Ja sam do 2017. živeo u Srbiji. U HR ili kadrovskoj politici sam primetio sledeće (ne)pravilnosti po kojima se srpski poslodavac razlikuje od kolege na Zapadu i Istoku. Ovo se ne odnosi na fizičke, poloprivredne, građevinske i zanatske poslove, već za poslove koji traže neki minimum kvalifikacije i pismenosti.
1) Ne odgovara se na mejlove. Ovo nije vezano samo za kandidate za posao u periodu 2010-2017, već i za poslovne ponude 2021-2022. Tačnije, šansa 10%-20% da ćeš dobiti odgovor. Na Zapadu i Istoku ako si zaposleni, i ne daješ odgovore i ne završavaš komunikaciju, dobijaš opomene, i to se smatra krajnjom nepristojnošću. Jedini izuzetak su marketinške ponude, koje se šalju samo onima sa kojima si već imao neku saradnju, a ne random spam.
2) Ako se nenajavljen pojaviš kod mogućeg poslodavca, koji nije tražio radnika, naićićeš na grubost u bar pola slučajeva. Ponavljam, ovo ne važi za fizičke poslove, poljoprivredu, zanatstvo, građevinarstvo. Recimo, u Belorusiji sam poslednji posao našao upravo na taj način, sa platom 150.000 dinara prevedeno na indeks cena Srbija 2017 prema Belorusija 2022.
3) Poslodavci u Srbiji uopšte ne ulažu u obrazovanje, internu obuku, dokvalifikaciju svojih radnika, a veliki je izuzetak da primaju stažiste.
4) Jako je često da ako je poslodavac živeo na Zapadu, govori radniku "na Zapadu ovo, na Zapadu ono", u stvari sam sebi pravi neku predstavu, koja je po radnika gora od srednjeg poslodavca u Srbiji, a svakako nema veze sa tim Zapadom.
5) Nacionalna služba za zapošljavanje ti za razliku od Istočne neće pomoći da pravilno formulišeš CV, nego sa lošim CV se možeš vrteti godinama, neće te usmeriti na nekoliko verzija, neće ti predložiti konkretne poslove u skladu sa tvojim kvalifikacijama, neće te usmeriti da sam startuješ preduzetnike (što se pokazalo kao uspešno van Srbije). Nemaš u Srbiji agencije koje ti nude išta osim fizikalac, građevinarstvo, zanatstvo.
6) Za razliku od Istoka i Zapada, po odnosu plata/litar goriva prevoz kolima je jako skup, prevoz biciklom do posla je rizikovanje života, a javni prevoz ne garantuje vreme putovanja. U provinciji ti javni prevoz uglavnom garantuje vreme putovanja, ali ga česti ili nema kada ti treba ili je preskup.
7) Na Istoku i na Zapadu je rad na crno statistička greška, a čak i pri agencijskom radu, imaš pravo na plaćeno bolovanje i plaćen godišnji odmor. U Srbiji ako se razboliš ili želiš slobodne dane, prosto pristaješ na to da budeš neplaćen.
Ima tu još, ali dovoljno razloga da onaj ko može pobegne odtuda. Moguće da se do 2022 po nešto izmenilo na bolje, ali ne verujem da je više od pola pomenutog postalo bolje. Možda je eventualno prosek plata za tipa diplomirani stručnjak u privredi sa znanjem dva strana jezika, odgovornošću, posvećenošću poslu, spremnosti za isavršavanje skočila sa 30.000 na 50.000 dinara, ali i dalje slaže kartone na izlazu sa pokretne trake.
) neki predlog, ali mu onda neko uskrati da to bude sve super pa ubace neku glupost.
