Šta je novo?

Ložionica

Igor

Administrator
Urednik
Učlanjen(a)
10.01.2007.
Poruke
18.867
Pohvaljen
38.268
Izvor: Beobuild.rs

Počela rekonstrukcija Ložionice
lozionica-vs-01b.jpg

Bivša okretnica za parne lokomotive kod Mostarske petlje u Beogradu biće rekonstruisana i do proleća 2025. pretvorena u višenamenski centar. Radovi su zvanično otpočeli ove nedelje i izvode se prema projektu novog arhitektonsko-urbanističkog rešenja čiji su autori Anđela Karabašević Sudžum i Vladislav Sudžum, osnivači beogradskog studija AKVS arhitektura, koji je sa svojim timom pobedio na internacionalnom konkursu u novembru 2021. godine. Očekuje se da radovi traju dve godine, gde rekonstrukcija stare železničke okretnice podrazumeva obnavljanje Ložionice i Vodotornja, kao i izgradnju nove poslovne zgrade na severoistočnom delu lokacije. Investitor projekta je Vlada Republike Srbije, preko Kancelarije za informacione tehnologije i e-upravu, a ukupna vrednost investicije se procenjuje na 52 miliona evra.

Originalni projekat zgrade Ložionice uradio je inženjer Nikola Raičković (1925-27) i sastoji se iz velike polukružne hale sa 31 mestom za smeštaj i izvođenje parnih lokomotiva na kolosek, okretnice za lokomotive i administrativne zgrade. Objekat Vodotornja je u sadašnjem obliku na ovom mestu od 1945. godine, nakon što je obnovljen i izmenjen usled oštećenja koja je pretrpeo tokom rata. Prema nezvaničnim podacima, u projektovanju tornja koji je postojao između dva rata učestvovao je čuveni akademik Milutin Milanković.

Projektom rekonstrukcije objekat Ložionice je potpuno očuvan u svom originalnom stanju, tako da unutrašnji prostor ostane otvoren i protočan, bez poprečnih pregrada. Autori su celom objektu dali poseban karakterni pečat kroz planiranih 26 visokih gabionskih panela ispunjenim lokalnih železničkim kamenom na otvorima za ulazak lokomotiva u Ložionicu. Pet metara visoki paneli dramatično otvaraju ceo unutrašnji prostor hola ka pejzažu oko Okretnice i uvode posetioce u prostor haba. Ulazni i izložbeni hol se proteže iza gabionskih panela, natkriven je staklenim krovom, a kako je orijentisan ka jugu, ujedno predstavlja i najosunčaniji prostor ka kojem je orijentisan ceo hab. Gabionski paneli imaju ulogu ogromnih brisoleja koji štite od jakog sunca, i istovremeno štimuju atmosferu u prostoru unutra, propuštajući mestimično zrake sunca među kamenjem danju, odnosno isijavajući iz unutrašnjeg prostora ka spolja noću.

Vodotoranj je zamalo preživeo izgradnju Mostarske petlje i mosta “Gazela”, pa ga danas direktno tangiraju i bezmalo se dodiruju. Ta veza dva objekta biće očuvana kroz završnu obradu fasade u terakota crvenoj nijansi, sa direktnom asocijacijom na susedni most. Nakon temeljne rekonstrukcije, Vodotoranj će biti novi reper u prostoru, očuvan i izložen javnosti kao vredno nasleđe industrijske arheologije grada Beograda. Prostor iznutra će biti potpuno otvoren, bez novih dodataka, osim jedne platforme za stajanje posetilaca, tako da će moći da se sagleda ceo volumen objekta. U enterijeru biće očuvani originalni zidovi od cigle i bronzana kugla na vrhu prečnika 6.5 metara, u kojoj je ranije prikupljana voda za parne lokomotive. Unutrašnji prostor visine skoro 15 metara, i prečnika oko 7 metara, planiran je za privremene panoramske digitalne projekcije.

Poslovni Aneks uz Ložionicu je treći element projekta i glavni objekat kreativno-inovativnog centra, a zamišljen je kao moderna poslovna zgrada bez stubova - sve etaže će biti okačene na veliko centralno armirano betonsko jezgro, tako da se u zoni prizemlja postigne efekat lebdeće strukture. Na trećoj etaži zgrade planirana je panoramska javna terasa do koje će voditi veliki zastakljeni eskalator, odakle će moći sa visine da se sagleda ceo kompleks Ložionice sa okruženjem. Poslovni Aneks, u duhu ideje o ekološkom progresu, dobija kiseoničnu opnu – sa preko 200 sadnica bambusa koji levitiraju oko zgrade, prečišćavajući vazduh u neposrednom okruženju, i istovremeno dajući celom kreativno-inovativnom centru novi specifičan identitet. U odnosu na druge biljke, bambus u atmosferu otpušta 30% više kiseonika i apsorbuje više ugljen-dioskida, a pomoći će i stvaranju kvalitetnijeg radnog ambijenta za oko 400 zaposlenih.

