Šta je novo?

Pešačke zone

Дошљак

Professional
Učlanjen(a)
31.10.2014.
Poruke
19.950
Pohvaljen
26.657
Код Рајићеве је баш велика гомила снега.
 

vucko

Professional
Učlanjen(a)
20.04.2008.
Poruke
20.493
Pohvaljen
11.360
Lokacija
Zvezdara
Šta mislite da će 2022. godine biti rađeno u vezi pešačkih zona?
 

Дошљак

Professional
Učlanjen(a)
31.10.2014.
Poruke
19.950
Pohvaljen
26.657
Једино има смисла да се уреди Маршала Бирјузова до Палате Албаније, и да ускладе остатак зоне до Поп Лукине стилски без додатних затварања улица за саобраћај. Остало нема потребе. Евентуално да ураде нешто по другим општинама попут Палилуле, Вождовца и Звездаре које немају пешачке зоне.
 

Вожд

Professional
Učlanjen(a)
15.04.2014.
Poruke
10.200
Pohvaljen
24.552
_20220105_201005.JPG
 

vranac

Higher intermediate
Učlanjen(a)
27.12.2011.
Poruke
1.541
Pohvaljen
1.910
gledajući ove slike može se videti na koliko načina upropaštavamo mogućnosti Beograda da bude u rangu najrazvijenijih svetskih gradova...(jedinstven geografsko-strateški položaj,ogromno kulturno-istorijsko nasleđe,različite mogućnosti razvoja i širenja grada...najbolji ljudi :) )

Znam da je malo star komentar ali stalno se ponavlja ova prica. Kako se Beograd moze porediti sa najrazvijenijim svetskim gradovima, kada je prestonica jedne od najbednijih zemalja u Evropi. Vec u Budimpedtu kada se predje izgleda kao rupa..
 

Kailan

Higher intermediate
Učlanjen(a)
24.08.2015.
Poruke
1.786
Pohvaljen
5.553
Тако што је време димензија која постоји

Рећи да Београд може да буде у рангу најразвијенијих светских градова у некој будућности не значи да је сада у рангу најразвијенијих европских градова већ да га треба правилно развијати и улепшавати како би у будућности могао да буде

Будимпешта је 1990. била за богу плакати, као и Праг, Варшава и многи други источноевропски градови а сада су у неким аспектима бољи од нпр. Лондона
 

Пантограф

Professional
Učlanjen(a)
23.04.2012.
Poruke
12.986
Pohvaljen
23.971
Otkud ti to? I u Peštu i u Prag su i pre 1990. išli milioni turista. Budimpešta je monumentalan grad od 19. veka - koliko početkom 20. i među deset najvećih na svetu - čudi me da se mi tu nešto i poredimo danas. Beograd je tad bio ispod nivoa Subotice (i sad ima lepši centar od Beograda).

Sa druge strane, Beograd jeste bio za plakati, koliko osamdesetih. Nemalo ga je stranaca i pomenulo kao najružniji veliki grad (i Varšava se tu visoko kotirala), a onakav ofucan, sa parkinzima na trgovima, on je to i bio. Mislim da je tad više zaostajao za Peštom nego danas.

Imali bismo mi mnogo da radimo, pa da pomislimo da se poredimo s prvorazrednim gradovima.
 
Poslednja izmena:

Drakche

Advanced
Učlanjen(a)
19.08.2010.
Poruke
4.475
Pohvaljen
5.635
Gradski turizam u Evropi je ekplodirao u zadnjih nekoliko decenija, u 20. veku kao da atraktivnost gradova nije bila toliko bitna, vec prvenstveno komfor ljudi koji u njima zive.
Znamenitosti su prosto bile tu, i kao turista si morao dobro da se pomucis, a vala i da izdvojis iz dzepa, kako bi sebi napravio ugodjaj. Cak i u tom Parizu i u Rimu turisti nije bio prosut crveni tepih kada je dolazio.

Onda je gradski turizam postao bitan ekonomski faktor, ljudi su podigli glave i uvideli da imaju sta da pokazu, samo kada bi to malo nasminkali i bolje upakovali.
Veca kompetativnost medju gradovima, jeftini letovi i smestaji, ogromna razmena informacija na internetu.. su doprineli da danas zelimo da izvucemo maksimum od onog sto posedujemo.

