Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Србија воз ће бити издржавано предузеће докле год не будемо имали нормалну инфраструктуру и нормалан ред вожње као и националну стратегију транспорта путника која би интегрисала железницу, аутобуски превоз и јавне превозе на нивоу локалних самоуправа у једну функционалну целину.
Srbija voz će zauvek biti izdržavano preduzeće!!!
 
Biće uvek na neki način izdržavano preduzeće, ali je bitno da budu plaćeni za uslugu koju obavljaju, a ne da spaljuju enorman novac dok istovremeno smanjuju vozne i putničke kilometre, tj. ne nude ništa i ne doprinose ničemu.

Ali, u takvom sistemu brzo bi dobili konkurenciju i bili bi zatvoreni u kratkom roku, takvi kakvi su.
 
Neki dokument koji potvrđuje ovu tvoju besmislicu?
Nikad(čitaj velikim slovima: NIKAD!!!),nije bila priča da neki od 16 kargovih vectrona idu SV-u.
Ustvari,bilo je priče ali u onom FB udruženju od strane pojedinaca koji nemaju blage veze o železnici.

Nema veze ovo sa ikakvom fb grupom. Kredit iz kojeg je odobrena nabavka novih višesistemskih lokomotiva je odobren još 15. septembra 2010. godine, mnogo pre podele preduzeća i tada je bilo planirano da se te lokomotive koriste i za teretne i za putničke vozove. Kada kredit nije povučen, a krenulo je da se priča o podeli preduzeća, ideja je bila da deo ide cargu, a deo putničkom prevozu. Međutim, podelom preduzeća, putnički prevoz je ostao bez ovih lokomotiva. https://www.021.rs/story/Info/Srbija/55349/Zeleznica-nabavlja-15-novih-lokomotiva.html

I sam znaš da je pri raspodeli Srbija Kargo dobio mnogo više nego Srbija Voz i da je raspodela nekih voznih sredstava bila nelogična. Npr. 5 od 6 dizel lokomotiva sa sa elektro grejanjem putničkih vagona su pripale Srbija Kargu kome to ne treba, a dizel lokomotive serije 666 bez elektro grejanja voza su pripale Srbija Vozu.
Zbog toga su sve oči uprte u Beograd-Novi Sad koji može finansijski da spase preduzeće i time omogući nabavku novih voznih sredstava iz sopstevnog budžeta.

Da li se šališ? Linija Beograd - Novi Sad, sa prugom skupom za održavanje, voznim sredstvima sa skupim održavanjem i visokim troškovima eksploatacije brzinom od 200 km/h može doneti samo gubitke. Jednostavno, kada bi cena karte bila komercijalna, jako malo bi ljudi putovalo vozom. Zbog toga država subvencira i cena karte je prihvatljiva za prosečnog putnika.
 
Nema veze ovo sa ikakvom fb grupom. Kredit iz kojeg je odobrena nabavka novih višesistemskih lokomotiva je odobren još 15. septembra 2010. godine, mnogo pre podele preduzeća i tada je bilo planirano da se te lokomotive koriste i za teretne i za putničke vozove. Kada kredit nije povučen, a krenulo je da se priča o podeli preduzeća, ideja je bila da deo ide cargu, a deo putničkom prevozu. Međutim, podelom preduzeća, putnički prevoz je ostao bez ovih lokomotiva. https://www.021.rs/story/Info/Srbija/55349/Zeleznica-nabavlja-15-novih-lokomotiva.html

I sam znaš da je pri raspodeli Srbija Kargo dobio mnogo više nego Srbija Voz i da je raspodela nekih voznih sredstava bila nelogična. Npr. 5 od 6 dizel lokomotiva sa sa elektro grejanjem putničkih vagona su pripale Srbija Kargu kome to ne treba, a dizel lokomotive serije 666 bez elektro grejanja voza su pripale Srbija Vozu.
I i dalje ne vidim nigde da je napisano da 8 Vektrona ide SV-u.
O nakaradnoj raspodeli voznih sredstava neću ni da govorim.
 
Mislim da će cela priča oko putničkog prevoza imati više smisla kad dovrše HSR 1 do Subotice i kad naprave HSR 2 ka Nišu i onda tu već imamo mogućnosti vozova Niš- Subotica sa relacijama od 400 km gde autobus ne moze nikako da parira. Tj tu će se priključiti vozovi ka Leskovcu, Vranju.
 
Naravno, u pravu si, ali hej, niti je ovo HSR, a još manje pruga za Niš, koja će povelikim delom biti za 160 (a ja mislim ponegde i za manje). To je obična, ili da kažemo 'brža' železnica.
 
Definicija BRZE PRUGE prema UIC
High-speed rail combines many different elements which constitute a “whole, integrated system”: an infrastructure for new lines designed for speeds of 250 km/h and above; upgraded existing lines for speeds of up to 200 or even 220 km/h, including interconnecting lines between high-speed sections; its rolling stock, especially designed specifically for train sets; telecommunications, signalling, operating conditions and equipment, etc. Technology is expected to have a major influence on infrastructure development over the next 20 years.
https://uic.org/passenger/highspeed/#General-definitions-of-highspeed

Dakle, ipak bi BG-NS mogla da se nazove brzom prugom, jer je rekonstruisana stara na 200km/h.



Naravno, u pravu si, ali hej, niti je ovo HSR, a još manje pruga za Niš, koja će povelikim delom biti za 160 (a ja mislim ponegde i za manje). To je obična, ili da kažemo 'brža' železnica.
Tim pre što za Niš isključivo pričaju o Velika Plana - Niš kao da je do Plane gotovo. Mislim evo završavaju rekonstrukciju preko Male Krsne, ali tu su brzine kao pre 90 godina, do 100km/h.
 
Нама требају такве пруге да је 100км/ч целим дужином и да оде воз редовно
Na koridoru X je bilo 120km od Tovarnika do Zemun polja, kao i dobrim delom od Velike Plane do Trupala (10km pred Niš).
Kada se bude radio renomt tih deonica ne treba ići ispod 160km/h, a više nema potrebe.
 
Na koridoru X je bilo 120km od Tovarnika do Zemun polja, kao i dobrim delom od Velike Plane do Trupala (10km pred Niš).
Kada se bude radio renomt tih deonica ne treba ići ispod 160km/h, a više nema potrebe.
Od Velike Plane do Niša je sasvim dovoljno 100-160 km/h zavisi od terena (najveći dio 120 km/h)
Beograd-Velika Plana biće uskoro 70-100km/h, a vjerovatno i preko Ralje kada se obnovi biće otprilike isto možda 85-100 km/h po meni bi ovo bilo super i prosječan brzi voz u Nišu bi bio za 2h i 30 min najviše
Od Niša do Preševa obnoviti takođe za projektovane brzine 90-120 km/h
Barska pruga 80-100 km/h
Niš -Dimirovgrad 80-100km/h
Golubinci -Šid srediti dio Ruma-Šid za 120km/h kao i žel. stanicu Šid koja je u lošem stanju
NS-Subotica ja iskreno mislim da će ta pruga na kraju biti za 160km/h što je sasvim dosta.
 
Od Velike Plane do Niša je sasvim dovoljno 100-160 km/h zavisi od terena (najveći dio 120 km/h)
Beograd-Velika Plana biće uskoro 70-100km/h, a vjerovatno i preko Ralje kada se obnovi biće otprilike isto možda 85-100 km/h po meni bi ovo bilo super i prosječan brzi voz u Nišu bi bio za 2h i 30 min najviše
Od Niša do Preševa obnoviti takođe za projektovane brzine 90-120 km/h
Barska pruga 80-100 km/h
Niš -Dimirovgrad 80-100km/h
Golubinci -Šid srediti dio Ruma-Šid za 120km/h kao i žel. stanicu Šid koja je u lošem stanju
NS-Subotica ja iskreno mislim da će ta pruga na kraju biti za 160km/h što je sasvim dosta.

Od Velike Plane do Trupala pred Nišom će se po projektu raditi sve dvokolosečna pruga za 160 km/h. Ali to je još daleko od realizacije.

Brzine od Rakovice do Velike Plane preko Male Krsne kad završe remont će biti: Rakovica - Jajinci 60 km/h, Jajinci - Mala Ivanča 65 km/h, Mala Ivanča - Mali Požarevac 80 km/h, Mali Požarevac - Mala Krsna - Velika Plana 100 km/h (kroz stanicu Mala Krsna 50 km/h), što će dozvoliti vozno vreme od oko 80 minuta od Rakovice do Velike Plane. Preko Ralje bi moglo biti oko 60 minuta od Rakovice do Velike Plane, kada bi remontovali prugu od Resnika do Sopota (Vmax 70 km/h), ali je problem što je pruga od Kovačevca do Velike Plane koja je remontovana pre 15-ak godina i na kojoj je bila brzina bila 100 km/h počela da propada, pa je od decembra trajno spuštena na 70 km/h na delu od Kovačevca do Kusadka.