Nosilac izrade projektne dokumentacije je preduzeće Mašinoprojekt KOPRING, dok projekat enterijera Ložionice potpisuje studio INKA iz Beograda. Radove na rekonstrukciji kompleksa izvodi beogradsko preduzeće M Enterijer Gradnja. U prilogu pogledajte 3D prikaze budućeg inovativno-kreativnog centra “Ložionica”.

3D vizuelizacije copyright: AKVS arhitektura

lozionica-vs-01.jpg

lozionica-vs-02.jpg

lozionica-vs-03.jpg

lozionica-vs-04.jpg

lozionica-vs-05.jpg

lozionica-vs-06.jpg

lozionica-vs-07.jpg

lozionica-vs-08.jpg

lozionica-vs-09.jpg

lozionica-vs-10.jpg

lozionica-vs-11.jpg
 
Занимљиво, само штета што нису анеск изградили у позадини ложионице и да прати њену закривљеност, и што су могли да искористе базен окретнице за фонтану, а колосеке из гаража ка њој за патерно уређење.
На страну промашена прилика да ту буде железнички музеј.
 
Verovatno bi Železnički muzej, istorijski gledano, bio pravednije rešenje za ovu lokaciju. Ali moram reći da se meni lično izuzetno dopada rešenje za Ložionicu i da je, na moje iznaneđenje, još unapređeno u odnosu na povednički rad sa konkursa.

Ovakvih mesta je u Beogradu na vodi trebalo da bude više. Ne mislim bukvalno ovakvih ovakvih, nego više javno-komercijalnih objekata koji bi razbili utisak spavaonice koji ceo taj prostor trenutno ostavlja. Uz to se na ovom primeru pokazuje da arhitektonski konkursi nisu baš besmisleni, i da smo na taj način verovatno mogli da dobijemo neka zanimljivija rešenja za još neke lokacije u Savskom amfiteatru (npr. ceo prostor iza Železničke stanice biće sređen mimo bilo kakvog konkursa).

Sadržajno je Ložionica u suštini kao da su se pokojni Mikser haus i NT Park smuvali i dobili dete. Biće, međutim, zanimljivo koliko će ovaj kompleks privući ciljanu publiku, s obzirom na to da nije reč o ljudima koji imaju bog zna kakvo mišljenje o Beogradu na vodi.
 
Сам креативно-иновативни центар је у суштини могао да буде било где, и у неком локалу галериле, и у приземљу куле, или било којој другој БнВ згради. А за музеј железнице са локомотивама више немамо адекватно место у Београду.
 
Videcemo kako ce sacuvati lozionicu u Novom Sadu. Nju je projektovao biro G. Ajfela


Zasad je u stanji raspadanja....
 
Bilo bi lepo, ali u pitanju je samo izvlačenje para...
Bilo mi je zanimljivo kad sam video da učestvuje "Fondacija za zaštitu kulturne i industrijske baštine" jer sam ovde na forumu predlagao da osnujemo tako nešto. Međutim, koliko ovde svi bili lenji za bilo kakvu akciju, toliko su neki veoma ažurni. Ako guglaš osnivače "fondacije", sve postane jasno.
 
Videcemo kako ce sacuvati lozionicu u Novom Sadu. Nju je projektovao biro G. Ajfela


Zasad je u stanji raspadanja....
Могуће да ће и ту неки АјТи центар да направе.
 
Сећам се када је почео Егзит да је једна рођака рекла: “Напокон и ми из Београда да имамо негде да одемо”. Кад је већ пропуштена прилика за музеј у београдској Ложионици, могао би национални (а не локални) Музеј железнице да буде у новосадској ложионици.
 
@Meyraf Kao što rekoh, pogledaj ko gura ovo. Ti su samo sposobni da ukradu, ako im se baš nekako ne bude isplatilo, a ne vidim kako, nema ništa od muzeja. Jedino ako sutra osnuju i firmu za restauraciju lokomotiva, ali za sad imaju samo marketing, ketering NVO i slične usluge.
 
Да има памети, и Бг, и НС и Ниш би имали музеје у старим ложионицама. Овако Бг је добио ложану, ваљда ће за НС и Ниш бити више памети.
 
