la):
To je jednostavno ono što nas razlikuje od uređenog sveta i na šta se žmuri jer je to "jednostavno tako". To je ta mera haosa koja je simpatična većini, koju turiste vole (ali samo kada dođu na par dana)
Kliknite za proširenje...
Nažalost, i ja mislim isto i naravno nadam se da će jednog dana to ipak biti rešeno.

Zanima me da li se takve stvari dešavaju u Rumuniji, Bugarskoj i recimo Hrvatskoj obzirom da su u pitanju EU zemlje, što znači da su u biti deo uređenog sveta, ali ipak dosta bliže nama kulturološki od drugih zemalja koje spadaju u uređeni svet.

Inače lično nemam ništa protiv ljudi koji se time sviranjem u okrestrima trubača ali mislim da za sve postoji mesto i vreme.

Npr. ja volim da slušam glasnu muziku, ali sam kupio jako dobre slušalice i onda to praktikujem bez da ometam komšiluk, i ne pada mi na pamet da iznesem zvučnike na terasu i da napravim sebi ambijent koji bi mi možda odgovarao jer sam ipak svestan okruženja i da većina komšija verovatno ne deli istu želju :)
 
Poslednja izmena:
Gledao sam informacije u katastru za jednu zgradu gde razmisljam da kupim stan. Vidim da je za zemljiste upisano pravo svojine Republici Srbiji i jednom fizickom licu, da ne navodim sad ime. Vlasnici pojedinacnih objekata imaju pravo koriscenja. Za svaki ulaz u zgradi je isto.
U pitanju je velika zgrada izgradjena 70ih u novobeogradskom bloku.

Mene zanima sta to znaci da to fizicko lice ima pravo svojine na ovoj parceli i kako je doslo do toga?
 
Vrv prvobitni vlasniki nekog dele vrv preminuo odavno to ne utiče na stan koji nameravas da kupiš ako je uknjižen i imas koplet sve papire
 
U Čapljini postoji zgrada iz 1980-ih godina napravljena za potrebe JNA, navodno prema istom projektu kao i zgrada u Beogradu samo sa manje etaža. Volio bih znati postoji li u Beogradu takva zgrada i gdje se nalazi. Pozdrav iz Hercegovine!
IMG_20240116_234932.jpg
 
Verovatno da postoji bila česta praksa
Solitera u subotici i kod cvetka u bg
Zgrade u boru i mirijevu itd
Soliteri u mostaru i u bg ...
 
@Beton

Stvari koje su zapale za oko na prvi pogled​


1. Kako ste zamislili da to funkcioniše i kako bi ste obaveštavali o realizovanom?
2. Da li imate stranice na društvenim mrežama?
3. Potrebno je da tekst onoga što se traži bude na srpskom kada se klikne na srpski jezik, a ne na engleskom. Isto važi i za ruski jezik.
4. Potrebno je da se napravi posebna ikonica (marker) za parking zonu, da ne bude isto kao ikonica za gradski prevoz. Možda razmisliti i da markeri budu različite boje za različite stvari
5. Nedostaje mogućnost zumiranja i odzumiranja mape
6. Kada se klikne na mapu gde ne postoji marker, po automatizmu se pojavi isti, što je po meni greška
7. Ne postoji mogućnost brisanja markera ako se pogreši lokacija, osim da se stranica "refreshuje"​
 
Poslednja izmena:
solecar je napisao(la):
@Beton

Stvari koje su zapale za oko na prvi pogled​


1. Kako ste zamislili da to funkcioniše i kako bi ste obaveštavali o realizovanom?
2. Da li imate stranice na društvenim mrežama?
3. Potrebno je da tekst onoga što se traži bude na srpskom kada se klikne na srpski jezik, a ne na engleskom. Isto važi i za ruski jezik.
4. Potrebno je da se napravi posebna ikonica (marker) za parking zonu, da ne bude isto kao ikonica za gradski prevoz. Možda razmisliti i da markeri budu različite boje za različite stvari
5. Nedostaje mogućnost zumiranja i odzumiranja mape
6. Kada se klikne na mapu gde ne postoji marker, po automatizmu se pojavi isti, što je po meni greška
7. Ne postoji mogućnost brisanja markera ako se pogreši lokacija, osim da se stranica "refreshuje"​
Kliknite za proširenje...
Ovaj sajt je napravio moj prijatelj (veliki fan urbanizama), prosledio sam mu vaša pitanja
 
Da li neko moze da mi odgovori na pitanje: Da li moze biti armirani beton u zgradi iz 1938. godine ako se na prednjoj narusenoj fasadi vidi cigla ispod te narusene fasade?

Cigla se vidi i na delovima gde treba da bude noseca struktura, pa ako je beton ispod cigle da li je to realna pojava da se i u predratnim zgradama sa armiranim betonom stavlja cigla pa fasada?

Srdacan pozdrav!
 
