NIS - Naftna industrija Srbije

[Дошљак]

Пролазак баржи ће гарантовати Дунавски пирати у брзим глисерима наоружаним са митраљезима. Локалне власти - Бугари, би се присиљавали да обезбеде пролазак претњама унуштењем инфраструктуре уз Дунав - мостови, пристани, постројења за воду, преводнице и сл.

 

[Sale013]

Odakle vam to da nema kapaciteta za pristajanje i pretovar?

Rafinerija Pančevo poseduje svoje pristanište sa cevovodnim sistemom i pumpama, direktno od brodskih tankova do rezervoara rafinerije i samih postrojenja. Nisu mi poznati pravi kapaciteti ali se lako mogu povećati.
U Novom Sadu takođe postoji pristanište za rečne tankere, takođe sa pratećom infrastrukturom. Možda bi mogla nafta i odatle da se naftovodom doprema do Pančeva.

Vojska ima bar dva pristaništa za pretakanje nafte sa brodova sa infrastrukturom cevovoda i tankova.

Kapacitet jednog plovnog sastava na Dunavu koliko je potrebno za dnevnu potrošnju nafte je zanemarljiv s obzirom na kapacitet.

Kapacitet Dunava se koristi samo jednim malim delom, ograničenje je propustna moć đerdapskih prevodnica. Slobodnog prostora ima za višestruko povećanje saobraćaja u odnosu na trenutni obim.

Kapacitet u Konstanci postoji.


Problem sa rečnim transportom je što je on ZANEMAREN!

Veliki, strateški brodar JRB je pušten niz vodu i na kraju privatizovan. Poslednja samohodna barža je izgrađena 2005. godine za JRB u brodogradilištu Beograd, svi ostali brodovi su iz SFRJ. Pre privatizacije su remontovani i remotorizovani perspektivni brodovi, između njih i potiskivači Kumanovo i Karlovac koji su na slici rekordnih sastava. Ne bi me čudilo da je iznos ulaganja bio viši od prodajne cene JRB-a. Modernizaciju je vodila plavuša.

Mali brodari su suviše sitni da bi se država mogla strateški osloniti na njih, mada se poslednjih godina polako bude. Uglavnom kupuju stare brodove iz Evrope i remontuju (ima i bukvalno brodova stogodišnjaka, ali to nije veliki problem ako se remontuju i modernizuju).

I još nešto za napomenu.
Srbija ima u Evropi najgušću mrežu plovnih puteva posle Holandije.
Srbija ima oko 2000 km plovnih puteva.

Za cenu jedne nove višesistemske lokomotive se može izgraditi ceo potiskivsni sastav potiskivač + barže potisnice u domaćim brodogradilištima. Naravno veliki deo opreme, posebno motori bi bili uvozni.


Samohotka Deligrad sa dodatnom baržom
Pogledajte prilog 258071

Remontovani rekorder, potiskivač Karlovac

Odakle mi ideja? S lica mesta

 

[randomguy]

Odakle mi ideja? S lica mesta

Ovi internet teoreticari su posebna sorta, bukvalno verovatno i ne zna kako izgleda mesto istovara kod nas, i koliko je verovatno zapusteno

 

[randomguy]

Релативно брзо сам написао. Зашто си ти прочитао месец дана?

Toliko nam je ostalo goriva.

 

[Diego]

Derivati se uvoze i tek ce se uvoziti, a barze su jeftinije od vozova.

Uvozi se i uvoziće se sve dok se ne skinu sankcije NIS-u i rafinerija nastavi da radi, onda će se svi ponovo prešaltati na kupovinu gotovih derivata iz rafinerije jer jednostavno ništa drugo ne može troškovno ni prići toj opciji. Onda će od uvoza ostati ono što je bilo pre sankcija, ako se ne varam do 20% potreba tržišta i to će uvoziti veliki regionalni igrači kada budu imali viškove u svojim rafinerijama u komšiluku i kad im na nivou grupacije računica bude takva da im troškovi logistike bivaju pokriveni dodatnom maržom koju će ostvariti izvozom svojih viškova.