Mislim da nije nemoguce da Beograd jednoga dana stane u rang sa Budimpestom, Pragom i Becom, samo sto je za to potrebno jos mnogo posla.
 

bunanub

Higher intermediate
Učlanjen(a)
17.01.2022.
Poruke
547
Pohvaljen
441
Otkud ti to? I u Peštu i u Prag su i pre 1990. išli milioni turista. Budimpešta je monumentalan grad od 19. veka - koliko početkom 20. i među deset najvećih na svetu - čudi me da se mi tu nešto i poredimo danas. Beograd je tad bio ispod nivoa Subotice (i sad ima lepši centar od Beograda).

Sa druge strane, Beograd jeste bio za plakati, koliko osamdesetih. Nemalo ga je stranaca i pomenulo kao najružniji veliki grad (i Varšava se tu visoko kotirala), a onakav ofucan, sa parkinzima na trgovima, on je to i bio. Mislim da je tad više zaostajao za Peštom nego danas.

Imali bismo mi mnogo da radimo, pa da pomislimo da se poredimo s prvorazrednim gradovima.
Naravno, a ne da se samo sedi i ocajava nad sudbinom.
 

vranac

Higher intermediate
Učlanjen(a)
27.12.2011.
Poruke
1.541
Pohvaljen
1.910
To sve jednog dana je u potencijalu, a stvarnost je da Beograd unistava i ono lepo sto ima.

Mislim imacemo mi turistr koji hoce nocni zivot, prostituciju, drogu i takve vidove zabave…
 

Bender Rodriguez

Professional
Učlanjen(a)
12.03.2017.
Poruke
14.628
Pohvaljen
29.737
Radije bih da mi grad godišnje poseti 50.000 porodičnih turista (poput Azijata) koji dolaze da bi zaista videli nešto i odsedaju u hotelima i jedu u restoranima, nego 500.000 tzv. rančuga - turista koji dolaze da bi ovde radili ono što ne mogu kod kuće ili im je tamo skupo, odsedali u hostelima i hranili se iz Bucka.

Naravno, prihvatam i sve kompromise i kombinacije između ta dva, samo dok se ne ode u ekstrem previše blizu ovoj drugoj navedenoj varijanti. Jer upravo ti računga - turisti i sve buđi industrija koja se stvorila oko njih, su i uništili turizam kakav smo znali pre 20 godina a uz to i mnoga svetska mesta koje je bilo milina posetiti, a sada su samo svojevrsne kulise za beskrajna slikanja.

Uostalom, sam turizam se nekad svodio na to da odeš i lično vidiš i doživiš neko mesto i ljude. Sada se, za 95%, svodi na to da odeš da se uslikaš pa da obavestiš ceo internet o tome.
 

Drakche

Advanced
Učlanjen(a)
19.08.2010.
Poruke
4.475
Pohvaljen
5.635
Nemamo mi te kapacitete da ljudi licno dozive neko mesto. Ne moze svaki posetilac Skadarlije da oseti kako je biti boem, vec dodje, pojede, popije, slika se i ode.
Sve se vremenom pretvara u industriju, pa je onda cak pozeljno da se turisti ne zadrzavaju predugo na jednom mestu.

Da bi privukli porodice s decom i penzionere iz inostranstva mora da postoji odredjena infrastruktura, kao sto je np. dobar gradski prevoz,
ali pre svega toga mora da se izgradi novi imidz, marketing strategija, brendiranje i planiranje za tu ciljnu grupu.
Beograd je poznat po "nocnom zivotu" i boemstini, ali svakako ima sta da ponudi izvad toga, samo sto to svetu mora da se pokaze.
 

ГЛАС ПРИРОДЕ

Higher intermediate
Učlanjen(a)
08.08.2015.
Poruke
988
Pohvaljen
1.378
Mislim da nije nemoguce da Beograd jednoga dana stane u rang sa Budimpestom, Pragom i Becom, samo sto je za to potrebno jos mnogo posla.
Сасвим тачно. Али не било каквог посла. Неко може да буде врло вредан на уништавању могућности, пре него на усавршавању тих могућности, којих има доста у Београду, али се доста лако и просипају.
Управо пешачке улице су пример изгубљених могућности, које је ретко ко и приметио пре него што су заувек изгубљене.
Улице иза храма са лепим приземницама које су скоро све уклоњене у протекле две деценије, Мутапова, Соколска, Мачванска, са храмом као будућим местом ходочашћа туриста су могле да буду још једна пешачка четврт са прикладним мобилијаром и детаљима.

