Železnice - infrastruktura

[Дошљак]

Супер ако нам је то најбитније у железници.

 

[peca89]

Pokusao sam jutros da kupim dve povratne karte BG-NS. Uredno skinem Android aplikaciju, registrujem se, odaberem karte, platim karticom, banka zaduzi 1140 dinara...ali email sa kartama ne stize. Nije ni u spam-u. Pogledam u aplikaciji istoriju karata, tamo pise zaduzeno 3420 dinara??!! Dobio sam 6 barkodova, po tri ista za istu osobu i isti voz i to samo u smeru BG->NS. Barkodova za povratak nema.
Zovem call centar, sve vreme vice vreme cekanja krace od jednog minuta, a brojac na telefonu evo otkucao 41. minut...
Prosli izbori, ocito...

Update: Nakon 43 minuta su se javili. Kaze, "pa bio sam na pauzi pola sata"??!!. Na pauzi koja se ne pominje u radnom vremenu prikazanom na sajtu. Naravno, prosledili me da pisem mejl za zalbu. "Znate, to nam je nova aplikacija, jos to ne radi kako treba"

 

[Boki123]

Pokusao sam jutros da kupim dve povratne karte BG-NS. Uredno skinem Android aplikaciju, registrujem se, odaberem karte, platim karticom, banka zaduzi 1140 dinara...ali email sa kartama ne stize. Nije ni u spam-u. Pogledam u aplikaciji istoriju karata, tamo pise zaduzeno 3420 dinara??!! Dobio sam 6 barkodova, po tri ista za istu osobu i isti voz i to samo u smeru BG->NS. Barkodova za povratak nema.
Zovem call centar, sve vreme vice vreme cekanja krace od jednog minuta, a brojac na telefonu evo otkucao 41. minut...
Prosli izbori, ocito...

Isti problem jutros, kupljene 2 karte, on ih duplirao na 4. Na svu srecu skinuto sa kartice pravi iznos. Verovatno im je sistem pao ili nešto slično. Nije stigao mejl i nije mi dao da otvorim kartu. Piše uredno na aplikaciji broj karte, samo je dupliran. Šta je odgovorio call centar?

 

[peca89]

Napisao sam gore..odgovorili da su bili na pauzi??!!

Elem, stigao je email sa ispravnim PDF kartama. Sat i po nakon kupovine karata...

 

[stex_pb]

@Vox91 OD kada je slika sa narandžastim vagonom? Zar mi još imamo neki u toj boji?

 

[Vox91]

Verovatno nije od skoro..

 

[Nikola NS]

Automati u NS ne rade ili ljudi imaju strah da ga koriste?

Колико сам успео да видим у пролазу, раде.

Da li su to pretežno zaposleni ili?

Делује ми да су углавно запослени, 30-40 година.

Pokusao sam jutros da kupim dve povratne karte BG-NS. Uredno skinem Android aplikaciju, registrujem se, odaberem karte, platim karticom, banka zaduzi 1140 dinara...ali email sa kartama ne stize. Nije ni u spam-u. Pogledam u aplikaciji istoriju karata, tamo pise zaduzeno 3420 dinara??!! Dobio sam 6 barkodova, po tri ista za istu osobu i isti voz i to samo u smeru BG->NS. Barkodova za povratak nema.
Zovem call centar, sve vreme vice vreme cekanja krace od jednog minuta, a brojac na telefonu evo otkucao 41. minut...
Prosli izbori, ocito...

Update: Nakon 43 minuta su se javili. Kaze, "pa bio sam na pauzi pola sata"??!!. Na pauzi koja se ne pominje u radnom vremenu prikazanom na sajtu. Naravno, prosledili me da pisem mejl za zalbu. "Znate, to nam je nova aplikacija, jos to ne radi kako treba"

Isti problem jutros, kupljene 2 karte, on ih duplirao na 4. Na svu srecu skinuto sa kartice pravi iznos. Verovatno im je sistem pao ili nešto slično. Nije stigao mejl i nije mi dao da otvorim kartu. Piše uredno na aplikaciji broj karte, samo je dupliran. Šta je odgovorio call centar?

И мени се синоћ исто десило. Купио једну карту у једном смеру, добио мејл са две карте у ПДФ-у, а исти бројеви карте. У самом тексту мејла пише да је једна карта. Видећу колико ће ми прокњижити. Приликом потврде плаћања ми је писало 285 дин.
Досад сам куповао карте 7-8 пута, последњи пут у суботу, и све је било ОК. Рекао сам и кондуктерки за проблем, али није знала ништа о томе. На благајни је био ред па нисам имао времена да питам.

 

[Karlo del Ponte]

Članak u Danasu: BRZI PROMAŠAJ SRBIJE 200 NA SAT.

Za 100 miliona evra skuplju prugu i tri puta skuplje vozove nego za 160 kilometara na čas smo dobili tri minuta brže kretanje vozom.

Ako tome dodamo razliku pristupačnosti ukinute Železničke stanice Beograd u odnosu na Prokop, to je još prosečno oko 15-20 minuta potrošenog vremena. Pre nego što se okrivi vlast za nenamensko ulaganje, mora da se podseti da mu je isto narod nametnuo svojom mitomanijom. U Nemačkoj, Japanu, Francuskoj, Kini pruge za brzine 200-350km/h su samo između milionskih gradova, dok je preko 80 odsto svih pruga za brzine niže od 160km/h. Koliko Srbija ima milionskih, ili bar polumilionskih gradova? Španija ima najrazvijeniju mrežu pruga velikih brzina, pa u ekonomskom smislu ipak ozbiljno zaostaje za Francuskom, Nemačkom, Italijom i Velikom Britanijom.

Da ne govorimo o pruzi za velike brzine u Uzbekistanu, državi sa ekonomskim pokazateljima sličnim onim u Srbiji. Ali, čak i Uzbekistan je težio da maksimalno uključi svoje i građevinske kompanije i fabrike u projekat svoje „brze pruge“, dok je Srbija skoro sve uvezla. Dalje, Železnička stanica Taškent je na mestu gde je istorijski srasla sa gradom, a metro u Taškentu i tramvaj u Samarkandu omogućavaju odlične veze sa gradskim područjem.

Prokop nema ni tramvaj, a od masovnog šinskog prevoza ima samo BG:VOZ. Crni humor je da je to gradska stanica BG:VOZ sa ubedljivo najgorom uklopljenošću u grad i bez planova celovitog rešenja po tom pitanju. Uporedivši sa Novim Beogradom, Tošinim bunarom, Vukovim spomenikom, Karađorđevim parkom, Pančevačkim mostom, bukvalno bilo koja od tih lokacija je logičnija lokacija za veću železničku stanicu od samog Prokopa.

Ali, globalno, da li je mudro uložiti dve milijarde evra u manje od 200 kilometara super moderne pruge za 200km/s, kada je za isti novac mogao biti urađen kapitalni remont oko 2000 kilometara pruga po celoj Srbiji, za projektovane brzine 80-120km/h. Da li je vrednije uložiti samo u Beograd – Novi Sad za 36 minuta, ili uz ista ulaganja napraviti sistem sa kojim se iz Beograda za sat stiže do Novog Sada, Šapca, Sremske Mitrovice, Valjeva, Smederevske Palanke, Požarevca, Vršca i Zrenjanina?

Pitajte žitelje sistema ovih okružnih centara da li bi bili prezadovoljni postojanjem takvih brzih vozova, pa makar i 4-5 puta dnevno.

Ukupan skor ulaganja u železnice u poslednjih 10 godina je trostruki pad broja putnika.

