Železnice - infrastruktura

[drumstep]

Pendolino » Pet Jun 19, 2020 11:30 am[/url]":2fewtm38]Pruge za V>200km/h nisu za mešoviti saobraćaj nego čisto putničke.
Realno i da nam ih neko pokloni ključ u ruke nisu isplative, a kamoli da ih sami platimo.

Objasni kako pruge za V>200kmh nisu za mesoviti saobracaj

 

[Стојан]

Boki123 » Пет Јун 19, 2020 1:30 pm[/url]":3t5wc6jh]Zavisi od deonice do deonice, negde ima više krivina itd. Nisam tolki stručnjak ali po brzinama izmedju već remontovane deonice Beograd- Valjevo to je negde izmedju 70 i 100 km/hm nek me neko ispravi ko se više razume.

Значи ипак ће се ауто путем брже стизати у Београд. Воз је алтернатива у смислу ниже цене карте.

 

[tragac]

A čime na autoput? Ako misliš na autobus, njemu je ograničenje na autoputu 100, a autoput bi trebalo i da je duži od pruge.

 

[Boki123]

Стојан » Pet Jun 19, 2020 1:35 pm[/url]":xyn9n9b6]

Boki123 » Пет Јун 19, 2020 1:30 pm[/url]":xyn9n9b6]Zavisi od deonice do deonice, negde ima više krivina itd. Nisam tolki stručnjak ali po brzinama izmedju već remontovane deonice Beograd- Valjevo to je negde izmedju 70 i 100 km/hm nek me neko ispravi ko se više razume.

Значи ипак ће се ауто путем брже стизати у Београд. Воз је алтернатива у смислу ниже цене карте.

Upravo tako, međutim vreme putovanja će verovatno parirati autobuskom saobraćaju i primorati autobuske prevoznike da smanje karte i ukidaju polaske (naravno sve pod uslovom da se poveća broj polazaka vozova)

 

[Прле]

100 Милијарди Евра изградња
Ајде да упростимо и не рачунамо колико кошта композиција, њен рад плате особља

Колико имамо дневно путника на линији Београд Ужице? Нека буе "Х" ти ћеш свакако боље знати.Па упиши у формулу

100 Милијарди Евра, неко данас да да држави на период од 20 година са каматом 3% рецимо. То значи да мора да се врати, грубо 133 милијарди евра после 20 година, односно, да сваки месец орплаћујеш око 550 милиона евра.

Дакле, месечно имамо путника Х*30=Y

И опет, без зарада, одржавања, плата и тако даље, хоћемо да на месечном нивоу скупимо пара да вратимо рату.
Имамо карте Z=550000000/Y по путнику.

Твоје Ужице има око 55000 становника. Ајде да лудо претпоставимо да огромна популација Ужица, вас рецимо 25% има потребу да се сваки дан вози до Београда брзином од 350км/ч Дакле, 13750 путника тј 27500 вожњи дневно. Или месечно 825000 вожњи тј карата се прода.

Цена карте је 667 Евра дневно. Да ли се исплати?

Ово није био прорачун, ово је онако, на кафанском столу, сам себе да провериш пре него питаш зашто се не исплати?

 

[Boki123]

Nema smisla graditi brze pruge koje povezuju manje gradove (Užice, Požega, Prijepolje, Podgorica, Bar) nego samo između multimilionskuh gradova, čak je i Beograd mali za brzine od 350km/h. To se jednostavno nikad ne bi isplatilo pogotovo sa siromašnijom zemljom kakva je naša gde je prosečna plata 510e i 90 posto ljudi jednostavno nema za kartu. Biće upitno i kolko ljudi će moći da plati kartu do Novog Sada.

