Šta je novo?

Modernizacija železnice

WLABmz

Advanced
Učlanjen(a)
02.07.2017.
Poruke
3.407
Pohvaljen
7.741
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=696167#p696167:3ifocb1e je napisao(la):
mvbg1 » Uto Jan 07, 2020 12:40 am[/url]":3ifocb1e]Lupeta po običaju ko otvoren prozor.

Jel se radilo nešto na levom koloseku dalje od Zemuna?

Gradnja levog koloseka brze pruge Beograd centar - Stara Pazova od 34,5 kilometara, na železničkom pravcu ka Budimpešti, trebalo bi da bude završen i otvoren za saobraćaj 19. marta, najavio je generalni direktor Infrastrukture železnice Srbije Miroljub Jevtić.

Drugi kolosek, odnosno cela brza pruga Beograd Centar - Stara Pazova, biće gotova polovinom naredne godine.

Do 19. marta mogu možda do Zemuna da završe levi kolosek koji je projektovan za 120 km/h po postojećoj trasi. Ne vidim kako mogu do Stare Pazove da završe išta, pošto na tom delu treba da bude brzina 200 km/h, koja podrazumeva novu signalizaciju, novu kontaktnu mrežu, nov kolosek, sve novo, pa onda ispitivanja, a oni još nisu u potpunosti ni uklonili stari kolosek. Treba da se radi i podvožnjak teretne pruge ispod postojeće pruge između Batajnice i Nove Pazove. Oni 2 godine drljaju levi kolosek do Zemuna, odradili možda 10-15% ukupnog posla i lažu da će da za preostalih godinu dana odrade ostalih 80-85%. 'Oće, sad se setili pred izbore...Uostalom, na koji se levi kolosek misli, pošto je od Batajnice do Stare Pazove predviđena 4-kolosečna pruga? Krajnji levi ili srednji levi. Ovo su takve šarene laže da ubijaju zdrav mozak. Postoji li u Srbiji ijedan novinar koji bi malo zavirio na prugu i otkrio bolnu istinu?
 

RSK

Intermediate
Učlanjen(a)
01.04.2019.
Poruke
104
Pohvaljen
686
Industrijski kolosek za Luku Smederevo sa železničkom stanicom sa 4 koloseka
4a75515ec7f07fa9bb4ce3023e7929e9.jpg


Sent from my SM-G920F using Tapatalk
 

mvbg1

Advanced
Učlanjen(a)
14.10.2011.
Poruke
2.230
Pohvaljen
5.098
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=696170#p696170:3phz5qrq je napisao(la):
WLABmz » 06 Jan 2020 11:58 pm[/url]":3phz5qrq]Treba da se radi i podvožnjak teretne pruge ispod postojeće pruge između Batajnice i Nove Pazove.
Izmedju Batajnice i Nove Pazove se pravi nadvoznjak za desni kolosek koji izlazi iz teretnog dela stanice Batajnica, koji onda "preskace" sadasnja dva koloseka i nastavlja kao kranji desni kolosek buduce cetvorokolosecne pruge do Stare Pazove.
 

busspoter

Higher intermediate
Učlanjen(a)
06.02.2018.
Poruke
1.583
Pohvaljen
4.013
Video sam juce kad sam isao ka Pazovi da su tamo masine i da buse sipove, verovatno za taj nadvoznjak. Primetio sam da su sve one gomile tucanika nestale, verovatno su ih rasporedili po terenu. I dalje vam dugujem slike, nisam zaboravio ali nikako da prosetam po gradilistu..
Trebalo bi da je ovde masina radila..

https://www.google.com/maps/@44.9143813 ... a=!3m1!1e3
 

spatiotecte

Professional
Učlanjen(a)
09.02.2007.
Poruke
13.240
Pohvaljen
12.324
Busspoter, na tvojoj slici se vide obrisi zemljanih radova trase desnog koloseka teretnae pruge ka nadvožnjaku koja će preskočiti 2 srednja putnička kao i obrisi levog teretnog koji se spaja sa ostala 3.
 

Tikvica

Higher intermediate
Učlanjen(a)
10.10.2018.
Poruke
942
Pohvaljen
7.699
Beograd-Subotica 200km/h!!?
Šta 200,diži na 250!
a35e40fe53816ab332105e0c9bb7d665.jpg


Послато са SM-J530F помоћу Тапатока
 

busspoter

Higher intermediate
Učlanjen(a)
06.02.2018.
Poruke
1.583
Pohvaljen
4.013
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=696298#p696298:utfc0k2k je napisao(la):
spatiotecte » Uto Jan 07, 2020 5:01 pm[/url]":utfc0k2k]Busspoter, na tvojoj slici se vide obrisi zemljanih radova trase desnog koloseka teretnae pruge ka nadvožnjaku koja će preskočiti 2 srednja putnička kao i obrisi levog teretnog koji se spaja sa ostala 3.

Nisam upoznat sa projektom ali kažem sta sam tu juče video sa glavne ulice, tu je bila mašina za zabijanje šipova..Kažem jer sam pomislio da vam je potrebna ta informacija a niste u prilici da prolazite svaki dan tim putem..
 