Umesto negativnih primera, da navedemo pozitivan primer Češke. Češka železnica sa 160km/h podržava standard i kupovnu moć veću nego u Španiji, a uporedivu sa Francuskom.
Česi se 20 puta više voze vozom nego građani Srbije, imaju jaku železničku industriju, jedan od najboljih i najuspešnijih javnih prevoza Evrope. Metro u Pragu, tramvaji u svakom većem gradu, gusta železnička mreža, tehnička kultura, poštovanje prema struci. Raznovrsnosti ponude doprinosi konkurencija privatnih putničkih vozova Regio DŽet i Leo Ekspres.
Češka i Švajcarska prugama do skoro svakog sela održavaju najbolje primere ravnomernog razvoja, dok Vlada Srbija planira ukidanje skoro svih lokalnih pruga.

Posebno velika šteta je dvostruki tehnološki manjak, i odbacivanje cele jedne odškolovane generacije železničara.

Ali ni političari neće usmeravati novac u optimalne projekte, dokle god mu narod nameće svoje mitove kako je samo autoput put dobar put, samo 200km/s dobar voz, a samo metro dobar gradski prevoz.

Autor je diplomirani inženjer saobraćaja i član Centra za lokalnu samoupravu

 

[WLABmz]

Direktan dodatak na Karlov tekst:

Iz Kraljeva po redu vožnje idu polasci lokalnih vozova na 4 strane (Požega, Jagodina, Lapovo i Raška). Na svim polascima saobraćaju dizel motorni vozovi serije 711. Danas su otkazani polasci u 3 od 4 pravca iz Kraljeva, a i polazak za 4. pravac (Požega) je pod znakom pitanja. Sve je to zbog neispravnosti garnitura 711. Ulje se ne menja na vreme, filteri se ne menjaju, motori zaribavaju jer su suvi kao barut, pitanje je i kvalitet ulja koje stavljaju. U Lapovu je parkirano čak 16 neispravnih dizel motornih vozova serije 711. Podsetiću, ti vozovi su stari 5-10 godina!

 

[Пантограф]

А већ је фора што из Краљева за Пожегу иде ДМВ...

 

[stex_pb]

Koliki je tačan broj 711 garnitura? Ispravnih i neispravnih ?

 

[WLABmz]

Koliki je tačan broj 711 garnitura? Ispravnih i neispravnih ?

Po zvaničnim podacima Srbija Voza na dan 1.7.2021, dvodelnih dizelmotornih garnitura ima:

43 inventarsko stanje
41 aktivan inventarski park
24 radni park

Kako je kupljeno 39 serije 711, zaključuje se da je ostalih 4 serija 712. Da li je još neka 712 u radnom parku, to ne znam. Dakle, ako pretpostavimo da je svih 24 u radnom parku serija 711, u najboljem slučaju je čak 15 DMV serije 711 u autu. A to je jul prošle godine. Kakvo je tačno stanje sada, ne znam, verovatno još gore.

 

[Karlo del Ponte]

Pa kako bi ovu prvu sliku denivelisao?

Ако бисмо говорили оптималном пројекту, од Нишке тврђаве до Чаира пругу дигнути на мостовску конструкцију (естакакаду), за два колосека. У оквиру пројекта укинути тријанглу, али изнад Булевара Милојка Лешљанина и Нишаве направити Железничку станицу Ниш Центар. Палилула је уодносу на удаљеност од центра Ниша као Ташмајдан да буде јасније Београђанима. Железнички мост на Нишави је још ближе. То је пројекат реда цене 50-60 милиона евра, са све дуплим колосеком до Просека.

Осовина:
- Просек -
- Нишка Бања
- Брзи брод
- радно-индустријска зона ЕИ-Ниш
- Трошарина
- Клинички центар + неколико факултета
- Спортски центар Чаир
- Палилула
- Ниш центар
- Црвени крст + технички факултети
- Аеродром

На њој би возови морали ићи сваких 30 минута и чешће, а у комбинацији возова из Пирота, Лесковца, Прокупља и Ђуниса, са интервалима 60-120 минута. Та пруга би била оптимална и за теретне возове. Теретни возови иду кроз центар Амстердама, Утрехта, Ротердама напругама на насипима естакадама, у рововима, па нико од тога не прави трагедију и ужас.

Суштина због које би теретни саобраћај у разумном друштву остао на том месту је што је управо коришћење долине за кретање дефинисало Ниш као важну и друмску и железничку раскрсницу, а последично и важан центар. Цела долина је попуњена, а у брдима, где ова незнајугдеударају власт планира није економски повољно. За равничарске пруге сваки успон/пад преко 10 метара на 100 метара је неразуман. Естакада коју спомињем тражи уздизање изнад површине само 8 метара, док се у брдима пруга диже и спушта око 40 метара.

Други колосек по нишкој осовини је потребан само и само због градско-приградских возова. Обим међународног саобраћаја, и потенцијал регионалног не могу правдати други колосек наредних неколико деценија.

 

[Beli zo]

 

[orion]

Сад кад постоји апликација за продају карата требало би омогућити попусте на куповину карата унапред за поласке који су мање оптетећени. Тако би се дестимулисали да у шпицу путују они који тад не морају а са друге стране би возови били пунији.

 

[Пантограф]

A, pa ti oćeš ko Rajaner, more nema, bato, nego uredba-cena po km-pare u džep kondukteru... Progres!

 

[orion]

Portugal mi je bio na umu, kupovao sam na taj nacin skoro duplo jeftinije karte.
Namerno uzeh primer nekoga sa kim bismo mogli da se uporedimo. Porto-Lisabon je kao kod nas bg-ns ali zato kad se krene na jug situacija je prilicno losa.

 

[Pendolino]

Ако бисмо говорили оптималном пројекту, од Нишке тврђаве до Чаира пругу дигнути на мостовску конструкцију (естакакаду), за два колосека. У оквиру пројекта укинути тријанглу, али изнад Булевара Милојка Лешљанина и Нишаве направити Железничку станицу Ниш Центар. Палилула је уодносу на удаљеност од центра Ниша као Ташмајдан да буде јасније Београђанима. Железнички мост на Нишави је још ближе. То је пројекат реда цене 50-60 милиона евра, са све дуплим колосеком до Просека.

Pruga ne prolazi pored tvđave, a da se sada tu progura, nema šanse, zbog visoke urbanizacije, čak ni po sredini ulica na stubovima, a i teško može da košta 50 milki. 500 minimum.

На њој би возови морали ићи сваких 30 минута и чешће, а у комбинацији возова из Пирота, Лесковца, Прокупља и Ђуниса, са интервалима 60-120 минута.

Koga da voze ti vozovi? Jedino postoji neka potreba na relaciji do Leskovca.
Drugo, kao što znamo iz priče o BGvozu, nema mnogo ljudi koji žele da pešače više od par stotina metara. Radije će Srbin da se gura u busu koji ga vozi od tačke A do tačke B nego da ide 500m do voza.

Други колосек по нишкој осовини је потребан само и само због градско-приградских возова. Обим међународног саобраћаја, и потенцијал регионалног не могу правдати други колосек наредних неколико деценија.

Cenim te i čitam tvoje tekstove, ali ajde da spustimo loptu na zemlju.
To nešto para što je dato železnici iz raznih kredita uglavnom je uloženo (što se infrastrukture tiče) u novu prugu za NS kao i za razne druge rekonstrukcije.
Koliko će para biti u budućnosti je veliko pitanje, a Koridor X i deo Barske nam je na ivici pucanja.
Dva koloseka od stanice Niš do Niške Banje ili Proseka nema apsolutno nikakvo opravdanje niti će imati, niti će Niš (u zoni kroz koju prolazi Pirotska pruga) ikad više imati industriju kojoj treba last mile železnica, kao što je neće biti ni na npr. Čukarici.

