Finansije
- Začetnik teme tragac
- Datum pokretanja
Мој предлог мера је да почнемо да поштујемо себе.
Обилазите Србију више него иностране туристичке тачке. Има овде шта да се види, да се човек опусти и ужива. Зажмурите на по неку аномалију док се не дигне све на следећи ниво услуге. Само нашим боравком у нашим местима развија се тај туристички потенцијал.
Купујте домаће производе. Ако трошимо новац на домаће, тај новац остаје ту да циркулише међу нашим суграђанима, комшијама, фамилијом...имаћемо га више и може ти се вратити кроз услуге или робу коју сам производиш и нудиш, од које хлеб једеш. Економски ојачани наши произвођачи ће јачати и квалитет да би се одржали у тржишној утакмици.
Предност дати домаћем по сваку цену. Чак и слабијег квалитета. То је одрицање због будућности. Спречавање одлива новца преко границе, ствара исти ефекат као када нешто не морате да потрошите па вам остаје више у новчанику.
Нема потребе мрзети друге, или никада не путовати преко, или никада не купити страно. Само смањити обожавање туђег и водити се сопственом жељом за бољим животом.
Намерно све овако пластично објашњавам, да можете мирно да сабирате утиске и вагате да ли је то тачно све (као што наравно јесте и то је неоспорно) 8)
Већ неко време пишем да опоравка неће бити. То није из главе, само треба испратити спољно-трговински дефицит и логика је да ако паре само одлазе а не долазе толико = празан буђелар. Биће свима јасно да ће нам ови драти кожу са леђа само да држава опстане некако. И питање да ли ће и климаво опстати. Прави је тренутак да се тргнемо а право време да ово напишем јер улазимо у период рапидног пропадања и муке који ће се широко осетити и све ће нас поткачити. А тако ће и најупорнији схватити, нико нас неће волети сем нас самих
Зато Срби, почните да се понашате домаћински! Нема ту неке дубље филозофије...
Обилазите Србију више него иностране туристичке тачке. Има овде шта да се види, да се човек опусти и ужива. Зажмурите на по неку аномалију док се не дигне све на следећи ниво услуге. Само нашим боравком у нашим местима развија се тај туристички потенцијал.
Купујте домаће производе. Ако трошимо новац на домаће, тај новац остаје ту да циркулише међу нашим суграђанима, комшијама, фамилијом...имаћемо га више и може ти се вратити кроз услуге или робу коју сам производиш и нудиш, од које хлеб једеш. Економски ојачани наши произвођачи ће јачати и квалитет да би се одржали у тржишној утакмици.
Предност дати домаћем по сваку цену. Чак и слабијег квалитета. То је одрицање због будућности. Спречавање одлива новца преко границе, ствара исти ефекат као када нешто не морате да потрошите па вам остаје више у новчанику.
Нема потребе мрзети друге, или никада не путовати преко, или никада не купити страно. Само смањити обожавање туђег и водити се сопственом жељом за бољим животом.
Намерно све овако пластично објашњавам, да можете мирно да сабирате утиске и вагате да ли је то тачно све (као што наравно јесте и то је неоспорно) 8)
Већ неко време пишем да опоравка неће бити. То није из главе, само треба испратити спољно-трговински дефицит и логика је да ако паре само одлазе а не долазе толико = празан буђелар. Биће свима јасно да ће нам ови драти кожу са леђа само да држава опстане некако. И питање да ли ће и климаво опстати. Прави је тренутак да се тргнемо а право време да ово напишем јер улазимо у период рапидног пропадања и муке који ће се широко осетити и све ће нас поткачити. А тако ће и најупорнији схватити, нико нас неће волети сем нас самих
Зато Срби, почните да се понашате домаћински! Нема ту неке дубље филозофије...
Razumem tvoju poentu ali problem je što je interna cirkulacija novca dosta podobna kvarenju istog, tj. visokoj inflaciji. Potrebno je umesto toga stvoriti dinamičnu spoljno orijentisanu privredu koja dosta izvozi ali dosta toga i uvozi. Da bi se to postiglo treba prvo rešiti problem izuzetno niske iskorišćenosti činilaca rada.
Слажем се Трагач.
Видео си и реченицу да није потребно самоизоловати се. То је контрапродуктивно. Цео пост је у духу смернице за правац у којем корекција треба да се врши. То сматрам да великим делом може да се мења истовремено када и свест народа. Смањили би одлив капитала али би сигурно отворили и више посла.
Да ли се слажеш да би већа оријентација на сопствене снаге/производе/услуге трајно повећала упосленост?
Данас нам се послови гасе јер је слаба платежна моћ. Да знаш да има потенцијала у тржишту (више новца, запослених и тако даље) и сам би понудио/ покренуо неку производњу, робу, услугу. Потом можда још некога упослио како се развијаш. Упреводу на дневно политички језик - мала и средња предузећа.
Док се та клима не промени сви су врло опрезни са неким почетцима, улагањима. Ја мало простора тренутно видим да пласираш свој капитал, сем да издајеш некретнине и остале офуцане форе које мене и многе друге не испуњавају.
Ја бих нешто стварао, а немам за кога
Видео си и реченицу да није потребно самоизоловати се. То је контрапродуктивно. Цео пост је у духу смернице за правац у којем корекција треба да се врши. То сматрам да великим делом може да се мења истовремено када и свест народа. Смањили би одлив капитала али би сигурно отворили и више посла.
