NIS - Naftna industrija Srbije

[Прле]

@vrlenija
Као што је Београд морско речна лука, тако се и Москва зове лука пет мора.
Све што си написао стоји, једино што ја видим као проблем (који су нам швабе натовариле нс главу) потопљени бродови код Прахова. Мислим није не решиво, форватор постоји, брод са нафтом мора да има приоритет пролаза.

 

[roland]

Ako su već problem prevodnice za rečno-morske tankere, da li se ikad razmatralo da se napravi naftovod od luke Prahovo kod Negotina, do Pančeva? Tako bi rečno-morski tankeri mogli da istovare naftu u Prahovu, i da se ta nafta naftovodom prebaci do rafinerije u Pančevu. Takav naftovod i flota tih rečno-morskih tankera bi bili dovoljni da ne zavisimo ni od koga za uvoz nafte. Ili u slučaju JANAF-a da imamo alternativu, pa da izvučemo mnogo bolju cenu za transport nafte JANAF-om.

 

[vrlenija]

Ako su već problem prevodnice za rečno-morske tankere....

Prevodnice nisu problem i ograničenje za rečno-morske tankere.

Omogućavaju slobodnu visinu iznad vodene linije od 13.5m i gaz od 5 metara. Dužina prevodnica od 310 fo 340m i širina od 34m nije nikakvo ograničenje sem za velike plovne sastave.
Ovi ruski i azerbejdžanski tankeri su gaza do 3.5m, širine do 17m jer je to bilo ograničenje Volgo-Donskog kanala (Veza sredozemlja i Kaspijskog mora). Radi se (možda je i završeno) na podizanju gaza na 4.5 m, novog standarda na ,,Jedinstvenoj mreži plovnih puteva velikih dubina Rusije", ne znam da li je završeno sve na Volgo- Donskom kanalu, moguće da jeste.

Tehnički bi možda i bilo moguće dopremati naftu Dunavom,

Tehnički da se može dopremiti nema sumnje što se tiče kapaciteta plovidbe.

Postoji usko grlo na dve brane (prevodnice) i uvek može da se nadje izgovor da zabrane dovoz nafte.

Ne postoji usko grlo na branama.

I Đerdap 1 i Đerdap 2 imaju po dve prevodnice, po jednu na rumunskoj i srpskoj strani.
Kspacitet prevođenja se može višestruko povećati.
Đerdap 1 remontovana prevodnica pre 3-4 godine, kapacitet prevođenja dodatno povećan za 50%. Sada započinje remont prevodnice na Đerdapu 2.
Sa HE i prevodnicsma se zajednički, dogovorno upravlja, uz čvrste i jasne međunarodne ugovore i NIKADA nije bilo problema.

 

[nidzaa91]

Ludi scenario? Zašto?

Mi smo da sada nabavljali naftu sa bliskog istoka. Ona se može u Konstanci pretočiti sa morskih brodova na rečne i dovesti u Srbiju.
Brod sa naftom se ne može zaustaviti u tranzitu za Srbiju. Transport iz Omišlja se može zaustaviti.
Potencijalno se NIS-u može zabraniti manipulacija, pretakanje u luci Konstanca. U tom slučaju NIS može formalno kupovati i preuzimati naftu tek kada se ona dopremi u Srbiju. Isporučilac robe, prevoznik ili posrednik bi mogli vršiti pretakanje i robu pravno predavati NISu tek u Srbiji.


E sada još jedna zanimljivost.

Beograd je zvanično REČNO - MORSKA LUKA!!!

Do Beograda je moguća plovidba REČNO-MORSKIH, pa čak i morskih brodova za sredozemnu i crnomorsku plovidbu.
Brodske prevodnice u Đerdapu su projektovane za prevođenje i takvih brodova.

Moguća je direktna plovidba takvih brodova do svih sredozemnih luka ali i direktna plovidba do Kaspijskog jezera (Volgo-donski kanal) i direktna plovidba u unutrašnjost Rusije (,,Jedinstvena mreža plovnih puteva velikih dubina Rusije"). Takvi brodovi bi bez ograničenja mogli prevoziti robu Dunavom direktno sa bliskog istoka, Rusije, Azerbejdžana, ......
Tako nema pretovara i mogućnosti zabrane, ma koja i čija roba se prevozila.