Od Niša do Preševa ima par deonica koje će morati ispod 90 km/h, zbog radijusa krivina.

Barska pruga isto, ima par deonica koje ne mogu preko 70 km/h, zbog radijusa krivina.

Niš - Dimitrovgrad isto, kroz Sićevačku klisuru ni posle remonta neće moći iznad 70 km/h, zbog radijusa krivina.

Stara Pazova - Šid, trenutno se radi prostorni plan za modernizaciju pruge za 160 km/h.

NS-Subotica, ne znam na osnovu čega "iskreno misliš" da će biti za 160 km/h, s obzirom da se gradi za 200 km/h?
 
Od Velike Plane do Trupala pred Nišom će se po projektu raditi sve dvokolosečna pruga za 160 km/h. Ali to je još daleko od realizacije.

Brzine od Rakovice do Velike Plane preko Male Krsne kad završe remont će biti: Rakovica - Jajinci 60 km/h, Jajinci - Mala Ivanča 65 km/h, Mala Ivanča - Mali Požarevac 80 km/h, Mali Požarevac - Mala Krsna - Velika Plana 100 km/h (kroz stanicu Mala Krsna 50 km/h), što će dozvoliti vozno vreme od oko 80 minuta od Rakovice do Velike Plane. Preko Ralje bi moglo biti oko 60 minuta od Rakovice do Velike Plane, kada bi remontovali prugu od Resnika do Sopota (Vmax 70 km/h), ali je problem što je pruga od Kovačevca do Velike Plane koja je remontovana pre 15-ak godina i na kojoj je bila brzina bila 100 km/h počela da propada, pa je od decembra trajno spuštena na 70 km/h na delu od Kovačevca do Kusadka.

Od Niša do Preševa ima par deonica koje će morati ispod 90 km/h, zbog radijusa krivina.

Barska pruga isto, ima par deonica koje ne mogu preko 70 km/h, zbog radijusa krivina.

Niš - Dimitrovgrad isto, kroz Sićevačku klisuru ni posle remonta neće moći iznad 70 km/h, zbog radijusa krivina.

Stara Pazova - Šid, trenutno se radi prostorni plan za modernizaciju pruge za 160 km/h.

NS-Subotica, ne znam na osnovu čega "iskreno misliš" da će biti za 160 km/h, s obzirom da se gradi za 200 km/h?
Zbog toga što je preskupo praviti prugu za 200 km/h , a ne donosi ništa posebno. Nedavno sam pročitao ovde da Mađari rade svoj dio za 160 km/h.
Šta znači kada se radi prostorni plan? Neko je ovde spominjao da bi Ruma-Šid išla obnova od aprila? Ne znam koliko ima istine u tome. Daj Bože.
Svakako ne bi bilo loše obnoviti i bolji kolosek Šid - S. Pazova, tu ide 100 km/h, ali ljeti spuste na 70 km/h i onda vozovi kasne, a i pitanje je vremena kada će i tu spustiti brzinu, drveni pragovi, rekonstrukcija bila prije 30-35 godina, čisto sumnjam da je prethodnih 30 godina održavana kako treba, ali za sada se drži.
 
Zbog toga što je preskupo praviti prugu za 200 km/h , a ne donosi ništa posebno. Nedavno sam pročitao ovde da Mađari rade svoj dio za 160 km/h.
Šta znači kada se radi prostorni plan? Neko je ovde spominjao da bi Ruma-Šid išla obnova od aprila? Ne znam koliko ima istine u tome. Daj Bože.
Svakako ne bi bilo loše obnoviti i bolji kolosek Šid - S. Pazova, tu ide 100 km/h, ali ljeti spuste na 70 km/h i onda vozovi kasne, a i pitanje je vremena kada će i tu spustiti brzinu, drveni pragovi, rekonstrukcija bila prije 30-35 godina, čisto sumnjam da je prethodnih 30 godina održavana kako treba, ali za sada se drži.

Slažem se da je preskupo i nepotrebno za 200 km/h, ali projekat je gotov za 200 km/h, čeka se završetak BG-NS da se krene NS-SU. Pruga se gradi za 200 km/h, to je već rešeno. Da, Mađari rade za 160 km/h, jer su manje neracionalni od nas.

Nema nikakve obnove Ruma - Šid od aprila. 27. januara je tek dodeljen ugovor za izradu prostornog plana. To da se radi prostorni plan, znači da radovi teško da će biti u narednih nekoliko godina. Nije još ni finansiranje obezbeđeno ni za izradu projekta, a kamo li za izgradnju. Predviđeno je da se ceo levi kolosek Stara Pazova - Šid i desni Ruma - Šid rade potpuno novi, a desni kolosek Stara Pazova - Ruma da se sredi za 160 km/h pošto je skoro remontovan i može da podrži tu brzinu. I signalizacija treba nova da se radi. ETCS da se ugradi i da se poveća zaustavni put sa 1000 na 1500 m.
 
Ja od početka dižem svoj glas protiv nametnutog stava da je pruga za 200 mnogo skuplja i nepotrebna u odnosu na prugu za 160. I to iz više razloga.

- prvo je to sto kad se radi nova pruga ona se radi da ima eksploatacioni vek trajanja minimum 100 godina.

- pruge za 200 moraju biti obavezno denivelisane i to je za naše podneblje gde ljudi generalno ne paze kad prelaze prugu nešto najbolje sto može da utiče na nesreće jer ih kod nas ima mnogo svake godine i sa denivelacijom problem je rešen.

- pruge za 200 koje se grade kod nas u Srbiji i koje se planiraju i za koje ljudi generalno smatraju da nisu prave brze pruge jer eto imaju Vmax 200 zapravo imaju geometrije i radijuse krivina za 300.

Šta to znaci? To znaci da trup takodje platforma pruge u gradjevinskom smislu te reči sa nasipima, mostovima i tunelima je napravljen za veće brzine i u tim smislu on i ispunjava sve kriterijume prave brze pruge za 300. Ono sto ograničava brzinu trenutno na našoj pruzi nije to sto ona nije prava brza pruga jer ona to jeste nego to sto su na njoj ugradjeni ograničavajući faktori poput skretnica za 220 i signalizacija za mešoviti saobraćaj.

Sve ostalo je isto kao na brzim prugama u nemačkoj francuskoj itd.
Zato i košta 2 milijarde evra jer NIJE reč o običnoj pruzi već o brzoj pruzi koja umesto sto se koristi za 300 se koristi za 200.

I tu će većina ljudi misliti da je to bacanje para jer je razlika samo 40 km na sat izmedju 160 i 200 i da je to potpuno zanemarljiva razlika.

Ali realnost je zapravo potpuno suprotna.

Mi smo planiranom izgradnjom pruga za 200 zapravo uštedeli mnogo para ali dugoročno gledano.

Kao sto postoji “pre metro” tako i ovu prugu treba shvatiti kao “pre brzu prugu”.

Mi smo osigurali razvoj i mogućnost podizanja brzine sa 200 na 300 u budućnosti i mi imamo 100 godina lufta da podignemo brzinu za tih 100 km na sat razlike koje imamo sad da ostvarimo pun kapacitet te pruge.

Ukupnom investicijom od 4 milijarde evra od Subotice so Nisa dobićemo 400 km denivelisanih pruga koje imaju potencijal danas sutra da budu Vmax 300.

Prelazak sa 200 na 300 će nas koštati 10% od tih 4 milijardi evra uloženih jer 90% cene prave brze pruge otpada na zemljane radove mostove i tunele dakle na gradjevinski deo same pruge sto mi svakako dobijamo ovom investicijom.
10% cene ide na vozna sredstva za 300, skretnice i signalizaciju za 300.

Sa druge strane da smo izgradili ovu istu deonicu od 400 km kao običnu prugu bez denivelacija za brzine do 160.
Istina platili bi to 1,5-2 milijarde evra sto je više nego upola manje ali bi zato za minimum narednih 100 godina ostali ograničeni na tih 160 km na sat sve tamo do 2120te godine gde će cela evropa imati Vmax 300 na svojim glavnim pravcima sto neke zemlje zapadne evrope već imaju.