Ložionica je morala da bude muzej železnice i ništa drugo nije primerenije ovakom mestu. Ne znam kako nadležnima nije bilo jasno da je dolazak železničkih šina u Beograd i Srbiju sasvim bukvalno bio i simbolički i pravi početak renesanse Srbije, njenog razvoja, industrijalizacije i konačnog povezivanja sa svetom posle vekova Turskog ropstva. Tada nije bilo ni dobrih puteva ni automobila ni radija. Samo volovska kola. Emotivni i svaki drugi značaj koji je za tadašnje ljude imao dolazak prvog voza iz Evrope u Srbiju je sada skoro nemoguće pojmiti. Pa i kasnije, u vreme Srpske državnosti, sve što je bilo važno obično je takođe na neki način bilo vezano za železnicu. Od svakog novog industrijskog pogona, do običnih putovanja, vesti, poštanskog saobraćaja, prevoza robe svake vrste, od privatnih sastanaka i rastanaka, do državih dočeka najvećeg značaja. Železnica je bukvalno bila krvotok nacije, i ništa se drugo sa njom po značaju nije moglo porediti.

Mi smo sebi i našoj istoriji dugovali da napravimo muzej jedne takve železnice na najprimerenijem mestu koje za to možemo da nađemo. A Ložionica je za to bila idealna. Ona je već bila projektovana kao garaža i servis za lokomotive i vagone, i to u sjajnom, prostorno kompaktnom, vizuelno upečatljivom polukružnom obliku. Pa smo čak imali i sačuvanu kružnu skretnicu, sačuvan stub za punjenje parnih lokomotova vodom, i čitav sačuvani toranj sa rezervoarom za vodu i unutrašnjim instalacijama odmah pored. Sve autentično i blizu jedno drugom. Gde se još može naći nešto prigodnije i bolje za tako posebnu namenu? Još uvek po zabačenim kolosecima i raspadnutim šupama bivših Jugoslovenskih železnica postoje stare lokomotive koje se mogu sačuvati samo ako se odmah premeste u neki takav muzej. Inače ćemo ih izgubiti jer lokomotive nisu igračka da ih neko prosto tek tako premesti u improvizovani muzej u nekoj običnoj zgradi. Sa prosečnom težinom od oko 200 tona to se može izvesti samo ako postoji posebno mesto napravljeno samo za njih, i veoma posebna i skupa oprema koja se obično angažuje samo ako nešto tako teško ima GDE da se premesti. Bez takvog muzeja gubimo još jedan važan deo naše istorije, ovaj put ne zbog bilo čijeg bombardovanja, nego zato što savremene generacije izgleda ne zaslužuju sopstvenu istoriju.

BeogradLozionica.jpg


lozionica-beograd.jpg


Beograd-lozionica.jpg


Moje slike od pre otprilike 5 godina. Destrukcija ...

IMG_8703.JPG


IMG_8691.JPG


IMG_8721.JPG


Mehanizam je bio sačuvan i radio je do kraja.

IMG_8722.JPG


Ovakvih lokomotiva je bilo na nekoliko mesta u okviru Beogradskog železničkog čvora. A po Srbiji ih sigurno ima još, u raznim stanjima očuvanosti.

IMG_0460.JPG


Drvo ...

IMG_0462.JPG


Zatrpavanje ...

IMG_0463.JPG


IMG_0464.JPG


IMG_0489.JPG


IMG_0496.JPG


IMG_0500.JPG


IMG_0525.JPG


IMG_0529.JPG


IMG_0531.JPG


IMG_0547.JPG


IMG_0549.JPG


IMG_0556.JPG


IMG_8692.JPG


Pošto je godinama bila napuštena ...

Utorak, 11.09.2018.

Najstarija lokomotiva iz kolekcije Železničkog muzeja, napravljena 1864. godine, isečena je i u delovima odneta 31. avgusta iz Depoa muzeja. Depo je deo Ložionice beogradske Železničke stanice, u blizini Beogradskog sajma, a direktor muzeja Nenad Vojčić kaže da su bili nemoćni da to spreče.

Ekipa Tanjuga je Vojčića zatekla vidno uzmirenog, na mestu gde se nalazila lokomotiva, koja je do pre nekoliko dana bila jedan od navrednijih železničkih eksponata u ovom delu Evrope. "Dobio sam poziv 31. avgusta uveče od čoveka, koji je tog trenutka posmatrao ekipu od 16 ljudi, koji su brenerima sekli lokomotivu, koja je pripadala seriji sličnih železničkih mašina, koje su se koristile u izgradnji Sueckog kanala. Ona je bila starija, nego što je Železnica u Srbiji", kazao je Vojčić.

 
Poslednja izmena:
Ложионица је иста прича као и остали стари објекти у Савском амфитеатру које нису смели да дирају - огули па после смишљај нову намену. У целој причи ја сам највише љут на железнице које су морале да траже ложионицу за себе, али су њихова руковпдства бескичмењаци најкилавији, и како они према историји, тако и она према њима.
 
Шта мислите, ко ће пре да се усели, креативни центар у ложионицу или музеј у зграду станице?
 
Vrh