Srbija ima svoj Zakon o pomorskom saobraćaju. ,,OVIM ZAKONOM uređuju se uslovi i način za bezbednu plovidbu na moru pomorskih brodova koji viju zastavu RS ......"


Ispod Pančevačkog mosta, koji je usko grlo zbog limitiranog slobodnog profila ispod mosta za visoke morske brodove, nizvodno od njega do Crnog mora nema problema sa slobodnim profilom iznad vodene linije.

Pogledajte prilog 258097

Brod Kolubara koji je održavao direktnu brodsku liniju Beograd - Kairo
Pogledajte prilog 258098


Zašto navedenog nema je drugo pitanje, uglavnom stvar politike, ekonomskih, kratkoročnih i ličnih interesa. Uljuljkanosti u ustaljene šeme koje rade u uobičajenim uslovima.
Istih onih razloga zbog kojih je recimo Hrvatska izgubila brodogradnju ili recimo Crna Gora ostala bez trgovačke flote.
Tako smo i mi ostali bez flote.

Rečno- morski brod u Đerdapskoj prevodnici
Pogledajte prilog 258100


A mi ostajemo u neznanju. Ko recimo zna da je Rusija izgradila Jedinstvenu mrežu plovnih puteva velikih dubina kojom direktno povezuje Sredozemlje (Crno i Azovako more), Kaspijsko more, Baltičko more i Belo more? Da pravi morske vojne brodove koji se uklapaju u parametre mreže pa iz recimo bez problema prebacuje iz Baltika u Sredozemlje ili Kaspijsko jezero bez ikakvog prolaska kroz Giblartar, Bosfor i sl

Pogledajte prilog 258099

Ruski rečno morski brodovi za unutrašnje plovne puteve Rusije, sredozemlje, Kaspijsko i Baltičko more
Pogledajte prilog 258101

Ruski rečno-morski u Istanbulu
Pogledajte prilog 258103

Azerbejdžanski rečno morski tanker novog tipa. Iz Bakua i Kaspijskog mora za sredozemlje.
Pogledajte prilog 258104

Zapadnoevropski rečno-morski brod u nemirnom moru
Pogledajte prilog 258102

Ruska mreza plovnih puteva nije nikakva tajna, izgradjena je jos u Sovjetsko vreme.
Zato sam i napisao, ukoliko se koriste luke u delu sveta koji ne zarezuje US, EU i njihove sankcije, mogli bi se koristiti takvi brodovi. Teoretski, ukoliko bi ih imali u dovoljnoj kolicini, i ukoliko vodostaj Dunava to dozvoljava. O ekonomskoj racunici takvog transporta je izlisno govoriti, jasno je da je cena mnogostruko visa.

Luka u Konstanci se ne bi mogla koristiti, jer bi popili sekundarne sankcije u roku od odmah. Iz istog razloga zasto JANAF ne transportuje naftu, jer ne zeli da podpadne pod sekundarne sankcije. Mozda bi se mogla koristiti neka od ruskih luka za tu vrstu manipulacije, gde bi veliki tanker pristajao tamo, a pretovar se vrsio na manje brodove koji bi mogli da doplove do Srbije. Mada i u tom slucaju bi Rumunija (pod patronatom EU i US) mogla zaustaviti ili znacajno otezati transport, obzirom da deo toka Dunava prolazi kroz teritoriju gde su obe obale pod kontrolom Rumunije, tako da vaze druga pravila o carini te robe.

NIS svakako ne vrsi transport nafte, vec je krajnji kupac iste. Transport vrsi kompanija Transnafta.

 

[Gargoyle]

NIS svakako ne vrsi transport nafte, vec je krajnji kupac iste. Transport vrsi kompanija Transnafta.

nije krajnji kupac već kupac, tj. uvoznik, zato i jeste problem, transnafta, janaf i svi drugi posrednici nisu vlasnici te nafte, već pružaju uslugu onome ko kupuje sirovu naftu, a mi imamo samo jednog takvog kupca, jer samo on poseduje rafineriju, svako ko bi pokušao da nešto mulja dospeo bi pod sankcije.

