Šta je novo?
Od:
Filteri

Narodna Biblioteka Srbije

В

Вожд

Professional
Učlanjen(a)
15.04.2014.
Poruke
15.245
Pohvaljen
42.167
Depo NBS

DEPO-NBS-1.jpg
DEPO-NBS-3.jpg
DEPO-NBS-6.jpg
DEPO-NBS-4.jpg


http://milanvujovic.com/projekti/Depo-N ... nkurs.html
 
Ovo je koliko vidim konkursni projekat, jel nešto zvanično ili je samo rad sa konkursa?
 
Hoće to raditi skupa sa garažom sa južne strane?
 
Изгледа фино, а купола храма му даје особит шмек
 
Парохијски дом је жешћи промашај, и не би била грешка срушити парохијски дом и направити идентичну копију главног дела библиотеке (без оног нижег дела уз Скерлићеву) на супротној страни пешачке стазе и ту да буде парохијски дом и пратећи садржаји, и оно божићно село да има тезге унутар колонаде новог парохијског дома.
Карађорђев споменик изместити на ћошак Крушедолске и Небојшине.
 
Postojao je ranijih godina neki projekat da se cela biblioteka pomeri, čini mi se 16 metara, udesno.
 
Велика је Народна библиотека да би се тек тако померала.
 
То би било баш бацање пара искрено. И онако је прилаз храму из тог правца, од клиничког не баш најспретнији.
 
Боље булевар да су провукли иза библиотеке и храма, па макар патрљак од булевара Ослобођења, Скерлићевом и низ Боре Станковића до Катанићеве.
 
Дошљак je napisao(la):
Боље булевар да су провукли иза библиотеке и храма, па макар патрљак од булевара Ослобођења, Скерлићевом и низ Боре Станковића до Катанићеве.
Kliknite za proširenje...
Ja bih napravio tunel od Autokomande do Slavije. Naravno, to je laičko razmišljanje. Ideja je bila da od Kalemegdana do hrama Svetog Save sve bude pešačka znona. To je iz vremena Bakočevića bila ideja. Možda i ranije. Preduslov je izgradnja metroa ispod.
 
Било је и таквих планова, да се укопа трамвај од Франша до Славије.
Што се тиче пешачке зоне, спорна је сама Славија, али за почетак би могла улица Светог Саве да постане зона успореног саобраћаја.
 
Ne shvatam zašto se ide toliko pod zemlju, umesto da se ova mala zgrada rekonstruiše i podigne velelepna palata biblioteke koja će imata velike gabarite, smeštajne kapacitete i arhitekturom biti ponos grada.
 
direktor je napisao(la):
Pod zemljom se radi depo I on se prosiruje sa jedne strane
Sa druge strane ka skerlicvoj se radi garaza
Zgrada je i sad biser arhitekture i zadovoljava potreba ove drzave i grada
Kliknite za proširenje...
Kakve su nacionalne biblioteke po ostalim evropskim gradovima, ovo baš i nije divljenje, niti gabaritima odgovara nacionalnoj biblioteci (bar ne više). Jeste možda kad je sagrađena, ali danas je ona dovoljan za gradove veličine Niša ili Kragujevca, ali nikako za glavni grad od 2 miliona stanovnika za misiju takve vrte biblioteke.
 
Poslednja izmena:
Bg nema 2 mil stanovnika misija i tad i sad je ista država sve manja i sa manje stanovnika
Tako da to nam je sto nam je
 
Има Београд довољно библиотека, три веће (народна, градска, универзитетска) и неколико мањих филијала градске по разним насељима, и мислим да и њих грађани слабо посећују.
 
Po meni, niti je Narodna biblioteka u nekoj reprezentativnoj zgradi, niti je Narodni muzej u adekvatnoj zgradi. Napravio bih potpuno nove zgrade i za jednu i za drugu ustanovu. To je neko moje mišljenje. Isto tako strpati bibliotečki depo sa vrednom arhivskom bibliotečkom gradjom pod zemlju u vreme velikih kisa i bujičnih voda, a poznajući nas kakvi smo, ne uliva mi bas velilko poverenje. Možda nisam u pravu.
 
Нажалост прошло је време репрезњнтативних зграда. Данас би могли да добију или опет силовање неке предратне банке, или да се сазида нека коцка (видети пројекте Факултета музичке уметности на Дорћолу и Градске галерије на Косанчићевом венцу).
Зграда народне библиотеке је међу лепшим јавним зградама изграђеним у доба самоуправљања, с обзиром да је просек из тог доба раван кров, фасадна цигла, бетонска плоча видљива на фасади, армирано стакло, терацо степениште и метални гелендери.
 
Смешно је али тај просек је и даље виши од тренутног просека јер смо од тада добили експлозију јефтине, пилићарске архитектуре која је архитектонски еквивалент "продај краву да снимиш плочу" музике. Данас можда имамо и лепше репрезентативне зграде него тада али општи просек је испод тадашњих равних кровова, фасадне цигле и стакла.

Што ће рећи, Београду првенствено фали да обична, просечна архитектура поново буде пристојна, неупадљива и не пурња дим са црепних кровова на све стране. Чак и више него било какви архитектонски бисери и уметничка дела.

Што се саме библиотеке тиче, мени је океј, нисам никад размишљао о њој осим што ми је увек сметала генерална асиметрија и хаотичност тог платоа. Волео бих да се заиста саобраћај гурне у тунел кроз брдо а изнад пешачки повеже плато са парком Милутина Миланковића
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh