Šta je novo?

Obilaznica oko Beograda - [ Autoput ]

Nikola NS

Intermediate
Učlanjen(a)
06.10.2016.
Poruke
435
Pohvaljen
830
Lokacija
Beograd / Novi Sad
Ps. Dobih I objasnjenje da ona dva spoja na vijaduktima prema Pancevu na petlji BP koji su armirani, ali ne I betonirani, a koji nas nerviraju kao pokvareni zubi svo ovo vreme, cekaju zavrsetak kompletnog raspona pa da se izvrsi prenaprezanje /nek strucni forumasi objasne/ I tek onda zaliju sa betonom.
Колико видим на снимцима, мост има сандучаст попречни пресек. Код таквих распона и попречних пресека и технологије (ливење на лицу места) се ради накнадно преднапрезање - заједно са арматуром се поставе цеви кроз које се провлаче каблови, носач се бетонира, потом утеже и инјектира.
Постоји и претходно напрезање (преднапрезање), али углавном се ради код префабрикованих носача (нпр. рожњача индустријске хале).
Звучи ми чудно да се ради претходно напрезање (а не накнадно) код носача који се лије на лицу места јер би то значило да преса одржава силу у каблу 28 дана (време док се не достигне довољна чврстоћа при притиску). Може кабел да се провуче кроз цев пре бетонирања, али се утеже тек по достизању одређење чврстоће (углавном 28 дана).
 

blagic

Higher intermediate
Učlanjen(a)
22.04.2019.
Poruke
1.364
Pohvaljen
3.050
Lokacija
Ocean
Izneo sam svoj zaključak. S obzirom da se rade ivičnjaci, razdelna ostrva itd. Diskutovali smo već kakvo ce biti konacno rešenje ukrštanja avalskog i kružnog nakon završetka obilaznice a ovo mi se čini kao racionalno i bezbedno rešenje.
 

karim

Intermediate
Učlanjen(a)
17.10.2011.
Poruke
197
Pohvaljen
584
Da, zaista je utisak da se novi kruzni tok pravi da ostane tu, za razliku od onog sadasnjeg kod 1000 ruza.

Evo i snimka iz drugog ugla buduceg spoja sa AP na KP (sa samog prikljucka):

1655856359209.png


Malo ce biti krivudavo do desne trake, mogli su jos malo razdelnog ostrva da izasfaltiraju, ali ipak deluje bolje nego sadasnji prelaz ispred tunela Strazevica.
 
Poslednja izmena:

Lazar L

Novice
Učlanjen(a)
09.08.2020.
Poruke
11
Pohvaljen
85
Da komplet rasveta je urađena sa led osvetljenjem. I onaj spoj kružnog sa auto putem kod nadvožnjaka što je karim slikao deluje usko prilično ako će tu da puste saobraćaj
 

sev

Higher intermediate
Učlanjen(a)
06.09.2017.
Poruke
664
Pohvaljen
1.729
Rekao bih da takvo ukrštanje, kako sada nastaje, zaslužuje da ostane. Neuporedivo je bolje nego ukrštanje koje smo imali više decenija na istom mestu...
 

KrCan

Higher intermediate
Učlanjen(a)
11.06.2018.
Poruke
755
Pohvaljen
9.073
Lokacija
Sydney

Evo novotvorenog dela I kompletan preostali u izgradnji. Retko dobar snimak, gotovo kao Srdjanov I Sovin.


@Nikola NS nazvao sam coveka I on mi rekao za to prenaprezanje. Kad I kako se radi ja zaista nemam pojma, uglavnom to ce uraditi kad zavrse celi vijadukt, pa tek onda te spojeve sa rampama levo I desno. Razlog mog interesovanja je bio taj zato sto su svi betonski radovi na petlji BP trebali biti gotovi do Ng.
 
