Šta je novo?

MSU-Muzej savremene umetnosti

milanche

Advanced
Učlanjen(a)
28.05.2011.
Poruke
2.121
Pohvaljen
4.860
dsc01132.jpg


Zanimljivo da nema teme koja se bavi rekonstrukcijom MSU-a. Mislim da svakako zasluzuje.
Elem, bio sam pre neki dan u muzeju, otvoren je, postavljena "izlozba" se bavi (ne)resavanjem pitanja rekonstrukcije i samim muzejom. Bio mi je to samo povod da obidjem fantasticnu zgradu, napredne arhitekture svoga doba. Kod nas, i danas je sam vrh arhitekture.

Za pocetak



Kao sto se vidi, enterijer nije sredjivan uopste. A evo sta je planirano, govoreno i uradjeno. Hronoloski

pregled drzavnih muzeja i galerija savremene umetnosti u regionu jugoistocne evrope (adaptacije, rekonstrukcije i izgradnja)

Istorijat muzeja savremene umetnosti

zgrada muzeja

zbirke

elektricne instalacije

rekapitulacija


Za sad toliko :)
 
milanche, ne samo da sam udario plus nego dajem "trostrukog pobednika", moju licnu nagradu za izuzetan doprinos forumu. Sta drugo reci nego hvala!

:pob: :pob: :pob:

PS Naravno i ranije je bilo odlicnih postova i izvinjavam se prilagacima sto mi ovo nije palo na pamet ranije. Recimo reljini nedavni postovi na temi beton hala su mi zapali za oko i bas sam nesto mislio "uh sto bi voleo da imamo emotikon sa nekakvom zlatnom medaljom ili pet zvezdica"a evo sad vidim da imamo "Pobednika", pa sta ces lepse?
 
MILANCE ukrade mi reportazu ja spremio gomilu slika nis mogao da se strpis zalosno na sta lici :kafa:
 
Pa direktore dopuni sta je propusteno,znamo da si ti temeljan fotoreporter,samo molim te smanji velicinu slika na 1024
 
Nastavak kazu vise ne prokisnjava da im vjerujemo




Daca za muzej





Ovo su materijali koje koricte prilokom radova i nova stakla

Nastavak drugi dan
 
Evo jos malo slika raspada a i procjene kruga troskova
dsc02511.jpg

dsc02510.jpg

dsc02505.jpg

dsc02504.jpg

dsc02501.jpg
 
Zgrada je sjajna. Pitanje je da li bi ispunila sve kapacitete nakon renoviranja.
Moj, za sada, jedini problem je lokacija. Zgrada izgleda sjajno u parku, ali treba se uputiti tamo preko brankovog mosta i dalje. Muzeji moderne umetnosti da bi ziveli treba da se nalaze na putevima prolaznika, a ne samo namernika.

Eto, opet cu uzeti MuseumsQuartier u Becu za primer. Nalazi se u 'najzivljem' delu grada gde se na hiljade ljudi spontano sakuplja kada je lepo vreme.

http://www.mqw.at/mediafiles/76/IMG_6388_web.jpg
http://www.m-q.at/mediafiles/59/impuls2009.jpg

Pored muzeja, postoje na stotine drugih atrakcija koje se mogu posetiti u tom kvartu.
Usamljen muzej u 'sumi' ima svojih cari svakako, ali ce tako tesko uspeti da se samoodrzava.
Jedan od mogucih resenja je pesacki most od beton hale do MSU koji je direktno preko reke.
 
O Dedonja to je sator maketa muzeja od polovnih JLA satora na prodaju kako bi se skupile pare za obnovu jedna od ideja sator prima 2 osobe
 
Beograd i njegovo blago u trezorima
| IZVOR: DW.DE AUTOR: TAZ / DIJANA ROŠČIĆ
U Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, u proteklih sedam godina, niko nije mogao da uživa u umetnosti. Zgrada muzeja je od 2007. prazna, jer mora da se renovira, a kako stvari stoje novca za to nema.
1859957151539b2905e4a5f147679321_640x480.jpg

„Gledajući s Kalemegdana dole, na ušće Save i Dunava, u oči padaju šiljati krovovi jedne futurističke zgrade iz šezdestih, fasada od stakla i belog mermera. Iza ovog svemirskiog broda iz neke druge vremenske zone, uzdiže se linija horizonta novih beogradskih stambenih blokova. To je Muzej savremene umetnosti - MSU, u kojem je nekada bila smeštena kolekcija moderne umetnosti na jugoslovenskom prostoru od 1900.“, piše novinar Tagescajtunga iz Berlina u opširnom tekstu o kulturnoj politici Srbije i Beograda.