JohnnyLee

Professional
Učlanjen(a)
14.05.2009.
Poruke
11.327
Pohvaljen
7.675
Lokacija
Јерковић
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=696309#p696309:6v3jhykp je napisao(la):
Tikvica » 07 Јан 2020, 17:47[/url]":6v3jhykp]Beograd-Subotica 200km/h!!?
Šta 200,diži na 250!
a35e40fe53816ab332105e0c9bb7d665.jpg


Послато са SM-J530F помоћу Тапатока

видим да је ова слика свима интересантна, али морам да те разочарам. није из Србије. мислим да је неко рекао да је Аустралија или Америка
 

direktor

Professional
Učlanjen(a)
10.10.2008.
Poruke
31.700
Pohvaljen
22.619
Srbija voz pravi red voznje kako im infra maj...dozvole ti krelci im ne dozvoljavaju da naprave normalan red voznje zbog svojih kombinacija cak i kad je pruga slobodna oni ne daju da se pusti putnicki voz sta Ce da rade razni rezeni tursovi i ostali kvazi prevoznici...
Sve se radi da se unisti
 

WLABmz

Advanced
Učlanjen(a)
02.07.2017.
Poruke
3.407
Pohvaljen
7.741
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=696282#p696282:2rg822x3 je napisao(la):
mvbg1 » Uto Jan 07, 2020 4:10 pm[/url]":2rg822x3]
Izmedju Batajnice i Nove Pazove se pravi nadvoznjak za desni kolosek koji izlazi iz teretnog dela stanice Batajnica, koji onda "preskace" sadasnja dva koloseka i nastavlja kao kranji desni kolosek buduce cetvorokolosecne pruge do Stare Pazove.

Jesu li to menjali projekat, ili je tako od početka planirano? Po ovom planu izgleda kao da sadašnja pruga treba da ide iznad desnog teretnog koloseka: http://beobuild.rs/shared/BGC-SPazova.png

spatiotecte":2rg822x3 je napisao(la):
Donji stroj je planiran za 300.
:lool: :lool: :lool:
 

spatiotecte

Professional
Učlanjen(a)
09.02.2007.
Poruke
13.240
Pohvaljen
12.324
Samo se ti smej, ali zemljani radovi same platforme pruge kao i gradjevinski objekti, Mostovi tuneli, radijusi trase, usponi su uradjeni po istim standardima kao za TGV i ICE i to je 85% vrednosti jedne pruge, samo je postavljena kolosecna oprema i gornji vod za 200 jer kao društvo nemamo novca ni da održavamo prugu za 300 ni da platimo cenu Karte voza koji bi išao tom brzinom.
I to je dobro sto je uradjeno tako jer bar postoji mogućnost da se u budućnosti podigne brzina kako bude rastao standard Srbije.

Ali dobro navikli smo WLAB da mračis tvojim izjavama pa se samo ti nadaj da će tuda vozovi ići 80 na sat.
 

mvbg1

Advanced
Učlanjen(a)
14.10.2011.
Poruke
2.230
Pohvaljen
5.098
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=696362#p696362:1yjb3149 je napisao(la):
WLABmz » 07 Jan 2020 09:34 pm[/url]":1yjb3149]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=696282#p696282:1yjb3149 je napisao(la):
mvbg1 » Uto Jan 07, 2020 4:10 pm[/url]":1yjb3149]
Izmedju Batajnice i Nove Pazove se pravi nadvoznjak za desni kolosek koji izlazi iz teretnog dela stanice Batajnica, koji onda "preskace" sadasnja dva koloseka i nastavlja kao kranji desni kolosek buduce cetvorokolosecne pruge do Stare Pazove.

Jesu li to menjali projekat, ili je tako od početka planirano? Po ovom planu izgleda kao da sadašnja pruga treba da ide iznad desnog teretnog koloseka: http://beobuild.rs/shared/BGC-SPazova.png
Pa koja je logika da kopaju podvožnjak i ceo kolosek guraju "pod zemlju" na zemljištu gde je nivo podzemnih voda visok?
Ili ako neće da spuštaju taj kolosek onda moraju postojeće da dižu, što je van svake pameti.
Umesto da dižu nasip za dva koloseka kako bi postigli dovoljnu visinu da preskoče taj kolosek, realnije je da urade nasip samo za jedan kao na izlazu iz Stare Pazove, gde desni kolosek ka Šidu prelazi preko trase koja vodi ka Novom Sadu.
 

Пантограф

Professional
Učlanjen(a)
23.04.2012.
Poruke
13.924
Pohvaljen
26.431
Мађарска развија јавни саобраћај по угледу на напредне државе:

Segedinski tramvaj-voz ići će i do Subotice
Mađarska vlada planira da Segedin učini centrom regiona Južnog Alfelda. Tome između ostalog služi izgradnja mreže regionalnog tramvaja-voza Segedinom kao centrom. Investicija obuhvata i Suboticu. O tome je govorio poslanik Fidesa Janoš Lazar, vladin komesar zadužen za razvoj, portalu Promenad iz Hodmezevašarhelja.

Lazar je rekao da je cilj izgradnje tramvaj-voza (tram-train) da se zajednice u regionu koje stagniraju podignu na nivo snažnih gradova srednje veličine i ljudima ponude kvalitet života zbog kojeg vredi ostati u zavičaju...

