Не зна се ко је надлежан за неодговорне суграђане који уништавају изглед објеката. – Ускоро избор фирме која ће наредне две године уклањати „уметничка дела” са зидова
Омиљена места аутора графита су објекти у окружењу паркова, тргова, школа и факултета (Фото Д. Јевремовић)
Нема подручја у граду које у неком тренутку није било на удару писаца графита, кажу у градском Секретаријату за комуналне и стамбене послове. Поред графита, које неки сматрају врстом уметности познатом као „стрит арт”, веома често непримереним цртежима и порукама суграђани спрејом у рукама умеју да унаказе и споменике културе.
Седам година уназад Секретаријат за комуналне послове организује акције уклањања графита са фасада зграда и јавних објеката. Оне су досад трајале пола или годину дана, а, како су најавили, ускоро ће расписати конкурс за избор фирме која ће у наредне две године „умивати” градска здања.
– На основу вишегодишњег искуства закључили смо да је ефикасније да уклањање графита траје непрекидно у дужем временском периоду. Сада припремамо конкурсну документацију и планирали смо да крајем априла у дневним новинама и Службеном гласнику Републике Србије објавимо јавни позив потенцијалним извођачима радова за одржавање објеката у ширем центру града – објаснили су у Секретаријату за комуналне послове.
Омиљена места аутора графита су, како кажу, објекти који се налазе у окружењу паркова, тргова, школа и факултета, а љубавне поруке некој пегавој другарици школарци већ деценијама уназад шарају и на самим зидовима школских здања. Сведочанства о презиру, љутњи и љубави исписана су и на оградама, клупама и градским чесмама. Има и таквих графита који скрнаве споменике порукама мржње, али неки носе бритку оштрицу опомене и покушавају да скрену пажњу на друштвени проблем, као онај „Супер је кад живиш у Раковици – можеш да видиш шта удишеш!”. Овакви натписи су безмало постали заштитни знак подземних пролаза, а има их и на стубовима јавне расвете.
– Графити са непримереним порукама се не појављују често. Најчешће су то погрдна имена, симболи, жврљотине којима аутори желе да прекриже називе улица или институција. Сваки графит може се протумачити на више начина, јер шаље неку поруку, али веома је битно ко га је исписао и са којом намером – објаснили су у Секретаријату за комуналне послове.
Они, кажу, нису надлежни да одговоре на питања о кажњавању аутора графита, као ни да ли постоји сарадња са полицијом у њиховом хватању и истичу да немају могућности да било кога новчано казне.
Владан Луковић, градски секретар за инспекцијске послове, међутим, објашњава да ни његови инспектори немају довољно овлашћења и да нису надлежни да се боре против писаца графита.
– Не можемо ми да јуримо све ауторе графита, али и када би наш инспектор затекао некога како шара по споменику, на пример, не би му могао ништа, ако би овај одбио да се идентификује. Са увођењем комуналне полиције, све би било другачије. Било би више реда у граду, не само што се графита тиче. Очекујемо доношење закона о комуналној полицији до краја године – наглашава Луковић.
Д. Јокић
[објављено: 31/03/2008.]