Mislim da je za Niš lakša varijanta da se uradi obilaznica do Crvenog krsta i da se to zemljište vrati gradu. To bi mnogo više unapredilo grad od bilo kog sistema prevoza tim pravcem.
Pruga sada deli Niš na visoko urbani deo sa jedne i na stari deo sa kućama i starim zgradicama sa druge.

 

[spatiotecte]

I na Openrailwaymap označena deonica BG-NS kao brza pruga puštena u promet odnosno da nije više isprekidanom linijom (u izgradnji)

 

[stex_pb]

Za barsku upisana brzina od pre 20 godina Čuj 50 kroz limsku dolinu

 

[Пантограф]

@Pendolino
Ех, па коме треба железница, ако не народу који гравитира Нишу? Бар је мени пола родбине у Владичином Хану и по селима у тој општини и нико никад - осим за Врање, куде станица неје у варош - неје путоваја сЪс автобус, него увек сЪс воз. Јер ем си је згодно, ем је поефтино. Наравно, тој неје тЪј правац, ал имав си путници и на куде Белу Паланку и Пирот, ама си на воз забравише

 

[Karlo del Ponte]

Pruga ne prolazi pored tvđave, a da se sada tu progura, nema šanse, zbog visoke urbanizacije, čak ni po sredini ulica na stubovima, a i teško može da košta 50 milki. 500 minimum.

Kako sam nejasan kada pišem kratko: Pored tvrđave = na 200 metara od tvrđave na postojećoj trasi, na železničkom zemljištu gde je već dvokolosečni železnički koridor.
Na Paliluli bi svakako trebao otkup nekoliko prizemljuša. Istočno od Palilule ne treba maltene ništa da se ruši.

Koga da voze ti vozovi? Jedino postoji neka potreba na relaciji do Leskovca.

Cela dolina Južne Morave je gusto naseljena, sa nizom velikih sela. Takođe do Prokuplja ima dosta velikih naselja. Istočno od Proseka lošije po tom pitanju, kao i ka Kneževcu. Autobuski monopolisti deru sa cenom karte, a nepostojanje finansijski dostupnog prevoza je važan razlog gubitaka stanovništva manjih mesta. Koridorom kojim sam pomenuo pokrivaju se skoro svi važniji sadržaji u Nišu direktnim vozom, što u Beogradu nije slučaj. Samim tim, zaista omogućava da živiš u Aleksincu ili Beloj palanci, a na posao specijalizovanu srednju školu ili fakultet stigneš za sat vremena. Hoćete reći da u Beloj Palanci sa sa selima~12.000 ljudi nema ljudi kojima je potreban školovanje, posao, trgovina i lečenje, da se popuni nekoliko polazaka dvovagonskih vozova? Ako nema, tada smo omanuli sa minimumom kvaliteta, maksimumom cene i lokacijom u Nišu.

Drugo, kao što znamo iz priče o BGvozu, nema mnogo ljudi koji žele da pešače više od par stotina metara. Radije će Srbin da se gura u busu koji ga vozi od tačke A do tačke B nego da ide 500m do voza.

Prva linija BG:VOZ je povukla više putnika iz Batajnice nego 73 i 706 zajedno, ali sve bliže gradu ima mnogo manji uspeh. Železnička stanica Zemun je od za putnike najatraktivnijeg pravca Cara Dušana-Glavna udaljena čak 3 kilometra, a pri čemu nema ni presedačke veze za tu zonu. Moja majka putuje po 2 sata sa Elektronske industrije do gornjeg Voždovca zato što je Zemun loše vezan presedačkim vezama na prugu. Da ne govorimo o Rakovici, Čukarici, Kotežu i Borči. Ako bi kriterijum bio 500 metara, BG:VOZ bi za vreme kada je normalno išao imao 5000 putnika, a ne 35.000 putnika dnevno.