Svako ko misli drugačije neka se raspita ako ima nekoga u nekom od većih naftnih kompanija kod nas, kakva im je profitabilnost otkad isključivo uvoze (neki od januara, a neki od oktobra tek), i kako su rešavali udar na OPEX, da li je možda bilo optimizacije broja zaposlenih medju nekima od njih ne bi li pregurali ove okolnosti…

I ko god kaže barže nisu dovoljno iskorišćene neka zna da u normalnim uslovima neće ni da budu iskorišćene, jer cev>>>>barža i tu nema nikakvog prostora za diskusiju.

 

[NedeljkovicOliver]

Uvozi se i uvoziće se sve dok se ne skinu sankcije NIS-u i rafinerija nastavi da radi, onda će se svi ponovo prešaltati na kupovinu gotovih derivata iz rafinerije jer jednostavno ništa drugo ne može troškovno ni prići toj opciji. Onda će od uvoza ostati ono što je bilo pre sankcija, ako se ne varam do 20% potreba tržišta i to će uvoziti veliki regionalni igrači kada budu imali viškove u svojim rafinerijama u komšiluku i kad im na nivou grupacije računica bude takva da im troškovi logistike bivaju pokriveni dodatnom maržom koju će ostvariti izvozom svojih viškova.

Svako ko misli drugačije neka se raspita ako ima nekoga u nekom od većih naftnih kompanija kod nas, kakva im je profitabilnost otkad isključivo uvoze (neki od januara, a neki od oktobra tek), i kako su rešavali udar na OPEX, da li je možda bilo optimizacije broja zaposlenih medju nekima od njih ne bi li pregurali ove okolnosti…

I ko god kaže barže nisu dovoljno iskorišćene neka zna da u normalnim uslovima neće ni da budu iskorišćene, jer cev>>>>barža i tu nema nikakvog prostora za diskusiju.

Camac >>>>>> zavrnuta cev

 

[Прле]

cev>>>>barža i tu nema nikakvog prostora za diskusiju.

Какао нема простора?

1. Цев пресушила
2. то што је много већа стоји, али и да не ради све време такође стоји.
3. Да ли све треба да стане, јер нема простора за дискусију?

Имамо то што имамо, и потребно је вадити ситуацију.

На крају крајева, разрађене линије са Баржама могу да буду додатни стимуланс да јанаф смањи цене за своје услуге.

Čak i kad bi dozvolili (EU) toliko naftnih barži na dunavu, one nisu rešenje. Nema kapaciteta za istovar i pristajanje toliko barži.

Постоји Дунавска конвенција, и ЕУ се ту не пита. Дунав је међународни пловни пут.
Дневно да пристане једна и да се истанкује, мислим да није толики проблем. Од Луке Дунав у Панчеву до рафинерије има 1км - у случају да нема цеви, верујем да није порбем да се иста постави

Ma čak i da imamo, cena takvog transporta bi bila astronomska.

Па која је алтернатива?

 

[dragan]

Lukoil dobija novog kupca

AmeriÄki gigant u privatnom kapitalu, "Carlyle", razmatra opcije za kupovinu stranih imovina ruskog naftnog giganta Lukoil, navela su tri izvora upoznata sa situacijom, piÅ¡e Rojtres.

www.blic.rs

 

[Sale013]

Па која је алтернатива?

Nažalost, naftovod nema alternativu (osim drugog naftovoda). Jedina opcija nam je da uradimo šta nam se kaže i preuzmemo NIS.

Nije niko ovde lud, istraživali su i mogućnost dopremanja dunavom mnogo pre nego što se ovde kao neko toga setio. Da ne pričam koliko prepreka je bilo u tome..

Videćemo hoće li sutra biti novih vesti

 

[vrlenija]

Odakle mi ideja? S lica mesta

Činjenica je da ne znam trenutno stanje infrastrukture rafinerije.
Može li pojašnjenje? Šta je problem?
Dužina keja za pristajanje? Broj mesta za pretakanje, tj. Cevi koje se kače na brodske tankove? Pumpe? Kapacitet protoka tih nekoliko stotina metara cevi od mesta pretakanja do rezervoara rafinerije?