 

[dragan]

Prevodnice nisu problem i ograničenje za rečno-morske tankere. . .
I Đerdap 1 i Đerdap 2 imaju po dve prevodnice, po jednu na rumunskoj i srpskoj strani.

Da, nisu problem u normalnim vremenima, ali ako Zapad hoće da spreči transport nafte uvek može da nadje neki izgovor i uvede sankcije.

 

[vrlenija]

Rečni tankeri su mahom cca 1-1,5 mil lit, i to su realno igračke za morske.

Tih 1000 - 1500 tona je kapacitet jedne barže potisnice (,,Evropa 1", ,,Evropa 2").
Jedan plovni sasrav sa 9 barži potisnica je oko 12 do 15 000 tona, a to je i kapacitet jednog velikog morskog tankera.

Takođe tih navedenih 1000 - 1500 tona je kapacitet jednog samohodnog rečnog tankera klase 4, koji može da koristi magistralnu mrežu kanala DTD, pa i da pristane u centru grada Sombora, Zrenjanina, Kikinde, Bečeja,....
Ili jedna barža potisnica rastavljena iz velikog plovnog sastava i uvezana sa malim kanalskim poriskivačem, pa isporuka npr iz Konstance u centar Sombora.

Dunav ima poslednjih godina i otežavajući problem niskog vodostaja......

Uzvodno od Novog Sada, sektor uz granicu sa Hrvatskom. Do Beograda je sve vreme uspor Đerdapske brane i bez problema sa gazom.
Donekle je sporan deo uzvodno od Beograda ,,Begaljičke ade" ne zbog malih diubina već promena u rečnom koritu pa se mora pratiti plovni put koji se menja.

2.5m je kao neki min gaz kroz Srbiju,..... ali je svake godine sve veći broj dana kada nije moguće ploviti sa tim gazom, pa se brodovi/barže tovare sa 50-70% kapaciteta kako bi mogli da uopšte odrade raz. A dešava se da i sa samo 50% tereta stoje danima zaglavljeni čekajući talas da završe plovidbu.

2.5 m je garantovani gaz na Dunavu pri minimalnim vodama (najnižem plovidbenom vodostaju). Brod može biti sa većim gazom ali onda se mora pratiti hidrološka situacija na odgovornost zapovednika broda. Ko ide sa gazom od 3.5m pored Apatina u avgustu i septembru (kada se očekuje najniži vodostaj) i ima probleme, za to ne može kriviti nikoga drugog nego sebe.
Ali čak i tada problem uglavnom nastane kada se skrena sa plovnog puta i ,,nasedne" na dno.

Druga sporna deonica je donji prirodni tok Dunava, gde se Dunav razliva u Deltu. To je nizvodno od kanala Dunav - Crno more (Konstanca) koji se uglavnom koristi za plovidbu.

Све што си написао стоји, једино што ја видим као проблем (који су нам швабе натовариле нс главу) потопљени бродови код Прахова.

Da je problem kod Prahova nepomostiv za plovidbu on bi se i rešio.
Plovni put je nešto uži sli siguran. Ko skrene sa plovnog puta rizikuje naletanje na potopljeni brod.
Politička igra. Ko će da da pare za čišćenje Dunava. Natezanje, Srbija ili Dunavska komisija?
S obzirom da plovni put postoji nikome se ne žuri i prebacuju loptu.

Plovni put je već davno očišćen odmah nakon rata. Čak je deo potopljenih nemačkih brodova izvađen i remontovan, npr 5 rečnih tenkonosaca koje je naša vojska koristila do 90-tih godina.