Poslednja izmena:

karim

Intermediate
Učlanjen(a)
17.10.2011.
Poruke
197
Pohvaljen
584
Da, to jeste patrljak kojim se odvaja na buduci nadvoznjak preko auto pijace kojim ce se skretati levo prema BG, kao prema planu koji je RegentAL postavio.
Postoji jos jedan plan, a to je da se tu desno nadje kruzni tok sa koga jedan krak ide nazad prema BG, a drugi na put pravo do AVA parka i Ikee, kao ovo ispod:

ikea saobraćaj.JPG


Mislim da je realnije da se prvo napravi veza obilaznice sa Ikeom, pa tek ko zna kad i taj nadvoznjak ka BG.
 

Срлес

Intermediate
Učlanjen(a)
01.06.2012.
Poruke
244
Pohvaljen
422
Lokacija
Жарково Република
Meni sve ovo ne izgleda da će biti skoro...
Na deonici od tunela Straževica do Bubanj potoka postoje tri nadvožnjaka preko autoputa i nijedan od ta tri nema važnost kao što bi trebalo da ima odvajanje za Beograd...
Pa da je neko hteo da napravi odvajanje za Beograd ubacili bi ga, pa i naknadno ako nije bio inicijalno predviđen.
Nažalost ovo deluje kao projektovanje autoputa kroz CG gde je zaboravljeno da se projektuje sve i svašta... samo što naši izgleda neće da priznaju grešku pa da dodaju naknadno.
Zapravo nemoguće je da su zaboravili nego su mislili da to i nije baš toliko važno.
Bar sam ja uspeo ovo da zaključim iz ovih dezonformacija sa kojima raspolažemo.
Ne postoji ni jedan zvaničan dokument na osnovu kojeg bismo mogli da zaključimo kako će konačno izgledati petlja, ili imamo a to je ovako kao je do sad izvedeno bez isključenja za BG...
nažalost...
 

KrCan

Higher intermediate
Učlanjen(a)
11.06.2018.
Poruke
755
Pohvaljen
9.073
Lokacija
Sydney
@Srles ne mislim da je zaboravljeno, jos davno ranije meni je neko rekao da je namerno ostavljeno za kasnije, nemoj te me drzati za rec ali mislim da mi je tad receno da ima veze I sa zeleznickim koridorom koji tu negde paralelno treba da prodje. Tako da ne mislim da ce biti I dodatna konekcija ka Ikei.
Drugo sto se tice CG, moram da se ponavljam na zalost ali shvatite da je tamo od prvog momenta primarni interes bio da se privatne firme u vlasnistvu ljudi oko Djukanovica I DPSa enormno obogate u sto vecem iznosu, pa tek onda sekundarni da se napravi AP. Sve te anomalije su rezultat toga. Od prvog km na Smokovcu, pa do zadnjeg, sadasnjih radova u Matesevu. Svesno su prikazivali izuzetan progres Bemaxa, a pritom deonice koje su gradili kinezi su bile sa drasticno kracom gradjevinskom sezonom I neuporedivo losijim geoloskim sastavom. A I sad trenutno lazu oko datuma otvaranja jer on zavisi od zavrsetka tog izlaza do Mateseva, a ne od nezavrsenog posla kineza na AP.
 

karim

Intermediate
Učlanjen(a)
17.10.2011.
Poruke
197
Pohvaljen
584
Pominjano je ovde na forumu i da su neki nerešeni imovinski odnosi onemogućili izvođenje kraka sa obilaznice ka BG u ovoj fazi. Dakle nije zaboravljen, već verovatnije odložen do daljnjeg.
 

Срлес

Intermediate
Učlanjen(a)
01.06.2012.
Poruke
244
Pohvaljen
422
Lokacija
Жарково Република
Što se tiče nerešenih imovinskih odnosa to sam, mada ne znam kako, preskočio tj nisam video a prosto mi je neverovatno da se u projektu ovih razmera gde se pravi mnogo toga što neće naći primenu još dugo godina ne uspeva da se napravi nešto za šta postoji potreba ovog momenta.
To mi niiiikako ne dolazi do mozga...
 

Fist

Beginner
Učlanjen(a)
03.12.2009.
Poruke
78
Pohvaljen
198
@KrCan
u postu koji je postavio @karim se vidi koridor železnice ka Pančevu, tako da ovo isključenje za Bg uopšte nije sporno što se lokacije tiče
 

ĆoRaVa_SoVa

Intermediate
Učlanjen(a)
20.07.2020.
Poruke
257
Pohvaljen
2.814
Mislim da se o tome već pisalo, sporno je to što pijaca Bubanj potok mora da se seli jer isključenje za Bg ide preko nje.
 

blagic

Higher intermediate
Učlanjen(a)
22.04.2019.
Poruke
1.364
Pohvaljen
3.050
Lokacija
Ocean
Šta će biti sa odmorištem za turske kamiondžije kod Bubanj potoka kada se završi obilaznica? Ako im se bude dozvoljavalo isključivanje na petlji Avala i dalje bi mogao da ostane krkljanac na kružnom putu.
 

abrines

Higher intermediate
Učlanjen(a)
04.05.2017.
Poruke
1.183
Pohvaljen
2.461
Одлично питање, није да баш сви Турци ноће на Бубањ Потоку али има их доста.
 
Učlanjen(a)
24.06.2022.
Poruke
30
Pohvaljen
170
Колико видим на снимцима, мост има сандучаст попречни пресек. Код таквих распона и попречних пресека и технологије (ливење на лицу места) се ради накнадно преднапрезање - заједно са арматуром се поставе цеви кроз које се провлаче каблови, носач се бетонира, потом утеже и инјектира.
Постоји и претходно напрезање (преднапрезање), али углавном се ради код префабрикованих носача (нпр. рожњача индустријске хале).
Звучи ми чудно да се ради претходно напрезање (а не накнадно) код носача који се лије на лицу места јер би то значило да преса одржава силу у каблу 28 дана (време док се не достигне довољна чврстоћа при притиску). Може кабел да се провуче кроз цев пре бетонирања, али се утеже тек по достизању одређење чврстоће (углавном 28 дана).
S obzirom na višedecenijsko iskustvo sa mostovima (naravno ne ovde, već u inostranstvu) da probam da što jednostavnije objasnim mnogim forumašima neke nedoumice u vezi sa pre(d)naprezanjem. Prednaprezanje se radi da bi se u betonski presek uneo dodatni početni pritisak, koji će mostu omogućiti da ima mnogo veću tu dodatnu rezervu na zatezanja koja će se kasnije pojaviti. Npr, neki beton (za svaku marku betona su vrednosti različite) može da podnese pritisak od 30 MPa, a zatezanje od svega 3 MPa. A, recimo, javi se opterećenje koje unosi pritisak od 5 MPa, a zatezanje od 3 MPa. I tu je priča završena; taj presek ne možemo više opterećivati, jer je potrošena nosivost betona na zatezanje, iako smo čitavih 25 MPa (30-5) daleko do dostizanja njegove nosivosti na pritisak. To vam je situacija kod armiranog betona. Na svako malo jače opterećenje od pomenutog, prekoračuje se zatezanje u betonu i javljaju se prsline, koje svi vrlo dobro poznajemo. Te prsline najčešće nisu kritične za nosivost mosta (drugim rečima: most ili neka druga konstrukcija neće pasti ako se pojave prsline - naravno u dozvoljenim granicama), ali to može stvoriti neke druge probleme (skuplje održavanje, nešto veće deformacije - ugibi mostova, itd - mi to zovemo stanje upotrebljivosti). Rekoh da te prsline nisu kritične kod ARMIRANIH preseka, dakle preseka kod kojih je na tim kritičnim mestima stavljena armatura. Ukoliko presek nije armiran (a nadam se da je takvih preseka sve manje) sa pojavom prve prsline dolazi do pucanja tog elementa, što dovodi do kolapsa tog dela, a možda i cele konstrukcije. Da bi se to izbeglo, radi se armiranje barem minimalnom armaturom, koja sprečava pomenuti kolaps, jer kad beton više ne može da nosi to veliko zatezanje (pojavi se prslina), onda armatura preuzme tu ulogu i tako imamo ono što u preko 90% slučajeva vidimo oko nas - armirani beton sa prslinama.
Pre više od 100 godina pojavile su se ideje da se nekako iskoristi ta nepovoljna situacija da beton brzo potroši svoju nosivost na zatezanje, a nikad ne bude ni blizu svojoj nosivosti na pritisak. Izmišljeno je prednaprezanje. Putem kablova od visokovrednog čelika se unosi dodatan početni pritisak u betonski presek. U odnosu na klasičnu armaturu taj čelik može da podnese oko 4 puta veća zatezanja - drugim rečima, manje količine čelika mogu baš dobro da se zategnu i kad se otpuste sa prese da pritisnu okolni beton. Npr, čelik za PN pritisne betonski presek za 8 MPa - to znači da umesto 3, ovaj presek sad može da primi zatezanje od 11 MPa (3+8). Dakle, može da primi skoro 4 puta veće opterećenje, a pritom mu je nosivost na pritisak i dalje dosta dobra - 22 MPa (30-8).
Prednaprezanje može da se radi na gradilištu (naknadno PN) ili da se pravi gotov elemenat u specijalizovanim radionicama koje imaju svoje trake na kojim može da se pravi više od jednog elementa u nizu (prethodno PN). I jedan i drugi metod imaju prednosti i mana. U element koji će biti liven betonom na gradilištu moraju se, tokom postavljanja armature da postave i posebne cevi - vođice za kablove, koji će se zategnuti kad se beton izlije i kad očvrsne dovoljno da može da se nanese sila PN. Kod prethodnog PN prvo se u pomenutim trakama u radionicama zategnu kablovi (traka je dugačka oko 100-120 m i završava se na oba kraja sa velikim betonskim blokovima duboko ukopanim u tlo, da bi mogli prime stvarno ogromne sile kojim se zatežu ti kablovi. Tad se u već pripremljenim višekratnim oplatama vrši livenje betona. Kad se beton dovoljno stvrdne (ne treba 28 dana, dovoljno je 3-5) onda se ti kablovi pažljivo iseku. Svaki isečen kabl više nije vezan za gorepomenure blokove - oporce, već sad slobodan od te veze počinje da pritiska betonski element. Ovde nisu potrebne nikakve vođice za kablove, jer PN čelik bude zaliven u beton poput obične armature.
Zbog ovakve tehnologije, NEMOGUĆE je raditi prethodno PN na elementima koji su već izliveni, jer kablovi moraju da se postave i zategnu pre livenja. To je moguće samo sa naknadnim PN, ali u tu je uslov da su u element postavljene vođice pre izlivanja betona. Ukoliko ni to nije urađeno, onda može da se radi spoljašnje prednaprezanje, gde kablovi idu slobodno kroz vazduh van betona, a preko posebnih distancera prenose silu na betonski deo preseka (kad budete u Areni, i dobro se zagledate, videćete na krovnoj konstrukciji u donjem delu neke crne kablove. Pošto je sad svašta okačeno na njih, pozajmio sam sa interneta jednu fotku tokom gradnje, gde se to jasnije vidi). Ovakvo rešenje je teže primenljivo na mostove i čini mi se da ih takvih nemamo u Srbiji, jer to znači da je neko teško omanuo. A sudeći po vijaduktima na obilaznici oko Beograda (kao i potpornim zidovima u Grdelici) nije isključeno da je i taj vaš slučaj u ovoj kategoriji...
Beogradska arena.jpg
 

KrCan

Higher intermediate
Učlanjen(a)
11.06.2018.
Poruke
755
Pohvaljen
9.073
Lokacija
Sydney
Mostadzijo, pa bre gde bi do sad covece!? Ne pamtim da je neko ovako prvi post, pa musko, kao ti danas. Hvala na ovako iscrpnom objasnjenju.
Konkretno sto se tice ovih dva vijadukta, mislim da se radi o ugradjenim cevima kroz koje se provlace ti kablovi. E zbog ovakvih lstrucnih analiza I vredi "gubiti" vreme na ovom forumu.
Dobro nam dosao I ne zaustavljaj se.
 
Vrh