Jednom rečju šta to nedostaje od infrastrukture da se izvrši dnevni pretovar oko 10 barži potisnica kolika je potrošnja Srbije i sirova nafta dopremi do rezervoara rafinerije? Odnosno da se osposobi oko 5 pretovarnih mesta za barže potisnice koja bi opslužila tih desetak barži?

Ovo prethodno se sve odnosi na prevoz sirove nafte do rafinerije.

Za prevoz derivata ima više mesta za pretakanje i pretovar, od direktnih cevovodnih veza od broda do rezervoara, postrojenja za pretovar na železnicu i kamione.

 

[Прле]

Jedina opcija nam je da uradimo šta nam se kaže i preuzmemo NIS.

Нису руси једини инвеститори код нас. Мислим да си свестан коју поуру шаљемо осталима.

 

[vrlenija]

Ovi internet teoreticari su posebna sorta, bukvalno verovatno i ne zna kako izgleda mesto istovara kod nas, i koliko je verovatno zapusteno

Možda znam, a možda i ne.
Imati mesto istovara je jedno.
Stanje i zapuštenost mesta istovara su drugo pitanje.

Kao što rekoh, rečni brodski transport je ZAPOSTAVLJEN!

I u poslednje 3-4 godine po drugi put plaćamo tome danak.
Prethodno je bilo zbog nedostatka brodskih kapaciteta za prevoz uglja kada je nastao haos u Kolubari. Strani brodari su nam prevozili ugalj iz kopa Drmno - Kostolac do termoelektrane Obrenovac kao i udaljeniji transport za ugalj iz uvoza.

 

[dragan]

Imati mesto istovara je jedno. Stanje i zapuštenost mesta istovara su drugo pitanje.

Postoji i takvo mesto u Smederevu, ali to sada nije toliko bitno kada čekamo kako će se rešiti problem NIS-a.

 

[vrlenija]

Postoji i takvo mesto u Smederevu, ali to sada nije toliko bitno kada čekamo kako će se rešiti problem NIS-a.

Postoji takvih mesta više. Kao što sam napisao, ima ih i vojska, najmanje 2 mesta za koje znam velikog kapaciteta.
Jedino ugašeno mesto pretovara je u Beogradu kod hipodroma.

Ovde je osnovno pitanje pretovara sirove nafte sa broda do rafinerije, odnosno tankova rafinerije.

Rafinerija Pančevo ima uređeno pretovarno mesto na obali Dunava, pored ulaza u bazen luke Azotare. Udaljeno oko 2 km od rafinerije. Pretovarno mesto je povezano sa rafinerijom cevovodom, sa više mesta za istovremeno pretakanje barži. Ne znam trenutno stanje, pribojavam se da je možda nekome palo na pamet da ih pretvori u jednosmerne cevovode za prevoz derivata iz rafinerije do brodova, to nam veći poznavoci mogu reći ako je tako.

 

[vrlenija]

Što se tiče potencijalne zabrane prevoza nafte Dunavom.
Jedan član iz Dunavske konvencije - Konvencije o režimu plovidbe na Dunavu, važeće od 1948. godine (,,Beogradska konvencija"):

Član 27.

U slučaju kada obe obale Dunava pripadaju teritoriji jedne iste države, ova ima pravo da robu određenu za tranzit stavi pod pečat ili pod stražu carinskih organa. Takva država ima takođe pravo da od kapetana, zakupca ili vlasnika broda zahteva pismenu izjavu samo o tome da li prevozi robu čiji uvoz zabranjuje dana država ali nema pravo da zabrani tranzit te robe. Ove formalnosti ne mogu biti povod za pregled robe niti za zadržavanje tranzita. Kapetan, zakupac ili vlasnik broda koji podnese netačnu izjavu biće odgovorni za nju saobrazno zakonima države kojoj je izjava bila učinjena.
U slučajevima kada Dunav čini granicu između dveju država, brodovi, splavovi,
putnici i roba koji su namenjeni za tranzit oslobođeni su svih carinskih formalnosti.

 

[Прле]

Другим речима, Румуни не могу да спрече транспорт.
А и зашто би, ако је сама нафта није под санкцијама, а превоз могже да организује и трећа страна.

