Nosivost drvene međuspratne konstrukcije

[MC_]

Zanima me koja je nosivost poda koji lezi na drvenoj medjuspratnoj konstrukciji (u kg/m2)?
Nikad nisam ziveo u takvom stanu, ali sam sada u takvoj zgradi.
Treba li da pazim gde stavljam ormane itd?
Zgrada je vrlo stara (skoro 100 god)

ova tema u stvari treba da ide u "Uredjivanje i opremanje"

 

[direktor]

Zavisi od debljine greda i debljine te daske a prije svega koliko je to trulo
Predpostavljam da imas onda i karatavanicu

 

[Dart]

Medjuspratne konstrukcije u starim zgradama nisu potpuno drvene. Ispod bi trebalo da budu betonske grede, preko kojih idu drvene grede (roštilj), prostor između je popunjen peskom (šutom), pa je podascano i stavljen parket. Tako se radilo sve do 60-ih što je gotovo pola Beograda.

 

[direktor]

Radilo se i da cistim gredama a takodje se radilo i sa celicnim gredama a izmedju lucni svodovi od cigle tako je npr bio svod u prizemlju novog hotela u knezu koji je skoro renoviran ...

 

[MC_]

direktor » Ned Maj 10, 2020 11:38 pm[/url]":11z6o2iu]Zavisi od debljine greda i debljine te daske a prije svega koliko je to trulo
Predpostavljam da imas onda i karatavanicu

Da.

 

[MC_]

Dart » Pon Maj 11, 2020 7:23 am[/url]":2bxib8xs]Medjuspratne konstrukcije u starim zgradama nisu potpuno drvene. Ispod bi trebalo da budu betonske grede, preko kojih idu drvene grede (roštilj), prostor između je popunjen peskom (šutom), pa je podascano i stavljen parket. Tako se radilo sve do 60-ih što je gotovo pola Beograda.

Kako da znam da li postoje te celicne grede?
Sa druge strane prilikom jaceg hodaja oseca se vibracija.

 

[astrodule]

Uh, osećam i ja vibracije u svom stanu na NBG iz 60-ih gde postoji beton između spratova kada hodam na petama.

Ne bih ja previše brinuo oko postavljanja ormana. Recimo, mnogo su opasniji veliki akvarijumi jer se oslanjaju na manju površinu (za razliku od ormana koji lepo raspoređuju težinu na većoj površini).

Sa obzirom da nisam još čuo da je nekome orman propao kroz pod, mislim da ne moraš da brineš

 

[MC_]

Zaista. LJudi su na ovakve podove stavljali i TA peci od 5KW.
KOliko li je takva pec teska?

 

[Dart]

Kako da znam da li postoje te celicne grede?
Sa druge strane prilikom jaceg hodaja oseca se vibracija.

U principu sve zgrade preko 2-3 sprata imaju jaču potporu, dok se čisto drvena konstrukcija uglavnom sreće po kućama.
Što se tiče vibracija, verovatno se parket rasklimao, jer ekseri vremenom popuste. Ukoliko se jače vibracije osećaju samo na nekim mestima, moguće je da se pesak ispod razišao što omogućava daskama tu da se više uvijaju.
Inače i danas se rade slični plivajuci podovi u sportskim salama/halama, pozorištu itd.

 

[Pasarela]

Дрво је стабилније од бетона ако се одржава наравно ако није труло.. дрво има ту предност што жаргонски речено "ради" значи може да апсорбује притисак а да не пукне односно напрсне као бетон, наравно у неким границама.. проблем је што ако није заштићено дрво пропада временом док бетон не.

 

[MC_]

Ja sam dobio informaciju da je nosivost poda 150 kg/m2

 

[direktor]

Odes u arhiv grada bg i trazis uvudi u projekat zgrade tamo su projekti objekata sagradjenih do 1970

 

[MC_]

A zasto su neophodne drvene grede u podu ako postoje ispod i celicne?
Zasto se daske ne stavljaju direktno na celicne grede.

 

[direktor]

Imas vise tipova konstrukcija razlicitih koje su koriscene inace beogradska zadruga uz 1905 je prvi veliki objekat sa armirano betonskom konstrukcijom...

 

[Хаеул]

Pasarela » 11 Мај 2020 18:44[/url]":2zgh5ac1]проблем је што ако није заштићено дрво пропада временом док бетон не.

Бетон и те како пропада. Временом, како арматура рђа, бетон задржава највећи део своје чврстоће на притисак, али драстично губи носивост на затезање.

 

[MC_]

Koliki je rok jedne betonsle ploce sa armaturom?

 

[astrodule]

Zaista mislim da ne treba brinuti o tome,sa obzirom da se još nijedna zgrada sa takvom konstrukcijom nije srušila.

Verujem da postoji mnogo faktora i da je nekoliko 100-ina godina raspon

 

[Хаеул]

MC_ » 12 Мај 2020 20:39[/url]":jvbke5mm]Koliki je rok jedne betonsle ploce sa armaturom?

Тешко је рећи. Под одговарајућим условима - ако остатак зграде није урушен и нема неких хаварија - практично неограничен.

Исто важи и за правилно изграђене и адекватно заштићене дрвене конструкције. На истоку Азије има дрвених грађевина које су старе и до 14 векова.

Дакле, будите без бриге.

 

[milanche]

Dart » 11 Maj 2020, 07:23[/url]":3aeuk8h8]Medjuspratne konstrukcije u starim zgradama nisu potpuno drvene. Ispod bi trebalo da budu betonske grede, preko kojih idu drvene grede (roštilj), prostor između je popunjen peskom (šutom), pa je podascano i stavljen parket. Tako se radilo sve do 60-ih što je gotovo pola Beograda.

Drvene grede se oslanjanju na zidove, fasadni sa ulicne i dvorisne strane kao i sredisnji gde su obicno dimnjaci. To je tipican sistem koji se koristio u evropi. Nebi trebalo da bude nista od betona, osim ako kasnije nisu radjene neke prepravke i varijacije. Na ove dve slike se vidi kako se oslanjaju grede

presek

ovaj pesk i sut u pod se stavljao iz dva razloga. Prvi je jer stiti drvo od insekata, a drugi je od pozara, tj da usporava pozar.

Kad smo se vec dotakli ove teme, cisto da napisem kako se vrse sanacije tih zgrada. Radi se spregnuta konstrukcija, gde se naliva beton od 8cm preko, sa posebnim ankerima koji su usrafljeni u grede, tako da spreci spreci da dodlazi do smicanja betona i drveta, tj da zajedno "rade".

ovako izgleda konstrukcija

na grede se usrafe ovi specijalni vijici. Ovde se ne vidi, ali se obicno ovaj pesak izbaci da bi se smanjila tezina konstrukcije

postavlja se folija i smrezasta armatura.

izliva se beton. Postojeci pod je zapravo oplata

p.s video snimak odakle sam uzeo slike https://www.youtube.com/watch?v=E6Vnys4y0dI

preko toga se uglavnom radi suvi estrih, radi smanjivanja tezine.

 

[direktor]

Javio se ekspert konacno mislim da su kod nas prestali da rade drvenu medjuspratnu konstrukciju jos sredinom 50 tih

 

[milanche]

jeste tako je, sredinom 50tih se prestalo sa koriscenjem te tavanice

 

[Dart]

Ne bih da se reklamiram, ali moja
firma (tačnije mog oca) je uradila više od 50 sličnih rekonstrukcija po Beogradu.
Samo drvene grede su uglavnom rezervisane za kuće i niske zgrade. U Beogradu je većina zgrada preko 2-3 sprata napravljena nakon 1920 godine i tu su uglavnom zastupljene betonske ili celicne grede pa preko njih drvene grede, stafle i daske...
Što se same rekonstrukcije tiče kod nas u centru gradu retko gde ima prostora da se istrese 2-3 tone peska i cementa i da se radi na taj način. Takođe ljudi obično žure i ne mogu da čekaju mesec dana da se osuši košuljica.
Zbog toga postoji i drugi način. Znači skine se parket i daske i uradi se nivelacija štafli pa se one šrafe. Inače vijak je najobicniji za drvo, a njegova prednost je u tome što neće vremenom popustiti kao ekser što je pre bio uzrok škripe pod nogama. Nakon toga se vrate daske koje se takođe šrafe. Preko toga se stavljaju OSB ploče (najmanje 12mm ) poželjno sa nisko ekpanzionom pur penom da popuni neravnine i opet se šrafi. Posle toga se najnormalnije lepi parket i nema šanse više da škripi.

 

[MC_]

hvala