- Tehnologija tramvaja-voza je veoma interesantna, kako od voza postaje tramvaj, odnosno kako tramvaj može funkcionisati kao voz između naselja. Njegova izgradnja u Segedinu biće neka vrsta probe, jer ako se dokaže, može biti primer za reorganizaciju saobraćaja na periferiji Budimpešte, dakle nije slučajno da i Brisel i vlada podržavaju investiciju - rekao je političar...
Извор: eKapija
Линк: https://www.ekapija.com/news/2744078/segedinski-tramvaj-voz-ici-ce-i-do-subotice

И тако, уместо да сами у организацију приградског и регионалног шинског превоза почнемо да уводимо паметна решења 21. века, уводе нам их Мађари, преко границе. А ми, навикнути на начин размишљања из 1960, укидамо колосеке по градовима (Београд, Ниш), а на овом форуму направисмо чак и графичко решење, да овековечи нашу заосталост:
:fijasko:
 

Tikvica

Higher intermediate
Učlanjen(a)
10.10.2018.
Poruke
942
Pohvaljen
7.699
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=696342#p696342:3s2akqve je napisao(la):
JohnnyLee » Uto Jan 07, 2020 9:39 pm[/url]":3s2akqve]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=696309#p696309:3s2akqve je napisao(la):
Tikvica » 07 Јан 2020, 17:47[/url]":3s2akqve]Beograd-Subotica 200km/h!!?
Šta 200,diži na 250!
a35e40fe53816ab332105e0c9bb7d665.jpg


Послато са SM-J530F помоћу Тапатока



видим да је ова слика свима интересантна, али морам да те разочарам. није из Србије. мислим да је неко рекао да је Аустралија или Америка


Johnny,znam da nije iz Srbije ali slika mi je odlična paradigma našeg stanja dok nezadrživo srljamo brzim prugama u progres!
Da ne ispadne da sam nezahvalnik,evo i ja jedva čekam da za dve,najviše tri godine,brzom prugom iz Bgd do Budimpešte stignem za 2 sata.
 

JohnnyLee

Professional
Učlanjen(a)
14.05.2009.
Poruke
11.327
Pohvaljen
7.675
Lokacija
Јерковић
код нас није такво стање на пругама. оне које се не користе су зарасле скроз у траву и поскидане су шине. оне које се користе, неке су зарасле у траву, али сништа страшно. већи је проблем дотрајалост шина, него што је трава око њих израсла
 

WLABmz

Advanced
Učlanjen(a)
02.07.2017.
Poruke
3.407
Pohvaljen
7.741
spatiotecte":3q82ohjo je napisao(la):
Samo se ti smej, ali zemljani radovi same platforme pruge kao i gradjevinski objekti, Mostovi tuneli, radijusi trase, usponi su uradjeni po istim standardima kao za TGV i ICE i to je 85% vrednosti jedne pruge, samo je postavljena kolosecna oprema i gornji vod za 200 jer kao društvo nemamo novca ni da održavamo prugu za 300 ni da platimo cenu Karte voza koji bi išao tom brzinom.
I to je dobro sto je uradjeno tako jer bar postoji mogućnost da se u budućnosti podigne brzina kako bude rastao standard Srbije.

Dokument moliću koji to pokazuje?

mvbg1":3q82ohjo je napisao(la):
Pa koja je logika da kopaju podvožnjak i ceo kolosek guraju "pod zemlju" na zemljištu gde je nivo podzemnih voda visok?
Ili ako neće da spuštaju taj kolosek onda moraju postojeće da dižu, što je van svake pameti.
Umesto da dižu nasip za dva koloseka kako bi postigli dovoljnu visinu da preskoče taj kolosek, realnije je da urade nasip samo za jedan kao na izlazu iz Stare Pazove, gde desni kolosek ka Šidu prelazi preko trase koja vodi ka Novom Sadu.

Naravno, logičnije je. Moje pitanje je bilo vezano za to da li je prvobitno bilo planirano drugačije, manje logično, pošto se na planu vidi da je bilo.
 

DzonTravolta

Advanced
Učlanjen(a)
26.07.2015.
Poruke
4.522
Pohvaljen
4.404
Segedinski tramvaj-voz ići će i do Subotice
zeleznica_pruga_120517_tw630.gif

Mađarska vlada planira da Segedin učini centrom regiona Južnog Alfelda. Tome između ostalog služi izgradnja mreže regionalnog tramvaja-voza sa Segedinom kao centrom. Investicija obuhvata i Suboticu. O tome je govorio poslanik Fidesa Janoš Lazar, vladin komesar zadužen za razvoj, portalu Promenad iz Hodmezevašarhelja.

Lazar je rekao da je cilj izgradnje tramvaj-voza (tram-train) da se zajednice u regionu koje stagniraju podignu na nivo snažnih gradova srednje veličine i ljudima ponude kvalitet života zbog kojeg vredi ostati u zavičaju. Važan preduslov za to je saobraćaj, jer ako lakše mogu stići do susednog velikog grada, gde će naći usluge koje su im potrebne, onda ne moraju da se presele tamo. Lakši pristup i drugima čini privlačnim život u malom gradu. Političar je rekao da nije nevažno ni to da se električnim pogonom smanjuje i emisija štetnih materijala, navodi se na sajtu gradsubotica.

Linije tram-traina se, međutim, neće izgraditi samo na mađarskoj strani, nego bi povezali i Segedin sa Suboticom. To bi se desilo u prvom koraku, jer se investicije planiraju na širem nivou. Dugoročni cilj je izgradnja Južne pruge, koja bi povezala Debrecin, Bekeščabu, Segedin, Suboticu, Baju i Pečuj. Simboličnim povezivanjem Segedina i Subotice će izgradnja započeti sledeće godine, rekao je Lazar.

