- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.619
- Pohvaljen
- 41.871
Izvor: Beobuild.rs
Počela rekonstrukcija Ložionice
Bivša okretnica za parne lokomotive kod Mostarske petlje u Beogradu biće rekonstruisana i do proleća 2025. pretvorena u višenamenski centar. Radovi su zvanično otpočeli ove nedelje i izvode se prema projektu novog arhitektonsko-urbanističkog rešenja čiji su autori Anđela Karabašević Sudžum i Vladislav Sudžum, osnivači beogradskog studija AKVS arhitektura, koji je sa svojim timom pobedio na internacionalnom konkursu u novembru 2021. godine. Očekuje se da radovi traju dve godine, gde rekonstrukcija stare železničke okretnice podrazumeva obnavljanje Ložionice i Vodotornja, kao i izgradnju nove poslovne zgrade na severoistočnom delu lokacije. Investitor projekta je Vlada Republike Srbije, preko Kancelarije za informacione tehnologije i e-upravu, a ukupna vrednost investicije se procenjuje na 52 miliona evra.
Originalni projekat zgrade Ložionice uradio je inženjer Nikola Raičković (1925-27) i sastoji se iz velike polukružne hale sa 31 mestom za smeštaj i izvođenje parnih lokomotiva na kolosek, okretnice za lokomotive i administrativne zgrade. Objekat Vodotornja je u sadašnjem obliku na ovom mestu od 1945. godine, nakon što je obnovljen i izmenjen usled oštećenja koja je pretrpeo tokom rata. Prema nezvaničnim podacima, u projektovanju tornja koji je postojao između dva rata učestvovao je čuveni akademik Milutin Milanković.
Projektom rekonstrukcije objekat Ložionice je potpuno očuvan u svom originalnom stanju, tako da unutrašnji prostor ostane otvoren i protočan, bez poprečnih pregrada. Autori su celom objektu dali poseban karakterni pečat kroz planiranih 26 visokih gabionskih panela ispunjenim lokalnih železničkim kamenom na otvorima za ulazak lokomotiva u Ložionicu. Pet metara visoki paneli dramatično otvaraju ceo unutrašnji prostor hola ka pejzažu oko Okretnice i uvode posetioce u prostor haba. Ulazni i izložbeni hol se proteže iza gabionskih panela, natkriven je staklenim krovom, a kako je orijentisan ka jugu, ujedno predstavlja i najosunčaniji prostor ka kojem je orijentisan ceo hab. Gabionski paneli imaju ulogu ogromnih brisoleja koji štite od jakog sunca, i istovremeno štimuju atmosferu u prostoru unutra, propuštajući mestimično zrake sunca među kamenjem danju, odnosno isijavajući iz unutrašnjeg prostora ka spolja noću.
Vodotoranj je zamalo preživeo izgradnju Mostarske petlje i mosta “Gazela”, pa ga danas direktno tangiraju i bezmalo se dodiruju. Ta veza dva objekta biće očuvana kroz završnu obradu fasade u terakota crvenoj nijansi, sa direktnom asocijacijom na susedni most. Nakon temeljne rekonstrukcije, Vodotoranj će biti novi reper u prostoru, očuvan i izložen javnosti kao vredno nasleđe industrijske arheologije grada Beograda. Prostor iznutra će biti potpuno otvoren, bez novih dodataka, osim jedne platforme za stajanje posetilaca, tako da će moći da se sagleda ceo volumen objekta. U enterijeru biće očuvani originalni zidovi od cigle i bronzana kugla na vrhu prečnika 6.5 metara, u kojoj je ranije prikupljana voda za parne lokomotive. Unutrašnji prostor visine skoro 15 metara, i prečnika oko 7 metara, planiran je za privremene panoramske digitalne projekcije.
Poslovni Aneks uz Ložionicu je treći element projekta i glavni objekat kreativno-inovativnog centra, a zamišljen je kao moderna poslovna zgrada bez stubova - sve etaže će biti okačene na veliko centralno armirano betonsko jezgro, tako da se u zoni prizemlja postigne efekat lebdeće strukture. Na trećoj etaži zgrade planirana je panoramska javna terasa do koje će voditi veliki zastakljeni eskalator, odakle će moći sa visine da se sagleda ceo kompleks Ložionice sa okruženjem. Poslovni Aneks, u duhu ideje o ekološkom progresu, dobija kiseoničnu opnu – sa preko 200 sadnica bambusa koji levitiraju oko zgrade, prečišćavajući vazduh u neposrednom okruženju, i istovremeno dajući celom kreativno-inovativnom centru novi specifičan identitet. U odnosu na druge biljke, bambus u atmosferu otpušta 30% više kiseonika i apsorbuje više ugljen-dioskida, a pomoći će i stvaranju kvalitetnijeg radnog ambijenta za oko 400 zaposlenih.
Nosilac izrade projektne dokumentacije je preduzeće Mašinoprojekt KOPRING, dok projekat enterijera Ložionice potpisuje studio INKA iz Beograda. Radove na rekonstrukciji kompleksa izvodi beogradsko preduzeće M Enterijer Gradnja. U prilogu pogledajte 3D prikaze budućeg inovativno-kreativnog centra “Ložionica”.