 

[Стојан]

Прле » Пет Јун 19, 2020 1:40 pm[/url]":tixxv6sb]100 Милијарди Евра изградња
Ајде да упростимо и не рачунамо колико кошта композиција, њен рад плате особља

Колико имамо дневно путника на линији Београд Ужице? Нека буе "Х" ти ћеш свакако боље знати.Па упиши у формулу

100 Милијарди Евра, неко данас да да држави на период од 20 година са каматом 3% рецимо. То значи да мора да се врати, грубо 133 милијарди евра после 20 година, односно, да сваки месец орплаћујеш око 550 милиона евра.

Дакле, месечно имамо путника Х*30=Y

И опет, без зарада, одржавања, плата и тако даље, хоћемо да на месечном нивоу скупимо пара да вратимо рату.
Имамо карте Z=550000000/Y по путнику.

Твоје Ужице има око 55000 становника. Ајде да лудо претпоставимо да огромна популација Ужица, вас рецимо 25% има потребу да се сваки дан вози до Београда брзином од 350км/ч Дакле, 13750 путника тј 27500 вожњи дневно. Или месечно 825000 вожњи тј карата се прода.

Цена карте је 667 Евра дневно. Да ли се исплати?

Ово није био прорачун, ово је онако, на кафанском столу, сам себе да провериш пре него питаш зашто се не исплати?

Па ето, ти си ми укратко све објаснио. Нема шта да рачунам

 

[Рипањац 405]

Видим, неко постави питање да ли може БГ - Бар да се реконструише за брзине веће од 300 км/ч...
Искрено, мислим да су брзе пруге (ту мислим на све пруге за брзине >120 км/ч чисто помодарство и скрнављење свега доброг што је железница имала до пре пар десетина година. Разумем потребу да се све врати на пројектовану брзину, али никад ми се није свиђао тај што-брже-то-боље став. Као човечанство смо стварно изгубили осећај за лепо и добро, човек док путује треба да ужива у лепоти предела кроз које пролази, а не да путовање буде само пука потреба која што пре мора бити готова. Да, треба брзо, али НЕ пребрзо. И не говорим само о барској прузи, него и о свим осталим. Чисто помодарство које, без увреде, полако поприма размере болести.

 

[Стојан]

Boki123 » Пет Јун 19, 2020 1:46 pm[/url]":1g02xs8h]Nema smisla graditi brze pruge koje povezuju manje gradove (Užice, Požega, Prijepolje, Podgorica, Bar) nego samo između multimilionskuh gradova, čak je i Beograd mali za brzine od 350km/h. To se jednostavno nikad ne bi isplatilo pogotovo sa siromašnijom zemljom kakva je naša gde je prosečna plata 510e i 90 posto ljudi jednostavno nema za kartu. Biće upitno i kolko ljudi će moći da plati kartu do Novog Sada.

Оно је добра ствар што праве Арапи. Како се већ зове онај воз што иде кроз цев са вакумом кроз пустињу. Између Дубаија и оног другог града, заборавих име. Наводно, брзина ће бити близу 900 км/ч. Питам се, на шта ли то личи.

 

[JohnnyLee]

Рипањац 405 » 19 Јун 2020, 13:52[/url]":a5z8qwt4]Видим, неко постави питање да ли може БГ - Бар да се реконструише за брзине веће од 300 км/ч...
Искрено, мислим да су брзе пруге (ту мислим на све пруге за брзине >120 км/ч чисто помодарство и скрнављење свега доброг што је железница имала до пре пар десетина година. Разумем потребу да се све врати на пројектовану брзину, али никад ми се није свиђао тај што-брже-то-боље став. Као човечанство смо стварно изгубили осећај за лепо и добро, човек док путује треба да ужива у лепоти предела кроз које пролази, а не да путовање буде само пука потреба која што пре мора бити готова. Да, треба брзо, али НЕ пребрзо. И не говорим само о барској прузи, него и о свим осталим. Чисто помодарство које, без увреде, полако поприма размере болести.

ја сам генерално става да пруге треба да буду у распону од 100 до 160 км/ч. што се тиче конкретно барске пруге, минимум пројектоване брзине плус 120+ на равним деоницама уз исправљање уских кривина

 

[futureast]

Стојан » Fri Jun 19, 2020 12:32 pm[/url]":2t5x9b80]Зашто нису исплативе ? Мислим....то што кажеш да их неко поклони.