Неко је недавно приметио у једној поруци да би сваки део Београда могао да има пешачку улицу. Али то је сада прошлост за неке од најпогоднијих.
Палилула на пример, има ли погодније од Иванковачке,па донекле и Кнез Данилове. Али ту више лепих кућа нема, све што је вредело уклоњено је исто у протеклих пар деценија.
Звездара, Захумска, Војводе Богдана, Челопечка, недавно уклоњено неколико једноспратних и приземних кућа, неке преправљене...
Дорћол. Книћанинова, Скендербегова, такође недавно уклоњене последње приземнице у класичном стилу, не неке потлеушице, ради потпуно неоригиналне и архитектонски незанимљиве новоградње.
Преостаје нам Скадарска која би могла да се настави преко будућег трга уместо пијаце, на улице иза, али и тамо куће убрзано нестају. За то време у Скадарској ничу нови канделабри који су најједноствавнија верзија типа уличног фењера, честог у Европским градовима, али свуда са више детаља класичне стилизације, у чему претходни канделабри нису заостајали.

А ми пошто немамо архитектонске вредности претходних пет и више векова, као неке друге престонице, треба управо - добро да пазимо на сваки детаљ који може да унапреди изглед града и на сваку могућност која може да га учини лепшим, занимљивијим и здравијим местом и за нас и за наше госте !

П.С. Будимпешта и Праг су до деведесетих били сиви и туробни једнако као и Београд, с разликом да су наши излози били пуни и лепи исто као и робне куће и радње, пицерије и кафеи, клубови који су имали карактер и Кнез Михајлова која је уређена добила боје, поплочање и дрвеће. Калемегдан са Ушћем који су једни и једини и Ада која је тада изгледала савршено...
Али нема сумње ко је данас испред. А ми још имамо нешто могућности уколико се и оне не испусте... И много више сивих фасада које чекају у реду за боју!
 
Poslednja izmena:

Drakche

Advanced
Učlanjen(a)
19.08.2010.
Poruke
4.475
Pohvaljen
5.635
Da, nije stvar u kolicnini prelepih starih fasada i velicanstvenih zdanja, to su tek kulise,
vec u ponudi, ali i u tom povrsnom imidzu grada koji se najdalje siri.

Mislim da nije jos kasno za to da ostali delovi Beograda imaju svoju pesacku zonu, svoj "centar".
To bi bilo mnogo zanimljivije od soping molova koji sada vrse tu funkciju.
Novi Beograd, recimo, ima puno prostora, ali nema svoje jezgro, jer nije tako ni planiran.
Mozda bi u bloku 64 jos uvek moglo da se isplanira nesto u tom smislu.
 

Bender Rodriguez

Professional
Učlanjen(a)
12.03.2017.
Poruke
14.628
Pohvaljen
29.737
Sve se vremenom pretvara u industriju
Znam, zato svet danas i izgleda ovako kako izgleda.

Stvari koje su nekad bile produkt i tema entuzijazma, iskrenog interesovanja, ličnog pečata, šta god... pošto pričam generalno o svim sferama i fenomenima, sada su sve komercijalizovane, isfurane i isfolirane. U turizmu, posledica tog bolesnog trenda, koji je nametnuo zapadnjački svet (to gledanje sve kroz ''biznis'' i profit i ideja da svako može i treba da bude zvezda) je da 95% ljudi čekaju u kilometarskim redovima ispred Luvra ili Koloseuma samo da bi mogli da opale fotku, obaveste internet da su to obavili, pa da idu dalje da traže, lupam, Parisku i Rimsku verziju Hard Rock caffe da se slikaju i tamo. Jer svi znamo da je Hard Rock caffe nešto autentično za Pariz i Francusku i Italijansku kulturu... :rolleyes:

Ali jbg, to ti je sad takva era. Profit, biznis, publicitet, globalizacija, sve instant, sve na tacni...


Ja sam to uvideo još početkom prošle decenije sa 20 i kusur godina kad sam shvatio da nekad više vremena provedem tražeći savršeni ugao za slikanje (i to na kanti od telefona! :LOL: ajde da imam profi fotoaparat, nego bre obična potrošna kamera u potrošnom telefonu...) I tada sam bio rešio i rekao sebi da ću minimalno da se snimam i slikam a što više dostupnog vremena i prilika i koncentracije dok sam na nekom mestu, posvetim doživljavanju tog mesta ili prizora i ljudi koje gledam ili posećujem.

Jer turizam nekada davno i jeste potekao upravo iz toga. Iz želje da čovek vidi nešto strano, da iskusi, da doživi, da napravi uspomenu i dopiše još jednu stranu knjige koju zove svoj život. A danas je samo robotsko autistično hvatanje najboljih poza i gledanje takvih prizora kroz objektiv i ekran telefona / kamere. Koga briga što stoji na Crvenom trgu, ili u Koloseumu, ili pored Misisipija... i što svaki pedalj tu ima neku burnu istoriju. Bitno je da se uhvati najjača poza i 150 uglova iz kojih će se uslikati istih 1% celokupnog mesta. A sama suština, sam doživljaj, sama okolina i atmosfera, samo lično iskustvo tog prostora... ma koga briga. :rolleyes:


Ja takav turizam neću nikad podržavati, i uvek ću koliko mogu kao pojedinac apelovati i podsećati ljude na suštinu, i kako smo u globalu pre samo dve decenije imali manje a živeli srećnije. Jer smo se bavili suštinskim stvarima, a ne življenjem za druge i jurenjem popularnosti, novca i lažnih emocija. I čak i brojke i studije potvrđuju da smo - globalno - bili srećniji nego sad sa svim ovim. No dobro, to je već druga tema, ajd da ne idem toliko daleko i široko. Ali sve u svemu, mislim da je moderni turizam uništio suštinu iz koje je potekao, a usput je uništio i mnoga mesta kojih se dokopao. Kako bukvalno i materijalno, tako i figurativno odnosno sa aspekta atmosfere i doživljaja.
 
Poslednja izmena:

Дошљак

Professional
Učlanjen(a)
31.10.2014.
Poruke
19.950
Pohvaljen
26.657
Нови Београд има шеталиште Лазаро Карденас што представља пешачку зону за такав тип насеља. Али опет, сваки део НБГ је прича за себе и то је највише децентрализован део града. А опет близу им је Земун са правом историјском пешачком зоном. Већи проблем имају Врачар, Звездара и Вожвовац, ту је деградирано оригинално старо урбано ткиво а толико кубуре са саобраћајном инфраструктуром да би затварање било које улице за саобраћај имало катастрофалне последице. Опет, проблем није само у улицама, већ и у непостојању центара тих општина око којих би биле сконцентрисане основне потребе становника. Може се рећи да је Каленић нека врста центра Врачара, али опет ту су само општина и пијаца, али суд, дом здравља, позориште, полицијска станица, црква, школе, сви су разбацани. Слично и код општине Звездара, постоји симпатичан трг са малом пешачком зоном на делу улице Ћирила и Методија, близу је Вук као саобраћајно и образовно чвориште, али опет, дом здравља, суд, полиција, пијаце, позоришта и школе су разбацани, мада Звездара има предност у булевару који је попут Пожешке линијски центар те општине својом дужином макар до Цветка. Вождовац је можда најгоре разбацан, оштро подељен аутопутем са свега две комуникације преко њега које обе нису ни најмање наклоњене пешацима те имамо општину, суд, дом здравља и полицију разбацане дуж Устаничке, а већину насеља јужно од аутопута, са улицом Војводе Степе као неуспешним покушајем линијског центра искључиво са трговачким и угоститељским садржајима.
 

Dzigi Bau

Higher intermediate
Učlanjen(a)
25.05.2018.
Poruke
1.707
Pohvaljen
4.412
Znam, zato svet danas i izgleda ovako kako izgleda.

Stvari koje su nekad bile produkt i tema entuzijazma, iskrenog interesovanja, ličnog pečata, šta god... pošto pričam generalno o svim sferama i fenomenima, sada su sve komercijalizovane, isfurane i isfolirane. U turizmu, posledica tog bolesnog trenda, koji je nametnuo zapadnjački svet (to gledanje sve kroz ''biznis'' i profit i ideja da svako može i treba da bude zvezda) je da 95% ljudi čekaju u kilometarskim redovima ispred Luvra ili Koloseuma samo da bi mogli da opale fotku, obaveste internet da su to obavili, pa da idu dalje da traže, lupam, Parisku i Rimsku verziju Hard Rock caffe da se slikaju i tamo. Jer svi znamo da je Hard Rock caffe nešto autentično za Pariz i Francusku i Italijansku kulturu