3D vizuelizacije copyright: AKVS arhitektura
Počela rekonstrukcija Ložionice
Bivša okretnica za parne lokomotive kod Mostarske petlje u Beogradu biće rekonstruisana i do proleća 2025. pretvorena u višenamenski centar. Radovi su zvanično otpočeli ove nedelje i izvode se prema projektu novog arhitektonsko-urbanističkog rešenja čiji su autori Anđela Karabašević Sudžum i Vladislav Sudžum, osnivači beogradskog studija AKVS arhitektura, koji je sa svojim timom pobedio na internacionalnom konkursu u novembru 2021. godine. Očekuje se da radovi traju dve godine, gde rekonstrukcija stare železničke okretnice podrazumeva obnavljanje Ložionice i Vodotornja, kao i izgradnju nove poslovne zgrade na severoistočnom delu lokacije. Investitor projekta je Vlada Republike Srbije, preko Kancelarije za informacione tehnologije i e-upravu, a ukupna vrednost investicije se procenjuje na 52 miliona evra.
Originalni projekat zgrade Ložionice uradio je inženjer Nikola Raičković (1925-27) i sastoji se iz velike polukružne hale sa 31 mestom za smeštaj i izvođenje parnih lokomotiva na kolosek, okretnice za lokomotive i administrativne zgrade. Objekat Vodotornja je u sadašnjem obliku na ovom mestu od 1945. godine, nakon što je obnovljen i izmenjen usled oštećenja koja je pretrpeo tokom rata. Prema nezvaničnim podacima, u projektovanju tornja koji je postojao između dva rata učestvovao je čuveni akademik Milutin Milanković.
Projektom rekonstrukcije objekat Ložionice je potpuno očuvan u svom originalnom stanju, tako da unutrašnji prostor ostane otvoren i protočan, bez poprečnih pregrada. Autori su celom objektu dali poseban karakterni pečat kroz planiranih 26 visokih gabionskih panela ispunjenim lokalnih železničkim kamenom na otvorima za ulazak lokomotiva u Ložionicu. Pet metara visoki paneli dramatično otvaraju ceo unutrašnji prostor hola ka pejzažu oko Okretnice i uvode posetioce u prostor haba. Ulazni i izložbeni hol se proteže iza gabionskih panela, natkriven je staklenim krovom, a kako je orijentisan ka jugu, ujedno predstavlja i najosunčaniji prostor ka kojem je orijentisan ceo hab. Gabionski paneli imaju ulogu ogromnih brisoleja koji štite od jakog sunca, i istovremeno štimuju atmosferu u prostoru unutra, propuštajući mestimično zrake sunca među kamenjem danju, odnosno isijavajući iz unutrašnjeg prostora ka spolja noću.
Vodotoranj je zamalo preživeo izgradnju Mostarske petlje i mosta “Gazela”, pa ga danas direktno tangiraju i bezmalo se dodiruju. Ta veza dva objekta biće očuvana kroz završnu obradu fasade u terakota crvenoj nijansi, sa direktnom asocijacijom na susedni most. Nakon temeljne rekonstrukcije, Vodotoranj će biti novi reper u prostoru, očuvan i izložen javnosti kao vredno nasleđe industrijske arheologije grada Beograda. Prostor iznutra će biti potpuno otvoren, bez novih dodataka, osim jedne platforme za stajanje posetilaca, tako da će moći da se sagleda ceo volumen objekta. U enterijeru biće očuvani originalni zidovi od cigle i bronzana kugla na vrhu prečnika 6.5 metara, u kojoj je ranije prikupljana voda za parne lokomotive. Unutrašnji prostor visine skoro 15 metara, i prečnika oko 7 metara, planiran je za privremene panoramske digitalne projekcije.
Poslovni Aneks uz Ložionicu je treći element projekta i glavni objekat kreativno-inovativnog centra, a zamišljen je kao moderna poslovna zgrada bez stubova - sve etaže će biti okačene na veliko centralno armirano betonsko jezgro, tako da se u zoni prizemlja postigne efekat lebdeće strukture. Na trećoj etaži zgrade planirana je panoramska javna terasa do koje će voditi veliki zastakljeni eskalator, odakle će moći sa visine da se sagleda ceo kompleks Ložionice sa okruženjem. Poslovni Aneks, u duhu ideje o ekološkom progresu, dobija kiseoničnu opnu – sa preko 200 sadnica bambusa koji levitiraju oko zgrade, prečišćavajući vazduh u neposrednom okruženju, i istovremeno dajući celom kreativno-inovativnom centru novi specifičan identitet. U odnosu na druge biljke, bambus u atmosferu otpušta 30% više kiseonika i apsorbuje više ugljen-dioskida, a pomoći će i stvaranju kvalitetnijeg radnog ambijenta za oko 400 zaposlenih.
Nosilac izrade projektne dokumentacije je preduzeće Mašinoprojekt KOPRING, dok projekat enterijera Ložionice potpisuje studio INKA iz Beograda. Radove na rekonstrukciji kompleksa izvodi beogradsko preduzeće M Enterijer Gradnja. U prilogu pogledajte 3D prikaze budućeg inovativno-kreativnog centra “Ložionica”.
3D vizuelizacije copyright: AKVS arhitektura
