Beograd: Planovi za privlačenje investitora
M. T. KOVAČEVIĆ | 23. novembar 2012. 07:51 | NOVOSTI
Prestonica ima velike planove za privlačenje investitora i otvaranje novih radnih mesta. Određeno 5.691 hektar zemljišta za privrednu zonu, oko obilaznice, reka i Ibarske magistrale
Prestonica Srbije u narednih pet godina imaće novih 5.691,6 hektara privrednih lokacija, podeljenih po geografskom modelu na četiri zone. Mesta za buduće privredne objekte, uglavnom će se naslanjati na dva međunarodna drumska koridora, obilaznicu oko Beograda, Ibarsku magistralu, ali i uz dve velike reke.
Reč je o neizgrađenom građevinskom zemljištu koje će se komunalno i infrastrukturno opremiti s namerom da privuče investitore, podstakne razvoj i zaposli Beograđane.
- Posle skoro dve decenije neplanskog, stihijskog razvoja prestonice, uspeli smo da napravimo jednu ozbiljnu, dugoročnu strategiju razvoja grada - za "Novosti" priča Marija Leković, član gradskog veća. - Da bismo sproveli jedan ovako važan plan bilo je neophodno da završimo izgradnju infrastrukturnih saobraćajnica, i započnemo evidentiranje imovine Grada. Kod većine gradskih opština, planovi generalne regulacije su u završnoj fazi. Očekuje se da u Skupštini grada budu usvojeni do kraja godine onda ćemo imati osnov za realizaciju plana.
Beograd će se narednih nekoliko godina strateški razvijati u nekoliko pravaca: najbitnija je privreda, gde će motor da čine poljoprivreda i industrija vezana za agrar. Jedan od važnih faktora biće razvoj turizma kroz oživljavanje banja, turističkih komleksa i razvoj ITC tehniologija.
- Prehrambena industrija jedan je od prioriteta razvoja, jer tu imamo velikih potencijala kroz PKB, ali u perspektivi su nam i Voćarske plantaže u Grockoj i PIK Zemun.
"BRODOGRADILIŠTE", "JUGOPETROL", IMT... PREDVIĐENO je da u narednom periodu industrijski komleksi u široj centralnoj zoni grada budu izmešteni. Prema planskim dokumentima, očekuje se trasformacija "Brodogradilišta", kompleksa "Šećerane", "Jugopetrola", IMT, kao i deo industrijske zone, u Dunavskoj i Višnjičkoj ulici.
Da bi se privukli investitori koji će graditi fabrike, treba pojednostaviti put do dobijanja građevinske dozvole. Na ovogodišnjem Sajmu lokalne samouprave biće predstavljen plan za izradu geoinformativne baze. Zainteresovani investitori će za samo nekoliko minuta provedenih na internetu, moći da se informišu gde može da se gradi, ko je vlasnik, koliko će ga koštati, koje subvencije daje država, kao i sve druge detalje.
Jedna od kočnica u prethodnom periodu bila je obimna i dugotrajna birokratska procedura.
- Formiran je jedinstveni logistički centar u okviru Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, koji je povezan sa ostalim nadležnim institucijama - kaže Jelena Stojkov, direktorka marketinga Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. - Na jednom mestu moguće je dobiti sve potrebne informacije potrebne za gradnju. Inače, unapređenje investicione klime moguće je uz institucijalni razvoj. U ovom slučaju neophodno je osnivanje regionalne razvojne agencije koja će imati biznis klub, ekspertski tim, ali i civilni segment.
OD RAKOVICE I ŽELEZNIKA DO BARIČA
PORED grinfild investicija na "čistim", neizgrađenim lokacijama, oživeće se i braunfild investicije. Prema Generalnom planu, nekadašnji industrijski kompleksi zadržaće svoju namenu u Rakovici ("21. maj", "Rekord"), Železniku ("Ivo Lola Ribar"), Bariču ("Prva iskra"), kao i "Kluz Kozara".
Nove privredne zone Beograda
- Začetnik teme nikola011
- Datum pokretanja
mekbejn
Advanced
Nisam oduševljen koncetrisanjem previše aktivnosti u okolini Pančevačkog puta. Taj deo sa semaforima je već sad poprilično saobraćajno opterećen, plašim se da ne doživi fijasko.
taj put može da se konvertuje u put rezervisan za saobraćaj motornih vozila, što on u teoriji i jeste. potrebno je samo na mestima gde su sada semafori napraviti podvožnjake, i tehničke saobraćajnice sa obe strane puta za sadašnje i buduće korisnike privrednih zona.
stf":tn94dl8n je napisao(la):
управо тешко нама!
трагачу, чак и да сам не дај боже члан неке партије зашто би била баш снс? поред свих тих ортака и кумова има и нормалног света који није у партијама, знаш!
милисаве тај фазон. можда и да остану семафори или још боље пар петљи али много ређе него што су сада семафори, типа да има две три петље.
Karlo del Ponte
Advanced
Доказ колике су штеточине ова наша затуцана секта аутомобилских планера, што прави индустријске зоне без железнице. Сем тога, индустријске зоне морају бити ближе друмској и железничкој обилазници.milanche":1py2xgrd je napisao(la):
Ovo roze na opstini Palilula je planirana nova luka. I imam primedbu na njenu lokaciju. Koja je poenta ulagati desetine da nekazem stotine miliona evra u novu luku na samo 2 km od postojece? Cemu to? Ako se vec odlucilo da se izmestiti luka, onda bi bilo logicnije da bude u Vinci, ili cak mozda zajedno sa Smederevom da urade luku na potezu Bg-Sd. Povezati i izgradtiti zel.obilaznicu i most u Vinci. Onda bi imalo smisla ulagati tolike pare, jer ce ovako mozda neko drugi opet za 50-60god doci u poziciju da opet izmesta luku.
Sada sam ovo video i ne mogu da verujem, u zoni zaštite voda?!
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:533752-Kinezi-i-Ameri-grade-kraj-Save
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:533752-Kinezi-i-Ameri-grade-kraj-Save
Da nije tragicno, bilo bi smesno koliko su glupi i nezainteresovani...
Edit:
I da dodam sledece:
Koliko glup treba da budes, da bi u istu recenicu stavio industrijski objekti, soping centri i pristaniste i sve to zajedno smestio u vodozastitni pojas i hvalio se kako je to tu na par kilometara od centra???
Dal je to glupost, ili je problem ozbiljniji, neka ometenost u mentalnom razvoju???
Ili su to posledica rauma iz ranog detinjstva???
Elem, pre stotinak godina, kada je Kneza Milosa, Slavija (...) bila "teska" periferija industrija je gradjena u 'rakovici' (pod navodnicima, jer se selo rakovica nalazi istocnije), pa zona BIGZ-a (stamparija, fabrike...), zatim na cukarici...
I oni danas, na kilometar od nekadasnje ''secerane" i "shell-a, planiraju industrijsku zonu?
Pa eno im prostor Lole i 'Inosa' u Zelezniku...makar je vec bilo industrijska zona, a i to je dalje od vodoizvorisne zone, jer ovo je maltene u samom izvoristu....
Kakvi diletanti, pa strasno...
A mozda i nisu. Mozda je cilj nesto drugo.
Ovde industriju, sa druge strane Save autoput (pa i malo industrije)...
Jos uz Dunav da se sje*******e i eto nama Beograda na vodi, u kome nema pitke vode ?!
Mozda je to cilj?
Kako drugacije, pa tako se danas vlada kolonijama, a mi smo ocito na putu da budemo kolonija... (!)
Edit:
I da dodam sledece:
Koliko glup treba da budes, da bi u istu recenicu stavio industrijski objekti, soping centri i pristaniste i sve to zajedno smestio u vodozastitni pojas i hvalio se kako je to tu na par kilometara od centra???
Dal je to glupost, ili je problem ozbiljniji, neka ometenost u mentalnom razvoju???
Ili su to posledica rauma iz ranog detinjstva???
Elem, pre stotinak godina, kada je Kneza Milosa, Slavija (...) bila "teska" periferija industrija je gradjena u 'rakovici' (pod navodnicima, jer se selo rakovica nalazi istocnije), pa zona BIGZ-a (stamparija, fabrike...), zatim na cukarici...
I oni danas, na kilometar od nekadasnje ''secerane" i "shell-a, planiraju industrijsku zonu?
Pa eno im prostor Lole i 'Inosa' u Zelezniku...makar je vec bilo industrijska zona, a i to je dalje od vodoizvorisne zone, jer ovo je maltene u samom izvoristu....
Kakvi diletanti, pa strasno...
A mozda i nisu. Mozda je cilj nesto drugo.
Ovde industriju, sa druge strane Save autoput (pa i malo industrije)...
Jos uz Dunav da se sje*******e i eto nama Beograda na vodi, u kome nema pitke vode ?!
Mozda je to cilj?
Kako drugacije, pa tako se danas vlada kolonijama, a mi smo ocito na putu da budemo kolonija... (!)
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.478
- Pohvaljen
- 17.666
Ma ta vodoisvorista samo prave problem decenijama, umesto da se grad siri u ravnicu sto je i bilo normalno, morao je da se siri na brdu.
Prosto je neverovatno i nelogicno da ta vodoizvorista zauzimaju toliku povrsinu i da je sve to zasticeno kao sanitarna zona.
Ovo je svakako dobra odluka sto su bar na jednom delu te zone dozvolili gradnju posto postoji i potreba za tim odavno.
Da se razumemo, ne kazem da treba ukinuti sanitarnu zonu vodoizvorista, ona svakako treba da postoji zbog vode za pice, ali treba je smanjiti na jednu normalnu povrsinu a ne ovako da obuhvata levu i desnu obalu Save na jugu Beograda i da ometa razvoj grada.
Prosto je neverovatno i nelogicno da ta vodoizvorista zauzimaju toliku povrsinu i da je sve to zasticeno kao sanitarna zona.
Ovo je svakako dobra odluka sto su bar na jednom delu te zone dozvolili gradnju posto postoji i potreba za tim odavno.
Da se razumemo, ne kazem da treba ukinuti sanitarnu zonu vodoizvorista, ona svakako treba da postoji zbog vode za pice, ali treba je smanjiti na jednu normalnu povrsinu a ne ovako da obuhvata levu i desnu obalu Save na jugu Beograda i da ometa razvoj grada.
Kada malo bolje razmislim, šta radi tu ranžirna stanica sa mnoštvo kompozicija opasnog otpada? Sve se može odraditi pod strogom kontrolom delatnosti i otpadnih voda, kao što npr. obrenovački put ima svoju kanalizaciju atmosferskih voda.
Održan okrugli sto "Nova industrijalizacija i modernizacija beogradske privrede u funkciji održivog razvoja"
Šansa u savremenim tehnologijama i uslugama
http://www.danas.rs/danasrs/srbija/beog ... _id=301596
Šansa u savremenim tehnologijama i uslugama
http://www.danas.rs/danasrs/srbija/beog ... _id=301596
Karlo del Ponte
Advanced
Честитам новинарима на слици! Приказали су друмски хаос, праћен загађењем, губљењем времена и осталим нусефектима, као једину опцију да се уради неки посао. Када преко тога иду посете страних делегација, уличне манифестације, масовна јавна окупљања, ситуација са кретањем и комуникацијом још гора.
И на крају, они који заговарају стратешко усмеравање путника и робе на шине, од политичких структура се називају "непријатељима напретка".
И на крају, они који заговарају стратешко усмеравање путника и робе на шине, од политичких структура се називају "непријатељима напретка".
Био сам скоро у електронској индустрији у Земуну. Изненадило ме је колико је то огроман простор и колико има празног капацитета да просто не постоји потреба да се индустријске хале (или боље речено веће мајсторске радионице) постављају диретно поред пута или земунским насељима.
Мислим да је концепт електронске индустије нешто што би требало применити када су индустријске зоне у питању, тренутна политика да се хале концентришу уз регионалне путеве нам је угушила саобраћај.
Као пример наводим по мени најуспешнију реконструкцију пута а то је део р267 која повезује Батајницу и Угриновце, пут је проширен одвојена је стаза за пешаке и комотно би могло да буде ограничење 80, тако су и били ставили па су брже боље вратили на 50 јер се мало мало па укључује неки шлепер и ограничење од 80, а у праксу вожња преко 100, је представљала озбиљан извор опасности.
Насупрот томе код електронске има један улаз са проширењем и практично довољно је тај улаз обезбедити одговарајућим саобраћајним знацима и саобраћај на Батајничком друму може нормално да функционише. Исто тако довољно је обезбедити само један пешечки прелаз и да би корисници градског превоза моги безбедно да иду на посао.
Обично по тим халама чувари хране псе луталице да им олакшају посао, стога и има оволико згажених паса по путу.
Навео сам само неке предности који се тичу безбедности у саобраћају а ту су још и многе естетске, функционалне и еколошке предности
Као пример наводим по мени најуспешнију реконструкцију пута а то је део р267 која повезује Батајницу и Угриновце, пут је проширен одвојена је стаза за пешаке и комотно би могло да буде ограничење 80, тако су и били ставили па су брже боље вратили на 50 јер се мало мало па укључује неки шлепер и ограничење од 80, а у праксу вожња преко 100, је представљала озбиљан извор опасности.
Насупрот томе код електронске има један улаз са проширењем и практично довољно је тај улаз обезбедити одговарајућим саобраћајним знацима и саобраћај на Батајничком друму може нормално да функционише. Исто тако довољно је обезбедити само један пешечки прелаз и да би корисници градског превоза моги безбедно да иду на посао.
Обично по тим халама чувари хране псе луталице да им олакшају посао, стога и има оволико згажених паса по путу.
Навео сам само неке предности који се тичу безбедности у саобраћају а ту су још и многе естетске, функционалне и еколошке предности