 

[vrlenija]

Другим речима, Румуни не могу да спрече транспорт.
А и зашто би, ако је сама нафта није под санкцијама, а превоз могже да организује и трећа страна.

Ne, ne mogu da zabrane čak ni da se prevozi sankcionisana roba u Rumuniji.
Odnosno mogli bi zabrsniti transport u plovnom kanalu koji veže Dunav sa lukom Konstanca, to je suverena teritorija Rumunije (oni su prokopali veštački plovni put) gde ne važi dunavska konvencija, ali ne bi mogli zabraniti tranzit na prirodnom toku Dunava do Suline gde se primenjuje konvencija.


Skori slučaj problema transporta Dunavom ruskih tenkova za donaciju Vojsci Srbije je sporan i ne treba ga koristiti za tumačenje zabrane transporta robe Dunavom. Jednostavno nam činjenice nisu poznate.

Da li je zabrane uopšte bilo?
Da li je reč o političkom isceniranju zabrane iz nekih drugih interesa?
Da li je bila zabrana samo za transport rumunskim kanalom od Konstance, a nije se želelo uzeti u razmatranje plovidba prirodnim tokom Dunava od Suline?
Čiju zastavu su vili brodovi planirani za transport tenkova (nebi trebalo da bude zabrana čak i da du ruski brodovi ako nisu vojni)?
Čije vlasništvo su bili tenkovi tokom transporta? Da li su bili vlasništvo ruske vojske, a zvanična i formalna primopredaja bi bila tek po isporuci u Srbiju ili su već bili u srpskom vlasništvu?

 

[nidzaa91]

Samo da razumemo igru, jel se u tom ludom scenariju koristi luka Konstanca ili ta ladja od Pančeva ide direktno za Irak, Kuvajt ili gde god?
Ukoliko ide do Konstance, kakva je razlika izmedju toga i luke Omisalj, obzirom da je NIS svakako pod sankcijama, i ne moze mu se prodati ta roba, bez rizika od sekundarnih sankcija koje bi firma vlasnik luke popila.
Ukoliko se roba vuče iz neke države koja baš i ne obraća pažnju na Američke sankcije (Iran, Rusija, Venecuela itd), onda bi to već bila druga priča.

 

[Прле]

Наравно да би била друга земља у питању.
У суштини, Србија ту нема много шта да ради. Јер ми више флоту немамо, а сву организаију би требао да одради НИС

 

[Diego]

Camac >>>>>> zavrnuta cev

Какао нема простора?

1. Цев пресушила
2. то што је много већа стоји, али и да не ради све време такође стоји.
3. Да ли све треба да стане, јер нема простора за дискусију?

Имамо то што имамо, и потребно је вадити ситуацију.

На крају крајева, разрађене линије са Баржама могу да буду додатни стимуланс да јанаф смањи цене за своје услуге.

Постоји Дунавска конвенција, и ЕУ се ту не пита. Дунав је међународни пловни пут.
Дневно да пристане једна и да се истанкује, мислим да није толики проблем. Од Луке Дунав у Панчеву до рафинерије има 1км - у случају да нема цеви, верујем да није порбем да се иста постави

Ako se vratite iznad i pročitate malo bolje šta sam napisao, rekao sam da u slučaju skidanja sankcija (a to će se desiti ovako ili onako, pre ili kasnije) cev i rafinerija nemaju alternativu, a kao reakciju na tvrdnje da bi generalno (a to valjda znači u normalnim okolnostima) trebalo razviti više i rečni transport kao alternativu. U normalnim uslovima to nije alternativa, bez potrebe za daljim trošenjem slova i znakova interpunkcije.

Da li stvarno veruješ da (boldovano) može “razradjenim” linijama da se stvori bolja pregovaračka pozicija da bi Janaf snizio cene? Pa nisu oni veverice pobogu, njihove cene su i dalje povoljnije nego cene logistike tih razradjenih linija, preračunato po toni sirove nafte. Bukvalno uzaludna tema.

