Šta je novo?

Narodna Biblioteka Srbije

Било је то у доста планова, али сумњам да ће радити ишта на Булевару након последњих радова макар 15 година.
 
Нажалост прошло је време репрезњнтативних зграда. Данас би могли да добију или опет силовање неке предратне банке, или да се сазида нека коцка (видети пројекте Факултета музичке уметности на Дорћолу и Градске галерије на Косанчићевом венцу).
Зграда народне библиотеке је међу лепшим јавним зградама изграђеним у доба самоуправљања, с обзиром да је просек из тог доба раван кров, фасадна цигла, бетонска плоча видљива на фасади, армирано стакло, терацо степениште и метални гелендери.
Problem i jeste u tome sto uvek polazimo od loših primera ili arhitektonskih rešenja koja se nama lično ne svidjaju, i onda to generalizujemo na sve buduće projekte. Ajde da podjemo od buduće zgrade Filharmonije na Ušću. Jedan, po meni veoma uspešan projekat. Znači može se kada se hoće uraditi nesto reprezentativno. Narodni muzej to svakako zaslužuje.

Meni je neverovatno da nikome ne smeta njegova sadašnja zgrada koja svakao nije adekvatna bar prema broju postavki koje bi mogle da budu izlozene. Ili smo zadovoljni da makar radi za razliku od nekih ranijih vremena.

Sto se tiče Narodne biblioteke, ja bih zgradu dao Crkvi za buduću Patrijaršiju a uradio bih potpuno novi projekat Narodne biblioteke koja bi odgovarao novim vremenima.
Znači ne samo mesto gde će ljudi dolaziti da čitaju ili uzmu neku knjigu, jer to u danasnje vreme sve vise postaje besmisleno, već u jedan multifunkcionalni objekat sa tribinama, projekcijama, multimedijalnim salama, dečjim edukativnim radionicama, štamparijom, umetničkom knjigoveznicom, itd... Ovo nabrajam na brzinu.
Toliko mogućnosti postoji samo da je adekvatniji prostor.

Nekako imam osečaj da smo se svi učaurili u nekim skučenim razmišljanjima. Sve gledamo kroz prizmu politike i onda se čudimo sto smo tu gde jesmo.
 
Проблем је што је култура последња рупа на свиралу, а политичари одлучују о парама и ту увек гледају да не дају пуно. А када се погледа цела култура скупа (што је свакако погрешан поглед на културу) онда ће неко рећи па неколико музеја нема зграде, неколико их се сели, и увек ће потенцирати онк сиротињско решење да се искористе постојеће зграде које нису адекватне. Ми имамо само два музеја чије су зграде зидане наменски, све остало је усељење у бивше банке и сл.
 
Проблем је што је култура последња рупа на свиралу, а политичари одлучују о парама и ту увек гледају да не дају пуно. А када се погледа цела култура скупа (што је свакако погрешан поглед на културу) онда ће неко рећи па неколико музеја нема зграде, неколико их се сели, и увек ће потенцирати онк сиротињско решење да се искористе постојеће зграде које нису адекватне. Ми имамо само два музеја чије су зграде зидане наменски, све остало је усељење у бивше банке и сл.
Tako je o tome i pričam.
Eto i pre dvadesetak godina je postojala ideja da se u zgradu Narodne banke na Slaviji preseli Narodni muzej. To je predložio Kojadinovic.
To čak mozda i nije bila toliko losa ideja ali pokazuje upravo ono sto si rekao, da nemamo planski napravljene objekte koji ce služiti svojoj svrsi.
 
Да је било памети, вредни простори у центру града попут оног где су сада ТЦ Рајићева, К дистрикт и Калемегдан апартманс би се искористили за изградњу наменских, модерних и стилски и габаритно складних објеката народног музеја (у оквир којег би требало вратити и историјски музеј), музеја града Београда и природњачког музеја, а испражњени простори народног музеја и историјског музеја би биле галерије за гостујуће поставке из целе Србије.

А за филхармонију и оперу би изградио две дворане у продужетку зграде Геозавода тј. Београдске задруге, једна у продужетку крила дуж Херцеговачке а друга у продужетку Травничке, обе да имају складне фасаде и габарите и да заокруже фронт фасада ка Сави.

Нажалост ништа од тога није могуће.
 
Све празно у широј зони Каламегдана је морало бити изузето од продаје на слободном тржишту и сачувано за музеје.
 
Problem i jeste u tome sto uvek polazimo od loših primera ili arhitektonskih rešenja koja se nama lično ne svidjaju, i onda to generalizujemo na sve buduće projekte. Ajde da podjemo od buduće zgrade Filharmonije na Ušću. Jedan, po meni veoma uspešan projekat. Znači može se kada se hoće uraditi nesto reprezentativno. Narodni muzej to svakako zaslužuje.

Meni je neverovatno da nikome ne smeta njegova sadašnja zgrada koja svakao nije adekvatna bar prema broju postavki koje bi mogle da budu izlozene. Ili smo zadovoljni da makar radi za razliku od nekih ranijih vremena.