 

[Gargoyle]

Da, nisu problem u normalnim vremenima, ali ako Zapad hoće da spreči transport nafte uvek može da nadje neki izgovor i uvede sankcije.

nema nikakvog izgovora - jasno su rekli da nema nafte za rusku kompaniju

 

[Gargoyle]

Plovni put je već davno očišćen odmah nakon rata. Čak je deo potopljenih nemačkih brodova izvađen i remontovan, npr 5 rečnih tenkonosaca koje je naša vojska koristila do 90-tih godina.

ali deo još uvek nije izvađen, projekat traje i dan danas

 

[Diego]

Tih 1000 - 1500 tona je kapacitet jedne barže potisnice (,,Evropa 1", ,,Evropa 2").
Jedan plovni sasrav sa 9 barži potisnica je oko 12 do 15 000 tona, a to je i kapacitet jednog velikog morskog tankera.

Ispod je tanker koji je početkom oktobra pristao u Omišalj sa isporukom sirove nafte za NIS o kojem je Reuters pisao, njegov kapacitet je 156.000 tona što je 10 puta više od tvoje računice. I to je količina nafte dovoljna za 10-12 dana rada rafinerije. Ovih pomenutih 12-15 000 tona je količina koju rafinerija preradi na dnevnom nivou u normalnom režimu rada, znači treba svaki dan da pristane i istovari se jedan takav sistem barži.

MARAN HELIOS - Tanker / Suezmax - IMO 9761358

MARAN HELIOS built in 2017 is a Tanker / Suezmax vessel. IMO: 9761358, MMSI: 241487000, Callsign: SVCN7, Category: Tanker / 156458, and is sailing under the flag of Greece.

maritimeoptima.com

 

[vrlenija]

Da, nisu problem u normalnim vremenima, ali ako Zapad hoće da spreči transport nafte uvek može da nadje neki izgovor i uvede sankcije.

Pa u državnoj politici bi trebalo da postoje recipročne mere.

Ako se mimo sporazuma nama ograniči plovidba, onda je i mi moramo ograničiti za drugu stranu.

Ograničenje plovidbe za Rumunske i bugarske brodove kroz srpski sektor Dunava bi bio veliki udarac za njihove ekonomije.
Takođe bi to bilo veliki problem i Mađarskoj, Slovačkoj, Austriji, Nemačkoj,...

Zato i postoji Konvencija o režimu plovidbe Dunavom, da se to ne bi dešavalo.

Sada postoje 2 problema za nizbodnu plovidbu.

1. Kanal Dunav - Crno more (Konstanca) kao veštački kanal Rumunije ne potpada pod odredbe Dunavske konvencije.

2. Sektor prirodnog toka Dunava do Suline je pogranični sa Ukrajinom, zemljom koja je u ratu.

Tu se može tražiti uzrok problema koji se često navodi, ograničenje transporta isporuke ruskih tenkova Srbiji.
Tenkovi, verovatno u ruskom vlasništvu do isporuke u Srbiju je trebalo da plove uz Ukrajinsku obalu ranjivog Budžaka, neposredno uz sporno Pridnjestrovlje i na puškomet od Odese....

 

[roger34]

Neće zatvarati plovni put, ali mogu da pozatvaraju banke i ugase platni promet sa inostranstvom.

 

[dragan]

Ako se mimo sporazuma nama ograniči plovidba, onda je i mi moramo ograničiti za drugu stranu.

Nismo mi u poziciji da tako "ratujemo" sa Zapadom, da podsetim kako nisu dali prelet nekim avionima do Srbije.
To nam nije ni potrebno, već da rešimo vlasništvo nad NIS-om.

 

[Shinkansen]

Ispod je tanker koji je početkom oktobra pristao u Omišalj sa isporukom sirove nafte za NIS o kojem je Reuters pisao, njegov kapacitet je 156.000 tona što je 10 puta više od tvoje računice. I to je količina nafte dovoljna za 10-12 dana rada rafinerije. Ovih pomenutih 12-15 000 tona je količina koju rafinerija preradi na dnevnom nivou u normalnom režimu rada, znači treba svaki dan da pristane i istovari se jedan takav sistem barži.

MARAN HELIOS - Tanker / Suezmax - IMO 9761358

MARAN HELIOS built in 2017 is a Tanker / Suezmax vessel. IMO: 9761358, MMSI: 241487000, Callsign: SVCN7, Category: Tanker / 156458, and is sailing under the flag of Greece.

maritimeoptima.com

NIS i JANAF su imali ugovor za 10 miliona tona za 3 godine, to je 9000t dnevno.

 

[Diego]

"10 mil. tona godišnje sa 10% odstupanja", tako da ako pretpostavimo da je to zapravo cca 11 miliona tona na 3 godine i kapacitet rafinerije 4,8 mil. tona godišnje računica je da je preostalih oko 23% iz domaće nafte. Što sugeriše da dnevno za preradu treba cca 10.000 tona uvozne sirove nafte, a to je red veličina gore pominjane rečne barže u maksimalnom kapacitetu, dakle jedna barža (plovni sastav) na dnevnom nivou da pristiže i istovara se (pod pretpostavkom da postoje logistički kapaciteti za tako nešto u Pančevu).

 

[vrlenija]

Ispod je tanker koji je početkom oktobra pristao u Omišalj sa isporukom sirove nafte za NIS o kojem je Reuters pisao, njegov kapacitet je 156.000 tona što je 10 puta više od tvoje računice. I to je količina nafte dovoljna za 10-12 dana rada rafinerije. Ovih pomenutih 12-15 000 tona je količina koju rafinerija preradi na dnevnom nivou u normalnom režimu rada, znači treba svaki dan da pristane i istovari se jedan takav sistem barži.

MARAN HELIOS - Tanker / Suezmax - IMO 9761358

MARAN HELIOS built in 2017 is a Tanker / Suezmax vessel. IMO: 9761358, MMSI: 241487000, Callsign: SVCN7, Category: Tanker / 156458, and is sailing under the flag of Greece.

maritimeoptima.com

Dobro i?
Biće potrebno 10 plovnih sastava, taman za domaće dnevne potrebe i?
Logistički je lakše organizovati kontinuirani dnevni tempo pretovara od ovog povremenog velikog pretovara.
Umesto oko 30 članova posade biće 10 x 4 člana posade.
Da mi je samo znati kako uspeju da ga pretankaju kad se evo ovde se tvrdi da mi nemamo kapacitet i da je to nemoguća misija istočiti 10 puta manji plovni sastav...
Brže će taj plovni sastav u svakom slučaju izvršiti pretakanje, manje praznog hoda. Što vodi boljoj utilizaciji broda koji više plovi, a manje vremena troši na pretakanje.
Imaće manji gaz od ovog gorostasa, manji otpor vode, manja potrošnja goriva.
Pogledaj koliko mu je nadgrađe iznad vodene linije, veća ,,tara", nepotrebna masa koju vuče, veća potrošnja goriva za vozanje mrtve mase.
Brzo korodira u slanoj vodi, za razliku od rečnog što vuče mnogo veće troškove održavanja.
Životni vek morskog broda je i do 3 puta kraći od veka rečnog broda.
Itd.

 

[vrlenija]

ali deo još uvek nije izvađen, projekat traje i dan danas

Da, ali je očišćen PLOVNI PUT.
Nije očišćeno celo KORITO REKE.

Plovni put je samo deo korita, odnosno površine vodenog ogleda. Kao takav je označen i ucrtan u karte. Samo na plovnom putu se održavaju i garantuju zadati parametri plovnog puta, odnosno održava definisana kategorija plovnog puta.


Plovni put je ucrtan na karte. Sa označenim dubinama, maksimalnim gazom broda, pri NISKOM PLOVIDBENOM NIVOU (kada je reka na svom minimumu protoka i najnižem vodostaju). Vidi se da je uglavnom cilj da se održava na više od 3.5 metra, iako je garantovani gaz 2.5 metara. Povavljam to su dubine pri ekstremnim niskim vodostajima.