Слажем се, све су обесмислили, на пример кад сам био у Венецији река зомбија бауља од железничке станице до трга Светог Марка и назад, успут се сви сликају на сваком ћошку, не можеш да видиш ни једног становника Венеције нити било шта аутентично за њихов свакодневни живот, само туристе зомбије и гондолијере који деру Амере 120 евра за 20 минута вожње.
Нови Београд има шеталиште Лазаро Карденас што представља пешачку зону за такав тип насеља. Али опет, сваки део НБГ је прича за себе и то је највише децентрализован део града. А опет близу им је Земун са правом историјском пешачком зоном. Већи проблем имају Врачар, Звездара и Вожвовац, ту је деградирано оригинално старо урбано ткиво а толико кубуре са саобраћајном инфраструктуром да би затварање било које улице за саобраћај имало катастрофалне последице. Опет, проблем није само у улицама, већ и у непостојању центара тих општина око којих би биле сконцентрисане основне потребе становника. Може се рећи да је Каленић нека врста центра Врачара, али опет ту су само општина и пијаца, али суд, дом здравља, позориште, полицијска станица, црква, школе, сви су разбацани. Слично и код општине Звездара, постоји симпатичан трг са малом пешачком зоном на делу улице Ћирила и Методија, близу је Вук као саобраћајно и образовно чвориште, али опет, дом здравља, суд, полиција, пијаце, позоришта и школе су разбацани, мада Звездара има предност у булевару који је попут Пожешке линијски центар те општине својом дужином макар до Цветка. Вождовац је можда најгоре разбацан, оштро подељен аутопутем са свега две комуникације преко њега које обе нису ни најмање наклоњене пешацима те имамо општину, суд, дом здравља и полицију разбацане дуж Устаничке, а већину насеља јужно од аутопута, са улицом Војводе Степе као неуспешним покушајем линијског центра искључиво са трговачким и угоститељским садржајима.

Најближе пешачкој зони што НБГ има је улица гладних, то јест Гоце Делчева или како се већ сад зове.
 

Bender Rodriguez

Professional
Učlanjen(a)
12.03.2017.
Poruke
14.628
Pohvaljen
29.737
Pre uvođenja bilo kakve pešačke zone u bilo kom delu grada, bilo koje veličine, prvo i osnovno pravilo i kriterijum koji mora da se uzme u obzir jeste da li bi i kako to uticalo na ljude koji na dnevnom ili nedeljnom nivou koriste taj prostor, bilo kao radnici, stanari ili posetioci.

Nakon toga, drugi kriterijum koji se mora razmotriti je šta bi se dobilo uvođenjem pešačke zone a šta izgubilo. I naravno, u okviru te analize da se napravi sistemska formula i računica šta ima prioritet u odnosu na šta. Na primer, ako bi sve bilo bajno i lepo, ali javni prevoz bi ispaštao, onda nema šta tu dalje da se filozofira. Nema pešačke zone i kraj. Imaš listu kriterijuma po prioritetima: Prioritet 1, prioritet 2, prioritet 3... dok najviši prioriteti nisu ispunjeni, nema prelaska na sledeći nivo i razmatranje sledećih aspekata.

Ljudi bre (ne obraćam se nikom ponaosob, ovo je kao uzrečica), ovo je funkcionalan i živ grad, nije muzej niti pozorište za turiste i estetičare.

I druga stvar, pešačka zona uopšte, ali uopšte nije preduslov da neko mesto postane humano za lokalce ili primamljivo za turiste. Štaviše, u većem delu Beograda nije problem da mu manjka ljudi ili sadržaja sa nekom istorijom i pričom. Nego to što negujemo ulice, tačnije - građevinske linije i kolovoze iz 19. veka (jbg, kad nije na vreme šireno) a na ta istorijska slepila pravimo nove moderne favele i kanjončine. Pa sve deluje prenatrpano i oklocano naspram Knez Mihailove ili Obilićevog venca. Ali da pešaci imaju samo malo više prostora, i da grad nije pretvoren u mrestilište čitavog regiona, i da nije u sveopštem haosu, udavljen automobilima... ne bi se toliko često ni javljala ta potreba i želja za pešačkim zonama.

Evo, ja kad hodam trotoarom na Terazijama i gledam podosta zgrada sa popriličnim istorijama ,a neretko i pričam drugima o tome - ja ne sanjam o pešačkoj zoni. Zašto...? A pa da... Zato što su trotoari tu širi od 50cm i nisu (bar ne u potpunosti) uništeni i ispresecani baštama, automobilčinama, rupčagama, baruštinama i koječime. Mislim, ima ih, ali je toliko široko da lako zaobiđeš. E da ostatak grada nema trotoare po 50cm, ne bismo ni mi osećali tu neku naopaku želju za pešačkom zonom na svakom ćošku.

Rešavajte uzroke probema, ne simptome.
 
Poslednja izmena:

Kailan

Higher intermediate
Učlanjen(a)
24.08.2015.
Poruke
1.786
Pohvaljen
5.553
Da, nije stvar u kolicnini prelepih starih fasada i velicanstvenih zdanja, to su tek kulise,
vec u ponudi, ali i u tom povrsnom imidzu grada koji se najdalje siri.

Mislim da nije jos kasno za to da ostali delovi Beograda imaju svoju pesacku zonu, svoj "centar".
To bi bilo mnogo zanimljivije od soping molova koji sada vrse tu funkciju.
Novi Beograd, recimo, ima puno prostora, ali nema svoje jezgro, jer nije tako ni planiran.
Mozda bi u bloku 64 jos uvek moglo da se isplanira nesto u tom smislu.
По мени би и бежанијски блокови могли да се претворе у занимљиве целине за туристе тако што се између зграда (тамо где нису гараже) изграде подземне гараже до којих би се долазило споља, ван блока. Постојеће гараже се онда претворе у мале радњице, кафиће и сл., цео блок онда учини пешачким и омогући људима да се шетају и кроз зеленило и обилазе продавнице као у централноградским пешачким зонама. Још када би се саобраћај гурнуо под земљу у оним малим, најмањим уличицама између блокова добила би се фактички 2 огромна суперблока без аутомобила, загађења, јединственим екосистемом, много више радних места и комерцијалних објеката и више гаражних места.

На брзину сам нажрвљао шта мислим:

Бело - простор подземних гаража испод постојећих паркова
Црвено - 4 суперблокова настала спајањем по два постојећа и спуштањем (или укидањем) четири уличице (жуто)
Зелено - простор који би могао да буде претворен у пешачку зону са зеленилом и комерцијалним или уметничким објектима уместо гаража

Screenshot_18.png
Screenshot_19.png
Screenshot_20.png


Свестан сам да од овога нема ништа јер говоримо о бирократији која 30 година није направила један парк а камоли овако да се потруди, само да кажем нешто што ми је увек падало на памет као згодно да ови блокови оживе. Да је тако нешто рађено у старту мислим да не би ни било потребе за мегамаркетима који су нагужени свуда око блокова (Темпо, Идеа, Дис итд.)
 

Дошљак

Professional
Učlanjen(a)
31.10.2014.
Poruke
19.950
Pohvaljen
26.657
Мислим да нема потребе да потенцирамо НБГ блокове као туристичку атракцију поред тврђаве, храма, Скадарлије, Земуна, Авале, Ташмајдана и Винче као и десетине музјеа и музејских поставки широм града. Боље да се оно што имамо доведе у ред. Нове пешачке зоне нису потребне. Као ни даље ширење постојећих. Дајте прво да очистимо целу Кнез Михаилову од графита по фасадама, олуцима, сандуцима за струју, кантама и трафикама. Дајте да доведемо у ред разноразне аљкаво развучене каблове. Да се ставе макар оне пластичне зелене канте за смеће са точковима на местима где станари пешачке зоне остављају смеће, уместо да се исто скупља по поду и да ноћу иде камиончић и купи вреће. Дајте да се уличним продавцима направе неке естетски прихватљиве тезге, да се цвеће не продаје из картонске гајбице за банане. Дајте да немамо графите на крову цркве Ружице, и да имамо нормалан плато око Храма. Што каже Бендер, људи неће да живе у музеју. Ок је да неко дође и да види нешто што га интересује.
 

Bender Rodriguez

Professional
Učlanjen(a)
12.03.2017.
Poruke
14.628
Pohvaljen
29.737
Za problem grafita na nekim lokacijama i nekim objektima najbolje rešenje bi bilo uvođenje više vertikalnih platformi za zelenilo, ili, na mestima gde nema sunca - čak i veštačkog vertikalnog zelenila. Ali podvlačim ovo ''na nekim lokacijama i nekim objektima''. Znači ne mislim sad da ako imamo problem sa svinjenjem zida Zadužbine Miše Anastasijevića, da je opasamo zelenilom i eto kao, rešeno. Fasada bež i crvena, a dole zeleni pojas. Ne, to nikako. Nego mislim na ovakve stvari:
podzemni-zeleni-venac-foto-nikola-tomic-21.jpg

Koje se lako mogu pretvoriti u ovo:
naturalgreenwallscom-17.jpg

Pa čak i da bude veštačko na nekim mestima... Pa neka bude. Draže mi je, i kao ljudskom biću, koje je prirodno programirano da uživa u zelenilu i razlikuje njegove nijanse bolje nego sve druge boje, i prijatnije da gledam u to zelenilo makar bilo veštačko, nego da gledam u svinjarije, štroku i beton.

Ovo bi po mom mišljenju značajno smanjilo sveukupan broj i rasprostranjenost grafit svinjatora (mislim na divlje grafite) u celom gradu. Jer iako bi oni lako našli 1.000 drugih lokacija da usvinje, iako će toga biti uvek i svugde, sama činjenica da bi postojali čitavi krajevi grada gde klinac, potencijalni propalitet-čić, nema gde da vidi te svinjarije, bi deo njih odbilo od toga, odnosno ne bi im uopšte ni hranilo ideje i fantazije o toj... ''praksi''. Jer ako svuda imaš svinjarije, veće su šanse da se to širi kao prihvatljivo i lepo. A ako ih imaš manje, to onda ipak ne može tako lako da se ustoliči kao normalno. Što realno i nije.
 
Poslednja izmena:

Kailan

Higher intermediate
Učlanjen(a)
24.08.2015.
Poruke
1.786
Pohvaljen
5.553
Београд је толико загризао у графите да нема разлога да се не ограничава продаја спрејева као неким америчким градовима. Нпр. да могу само пунолетни да купују или само преко фирме или да се региструје свака продаја или чак да се уведе посебна акциза на њих од које би се уклањали.

Свако смањење / отежавање усвињавања је позитиван помак

Иначе потпуно подржавам ово за зелене зидове, мислим да би чак могло и природно у подземним пролазима ако би се стручњаци ангажовали при реконструкцији поводом избора светла
 

Bender Rodriguez

Professional
Učlanjen(a)
12.03.2017.
Poruke
14.628
Pohvaljen
29.737
Hvala. ;) I da, naravno, takve stvari da se rade uz konsultacije sa stručnim ljudima ili na osnovu iskustava i praksi drugih gradova.

Inače, i ja sam razmišljao o toj opciji zabrane ili ograničenja prodaje sprejeva, a i pričali smo o tome u više navrata na više tema. Ali ne mogu da smislim kako da se to uvede a da radi i da se ne zaobilazi. Ne kažem da odbacujem ideju, i ja sam za tako nešto. Samo ne znam kako bi se to sprovelo i kako bi u praksi funkcionisalo. Mislim da ni u svetu nema primera na koji možemo da se ugledamo, ima predloga i razmatranja, ali mislim da niko do sad nije sprovodio takve mere do sad. Al možda i grešim, ne znam, nisam istraživao o tome.
 

Дошљак

Professional
Učlanjen(a)
31.10.2014.
Poruke
19.950
Pohvaljen
26.657
Овај предлог за озелењавање зидова је одличан, одмах би то применио на бетонском зиду Теразијског тунела у Сремској. Али ми имамо пробелм са графитима на фасадама, на ролетнама, на кантама, на олуцима, на трафикама, стубовима расвете, све делује аљкаво.
 

ГЛАС ПРИРОДЕ

Higher intermediate
Učlanjen(a)
08.08.2015.
Poruke
988
Pohvaljen
1.378
Свака улица не мора да постане пешачка, али неке улице или делови улица које имају вредна дела архитектуре или низове радњи са садржајима, али и неке природне целине би требало да постану пешачке. Неке улице могу да рашире пешачке делове на рачун коловоза и добију једну једносмерну траку довољну за најбитније потребе. Такав приступ је могућ на Дорћолу и Источном и Западном Врачару нпр.

Нови Београд има пешачке просторе, нпр. Пирамида, иначе годинама у запуштеном стању, или блок тзв. Црвенкапа,Ју бизнис центар, али шеталиште кроз Савске блокове је пре линеарни врт него пешачка улица. У том смислу то би пре могле да буд тзв. интерне саобраћајнице у којима су се сасвим неплански створили и стамбени и бројни услужни садржаји током претходне две деценије.
 
Vrh