Komesar je nadalje savetovao mađarskoj vladi da hitno počne obnovu železničke pruge Budimpešta-Segedin, koja je u veoma lošem stanju. Cilj je da se razdaljina između centra Segedina i centra Budimpešte savlada za maksimalnih 1 sat i 45 minuta. Drugi važan projekat je povezivanje Debrecina i Segedina, pa je predlog da se auto-put br. 47 proširi na četiri trake.

- Tehnologija tramvaja-voza je veoma interesantna, kako od voza postaje tramvaj, odnosno kako tramvaj može funkcionisati kao voz između naselja. Njegova izgradnja u Segedinu biće neka vrsta probe, jer ako se dokaže, može biti primer za reorganizaciju saobraćaja na periferiji Budimpešte, dakle nije slučajno da i Brisel i vlada podržavaju investiciju - rekao je političar.

- Prema procenama bi tramvaj-voz između Segedina i Vašarhelja učinio komfornim dnevno putovanje pet do deset hiljada ljudi. Investicija prilično dobro napreduje. Reč je o složenom tehničko-tehnološkom projektu. Vagoni se grade, 2020-e će biti isporučeni. Radi se na tome da na jesen 2021. krene saobraćaj - rekao je Lazar.

Deonica Segedin-Subotica tram-traina će se početi graditi nakon što bude gotova deonica Segedin-Hodmezevašarhelj. Važno je da se drže rokova, jer kada započne obnova pruge između Subotice i Budimpešte, planira se da se promet prebaci na liniju Subotica-Segedin-Budimpešta. Ako iz bilo kog razloga dođe do kašnjenja, pomerila bi se i obnova deonice pruge Beograd-Budimpešta.
https://www.ekapija.com/news/2744078/se ... o-subotice
 

WLABmz

Advanced
Učlanjen(a)
02.07.2017.
Poruke
3.407
Pohvaljen
7.741
Komesar je nadalje savetovao mađarskoj vladi da hitno počne obnovu železničke pruge Budimpešta-Segedin, koja je u veoma lošem stanju. Cilj je da se razdaljina između centra Segedina i centra Budimpešte savlada za maksimalnih 1 sat i 45 minuta.

Čudno. Pruga Budimpešta - Segedin je u dobrom stanju. Brzine su 120 km/h u najvećem delu i 100 km/h u manjem delu, sa već modernizovanim delom za 140 km/h, na kojem se ide 120 km/h zbog manjka lokomotiva za preko 120 km/h. Trajanje putovanja je 2 sata, što je svega 15 minuta više od ciljanog.
 

DzonTravolta

Advanced
Učlanjen(a)
26.07.2015.
Poruke
4.522
Pohvaljen
4.404
Ne znam na šta aludira.
Jedna stvar koja je blagi offtopic: Mislim da je bila nemalo debilna odluka da se ukine tramvajski saobraćaj u Subotici i Novom Sadu.
 

JohnnyLee

Professional
Učlanjen(a)
14.05.2009.
Poruke
11.327
Pohvaljen
7.675
Lokacija
Јерковић
била је дебилна, али и у духу оног времена, када су се широм света гасиле трамвајске и тролејбуске мреже и све прелазило на аутобусе, првенствено што је нафта била јефтинија од воде (карикирам)
 

DzonTravolta

Advanced
Učlanjen(a)
26.07.2015.
Poruke
4.522
Pohvaljen
4.404
I onda ugasiš tramvaj u ravničarskim gradovima (pritom, napominjem, ne npr. u Osijeku), a proširuješ mrežu u Beogradu.
Da podsetim, u sličnom referentnom periodu je ugašen tramvaj i u Nišu.
 

Дошљак

Professional
Učlanjen(a)
31.10.2014.
Poruke
20.914
Pohvaljen
28.561
To je био период масовног фаворизовања друмских возила. Поред погрешног гашења трамваја и тролејбуса, начињена је и грешка са ускотрачним железницама.
 

spatiotecte

Professional
Učlanjen(a)
09.02.2007.
Poruke
13.240
Pohvaljen
12.324
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=696503#p696503:2ajhws0n je napisao(la):
WLABmz » 08 Jan 2020 12:59 pm[/url]":2ajhws0n]
spatiotecte":2ajhws0n je napisao(la):
Samo se ti smej, ali zemljani radovi same platforme pruge kao i gradjevinski objekti, Mostovi tuneli, radijusi trase, usponi su uradjeni po istim standardima kao za TGV i ICE i to je 85% vrednosti jedne pruge, samo je postavljena kolosecna oprema i gornji vod za 200 jer kao društvo nemamo novca ni da održavamo prugu za 300 ni da platimo cenu Karte voza koji bi išao tom brzinom.
I to je dobro sto je uradjeno tako jer bar postoji mogućnost da se u budućnosti podigne brzina kako bude rastao standard Srbije.

Dokument moliću koji to pokazuje?