Kritični sektor

Beograd

New Electronic Navigational Charts contains up-to -date information on the fairway, waterway marking system, isolines for 3.5 m, 3.0 m, 2.5 m, 2.3 m, 2.0 m и 1.5 m depth referred to the low navigational level (with information on hydrographic survey dates), marks for critical sectors for navigation – sections of the river where in periods of low water the corresponding dimensions of the waterway are not fulfilled, which are necessary for safe navigation, distance marks on 200 m on fairway axis, cross-sections on 200 m, positions of sunken vessels in or near fairway or proclaimed berths, gauging stations, up-to-date information on bridges (with information on available vertical clearance compared to the high navigation level), berths, winter harbors, ferry routes, electric power transmissions and other objects of importance for the safety of navigation, and other information relevant for inland navigation.

 

[Skomi]

Tih 1000 - 1500 tona je kapacitet jedne barže potisnice (,,Evropa 1", ,,Evropa 2").
Jedan plovni sasrav sa 9 barži potisnica je oko 12 do 15 000 tona, a to je i kapacitet jednog velikog morskog tankera.

VLCC i ULCC klase mogu pristati u Omišalj 365 dana godišnje. 200.000 tona VLCC i jače, ULCC najveći su preko 500.000 tona. U najidealnijim uslovima cela rečna kompozicija je igračka za morski tanker. A retke su preko 1 broda i 2 barže ja bar takve nisam nikad video.

2.5 m je garantovani gaz na Dunavu pri minimalnim vodama (najnižem plovidbenom vodostaju). Brod može biti sa većim gazom ali onda se mora pratiti hidrološka situacija na odgovornost zapovednika broda. Ko ide sa gazom od 3.5m pored Apatina u avgustu i septembru (kada se očekuje najniži vodostaj) i ima probleme, za to ne može kriviti nikoga drugog nego sebe.
Ali čak i tada problem uglavnom nastane kada se skrena sa plovnog puta i ,,nasedne" na dno.

Druga sporna deonica je donji prirodni tok Dunava, gde se Dunav razliva u Deltu. To je nizvodno od kanala Dunav - Crno more (Konstanca) koji se uglavnom koristi za plovidbu.

Realnost je ~2m gaz za Dunav dobrim delom godine, novo stanje od pre par godina, plove i takvi tankeri tj sa tim gazom ali su retki, ostali kako se ko snađe tovari se manje ili se čeka talas. Jednostavno hronično fali vode u Dunavu tokom cele godine.

 

[nidzaa91]

Pa u državnoj politici bi trebalo da postoje recipročne mere.

Ako se mimo sporazuma nama ograniči plovidba, onda je i mi moramo ograničiti za drugu stranu.

Ograničenje plovidbe za Rumunske i bugarske brodove kroz srpski sektor Dunava bi bio veliki udarac za njihove ekonomije.
Takođe bi to bilo veliki problem i Mađarskoj, Slovačkoj, Austriji, Nemačkoj,...

Zato i postoji Konvencija o režimu plovidbe Dunavom, da se to ne bi dešavalo.

Sada postoje 2 problema za nizbodnu plovidbu.

1. Kanal Dunav - Crno more (Konstanca) kao veštački kanal Rumunije ne potpada pod odredbe Dunavske konvencije.

2. Sektor prirodnog toka Dunava do Suline je pogranični sa Ukrajinom, zemljom koja je u ratu.

Tu se može tražiti uzrok problema koji se često navodi, ograničenje transporta isporuke ruskih tenkova Srbiji.
Tenkovi, verovatno u ruskom vlasništvu do isporuke u Srbiju je trebalo da plove uz Ukrajinsku obalu ranjivog Budžaka, neposredno uz sporno Pridnjestrovlje i na puškomet od Odese....

Obzirom da pricamo samo o tehnickim detaljima, da li je uopste moguce koristiti prirodni tok Dunava u delti za navigaciju tankera, ili se mora koristiti kanal?

 

[dragan]

Đedović Handanović: Uskoro očekujemo odgovor OFAK-a o NIS-u

Ministarka Dubravka Đedović Handanović rekla je da se uskoro očekuje odgovor američke Kancelarije za kontrolu strane imovine, da li će dati ili ne novu licencu za rad Naftnoj industriji Srbije. Ostaje da vidimo da li će preuzimanje upravljanja biti dovoljno za nastavak rada ili će biti dodatnih...

rts.rs

 

[vrlenija]

Nismo mi u poziciji da tako "ratujemo" sa Zapadom, da podsetim kako nisu dali prelet nekim avionima do Srbije.
To nam nije ni potrebno, već da rešimo vlasništvo nad NIS-om.