Sto se tiče Narodne biblioteke, ja bih zgradu dao Crkvi za buduću Patrijaršiju a uradio bih potpuno novi projekat Narodne biblioteke koja bi odgovarao novim vremenima.
Znači ne samo mesto gde će ljudi dolaziti da čitaju ili uzmu neku knjigu, jer to u danasnje vreme sve vise postaje besmisleno, već u jedan multifunkcionalni objekat sa tribinama, projekcijama, multimedijalnim salama, dečjim edukativnim radionicama, štamparijom, umetničkom knjigoveznicom, itd... Ovo nabrajam na brzinu.
Toliko mogućnosti postoji samo da je adekvatniji prostor.

Nekako imam osečaj da smo se svi učaurili u nekim skučenim razmišljanjima. Sve gledamo kroz prizmu politike i onda se čudimo sto smo tu gde jesmo.
Само једна мала интервенција - из Народне библиотеке Србије не можеш "да узмеш неку књигу", ипак🤭 То је депозитна библиотека нашег народа у којој се публикације чувају и обрађују, пре свега. За будућа време и генерације. А о судбини књига, новим медијима и улози националне библиотеке, то су баш озбиљне теме 📚💾🖥️
 
Само једна мала интервенција - из Народне библиотеке Србије не можеш "да узмеш неку књигу", ипак🤭 То је депозитна библиотека нашег народа у којој се публикације чувају и обрађују, пре свега. За будућа време и генерације. А о судбини књига, новим медијима и улози националне библиотеке, то су баш озбиљне теме
Да је било памети, вредни простори у центру града попут оног где су сада ТЦ Рајићева, К дистрикт и Калемегдан апартманс би се искористили за изградњу наменских, модерних и стилски и габаритно складних објеката народног музеја (у оквир којег би требало вратити и историјски музеј), музеја града Београда и природњачког музеја, а испражњени простори народног музеја и историјског музеја би биле галерије за гостујуће поставке из целе Србије.

А за филхармонију и оперу би изградио две дворане у продужетку зграде Геозавода тј. Београдске задруге, једна у продужетку крила дуж Херцеговачке а друга у продужетку Травничке, обе да имају складне фасаде и габарите и да заокруже фронт фасада ка Сави.

Нажалост ништа од тога није могуће.
Ništa nije propusteno. Mesta ima koliko hoćeš a i ideja. Rekoh već, gradio bih nove muzeje kao što će se graditi Prirodnjački muzej, tako bih izgradio i potpuno nov Narodni muzej. To je alfa i omega svih muzeja i kulturne bastine ovih nasih prostora a i šire. To mora biti nova adekvatna zgrada. Čak bih ga izmestio iz uzeg centra grada. Naravno medjunarodni konkurs slično Filharmoniji sa respektabilnim kapacitetima gde bi mnogobrojne postzavke koje sada čuče u depoima bile stalno dostupne gradjanima. Mislim da većina nas pojma nema sta sve ima u depoima Narodnog muzeja.
 
Нажалост мало је слободног простора у ширем центру града, а правити музеје далеко је погубно по њих.
 
Све ван ширег центра је слабијег потенцијала за туризам нажалост. Евентуално НБГ али и ту нестаје простора.
 
Има Београд довољно библиотека, три веће (народна, градска, универзитетска) и неколико мањих филијала градске по разним насељима, и мислим да и њих грађани слабо посећују.
Danas se više čitaju bilteni megamarketa i sportskih kladionica. Ali opet, nije ni tako mali broj onih koji čitaju knjige, što vidim po tome kada su noći knjige ili Sajam knjiga.​

Све ван ширег центра је слабијег потенцијала за туризам нажалост. Евентуално НБГ али и ту нестаје простора.
Ne može se reći da je Muzej Jugoslavije u centru, pa je opet dosta posećen.
 
МЈИ је атракција која сама по себи привлачи туристе због Тита као неке врсте бренда.
 
Po meni, niti je Narodna biblioteka u nekoj reprezentativnoj zgradi, niti je Narodni muzej u adekvatnoj zgradi. Napravio bih potpuno nove zgrade i za jednu i za drugu ustanovu. To je neko moje mišljenje. Isto tako strpati bibliotečki depo sa vrednom arhivskom bibliotečkom gradjom pod zemlju u vreme velikih kisa i bujičnih voda, a poznajući nas kakvi smo, ne uliva mi bas velilko poverenje. Možda nisam u pravu.
Apsolutno trebaju nove velike, savremene zgrade jer ovo je premaleno i neadekvatno. i nije bitno, kako tu neki navode, koliko ljudi dolazi ili ne. Sramota je da se o tome uopšte polemiše da neko ne ide ili ide u biblioteku. Bitno je da je bibliotečke građe sve više, a prostorni kapaciteti sve manji. O savremenim zahtevima struke i korisnika da se i ne govori. Dakle, sve zgrade biblioteka u gradu su apolutno neadekvatne i neprimerene misiji i vremenu u kojem su. Samo treba pogledati kako su uređene i kako funkcionišu u ostalim evropskim gradovima.
 
Pa bas zato se prosiruje depo biblioteke jer postojeći nije dovoljan
Proširen je i depo gradske biblioteke u knezu
 
431195038_10219659449955484_2728499703356225690_n.jpg
 
Библиотека града Београда у Змај Јовиној
409046730_387825803958318_3457141805976542354_n.jpg
428638786_387825633958335_3887486682491820330_n.jpg
 
Vrh