Stojane, ne guši temu i ne traći vreme svih nas ovde pitanjima koja pokazuju tvoje totalno neznanje o železnici. Ne znaš ni najosnovnije stvari.
Ako te toliko zanima razvoj železnice, počni da čitaš postove u ovoj temi od stranice 1, pa do ove poslednje, pa ćeš onda razumeti i naučiti mnogo toga.
Ovo je tema za članove koji ipak imaju bar minimum znanja o železnici.

 

[Igor]

Tema je za sve ali nije zgoreg da prođe kroz ranije postove

 

[orjen]

JohnnyLee » 19 Jun 2020 01:16 pm[/url]":2townqph]

Рипањац 405 » 19 Јун 2020, 13:52[/url]":2townqph]Видим, неко постави питање да ли може БГ - Бар да се реконструише за брзине веће од 300 км/ч...
Искрено, мислим да су брзе пруге (ту мислим на све пруге за брзине >120 км/ч чисто помодарство и скрнављење свега доброг што је железница имала до пре пар десетина година. Разумем потребу да се све врати на пројектовану брзину, али никад ми се није свиђао тај што-брже-то-боље став. Као човечанство смо стварно изгубили осећај за лепо и добро, човек док путује треба да ужива у лепоти предела кроз које пролази, а не да путовање буде само пука потреба која што пре мора бити готова. Да, треба брзо, али НЕ пребрзо. И не говорим само о барској прузи, него и о свим осталим. Чисто помодарство које, без увреде, полако поприма размере болести.

ја сам генерално става да пруге треба да буду у распону од 100 до 160 км/ч. што се тиче конкретно барске пруге, минимум пројектоване брзине плус 120+ на равним деоницама уз исправљање уских кривина

Barska je projektovana i radena sa radiusom krivina 300 m, sto je minimum u gradevini elektrificiranih pruga normalnog koloseka.

 

[Стојан]

futureast » Пет Јун 19, 2020 3:43 pm[/url]":1nu8gtpu]

Стојан » Fri Jun 19, 2020 12:32 pm[/url]":1nu8gtpu]Зашто нису исплативе ? Мислим....то што кажеш да их неко поклони.

Stojane, ne guši temu i ne traći vreme svih nas ovde pitanjima koja pokazuju tvoje totalno neznanje o železnici. Ne znaš ni najosnovnije stvari.
Ako te toliko zanima razvoj železnice, počni da čitaš postove u ovoj temi od stranice 1, pa do ove poslednje, pa ćeš onda razumeti i naučiti mnogo toga.
Ovo je tema za članove koji ipak imaju bar minimum znanja o železnici.

Јес'.....ја сам дош'о овде да полажем испит а ово је саобраћајни факултет па морам да поседујем знање. Ово је форум где се прича о железници и где свако има право да постави питање без икаквог предзнања, зато што је ФОРУМ а не факултет ! Наравно да сам тотални лаик за железницу, зато и јесам дошао на овај форум да поставим питања. Само сам чекао тренутак кад ће се наћи неко да ми се обрати са висине. На сваком форуму вас има. Као да сте неко неписано правило.

 

[busspoter]

Batajnica 19.6.2020.

 

[Рипањац 405]

Дакле, скоро ремонтовани Горбачов је већ усвињен графитима... :bash:

 

[Boki123]

Рипањац 405 » Pet Jun 19, 2020 6:51 pm[/url]":34421dp0]Дакле, скоро ремонтовани Горбачов је већ усвињен графитима... :bash:

Koliko je teško unajmiti obezbeđenje ili jednostavno osvetliti deo gde se drže da se ovakve stvari spreče???

 

[Дошљак]

Ваљда ремонтоване гарнитуре имају антиграфитни премаз па се лакше скидају овакве брљотине.