Ukoliko pruga ne ide u Pantelejska brda, nego po dolinskoj osovini, tada je stvarno mnogo toga nedaleko od pruge. U gradu ne bi povukao toliko putnika kao u prigradu. U nedelju se autobusom od Niške banje do centra Niša putuje 40 minuta, a vozom bi bilo 12-15. To kompenzuje i kilometarsko pešačenje. U gradskom području Niša se 50% kretanja obavlja peške! Uz to, Niš ima više biciklista nego Beograd, i ima odlične uslove za integraciju bicikl-voz.

Cenim te i čitam tvoje tekstove, ali ajde da spustimo loptu na zemlju.
To nešto para što je dato železnici iz raznih kredita uglavnom je uloženo (što se infrastrukture tiče) u novu prugu za NS kao i za razne druge rekonstrukcije.
Koliko će para biti u budućnosti je veliko pitanje, a Koridor X i deo Barske nam je na ivici pucanja.

Ovde ne govorimo o onome što Vlada Srbije neracionalno i bez ekonomsko-privrednog cilja ulaže. Nedostatak studije opravdanosti je verovatno najvažniji razlog zašto se u 200km/h za Suboticu radi iz ruskih i kineskih fondova. Ovde je cilj stvaranje aglomeracije od pola miliona ljudi sa železničkom kičmom, koja će po ljudskim resursima biti konkurentna Beogradu, popraviti opšte poslovno okruženje, a sa kičmom na državnoj infrastrukturi. Ovakvi projekti imaju odličnu prolaznost kod predpristupnih projekata EU, odakle se može povući i do 60% sredstava bespovratno.

Dva koloseka od stanice Niš do Niške Banje ili Proseka nema apsolutno nikakvo opravdanje niti će imati, niti će Niš (u zoni kroz koju prolazi Pirotska pruga) ikad više imati industriju kojoj treba last mile železnica, kao što je neće biti ni na npr. Čukarici.

Ako vidimo napredni put propasti, to ne znači da treba da mu služimo i da mu se klanjamo. Zdravi put je obnova industrijske proizvodnje u firmama sa glavnim sedištem u Srbiji. Ali čak i bez previše industrijskih radnih mesta, Niš je jako veliki centar obrazovnih i zdravstvenih ustanova, mnogih radnih mesta i aktivnostti, koja generišu velike tokove kretanja.

Uz prisustvo železnice na svakih 30 minuta Prosek se nalazi dovoljno blizu Niša i u zoni gde geografski uslovi omogućavaju planski prigradski razvoj.

Mislim da je za Niš lakša varijanta da se uradi obilaznica do Crvenog krsta i da se to zemljište vrati gradu. To bi mnogo više unapredilo grad od bilo kog sistema prevoza tim pravcem.
Pruga sada deli Niš na visoko urbani deo sa jedne i na stari deo sa kućama i starim zgradicama sa druge.

Ne negiram postojanje šinofobije. Živim u Brestu u Belorusiji, koji je mnogo više ispresecan prugama nego Niš. Nadvožnjak se ovde ne smatra super-hiper preskupim nedostupnim rešenjem. Dva nadvožnjaka su još sa početka 20. veka, kada se beton mešao lopatom, a grad se urbanizuje planski sa obe strane pruge. Takvo planiranje je jedan od važnog razloga ekonomske uspešnosti u odnosu na Srbiju, uprkos celog veka hladnoratovske izolovanosti od ekonomski najjačih zapadnih država, i delimično slepog držanja socijalizma u sektorima gde on pokazuje slabosti.

 

[Vox91]

Niš treba proglasiti glavnim gradom i tamo preseliti vladu i skupštinu.. Da se Bg malo rastereti, a Niš razvije.

 

[Pendolino]

Evo me na (auto)putu za Niš.

 

[Pendolino]

Zaječarska pruga.