Ali ok, sad trenutno su sankcije i treba alternativa, slažem se - je l pala na kraju računica koliko barži dnevno treba da bude istovareno u Pančevu (čak i da PA ima kapacitet da to prihvati) da bi rafinerija kud i kamo mogla nešto da preradjuje, makar i 50% normalnog obima? (sve da je ta ideja o transportu sirove nafte iz Konstance ka PA teoretski izvodljiva i da niko neće praviti problem sa carinom ili sekundarnim sankcijama onome ko tu naftu prodaje NIS-u ili posredniku koji kupuje i prevozi pa preprodaje NIS-u)

 

[vrlenija]

Samo da razumemo igru, jel se u tom ludom scenariju koristi luka Konstanca ili ta ladja od Pančeva ide direktno za Irak, Kuvajt ili gde god?
Ukoliko ide do Konstance, kakva je razlika izmedju toga i luke Omisalj, obzirom da je NIS svakako pod sankcijama, i ne moze mu se prodati ta roba, bez rizika od sekundarnih sankcija koje bi firma vlasnik luke popila.
Ukoliko se roba vuče iz neke države koja baš i ne obraća pažnju na Američke sankcije (Iran, Rusija, Venecuela itd), onda bi to već bila druga priča.

Ludi scenario? Zašto?

Mi smo da sada nabavljali naftu sa bliskog istoka. Ona se može u Konstanci pretočiti sa morskih brodova na rečne i dovesti u Srbiju.
Brod sa naftom se ne može zaustaviti u tranzitu za Srbiju. Transport iz Omišlja se može zaustaviti.
Potencijalno se NIS-u može zabraniti manipulacija, pretakanje u luci Konstanca. U tom slučaju NIS može formalno kupovati i preuzimati naftu tek kada se ona dopremi u Srbiju. Isporučilac robe, prevoznik ili posrednik bi mogli vršiti pretakanje i robu pravno predavati NISu tek u Srbiji.


E sada još jedna zanimljivost.

Beograd je zvanično REČNO - MORSKA LUKA!!!

Do Beograda je moguća plovidba REČNO-MORSKIH, pa čak i morskih brodova za sredozemnu i crnomorsku plovidbu.
Brodske prevodnice u Đerdapu su projektovane za prevođenje i takvih brodova.

Moguća je direktna plovidba takvih brodova do svih sredozemnih luka ali i direktna plovidba do Kaspijskog jezera (Volgo-donski kanal) i direktna plovidba u unutrašnjost Rusije (,,Jedinstvena mreža plovnih puteva velikih dubina Rusije"). Takvi brodovi bi bez ograničenja mogli prevoziti robu Dunavom direktno sa bliskog istoka, Rusije, Azerbejdžana, ......
Tako nema pretovara i mogućnosti zabrane, ma koja i čija roba se prevozila.

Srbija ima svoj Zakon o pomorskom saobraćaju. ,,OVIM ZAKONOM uređuju se uslovi i način za bezbednu plovidbu na moru pomorskih brodova koji viju zastavu RS ......"


Ispod Pančevačkog mosta, koji je usko grlo zbog limitiranog slobodnog profila ispod mosta za visoke morske brodove, nizvodno od njega do Crnog mora nema problema sa slobodnim profilom iznad vodene linije.

Brod Kolubara koji je održavao direktnu brodsku liniju Beograd - Kairo

Zašto navedenog nema je drugo pitanje, uglavnom stvar politike, ekonomskih, kratkoročnih i ličnih interesa. Uljuljkanosti u ustaljene šeme koje rade u uobičajenim uslovima.
Istih onih razloga zbog kojih je recimo Hrvatska izgubila brodogradnju ili recimo Crna Gora ostala bez trgovačke flote.
Tako smo i mi ostali bez flote.

Rečno- morski brod u Đerdapskoj prevodnici

A mi ostajemo u neznanju. Ko recimo zna da je Rusija izgradila Jedinstvenu mrežu plovnih puteva velikih dubina kojom direktno povezuje Sredozemlje (Crno i Azovako more), Kaspijsko more, Baltičko more i Belo more? Da pravi morske vojne brodove koji se uklapaju u parametre mreže pa iz recimo bez problema prebacuje iz Baltika u Sredozemlje ili Kaspijsko jezero bez ikakvog prolaska kroz Giblartar, Bosfor i sl

Ruski rečno morski brodovi za unutrašnje plovne puteve Rusije, sredozemlje, Kaspijsko i Baltičko more

Ruski rečno-morski u Istanbulu

Azerbejdžanski rečno morski tanker novog tipa. Iz Bakua i Kaspijskog mora za sredozemlje.