 

[wk_]

A umetnost je na nivou... 99% tih grafita su obična nakićena slova. Ja što sam kompletan antitalenat za crtanje pa sam znao to da nažvrljam po sveskama kad mi je dosadno na času. Ako već uništavate tuđu imovinu bar se potrudite malo.

 

[NoLimit]

Прле » Wed Jun 17, 2020 3:13 pm[/url]":3kcrh7xb]Ево неколико питања
1. Види ли се, хоће ли бити покривено ово спуштање у ходних под пргуом?
2. Виде ли се неки системи за одводњавање: видимо у Београду како изгледа кад вода не може да оде из подходника...

Nisam odgovarao dva dana, da bih otišao da slikam te sisteme za odvodnjavanje, da se to bolje vidi.

1. Ne vidi se na terenu ništa još uvek što se tiče nadstrešnica, ali bi trebalo biti natkriveno u Inđiji, isto kao što je pri prošloj rekonstrukciji u Staroj Pazovi, samo sa drugačijom tj. modernijom nadstrešnicom.
2. Iz iskustva znam da je pothodnik u Staroj Pazovi stojao godinama poplavljen pre nego što je završena rekonstrukcija 2009. Od tada nema toliko tih problema, barem koliko sam ja primetio, ali ne mogu da tvrdim da je ok u svim situacijama. To bi mogao da zna neko ko je stalno na stanici, pitaću nekog od osoblja kada navratim tamo. U Novoj Pazovi se na slikama koje sam postavljao nedavno vidi da je sada ono što će biti budući pothodnik već poplavljeno u ovoj ranoj fazi kada nije završeno. U Inđiji na danas uslikanim slikama se vidi isto voda od kiše od pre par dana. Međutim, tu se vidi i sistem za odvodnjavanje, tako da ćemo videti kako će biti to u praksi kasnije u ovoj novoj rekonstrukciji.

Evo podzemnog u Inđiji od danas: https://ibb.co/album/DrC0R7?sort=date_asc

 

[Express]

spatiotecte » 18 Jun 2020 09:27 pm[/url]":1puapvum]Kako mislite da se renovira 800 km koridora 10 od jednom?

Zar nije logično da se počne od prvog i drugog grada pomveličini pa tako dalje?
Renovira se ono sto je najrentabilnije, do Novog Sada, pa Subotice pa onda do Niša itd.

Upotrebio sam pogrešnu reč. Nisam mislio na radove već na sve što bi prethodilo dizanju na 200km/h. Drugim rečima svaka deonica može biti jedna faza izvođenja, BG-NS svakako prva. Ali Subotica ipak mora da čeka Kragujevac i Niš iz sledećih razloga:

Spojler

Niš je dovoljno veliki grad dovoljno udaljen od Beograda da bi opravdao pristojnu domaću prugu veće brzine, Kragujevac je veći i bliži od Subotice (generiše veću patronažu iz oba pomenuta razloga) pri čemu zahteva elektrifikaciju patrljka do Lapova koji ne mogu pola veka da skrpe. Sve to ne važi za pograničnu Suboticu na kraju jednog kraka (Xb) koji koristi par putničkih vozova dnevno, a koji opet ima i teretnu alternativu preko Šida.

Jeste ta pruga lakša, tačno je da vodi do Budimpešte i Beča ali nije to interna kičma koja bi trebalo da ima apsolutni prioritet u putničkom saobraćaju, naravno ukoliko par međunarodnih vozova dnevno iz političkih razloga nije važnije. Raspoloživost alternativnih letova i da ne pominjem. Naime preko dotične jednokolosečne deonice (BG-NI) karakteristične po laganim vožnjama prolaze vozovi sa sva 4 prekogranična kraka pa kako onda samo jedan krak može biti prioritetan? To mu dođe kao da gradiš kuću od krova jer je temelj skup. Mislim ko još gradi prugu u vidu kontaktne mreže bez koloseka. Ovo podseća na okupaciju u smislu da se najveći grad okupirane teritorijre poveže sa političko-ekonomskim centrom imperije. Interna veza između gradova okupirane teritorije gubi prioritet (što ne znači da se neće izgraditi, dakle mora kasnije jer se nečija agenda ugurala preko reda).