Pa narano da ne treba tako ratovati. To se ni ne radi. Zato i postoji Dunavska komisija čija se pravila poštuju. Upravo da se takve situacije izbegnu.
Ali kada bi neko ugrozio naša prava, jasno definisana međunarodnim sporazumom, suverena država MORA da reaguje. Recipročno reagovanje je legitimno. U ovom slučaju ne bi odgovaralo onome ko bi narušio naša prava iz međunarodnog sporazuma.

Spomenuo sam transport tenkova kao jedino sporno pitanje do sada u pravu plovidbe Dunavom. Takođe i izrazio sumnju u dešavanje.
Ako se to desilo da li smo makar uložili prigovor Dunavskoj komisiji?

Ponavljam za konkretan problematičan slučaj svoju pretpostavku:
Rumuni nisu dali pravo na transport ruskih tenkova (u vlasništvu Rusije) za transport kanalom koji je u suverenitetu Rumunije, gde ne važe pravila Dunavske komisije.
Rusi nisu ni pokušavali da ruske tenkove transportuju tokom Dunava gde važe pravila Dunavske komisije, uz obalu Ukrajine, u neposrednoj blizini Pridnjestrovlja i Odese. I tu se priča završava. Sve jasno i po pravilima.

 

[dragan]

Prevoz Dunavom mi sada nije bitan i važan, već odgovor Amera u vezi skidanja sankcija NISu.

 

[vrlenija]

Obzirom da pricamo samo o tehnickim detaljima, da li je uopste moguce koristiti prirodni tok Dunava u delti za navigaciju tankera, ili se mora koristiti kanal?

Da, naravno da se delta može koristiti za plovidbu tankera. Na delti do Suline (obala Crnog mora) važe odredbe Dunavske komisije.

Na delti Dunava je moguća plovidba i morskih brodova. Ukrajinske luke na Dunavu Izmaili i Reni i Moldavska luka Giurgiulesti na Dunavu (Moldavija izlazi na Dunav u dužini od 300 m gde je luka što se smatra izlaskom na međunarodne vode) su rečno- MORSKE luke. Takođe i rumunske Galati i druge.

Potencijalni rečno morski brod pod zastovom Srbije bi bez ograničenja mogao preko delte Dunava i Suline u Crno more i dalje po želji (Istanbul, Kadpijsko more - Azerbejdžan i sl, Rusija, ....). Tranzit bilo koje robe niko ne bi mogao da zabrani. Jedino bi mogle lokalne vlasti zemlje gde su obe obale u teretitoriji iste države da potencijalno sporan teret u tranzitu stave pod svoju carinsku stražu (ili i sanitarnu i policijsku) do napuštanja toka gde su obe obale pod kontrolom te države.
Znači u praksi samo Rumunija ima to pravo od granice sa Moldavijom do granice sa Bugarskom (kada Dunav nije pogranična reka).
Tako kažu pravila Dunavske komisije.

Izmail

Galati

 

[dragan]

Jedino bi mogle lokalne vlasti zemlje gde su obe obale u teretitoriji iste države da potencijalno sporan teret u tranzitu . .

Da li se to odnosi i na prevodnice?

 

[vrlenija]

Da, odnosi se i na prevodnice na Dunavu pod nadležnosti Dunavske komisije.

Od Beograda do Suline na Crnom moru su jedine prevodnice Đerdap 1 i Đerdap 2, po jedna od njih na srpskoj obali i jedna na rumunskoj. Ravnopravno se koriste.
Drugih prevodnica nema.

Prevodnica ima na kanalu Dunav - Crno more (Konstanca). One nisu u nadležnosti Dunavske komisije i međunarodnog režima plovidbe Dunavom. U sastavu su kanala i Rumuni se pitaju.


Kanal Dunav - Crno more (crveno)
Prirodni tok Dunava pod režimom Dunavske komisije plavo.

Prolaz kroz kanal.