Ovom odlukom za 200 umesto 160 smo zagarantovali da održimo korak za ostatkom evrope po pitanju brzina jer da smo se opredelili za običnu prugu kasnili bi 100 godina bez ikakve mogucnosti da to popravimo kasnije jer obična pruga ne može da se apgrejduje mora sve ponovo da se izgradi. Tako da bi u jednom trenutku morali da izgradimo celu prugu od nule a to bi nas koštalo duplo skuplje nego ovo sto radimo sad.

Zato je odluka za 200 bila apsolutno opravdana u kontekstu izgradnje celokupne mreže brzih pruga sa severnim vojvodjanskim i južnim moravičkim krakom.
 
Poslednja izmena:
Lako je izracunati razliku u vremenskom dobitku za prugu od 200 ili 160 km-
Ustedeno vreme (u sek/km) = 3600*((1/v_sporije) - 1/v_brze)) razlika izmedu 200 i 160 km na sat je onda cak 4,5 sek na svaki km. Znaci na relaciji NS-Subotica je moguca usteda od 7,5 min, realno vise sto nece biti ukrstavanje u nivou. Od 200 na 230 km/h je razlika samo 2,3 sek/km. Pruga od 160 km/h je sa ukrstavanjem u nivou, a 200 km/h je bez. Ova zadnje cinjenica je u Srbiji game changer.
 
Ja od početka dižem svoj glas protiv nametnutog stava da je pruga za 200 mnogo skuplja i nepotrebna u odnosu na prugu za 160.

То није наметнут став, јер га нико не намеће. То је чињеница. Нарочито за по површини малу државу као што је Србија и која је саобраћајно централистички настројена ка Београду.
- prvo je to sto kad se radi nova pruga ona se radi da ima eksploatacioni vek trajanja minimum 100 godina.

Капитални ремонти пруга се раде на 20-30 година, уз квалитетно одржавање. Тако би бар требало. У супротном иде спуштање брзине, ванредни догађаји итд. Однекуд познато?
- pruge za 200 moraju biti obavezno denivelisane i to je za naše podneblje gde ljudi generalno ne paze kad prelaze prugu nešto najbolje sto može da utiče na nesreće jer ih kod nas ima mnogo svake godine i sa denivelacijom problem je rešen.

Може се направити пруга и за ниже брзине уз денивелацију. Нико то не спречава.
Šta to znaci? To znaci da trup takodje platforma pruge u gradjevinskom smislu te reči sa nasipima, mostovima i tunelima je napravljen za veće brzine i u tim smislu on i ispunjava sve kriterijume prave brze pruge za 300. Ono sto ograničava brzinu trenutno na našoj pruzi nije to sto ona nije prava brza pruga jer ona to jeste nego to sto su na njoj ugradjeni ograničavajući faktori poput skretnica za 220 i signalizacija za mešoviti saobraćaj.

Ти си једини на овом форуму, а и шире који константно тврди да је пруга направљена за 300 км/ч. Није, под број један, јер није пројектована за ту брзину и под број два, јер је пруга за мешовити саобраћај. Могу и ја да возим Поршеа 300 км/ч на аутопуту који је пројектован за 130 км/ч...
Ukupnom investicijom od 4 milijarde evra od Subotice so Nisa dobićemo 400 km denivelisanih pruga koje imaju potencijal danas sutra da budu Vmax 300.

Немају никакав потенцијал за 300 км/ч јер су пруге за мешовити саобраћај. Притом, пруга Београд - Ниш ће се радити за 160 км/ч. Качен је пројекат већ пар пута.
Prelazak sa 200 na 300 će nas koštati 10% od tih 4 milijardi evra uloženih jer 90% cene prave brze pruge otpada na zemljane radove mostove i tunele dakle na gradjevinski deo same pruge sto mi svakako dobijamo ovom investicijom.
10% cene ide na vozna sredstva za 300, skretnice i signalizaciju za 300.

Извор ових цена? Немаш их, јер их сам измишљаш.
Sa druge strane da smo izgradili ovu istu deonicu od 400 km kao običnu prugu bez denivelacija za brzine do 160.
Istina platili bi to 1,5-2 milijarde evra sto je više nego upola manje ali bi zato za minimum narednih 100 godina ostali ograničeni na tih 160 km na sat sve tamo do 2120te godine gde će cela evropa imati Vmax 300 na svojim glavnim pravcima sto neke zemlje zapadne evrope već imaju.

