da li je izvodljivo tim ljudima koji se bave poljoprivredom kupiti u blizini adekvatne parcele da ljudi mogu da nastave da se bave svojim poslom
uvijek okolo ima parcela koje bi ljudi rado prodali a drzava neka ih otkupi ovim ljudima koji ih rado obradjuju i zive od toga
i nek im daju neku odstetu za naneseni dusevni bol zbog gubitka tog zemljista
i ja mislim da bi se oni slozili s obzirom da mora graditi autoput
Naravno, uvek postoji ponudjena varijanta obestecenja vlasnika drugom parcelom.
Ali vise je problema tu. Treba naci slobodnu ili parcelu na prodaju. Ako je na prodaju, koliko taj vlasnik trazi. za nju? Dalje, ponude ti parcelu koja je 20km daleko, nije isti kvalitet zemljista, daleko od vodotokova, plavno, podmarno...
I najveci problem je taj sto parcela NEMA.
Kod nas je vecinsko povrtarski kraj. Ljudi se bave na svojim parcelama, a masa njih uzima i u najam, ako uopste neko i nudi.
Dakle, naci adekvatnu zamensku parcelu, posebno sad kada koridori ne uzimaju samo 80m za trasu, nego sve od trase do Z. Morave sa jedne, i preko 400m van autoputa sa druge strane, za pozajmista, je u domenu naucne fantastike. Krenulo je utrkivanje za svaku parcelu za koju se nacuje da je na prodaju.
Mi kao porodica nismo ugrozeni, brat i ja sa porodicama zivimo u Cacku, bavimo se svoji poslovima, od toga i zivimo, ali zemlja je neki dopunski dinar i ishrana zivotinjama koje matori gaje za sve nas i opet gledamo da kupimo nesto zemlje da nadomestimo oduzeto, ako nadjemo. Ni ne zanosimo se time da cemo naci i priblizno kvalitetnu zemlju.
A zamislite tek ljudi koji iskljucivo zive od toga.
Prema trzisnim cenama, hektar zemlje vredi okvirno 16000e. I tu nema nista sporno, kada dve stranke dobrovoljno pristaju na trgovinu.
Ali sta je sa ljudima koji od toga zive i koji ne zele da prodaju njivu, ni po kojoj ceni, a posebno ne trzisnoj.
Tu cifru ljudi lagano skinu na jednoj boljoj godini kupusa i ostaje im njiva dzabe (prosle godine se skidalo 20-25k eura sa hektara).
A ljudi se nisu drugacije profesionalno opredeljivali jer je povrtarstvo unosno i tu vide sebe. Pa su jos izgradili objekte za to, kupili skupu opremu i mehanizaciju...
I sad im drzava otme zemlju zbog koje su to sve radili i uvale ti u ruke trzisnu cenu i racunaju, sta hoces, toliko bi je i ti prodao.
Na stranu sto je realna trzisna cena, zbog traznje, 300-400e/aru.
I sto kazu, gde je uracunti gubitak u nekom narednom periodu, gde je egzistencija za kuce iz kojih niko nema drugi posao.
A na sve to je tek kriminal to sto uzimaju najlepsu zemlju, na kojoj se narod namenski nije nastanjivao, jer je greota tu preplodnu zemlju trositi na dvorista i kuce, vec je opredelio iskljucivo za atar. A malte ne citav atar odlazi, jer su oni pronasli sljunak, umesto brda da krcaju kao sto je to radjeno za sve ostale trase.
Da skratim, debelo se drzava ogresila o poljoprivrdenika. I kao individue i kao primarnog stuba drustva.
Izvinjavam se na opsirnom postu, zelim samo problematiku da priblizim ljudima koji misle, sta se bunis, turio si 15 soma u dzep,