Izvoli:


PRAVILNIKO PROJEKTOVANJU REKONSTRUKCIJE I IZGRADNJE ODREĐENIH ELEMENATA ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE POJEDINIH MAGISTRALNIH ŽELEZNIČKIH PRUGA

("Sl. glasnik RS", br. 100/2012)

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se tehnički i drugi uslovi za projektovanje rekonstrukcije i izgradnje donjeg i gornjeg stroja pruge, objekata na pruzi i staničnih koloseka na magistralnim železničkim prugama koje pripadaju Koridoru 10 (u daljem tekstu: pruge Koridora 10).

Pruge Koridora 10 su:

1) E 70: Beograd - Stara Pazova - Šid - državna granica - (Tovarnik);

2) E 70 / E 85: Beograd - Mladenovac - Lapovo - Niš - Preševo - državna granica - (Tabanovci);

3) E 85: (Beograd) - Stara Pazova - Novi Sad - Subotica - državna granica - (Kelebija);

4) E 70: Niš - Dimitrovgrad - državna granica - (Dragoman).

Član 2

Tehnički i drugi uslovi za projektovanje rekonstrukcije i izgradnje elemenata železničke infrastrukture iz člana 1. stav 1. ovog pravilnika su osnov za pravilno dimenzionisanje plana i profila pruga Koridora 10 za projektnu brzinu V ≤ 220 km/h.

Član 3

Tehnički i drugi uslovi za projektovanje rekonstrukcije i izgradnje elemenata železničke infrastrukture iz člana 1. stav 1. ovog pravilnika dati su u Prilogu - Tehnički i drugi uslovi za projektovanje rekonstrukcije i izgradnje donjeg i gornjeg stroja pruge, objekata na pruzi i staničnih koloseka na magistralnim železničkim prugama koje pripadaju Koridoru 10, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 4

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o tehničkim i drugim uslovima za projektovanje i građenje železničkih pruga i postrojenja, uređaja i objekata na magistralnim prugama ("Službeni glasnik RS", broj 56/11).

Član 5

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Prilog

 

TEHNIČKI I DRUGI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE REKONSTRUKCIJE I IZGRADNJE DONJEG I GORNJEG STROJA PRUGE, OBJEKATA NA PRUZI I STANIČNIH KOLOSEKA NA MAGISTRALNIM ŽELEZNIČKIM PRUGAMA KOJE PRIPADAJU KORIDORU 10

 

1.0 OSNOVE

1.1 Programski uslovi

Programski uslovi su rezultat prethodnih radova - istraživanja kroz saobraćajno-ekonomske, tehničke i ekološke studije. Kroz prethodna istraživanja (prethodne radove) definišu se sledeći parametri:

- kategorija pruge

- slobodni profil

- projektna brzina (za putničke i za teretne vozove)

- dozvoljeni nagib nivelete

- merodavna vozna sredstva (vrste i dužine vozova)

- saobraćajno opterećenje (planirani obim i struktura saobraćaja)

- vrsta vuče

- ostali podaci za trasiranje

- razvoj (etapno povećanje brzine, povećanje kapaciteta, promena sistema osiguranja i dr.)

- uslovi geološke sredine

- uslovi zaštite životne sredine

- drugi posebni uslovi.

1.2 Vrednosti parametara trase

Za izbor parametara trase utvrđene su normalne i granične vrednosti (slika 1.2.1).

 

 

granica izvodljivosti

Vrednosti parametara

 

normalna vrednost

 

granična dozvoljena vrednost

Slika 1.2.1 Vrednosti parametara

Vrednost parametara se rasprostire od granične dozvoljene vrednosti preko normalne vrednosti do granice izvodljivosti:

- granična dozvoljena vrednost utvrđena je Zakonom o bezbednosti u železničkom saobraćaju i minimalnih zahteva udobnosti vožnje,

- granica izvodljivosti utvrđena je na osnovu zahteva za tačnim izvođenjem usvojene vrednosti i mogućnosti njenog održavanja.

Normalne vrednosti podrazumevaju vrednosti preporučene za primenu. U slučajevima kada nije moguće primeniti normalne vrednosti usled prostornih ograničenja i/ili značajnog povećanja investicionih troškova treba primeniti vrednosti veće ili jednake granično dozvoljenoj vrednosti.

2.0 ELEMENTI SITUACIONOG PLANA

2.1 Pravci i kružne krivine

Normalna vrednost za dužinu kružne krivine i pravca između dve krivine iznosi:

1 ≥ 0,4 V

/1/

gde je:

V - projektna brzina [km/h]

2.2 Poluprečnik kružne krivine

Poluprečnik kružne krivine (R) određuje se po formuli:

R =

11,8 × V2

[m]

/2/

h0

gde je:

V - projektna brzina [km/h]

h0 - teorijsko nadvišenje [mm]

Teorijsko nadvišenje (h0) određuje se po formuli:

h0 =

11,8 × V2

[mm]

/3/

R

gde je:

h0 = h + hm - teorijsko nadvišenje [mm]

h - nadvišenje [mm]

hm - manjak nadvišenja [mm]

Manjak nadvišenja (hm) određuje se po formuli:

hm =

11,8 × V2

- h [mm]

/4/

R

gde je:

V - projektna brzina [km/h]

R - poluprečnik krivine [m]

h - nadvišenje [mm]

Višak nadvišenja (hv) za teretne vozove određuje se po formuli:

hv = h -

11,8 × Vt2

[mm]

/5/

R

gde je:

h - nadvišenje [mm]

Vt - maksimalna brzina teretnog voza [km/h]

R - poluprečnik krivine [m]

Granično dozvoljeni poluprečnik krivine (Rdoz), za dozvoljenu vrednost viška nadvišenja (hv) i manjka nadvišenja (hm), određuje se po formuli:

Rdoz = 11,8

V2 - Vt2

[m]

/6/

hm + hv

gde je:

V - projektna brzina [km/h]

Vt - maksimalna brzina teretnog voza [km/h]

hm - manjak nadvišenja [mm]

hv - višak nadvišenja [mm]

Poluprečnik krivine (R) određuju se na osnovu vrednosti (ho, h, hm, hv) datih u tabeli 2.2.1.