Не би остали ограничени, јер би пруга за брзине до 160 км/ч служила за теретни саобраћај, локалне и класичне возове, а потенцијална пруга за 300 км/ч би се градила посебно паралелно од постојеће пруге за мешовити саобраћај. Тако се управо ради у западним земљама које помињеш. Нигде, али буквално нигде се пруга за 300 км/ч не гради за мешовити саобраћај. Увек постојећа пруга била она за 120, 140, 160 или 200 км/ч остаје за мешовити саобраћај, а за веће брзине се прави засебна пруга.
Ovom odlukom za 200 umesto 160 smo zagarantovali da održimo korak za ostatkom evrope po pitanju brzina jer da smo se opredelili za običnu prugu kasnili bi 100 godina bez ikakve mogucnosti da to popravimo kasnije jer obična pruga ne može da se apgrejduje mora sve ponovo da se izgradi. Tako da bi u jednom trenutku morali da izgradimo celu prugu od nule a to bi nas koštalo duplo skuplje nego ovo sto radimo sad.

Zato je odluka za 200 bila apsolutno opravdana u kontekstu izgradnje celokupne mreže brzih pruga sa severnim vojvodjanskim i južnim moravičkim krakom.

Нетачно. Пруга за мешовити саобраћај на којој су већина возова теретни никад неће моћи да буде за веће брзине од 200 км/ч.
 
Poslednja izmena od urednika:
DSC_0144.JPG
DSC_0142.JPG
DSC_0140.JPG
DSC_0141.JPG
DSC_0160.JPG
DSC_0162.JPG
 
Игоре, кад ће амајлију који плачу или се љуте, баш ми често фале..
 
Србија воз ће бити издржавано предузеће докле год не будемо имали нормалну инфраструктуру и нормалан ред вожње као и националну стратегију транспорта путника која би интегрисала железницу, аутобуски превоз и јавне превозе на нивоу локалних самоуправа у једну функционалну целину.
Srbija Voz nece nikad biti profitabilno preduzece, niti ce se zeleznicom voziti ljudi. Ta vremena su prosla. Niti imas infru, niti imas vozove, a i ova drzava iz dana u dan sve manje stanovnika ima.
Pruge se rade iskljucivo zbog robnog saobracaja koji je u evropi u ekspanziji.
 
A nije ni drumski saobracaj profitabilan, nego svako uzima kredit za novi auto (pa ga vraca uz kamatu), placa skupo gorivo, putarine, opravke automobila, porez itd. Pojedincu je mnogo jeftinije da sedne u voz, a i drzava zbog uvoza nafte, negativnih ekoloskih parametra (zagadenje gradova, vaskularno-repiratornih bolesti), drumskih nesrece (invaliditeta, umreli), odrzavanja putne infrastrukture, ulaze ogroman novac. I drzavi i pojedincu je zeleznicki saobracaj na kraju jeftinii (ugljendioksid da ne nabrajem).
 
Železnicka stanica Altina, oduvek mi je izgledalo kao pusto ostrvo sa retkim putnicima. Dok Batajnička je okružena kakvim takvim urbanim tkivom i stalno je prepuna putnika.

Lepo je što su je uredili mišljenja sam da su izmedju te dve stanice izabrali jeftiniji i jednostavniji ,,zalogaj,, kako bi mogli reći da u nešto uradili.

Baš me zanima kada ce prvi ,,ašov,, zabosti u Bataji
 
Železnicka stanica Altina, oduvek mi je izgledalo kao pusto ostrvo sa retkim putnicima. Dok Batajnička je okružena kakvim takvim urbanim tkivom i stalno je prepuna putnika.

Lepo je što su je uredili mišljenja sam da su izmedju te dve stanice izabrali jeftiniji i jednostavniji ,,zalogaj,, kako bi mogli reći da u nešto uradili.

Baš me zanima kada ce prvi ,,ašov,, zabosti u Bataji

О чему ти? Како су могли да уреде железничко стајалиште Алтина, кад оно није постојало до сад? Оно је изграђено потпуно ново у оквиру модернизације пруге Београд - Стара Пазова. А железничка станица у Батајници је реконструисана и модернизована, као и све станице и стајалишта на прузи Београд - Нови Сад. Какав ашов треба забости тамо?
 
Poslednja izmena od urednika:
Vrh