Zapadnoevropski rečno-morski brod u nemirnom moru

 

[NedeljkovicOliver]

Ovaj brod duzine nekih 110 metara prevozi 2500 tona benzina i dizela. Mislim da dovozi derivate iz Rumunije do Obrenovca i Novog Sada.


4 ovakva svakog dana da zadovolje 100% potreba Srbije za derivatima.

ДУНАВОМ ЛЕПШЕ НЕГО ДРУМОМ: Капетан Стефан годинама плови великом реком

ЉИЖАНИН Стефан Арсенијевић (31), моћни Дунав, од извора у Немачкој до ушћа у Црно море, познаје као - свој џеп.

www.novosti.rs

 

[Shinkansen]

Ludi scenario? Zašto?

Mi smo da sada nabavljali naftu sa bliskog istoka. Ona se može u Konstanci pretočiti sa morskih brodova na rečne i dovesti u Srbiju.
Brod sa naftom se ne može zaustaviti u tranzitu za Srbiju. Transport iz Omišlja se može zaustaviti.
Potencijalno se NIS-u može zabraniti manipulacija, pretakanje u luci Konstanca. U tom slučaju NIS može formalno kupovati i preuzimati naftu tek kada se ona dopremi u Srbiju. Isporučilac robe, prevoznik ili posrednik bi mogli vršiti pretakanje i robu pravno predavati NISu tek u Srbiji.

Po toj logici mogu osnovati firmu Turbo Dizel Caci d.o.o. (sa sedistem u Cacilendu, ulica Studenata koji zele da uce, sator broj 5) kojoj ce JANAF isporucivati naftu a ona onda prodavati drugoj firmi (npr. Prvi Brat Srbije d.o.o.) pa on NISu ali to bi trajalo mozda mesec dana dok svi ukljuceni ne dobiju sankcije.

 

[dragan]

Tehnički bi možda i bilo moguće dopremati naftu Dunavom, ali politčki bi se našao način da se to spreči. Postoji usko grlo na dve brane (prevodnice) i uvek može da se nadje izgovor da zabrane dovoz nafte. Vrlo su kreativni u tumačenju i kršenju svih ugovora, pa ako hoće mogu da smisle sankcije i za ovakav transport.
Zato bi trebali da se fokusiramo na skidanje sankcija, a ne na nekom zaobilaženju koje neće biti dozvoljeno. Danas je neki sastanak sa Amerima u vezi NISa.

 

[Skomi]

Nažalost, naftovod nema alternativu (osim drugog naftovoda).

Tako je. Evo malo brojki.

Kapacitet Janafa je 30tak milijardi lit godišnje.

Srbiji treba cca 4 milijarde lit (benz+ed) godišnje pa kako god došla do istih. Da l direktno uvozom gotovih derivata ili uvoz sirove pa prerada u Srb.

Omišalj (Krk- tj luka Rijeka na koju se i kači cevovod janaf) ima gaz od 30m, gde mogu bez problema tokom cele godine da pristanu brodovi klase VLCC, teoretski nekoliko ovakvih gorostasa reše kompletnu godišnju potrebu u Srbiji. Rečni tankeri su mahom cca 1-1,5 mil lit, i to su realno igračke za morske.

Dunav ima poslednjih godina i otežavajući problem niskog vodostaja. Bile su slike u ne znam kojoj temi kod Petrovaradina skoro da je moglo da se prepešači sa jedne strane na drugu. 2.5m je kao neki min gaz kroz Srbiju, ali je svake godine sve veći broj dana kada nije moguće ploviti sa tim gazom, pa se brodovi/barže tovare sa 50-70% kapaciteta kako bi mogli da uopšte odrade raz. A dešava se da i sa samo 50% tereta stoje danima zaglavljeni čekajući talas da završe plovidbu. Klimatske promene rade svoje, sa jedne strane Dunav više ne ledi zimi a sa druge sve je manje plovan u drugim delovima godine.