Pomenuta centralna deonica Koridora X u svojoj osnovi predstavlja srpski ekvivalent Tokaido-Sanyo Shinkansen. Tokaido šinkansen otvoren je izjedna 1964 (ekvivalent BG-NS), Sanyo fazno na relacijama Shin Osaka-Okayama 1972 (ekvivalent BG-KG) i Okayama-Hakata 1975 (ekvivalent Lapovo-Niš) dok je prva faza Tohoku šinkansena na relaciji Omiya-Morioka (ekvivalent NS-Bačka Topola) otvorena tek 1982. Japanci su znali šta je prioritet. Iz istog razloga NEC spaja Boston i Vašington a ne San Francisko sa Gvadalaharom. Teksas gradi Dalas-Hjuston, da neće ne daj bože Dalas-San Antonio pa San Antonio-Monterej? Naravno da tek posle Hjustona ide Dalas-Vako-Ostin-San Antonio i ništa dalje. Ostalo na sveti nikad a možda ni tad.

Dobro ako je za utehu iz istog razloga su Makiš i BnV prioritetni u odnosu na Vidikovac i Prokop, Slaviju. Tako i Vojvođansko-Austrougarsko-Evropska napredna pruga. Ko šiša tamo neki Sirbistan. Da se razmumemo, u najkraćim crtama smatram da je krak Xb kao primarni međunarodni krak ka ekonomski razvijenim regijama EU veoma bitan, no njegovo unapređenje bi trebalo doći na red tek nakon osposobljavanja ključne trase koridora X kroz Srbiju (minimum dva koloseka uz garanciju pristojne brzine duž cele trase). E tek onda možeš pričati o nekom izlasku ka EU i pored dostupnih letova. Mislim do tog Niša u Sibiru il Sirbistanu 21. veka kako god vozom se pre pola veka putovalo brže. Uz to Beograd i Niš je tada spajala i domaća aviolinija. Aviona odavno nema dok železnica stremi ka nedostižnom standardu 19. veka.

 

[Пантограф]

Nije bilo nikakve avio linije pre pola veka, a autobus je za Niš vozio pet sati. Baš otkako postoji autoput u punom profilu, od pre 35 godina, morali smo imati i bolju prugu. I sad nam je niška pruga morala biti prioritet.

 

[Pendolino]

Pre 90 godina je bila za 100km/h.

Pre 35 godina je pruga od Male Krsne do Niša (Crveni krst) bila vrlo solidna, dobrim delom za 120km/h, osim mosta na Moravi i Stalać-Đunis. Preko Mladenovca je bio užas, kao i Mala Krsna - Beograd.

drumstep » Fri Jun 19, 2020 12:32 pm[/url]":2v7gfs21]

Pendolino » Pet Jun 19, 2020 11:30 am[/url]":2v7gfs21]Pruge za V>200km/h nisu za mešoviti saobraćaj nego čisto putničke.
Realno i da nam ih neko pokloni ključ u ruke nisu isplative, a kamoli da ih sami platimo.

Objasni kako pruge za V>200kmh nisu za mesoviti saobracaj

To je tako šta ima a se objašnjava, odvaja se teretni i lokalni putnički saobraćaj od brzih vozova V>200km/h.


..ajde ukratko: Razlozi su mnogobrojni.
- saobraćajni Da bi brza pruga bila profitabilna ritam vozova mora da bude vrlo čest, tako da je teško uklopiti spore i brze vozove.
- građevinski Brze pruge se rade sa većim usponima jer je pretpostavka da njima saobraćaju samo motorni vozovi.
- tehnički Brze pruge imaju mnogu manje tolerancije parametara od običnih (<200km/h), koje bi bile ugrožene prolaskom teretnih vozova.