Tabela 2.2.1

Vrednosti za R, h0, h, hm i hv

granica izvodljivosti

R ≤ 30 000 m

normalna vrednost

brzina
(km/h)

ho
(mm)


(mm)

hm
(mm)

hv
(mm)

V ≤ 120

170

100

70

≤ 60

120 < V ≤ 220

155

85

70

granična dozvoljena vrednost

V ≤ 120

250

150

100

≤ 70

120 < V ≤ 220

200

110

90

Poluprečnik krivine na glavnim prolaznim kolosecima u stanici treba birati tako da voz koji ne staje u stanici prolazi kroz nju bez smanjivanja brzine.

2.3 Nadvišenje (h)

Vrednosti nadvišenja (h), za projektnu brzinu (V) i poluprečnik krivine (R) određuju se po formuli:

h =

7,1 × V2

[mm]

za V ≤ 120 km/h

/7/

R

 

h =

6,5 × V2

[mm]

za 120 < V ≤ 220 km/h

/8/

R

gde je:

V - projektna brzina [km/h]

R - poluprečnik krivine [m]

Vrednost nadvišenja (h), za usvojene vrednosti manjka nadvišenja (hm) i viška nadvišenja (hv), određuje se po formuli:

h =

V2× hv + Vt2× hm

[mm]

/9/

V2 - Vt2

gde je:

R - poluprečnik krivine [m]

V - projektna brzina [km/h]

Vt - maksimalna brzina teretnog voza [km/h]

hm - manjak nadvišenja [mm]

hv - višak nadvišenja [mm]

Minimalno nadvišenje (hmin) iznosi:

hmin = h0 - hmdoz =

11,8 × V2

- hmdoz

[mm]

/10/

R

gde je:

ho - teorijsko nadvišenje [mm]

V - projektna brzina [km/h]

R - poluprečnik krivine [m]

hmdoz - granični dozvoljeni manjak nadvišenja [mm]

Računska vrednost nadvišenja zaokružuje se na broj koji je deljiv sa pet.

Ne sme se upotrebiti nadvišenje manje od minimalnog (hmin) po formuli /10/.

Nadvišenje manje od 20 mm se ne projektuje. Najveće nadvišenje koje se izvodi iznosi 150 mm.

Nadvišenje se ne projektuje u krivinama glavnih prolaznih koloseka u stanicama i drugim službenim mestima gde svi vozovi staju, u preticajnim i sporednim (ostalim) kolosecima stanica i drugih službenih mesta i u skretnicama.

Kod staničnih koloseka u krivini pored perona najveće nadvišenje sme da iznosi 60 mm, a u izuzetnim slučajevima do 100 mm.

2.4 Prelazne krivine i rampe za nadvišenje

U glavnim prolaznim kolosecima stanica i na otvorenoj pruzi treba upotrebiti prelaznu krivinu ukoliko veličina poluprečnika krivine (R) iznosi:

R <

V2

[m]

/11/

2

gde je:

V - projektna brzina [km/h]

Vrednosti poluprečnika krivine

 V2 

< R <

 V2 

 za V ≤ 120 km/h i 

V2

< R <

 V2 

 za V > 120 km/h

4

2

 4.4 

2

zahtevaju kratke prelazne krivine (f<15 mm), koje treba izbegavati s obzirom na probleme tačnog uređenja koloseka (granica izvodljivosti).

Prelazna krivina se formira tako da se poklapa sa rampom za nadvišenje. Zakrivljenost mora da raste na isti način kao i nadvišenje.

Prelazna krivina se formira sa pravolinijskim dijagramom zakrivljenosti oblika popravljene kubne parabole ili klotoide.

Kod prelaznih krivina sa pravolinijskim dijagramom zakrivljenosti primenjuju se pravolinijske rampe za nadvišenja.

Dužina rampe za nadvišenje (lR) po pravilu se poklapa sa dužinom prelazne krivine (lP), a računa se po formuli:

lP = lR =

n × h

[m]

/12/

1000

gde je:

n - nagib rampe za nadvišenje

h - nadvišenje [mm]

Najmanja dužina prelazne krivine (lP) treba da ispunjava uslov f<15 mm, gde je za prelaznu krivinu sa pravolinijskim dijagramom zakrivljenosti:

¦ =

l2× 1000

[mm]

/13/

24 × R

Tabela 2.4.1

Vrednost za dužine prelaznih krivina i rampi za nadvišenje

 

nagib rampe

dužina prelazne krivine

Granica izvodljivosti

n ≤ 3000

f < 15 mm

Normalna vrednost

n = 10V

l =

10 × V × h

 

1000

 

Granična dozvoljena vrednost

n = 8V

l =

8 × V × h

 

1000

 

 

Slika 2.4.1 Prelazna krivina i rampa za nadvišenje

Kod suprotnih ili istosmernih krivina projektuju se dve odvojene prelazne krivine kada se između njih može smestiti međupravac dužine 1 ≥ 0,4V.

Kada to nije moguće tada se međupravac ne izvodi, već se kod suprotnih krivina prelazne krivine produžavaju tako da se početak jedne i kraj druge prelazne krivine nalaze u istoj tački, a kod istosmernih krivina međupravac se zamenjuje podesnim lukom.

Slika 2.4.2 Prelazne krivine suprotnog smera bez međuprave sa ukrsnim rampama

2.5 Promena razmaka paralelnih koloseka

Promena razmaka paralelnih koloseka u pravcu projektuje se pomoću kružne krivine i međupravca.

Pri tome treba primeniti poluprečnik krivine (R):

R ≥

V2

[m]

/14/

2

gde je:

V - projektna brzina [km/h]

Dužina međupravca treba da iznosi: m ≥ 0,4 V [m]

Prilog 2.2.1 Izbor poluprečnika krivine R i zavisnosti od brzine V

Brzina
V
(km/h)

Poluprečnik R (m)

bez prelaznice

u krivini sa prelaznicama

1

2

3

4

najmanja

najveća

normalna vrednost

granična dozvoljena

R0 =

V2

 

2

 

Rmax =

V2

 

4

 

Rn =

11,8 × V2

 

170

 

h = 100 mm
hm = 70 mm

Rdoz =

11,8 × V2

 

250

 

h = 150 mm
hm = 100 mm

80

3200

1600

450

300

90

4000

2000

600

400

100

5000

2500

700

500

110

6000

3000

850

600

120

7200

3600

1000

700

R0 =

V2

 

2

 

Rmax =

V2

 

4,4

 

Rn =

11,8 × V2

 

155

 

h = 85 mm
hm = 70 mm

Rdoz =

11,8 × V2

 

200

 

h = 110 mm
hm = 90 mm

130

8500

3800

1300

1000

140

9800

4500

1500

1200

150

11250

5100

1700

1400

160

12800

5800

2000

1500

170

14500

6600

2200

1700

180

16200

7400

2500

1900

190

18000

8200

2800

2200

200

20000

9100

3000

2500

210

22000

10000

3400

2700

220

24200

11000

3700

3000

Napomena:
1. Poluprečnik kružne krivine bez nadvišenja i prelaznice
2. Maksimalna vrednost poluprečnika sa prelaznicom
3. Normalna vrednost poluprečnika sa prelaznicom
4. Granična dozvoljena vrednost poluprečnika sa prelaznicom
- vrednost između kolona 1 i 2 treba izbegavati (problem izvođenja prelaznice male dužine sa ¦ £ 15 mm)
- h se razlikuje u zavisnosti od brzine

(odnos h =

7,1 × V2

za V ≤ 120 km/h ili h =

6,5 × V2

za V>120 km/h)

R

R

- za brzine V>200 km/h treba proveriti (uslov hv ≤ 70 mm)

Prilog 2.2.2 Veličina poluprečnika krivine R u zavisnosti od brzine i udobnosti vožnje

3.0 ELEMENTI UZDUŽNOG PROFILA

3.1. Nagib nivelete

Maksimalna vrednost nagiba nivelete na otvorenoj pruzi za mešoviti saobraćaj iznosi:

imax = 12,5 ‰

Nagib nivelete u tunelima treba da iznosi:

- kod tunela dužine do 1000 m najmanje 2 ‰,

- kod tunela dužine preko 1000 m najmanje 4 ‰.

Nagib nivelete u tunelima treba iz razloga odvodnjavanja i provetravanja projektovati:

- na dve vode sa različitim visinskim položajem portala ili

- u obliku rampe sa jednostranim uzdužnim nagibom.

Maksimalna vrednost nagiba nivelete u novim stanicama iznosi 1 ‰.

Nagib nivelete u usecima i zasecima iz razloga odvodnjavanja treba projektovati u nagibu od najmanje 2‰.

3.2 Oblikovanje promene nagiba nivelete

Promena nagiba nivelete mora da se zaobli kada je razlika između susednih nagiba:

∆i ≥ 1 ‰

Promena nagiba nivelete ne izvodi se u oblasti prelaznih krivina i rampi za nadvišenje, a po pravilu i na delu dilatacionih sprava i skretnica na glavnim prolaznim kolosecima.

3.3 Poluprečnik zaobljenja vertikalne krivine

Zaobljenje preloma nivelete izvodi se kružnim lukom poluprečnika (Rv), pri čemu dužina zaobljenja mora biti:

1 ≥ 20 m.

Vrednosti poluprečnika zaobljenja vertikalne krivine Rv data su u tabeli 3.3.1.

Tabela 3.3.1

Vrednost poluprečnika zaobljenja vertikalne krivine Rv

granica izvodljivosti

Rv ≤ 30 000 m

normalna vrednost

Rv < 0,4 V2

granična dozvoljena vrednost

Rv < 0,25 V2 < 2 000 m

 

4.0 ELEMENTI POPREČNOG PROFILA

Za geometrijsko oblikovanje poprečnog profila uzimaju se u obzir:

- Slobodni profil

- Broj i razmak koloseka

- Gornji stroj

- Ivične i srednje radne staze

- Planum pruge

- Položaj stuba KM i kanala za kablove

- Elementi za odvodnjavanje

- Nepokretni objekti u pružnom pojasu

- Objekti za zaštitu životne sredine

- Žičana zaštitna ograda

- Granica pružnog pojasa

4.1 Slobodni profil

Slobodni profil je ograničeni prostor u poprečnom preseku upravnom na osu koloseka u kome ne smeju da se ugrađuju, postavljaju i da u njega ulaze postrojenja, objekti, signali i signalne oznake, naslage materijala ili neki drugi predmeti.

Na otvorenoj pruzi i glavnim prolaznim kolosecima u stanicama treba obezbediti slobodni profil prikazan na slici 4.1.1, sa prostorom za prolaz pantografa, koji je definisan Objavama UIC

Slika 4.1.1 Slobodni profil

4.2 Broj i razmak koloseka

Na otvorenoj pruzi, u pravcu i u krivinama, razmak koloseka treba da iznosi:

- za V ≤ 160 km/h:

4,00 - 4,50 m

- za 160 < V ≤ 220 km/h:

4,50 m

Dvokolosečne pruge se projektuju za saobraćaj po smerovima. Saobraćaj po nepravilnom koloseku odvija se samo u vreme radova na održavanju jednog koloseka i u akcidentnim situacijama.

Razmak između glavnih prolaznih koloseka u stanicama treba da iznosi 4,75 m. Razmak ostalih koloseka u stanicama, bez radne staze, treba da iznosi najmanje 4,75 m.

Razmak kratkog štitnog koloseka od glavnog prolaznog koloseka sme u odvojnoj skretnici (na najužem mestu) da se smanji na 3,80 m.

Razmak koloseka sa radnom stazom bez stuba KM uzima u obzir:



opasne zone susednih koloseka

 

 

 

- kod koloseka pruga sa

V > 160 km/h

3,00 m

 

- kod koloseka pruga sa

V ≤ 160 km/h

2,50 m

 

- kod staničnih koloseka sa

V = 50 km/h

2,00 m

 

- kod staničnih koloseka sa

V ≤ 40 km/h

1,85 m



sigurnosni prostor (staza)

 

0,80 m



širina tovarnog profila

 

1,70 m

 

Slika 4.2.1 Razmak koloseka između glavnog prolaznog i preticajnog koloseka

Razmak između glavnog prolaznog i preticajnog koloseka iznosi1):

- kada je na glavnom prolaznom koloseku V ≤ 120 km/h

4,75 m2)

- kada je na glavnom prolaznom koloseku 120<V≤160 km/h

5,00 m

- kada je na glavnom prolaznom koloseku V>160 km/h

5,50 m

________
1) pri tome se pretpostavlja da se samo po jednom koloseku vozila nalaze u pokretu
2) radna staza je sužena na 0,75 m

Razmak koloseka sa stubom KM i drenažnom uzima u obzir: 
- opasne zone susednih koloseka i radnu stazu sa širinom stuba 
- prostor za rad mehanizacije (rešetaljke), temelj stuba kontaktne mreže i drenažu.

 
 

WLABmz

Advanced
Učlanjen(a)
02.07.2017.
Poruke
3.407
Pohvaljen
7.741
spatiotecte":n0adsmzs je napisao(la):
PRAVILNIK O PROJEKTOVANJU REKONSTRUKCIJE I IZGRADNJE ODREĐENIH ELEMENATA ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE POJEDINIH MAGISTRALNIH ŽELEZNIČKIH PRUGA

("Sl. glasnik RS", br. 100/2012)

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se tehnički i drugi uslovi za projektovanje rekonstrukcije i izgradnje donjeg i gornjeg stroja pruge, objekata na pruzi i staničnih koloseka na magistralnim železničkim prugama koje pripadaju Koridoru 10 (u daljem tekstu: pruge Koridora 10).

Pruge Koridora 10 su:

1) E 70: Beograd - Stara Pazova - Šid - državna granica - (Tovarnik);

2) E 70 / E 85: Beograd - Mladenovac - Lapovo - Niš - Preševo - državna granica - (Tabanovci);

3) E 85: (Beograd) - Stara Pazova - Novi Sad - Subotica - državna granica - (Kelebija);

4) E 70: Niš - Dimitrovgrad - državna granica - (Dragoman).

Član 2

Tehnički i drugi uslovi za projektovanje rekonstrukcije i izgradnje elemenata železničke infrastrukture iz člana 1. stav 1. ovog pravilnika su osnov za pravilno dimenzionisanje plana i profila pruga Koridora 10 za projektnu brzinu V ≤ 220 km/h.

Dakle, po pravilniku o projektovanju (ne projektu) piše da se elementi donjeg i gornjeg stroja pruge, objekata na pruzi i staničnih koloseka grade za brzinu jednaku ili nižu od 220 km/h. Pruga uvek mora biti testirana na barem 10% veću brzinu od one kojom će vozovi saobraćati, tako da je jasno zašto se pruga projektuje na 220 km/h - da bi vozovi jednog dana mogli da saobraćaju 200 km/h. Kao što je lokomotiva serije 442 80-ih godina testirana na brzinu od 176 km/h (dosegla je i malo više, 180 i kusur km/h ako se ne varam) da bi mogla da komercijalno saobraća sa 160 km/h.

Gde je tu tvojih 300 km/h u ovoj pantljičari što si citirao?
 
Vrh