„Ali od 2007, zgrada je prazna. Zbog kašnjenja u renoviranju. "Već sedam godina u srpskoj prestonici nije bilo reprezentativne izložbe moderne umetnosti", kaže Vladislav Šćepanović, profesor umetnosti, koji je godinu dana direktor MSU, muzeja bez izložbenog prostora.“

Šćepanović i njegove kolege čekaju da se vrate na posao – dok se 8.034 umetničkih dela nalazi u podzemnom trezoru Narodne banke. "Cela jedna generacija nije imala priliku da vidi ovu umetnost", kaže kustos Dejan Sretenović.

Godine 2006, srpska vlada je potpisala nacionalni investicioni plan za Beograd, u kojem je pored obnove MSU takođe predviđena restauracija Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. MSU je trebalo da bude otvoren posle godinu dana..."

Bez političke podrške

Narodni muzej se godinama restaurira. Ova monumentalna zgrada na Trgu Republike je 10 godina zatvorena, 400.000 umetničkih predmeta, slike od Pikasa do Gogena, nisu dostupne publici. Razlog za odlaganje je nejasan, očigledno nedostaje politička volja.

Nema je čak i u novoj vladi bivšeg radikala Aleksandra Vučića. Zbog toga se Vladislav Šćepanović nalazi u klinču sa nadležnim Ministarstvom kulture. "Nemamo dobar odnos", kaže direktor muzeja. "Oni sprečavaju obnovu."

Zato nije iznenađujuće što Ministarstvo kulture u naredne tri godine želi da plati samo polovinu od potrebne sume (7 miliona evra) za završetak MSU - preostalih 3,5 miliona evra će ići drugim kućama. "Svi ovi ljudi su u politici 20 godina. Da su hteli, izgradnja bi bila završena pre pet godina", kaže Šćepanović. On strahuje da je zgrada možda posebno interesantna za investitore. Jer, reč je o vrlo poželjnom građevinskom zemljištu. Zbog toga MSU traži druge načine finansiranja, strane fondove, privatne donatore.

Ironija istorije

Ali, šta u međuvremenu radi muzej bez zgrade? Putuje, i koristi tuđi izložbeni prostor. Jedini prostor koji muzej ima na raspolaganju jeste salon u Pariskoj ulici i galerija "Petar Dobrović". Ironijom istorije, nedavno se savremena umetnost našla baš u prostorijama Muzeja istorije Jugoslavije, u okviru kojeg se nalazi i grob osnivača države Josipa Broza Tita. Autobusi puni ljubitelja umetnosti dolazili su iz celog regiona oko 10.000 posetilaca do 18. maja. "Videli smo glad ljudi za savremenom umetnošću", kaže Sretenović, koji je bio jedan od kustosa izložbe.

Kustosi su hronološki predstavili regionalnu modernu - impresionizam, pleinairizam, ekspresionizam, postkubizam sve do segmenata avangarde, konstruktivizma i nadrealističkih slika. "Pijana lađa" (1927) Save Šumanovića je najpoznatija slika. Ironično je to što su se dela vratila u javnost baš na tom mestu, gde je sahranjena stara Jugoslavija, u kojoj je moderna umetnost doživela svoj procvat. Ovde leže koreni MSU: 1958. osnovana je galerija savremene umetnosti iz regiona. Prvi direktor muzeja, Miodrag B. Protić, godinama je u ime države putovao po svetu, kako bi se inspirisao po savremenim umetničkim galerijama. Zgrada je završena 1965. a od 1987. je spomenik kulture. Status Jugoslavije kao nesvrstane države, pokušaj življenja alternativnog državnog socijalizma, ispostavili su se kao izuzetno plodono tlo za proizvodnju kulture. Šezdesetih godina nastala je velika umetnička scena: avangardno pozorište, crni talas u filmu, alternativni rok i savremena likovna umetnosti. Politička elita je bila bliska sa avangardom, jugoslovenska umetnost je trebalo da nosi ideju jugoslovenske nacije. "Kulturnu politiku pod Titom karakteriše zagrljaj savremene umetnosti. Budžet je bio odgovarajuće veliki."

Ali, u međuvremenu se mnogo toga desilo: građanski rat, embargo i NATO bombardovanje. Političko i kulturno polje su potpuno preorani.

Anti-intelektualno raspoloženje

Danas u Srbiji preovladava prilično antiintelektualno raspoloženje. Nova nacionalna elita, političari koji su došli na vlast posle 2000, u svom slepom distanciranju od Jugoslavije, odbacuju i njena dostignuća, traže nove nacionalne priče. To su deca građanskog rata, populisti, koji više puta menjaju stranku i stranu - kao premijer Vučić. Modernoj umetnosti u Srbiji nije lako: desnica je odbija, jer je jugoslovenska umetnost, konzervativci, jer je moderna.

"Nove političke elite nemaju potrebu za kulturom", kaže kustos Dejan Sretenović. A to malo levičara i liberala? Oni moraju da vode neke sasvim druge bitke.

Novinar Tagescajtunga piše da kustos Vladislav Šećepanović i njegovi saradnici rade i dalje, gostujući u tuđem prosturu i citira njegove reči: „Bez Muzeja savremene umetnosti, nismo u sadašnjosti".

Autor TAZ / Dijana Roščić
Urednik Jakov Leon

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... _id=860742
 
Kada će biti otvoren Muzej savremene umetnosti?
IZVOR: TANJUG
Ministar kulture Ivan Tasovac otvorio je večeras izložbu "50 umetnika iz zbirki Muzeja savremene umetnosti. Jugoslovenska umetnost od 1951. do 1989" u Kući legata. Do kraja godine biće raspisani tenderi za završetak Muzeja savremene umetnosti posle sedam godina od kako je zatvoren, rekao je ministar.


Viktor Marković, wikipedia.org
Viktor Marković, wikipedia.org
"Po detaljnom planu muzej će biti otvoren 20. oktobra sledeće godine, tačno na 50 godina od otvaranja tog zdanja", istakao je Tasovac.

On je podsetio da je delatnost MSU-a počela 1958. godine, kada je aktom Saveza za kulturu narodnog odbora grada Beograda doneta Odluka o osnivanju Moderne galerije, ustanove čiji je zadatak bio da prati razvoj jugoslovenske i srpske moderne i savremene umetnosti 20. veka.

Osnivač i prvi upravnik Moderne galerije koja je počela sa radom 1959. godine kasnije MSU-a, bio je slikar, teoretičar i umetnički kritičar Miodrag B. Protić. Iste godine Izvršno veće Srbije je odlučilo da za potrebe te galerije sazida zgradu koja bi zadovoljila moderne muzeološke principe i odredila lokaciju na Novom Beogradu, na ušću Save, naspram Beogradske tvrđave.

Istovremeno je raspisan konkurs za izradu idejnog projekta, a konkurs je završen 1960. godine. Izabrani autori su bili arhitekte Ivan Antić i Ivanka Raspopović, a zgrada je građena od 1960. do 1965. godine. Savet Moderne galerije 1965. usvaja novi naziv - Muzej savremene umetnosti koji je te godine otvoren 20. oktobra.

"Danas fond MSU-a ima preko 8.000 dela i predstavlja najreprezentativniju kolekciju umetničkih dela 20. veka", ocenio je ministar. Postavku u Kući legata čine dela umetnika epohe socijalističke Jugoslavije koji su svojom aktivnošću pomerali i menjali jezičke paradigme određenih perioda, pa ljubitelji umetnosti mogu videti slike Petra Lubarde, Bogoljuba Jovanovića, Petra Omčikusa, Ivana Tabakovića, Leonida Šejke. Zatim tu su i radovi Vladana Radovanovića, Olge Jevrić, Gabrijela Stupice, Miodraga Miće Popovića, Vojina Bakića, Radomira Damnjanovića Damnjana, Julija Knifera, Miodraga B. Protića, Stojana Ćelića, Vladimira Veličkovića, Dušana Otaševića, Marine Abramović, Raše Todosijevića, Mrđana Bajića, Marije Dragojlović itd.

V.d. direktora MSU-a Jovan Despotović rekao je da se ova postavka nadovezuje na prethodnu izložbu - "100 dela iz zbirki MSUB. Jugoslovenska umetnost od 1900. do 1945." predstavljenu tokom aprila i maja 2014. godine.

On je dodao da se ovom zaokružuje simbolički gest prema publici i kulturnoj javnosti da posle toliko godina ponovo bude u prilici da pogleda reprezentativni izbor dela umetnika zastupljenih u zbirkama Muzeja, a koji će činiti deo stalne postavke. Hronološkim nizom, referišući na dominantan decenijski model istorizovanja jugoslovenske umetnosti od osnivanja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, u pet prostorija Kuće legata osmišljene su posebne prostorne celine.

Sučeljavanjem i dijalogom značajnih dela renomiranih umetnika posleratne Jugoslavije predstavljen je sveden, ali reprezentativan izbor umetnika koji su obeležili određene decenije, kreirali "duh vremena" i oslikavali odnos između umetnosti i društvene stvarnosti epohe.

Izložba i izbor hronološki počinje sa slikom Petra Lubarde "Fantastični predeo" iz 1951. godine, a završava se slikom Marije Dragojlović "Crna satenska kutija" iz 1989. godine čime se takođe prati postavljeni društveno-politički određen hronološki okvir.

Posebno bitno polazište za osmišljavanje postavke je analiza politike otkupa Muzeja savremene umetnosti od osnivanja pri čemu se posebno ističe pravovremena recepcija, valorizacija i akvizicija najznačajnijih pojedinaca i pojava iz svih umetničkih sredina Jugoslavije.

Ovaj izbor i izložba se zato u potpunosti baziraju na akvizicijama Muzeja u datom hronološkom okviru, i ne uključuju naknadne otkupe i poklone iz perioda posle raspada socijalističke Jugoslavije. Tokom trajanja izložbe biće organizovan i bogat prateći program, a organizovana je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Ova postavka biće otvorena do 7. decembra.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... _id=912101
 
Šteta što je ruta parade ipak predaleko, možda bi njega završili i nalickali.
 
Kad vidim radnike onda mozemo da pricamo , kazu da se obicno sa poprvkom pocinje u vrijeme kisa zimi to je odlicno
 
Ma jok, mediji zaboravili pa, evo, prebaciše ih na Narodni muzej :lol: da ponovo obrate pažnju DA SE RADI

Sent from my HUAWEI P7-L10 using Tapatalk
 
Miodrag B. Protić, umetnik, teoretičar i kritičar umetnosti,
jedan od osnivača Muzeja savremene umetnosti,
preminuo je 20. decembra u Beogradu.


Delovanje Miodraga B. Protića (10. maj 1922, Vrnjačka Banja – 20. decembar 2014, Beograd) ostavilo je dubok trag na kulturnoj i umetničkoj sceni Jugoslavije i Srbije u drugoj polovini XX veka, navodi MSUB u svom saopštenju.

Kao osnivač Muzeja savremene umetnosti i njegov prvi upravnik (1965–1980), Protić je formirao ustanovu kulture sa dalekosežnim, ambicioznim ciljevima u čije osnove rada su ugrađena praktična i teorijska iskustva najuglednijih muzeja moderne i savremene umetnosti u svetu. Rukovodeći se osnivačkim ciljevima koje je Protić postavio, Muzej se tokom narednih decenija razvio u vodeću instituciju moderne i savremene umetnosti u Jugoslaviji. U uvodnom tekstu monografije Muzeja savremene umetnosti iz 1965. godine, Miodrag B. Protić je jasno apostrofirao jugoslovensku orijentaciju Muzeja, pri čemu je srpsku umetnost video kao integralni deo jugoslovenske umetničke scene. Protićev doprinos u koncipiranju umetničkih zbirki Muzeja doveo je do toga da ta institucija danas raspolaže najreprezentativnijim delima jugoslovenskih umetnika XX veka. Svojom delatnošću Protić je kroz brojne programske aktivnosti afirmisao Muzej savremene umetnosti kao ustanovu od posebnog značaja u valorizovanju, istorizovanju i postavljanju jugoslovenske umetnosti na mapu svetskih umetničkih zbivanja. Bio je autor ključnih izložbi moderne umetnosti u Muzeju savremene umetnosti: „Počeci jugoslovenskog modernog slikarstva”, „Treća decenija: Konstruktivno slikarstvo”, „Nadrealizam, postnadrealizam, socijalna umetnost”, kao i retrospektiva Save Šumanovića, Milene Pavlović Barili, Peđe Milosavljevića i drugih značajnih umetnika.

Svojom vizijom razvoja Muzeja, Protić je postavio temelje instituciji koja je težila da bude savremena, što je po njegovim shvatanjima bilo mogućno jedino ukoliko bi ona imala jugoslovensku, odnosno svetsku i internacionalnu orijentaciju.

Protićev umetnički rad razvija se uporedo s njegovim radom na mestu upravnika Muzeja, u specifičnim socijalnim, političkim, kulturnim i umetničkim okolnostima karakterističnim za razvoj jugoslovenskog posleratnog društva.

52425712-foto-arhiv-msuf.jpg


Miodrag B. Protić na dan otvaranja MSU

946455large.jpg


Fotografija Miodraga B. Protića iz vremena pre izgradnje MSU

miodrag-b-protic.jpg


Jedna od poslednjih fotografija M.B. Protića
 
Vrh