Treba dodati i teoriju da su brze pruge isplative na relacijama između 200 i 500km. Na manjim relacijama su "door to door" brži regio vozovi a na većim avioni.

Ukratko, batalite maštu oko >200km/h
Ono što je potpuno realno je 160km/h na ravničarskim dvokolosečnim i nešto manje na jednokolosečnim. Stanje koloseka na većem delu koridora i barske pruge zahteva totalni rement, tako da su moguća i peglanja krivina na deonicama koje nisu u brdima.

Za barsku prugu je maksimum neki Pendolino

 

[Express]

Пантограф » 19 Jun 2020 10:28 pm[/url]":10lps6wp]Nije bilo nikakve avio linije pre pola veka, a autobus je za Niš vozio pet sati. Baš otkako postoji autoput u punom profilu, od pre 35 godina, morali smo imati i bolju prugu. I sad nam je niška pruga morala biti prioritet.

Tačno, prvi let DC9-32 na relaciji BEG-INI-BEG bio je 1987 ako se ne varam. Dakle ne bukvalno pola veka. Sada se truckaš satima i tim autoputem, o pruzi da ne govorim. Poslednji put vozio sam se nekih 5 sati. Horor. Ajde da se spusti na 3h bez laganih vožnji, bez nepredviđenih čekanja pa i da prihvatiš. Ne treba čovek ni da se pita zašto Niška. Ta pruga je prva i bila izgrađena na tlu Srbije (ne Austrougarske), i dan danas je kičma, osnova čitave mreže Srbije - dakle ne Vojvodine.

 

[drumstep]

Pendolino » Pet Jun 19, 2020 11:04 pm[/url]":3c8fck4p]Pre 90 godina je bila za 100km/h.

Pre 35 godina je pruga od Male Krsne do Niša (Crveni krst) bila vrlo solidna, dobrim delom za 120km/h, osim mosta na Moravi i Stalać-Đunis. Preko Mladenovca je bio užas, kao i Mala Krsna - Beograd.

drumstep » Fri Jun 19, 2020 12:32 pm[/url]":3c8fck4p]

Pendolino » Pet Jun 19, 2020 11:30 am[/url]":3c8fck4p]Pruge za V>200km/h nisu za mešoviti saobraćaj nego čisto putničke.
Realno i da nam ih neko pokloni ključ u ruke nisu isplative, a kamoli da ih sami platimo.

Objasni kako pruge za V>200kmh nisu za mesoviti saobracaj

To je tako šta ima a se objašnjava, odvaja se teretni i lokalni putnički saobraćaj od brzih vozova V>200km/h.


..ajde ukratko: Razlozi su mnogobrojni.
- saobraćajni Da bi brza pruga bila profitabilna ritam vozova mora da bude vrlo čest, tako da je teško uklopiti spore i brze vozove.
- građevinski Brze pruge se rade sa većim usponima jer je pretpostavka da njima saobraćaju samo motorni vozovi.
- tehnički Brze pruge imaju mnogu manje tolerancije parametara od običnih (<200km/h), koje bi bile ugrožene prolaskom teretnih vozova.

Treba dodati i teoriju da su brze pruge isplative na relacijama između 200 i 500km. Na manjim relacijama su "door to door" brži regio vozovi a na većim avioni.

Ukratko, batalite maštu oko >200km/h
Ono što je potpuno realno je 160km/h na ravničarskim dvokolosečnim i nešto manje na jednokolosečnim. Stanje koloseka na većem delu koridora i barske pruge zahteva totalni rement, tako da su moguća i peglanja krivina na deonicama koje nisu u brdima.

Za barsku prugu je maksimum neki Pendolino

Srecom vidi se da nemas dodirnih tacaka sa zeleznicom, ako imas, jasno mi je zasto je sve u ovakvom stanju. Pruge za bilo koju brzinu mogu biti (i uglavnom jesu) mesovite.