A da fotografišete to moguće da su i čelične sine nosaci medjuspratne konstrukcije
Moguce da je radjena puna cigla za fasadu
Najbolje da uzmete projekat u arhivu grada
 
Nasao sam bitan tekst iz neke literature za grad Beograd, prepisacu:

На основу анализираних примера закључујемо да период између два светска рата, са становишта развоја конструкција, представља наставак примене масивне конструкције, са опеком као доминантним материјалом за израду зидова. Новину у грађењу представља већа примена армираног бетона, превасходно код израде међуспратних конструкција и темеља.

За међуратни период је значајно да је усвојен нови Грађевински закон (16. јуна 1931. год.), који је објединио области планирања, уређења земљишта и грађења зграда, те је био садржајнији, обухватнији и прецизнији од претходног. Нови закон је први пут уврстио бетон и армирани бетон као материјале за израду конструкције зграда, али уз обавезу израде статичког прорачуна. У јануару 1932. год. објављене су норме за опеку од глине, а велику новину представља нови формат опеке, по угледу на немачки − дужина 25, ширина 12 и висина 6,5cm, који важи и данас. Нове димензије опеке знатно су утицале на смањивање дебљина конструктивних и преградних зидова.

Ovim zapravo i dobijam odgovor. Jedino kratak period nakon I Svetskog rata je bila nestasica cementa pa se malo prekidalo ali zato posle usvojenog zakona iz 1931. svaka je morala imati armirani beton.
 
Inace, pitam za zgradu koja ima 5 spratova, 3 izvorno i izgleda 2 nadogradnja. Nema sanse da mema armirani beton rekao bih.
 
A da fotografišete to moguće da su i čelične sine nosaci medjuspratne konstrukcije
Kliknite za proširenje...
Evo slika zgrade sa ulice... zidovi su debeli, 60-70 cm.. kakva je to gradnja sa armiranim betonom i ciglama, znaci da je bas jako u smislu stabilnosti, mozda cak i zemljotresa?
To su tri sprata i nadogradnja ozbiljna tipa dupleks. @direktor
Screenshot%202024-03-28%20at%2017.14.03.png
 
20240227_125035.jpg

Evo je divio sam se toj nadogradnji i nepostovanju orginalnih fasadnih elemenata u nadogradnji fotka iz februara 2024 Zadužbina pored ima zato sredjenu fasadu.
Zgrada ako je iz 1938 projekat se nalazi u arhivu grada na nbg uvid u projekat taksa do 3000 din plus kopiranje .
Verovatno ima neki vidi betonske ploče i betonskih stubova konstrukcije
Moguce da su i avramenko grede ako je neko od komšija renovirao stan i skidao stari plafon koji u formi karatavana /trska omalterisana/ onda možete imati uvid isto tako i pod
 
Iz istorijske arhive ustanovljeno je da je gradjeno po sistemu Herbst, dakle armirani beton i cigla za zidove. Kakav je kvalitet taj Herbst s obizrom da je on iz tog doba 3-4 decenije 20. veka? Reklo bi se kvalitetna gradnja? @direktor U tehnickoj specifikaciji spominju se armirani beton, grede, nabijeni beton.. da li tu uopste ima gvozdja? Valjda sam armirani beton mora obuhvatati beton + celik?
 
Poslednja izmena:
Cim se kaze armiran beton to podrazumeva celicne sipke u betonskim stubovima tj kako bi danas rekli armaturu
Loša stvar sto zgradu ne održavate i sto nadogradnja nije naj srecnije usklađena sa ostatkom zgrade
 
Jedno pitanje, pored moje zgrade iz 50ih postoje garaže. Pre neeki dan sam video na nečijoj garaži papir od gradskog stambenog, kako pozivaju da ističe aneks ugovora o rentiranju i da se produži. Kakve su to garaže? Da li imaju negde neki spisak ko to može iznajmiti, cene i slično?
 
Pa vidi u katastru na koga se vode garaže
Vidi na čijoj su parceli javnoj ili od zgrade
Da li su zidane ili su montazne privremene
Kontaktiraj GS lopove ili ih poseti u njihovoj ispostavi porazgovaraj sa komšijama
 
Slučajno sam naišao na sajtu zavoda za statistiku bazu podataka o izvedenim radovima i izdatim dozvolama. I to podeljeno po opštinama, vrsti zgrade (detaljno do nivoa recimo škola, bazen, tramvajska pruga, itd), godini/mesecu, vrsti radova, pred.vrednosti i po m2/m3/km.
Ne znam da li je neko koristio ovo već ali nema bolje baze podataka o građevinarstvu u Srbiji.

Претрага дисеминационе базе

data.stat.gov.rs data.stat.gov.rs
E sad pojavljuje se tu neka dozvola izdata u 2023 na najveću predračunsku vrednost radova od kad se vodi ova statistika (od 2007.). Reč je o višespratnici(ma) na Savskom Vencu za koje je predracunska vrednost 457 mil evra.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh