Pa zbog te cevi u 27. marta ratuju sadasnji gradonacelnik i bivsi a ovde se prikazuje med i mleko pre 10 god.
Pre deset godina su se menjanje asfalta na kolovu i krpljenje rupa smatrali redovnim održavanjem i normalnom stvari. Danas se zamena asfalta naziva rekonstrukcijom. Pre deset godina se nije trubilo na sva zvona kako se ronstruišu ulice po gradu, nego se ćutalo i radilo, a građanstvo se naširoko obaveštavalo prilikom većih radova.
Kada je rekonstruisan Bulevar, kritikovan je Đilas zbog seče platana, ne i zbog prebacivanja šina na sredinu i samog kvaliteta radova. Da se građani nisu pobunili zbog seče platana, ne bi smo uopšte dobili poveće sadnice, koje su uz to još i donirali razni pojedinci i kompanije. Đilas se isfotografisao i ispromovisao sa tim platanima, koji evo i dan danas krase Bulevar, kao i ploče sa donatorima, ispred svakog stabla. Ovi danas se uzduž i popreko fotografišu sa sadnicama, što onim koje su sami sadili, što onim koje su drugi donirali. Table sa imenima donatora, tamo gde je to slučaj, maltene da i ne postoje, a u većini slučajeva ni sama stabla, koja su vrlo često počela da prelaze u jednogodišnje biljke. Sadnice u Bulevaru ne dižu kocke i asfalt, za razliku od nekih rekonstruisanih parkinga u skorije vreme.
Kako je onda kritikovan Đilas, tako su danas kritikovani i ovi aktelni na vlasti. Dakle, nisu kritikovanio zbog toga što menjaju asfalt na kolovozu, nego zbog načina na koji to predstavljaju. Takođe, za sve što je dobro, i aktuelni i prethodni su hvaljeni, baš kao što je slučaj i sa kritikovanjem.