Да ли се слажеш да би већа оријентација на сопствене снаге/производе/услуге трајно повећала упосленост?
Данас нам се послови гасе јер је слаба платежна моћ. Да знаш да има потенцијала у тржишту (више новца, запослених и тако даље) и сам би понудио/ покренуо неку производњу, робу, услугу. Потом можда још некога упослио како се развијаш. Упреводу на дневно политички језик - мала и средња предузећа.
Док се та клима не промени сви су врло опрезни са неким почетцима, улагањима. Ја мало простора тренутно видим да пласираш свој капитал, сем да издајеш некретнине и остале офуцане форе које мене и многе друге не испуњавају.
Ја бих нешто стварао, а немам за кога
До сада ниједна власт није успела да подигне произвоњу на ниво колике су дознаке наших људи из иностранства, уствари економија се у принципу одржава од тога и кредита. Раније су гастарбајтери градили куће по Србији то је сада ређе јер је све опустело па и нема ко да ради и да желе да граде. Зато треба јачати домаћи туризам да ти људи буду мотивисани да овде проведу одмор и да им се пружи добра услуга. Није претеривање ако кажем да у зависности од тога колико је развијен домаћи туризам зависи то да ли ће друга или трећа генерација гастарбајтера потпуно променити индентитет.
Наравно не могу они да одржавају туризам јер не може ништа да живи у сезони одмора. Зато је битно да се људи пре свега из БГ мотивишу да бар продужене викенде проводе негде у Србији.
Мала и средња предузећа могу да се развијају тек кад постоје велика предузећа.То су наши шабани после петог октобра видели како и Немачкој постоје успешна мала и средња предузећа па хајде да препишу концепт, једино нису узели у обзир да Немачка има моћну индуструју која гура све остало.
Ситуација није сјајна али би економска и свака друга била боља када би људу научили да воле Србију.
Наравно не могу они да одржавају туризам јер не може ништа да живи у сезони одмора. Зато је битно да се људи пре свега из БГ мотивишу да бар продужене викенде проводе негде у Србији.
Мала и средња предузећа могу да се развијају тек кад постоје велика предузећа.То су наши шабани после петог октобра видели како и Немачкој постоје успешна мала и средња предузећа па хајде да препишу концепт, једино нису узели у обзир да Немачка има моћну индуструју која гура све остало.
Ситуација није сјајна али би економска и свака друга била боља када би људу научили да воле Србију.
Одлична нова перспектива онога о чему сам писао. Нисам из тог угла ни сагледао ствар.
Свакако да љубав за своју земљу и економски патриотизам имају позитивне ефекте. Исти ти ефекти се мултиплицирају у пракси, твој пример је део реакција.
Толико тога је објашњено у последњој твојој реченици да си истиснуо Шантића из мог потписа. :kk:
Свакако да љубав за своју земљу и економски патриотизам имају позитивне ефекте. Исти ти ефекти се мултиплицирају у пракси, твој пример је део реакција.
Толико тога је објашњено у последњој твојој реченици да си истиснуо Шантића из мог потписа. :kk:
ја имам решење како би се домаћа роба учинила конкурентнијом у односу на страну робу.
повећање пдв и укидање пореза на рад, као и свих осталих пореза и парафискалних намета.
порез на рад у увозној роби је мали проценат цене. увозници имају мали број радника, и самим тим тај порез им је мала ставка у пословањеу.
домаћим произвођачима који имају много запослених то је велика ставка. што би значило да произвођач има подређен положај у односу на увозника јер у старту његова роба је опорезована и са ПДВ-ом и са порезом на рад, и ко зна колко других фискалних и парафискалних намета....
зато повећамо пдв на рецимо 30% или 35%. увозна цена робе мора да се повећа макар за неки 7%.
али домаћа роба не мора да се повећа зато што ће произвођачи имати луфта у смањењу цене робе без ПДВ-а на основу укидања пореза на рад, наводњавања, фирмарини и осталих измишљених глупости што плаћају привредници
повећање пдв и укидање пореза на рад, као и свих осталих пореза и парафискалних намета.
порез на рад у увозној роби је мали проценат цене. увозници имају мали број радника, и самим тим тај порез им је мала ставка у пословањеу.
домаћим произвођачима који имају много запослених то је велика ставка. што би значило да произвођач има подређен положај у односу на увозника јер у старту његова роба је опорезована и са ПДВ-ом и са порезом на рад, и ко зна колко других фискалних и парафискалних намета....
зато повећамо пдв на рецимо 30% или 35%. увозна цена робе мора да се повећа макар за неки 7%.
али домаћа роба не мора да се повећа зато што ће произвођачи имати луфта у смањењу цене робе без ПДВ-а на основу укидања пореза на рад, наводњавања, фирмарини и осталих измишљених глупости што плаћају привредници
Ajd, posto smo presli na neke konkretne predloge, a i sam sam opleo po drzavi koja nema viziju i plan, da i ja dam svoj primer.
Pre nekoliko godina u Kragujevcu poceo je posao sa fabrikom FIAT.
Posao je krenuo tako sto je drzava subvencionisala cenu, kamatu, kao i 'reciklazu' pri kupovini vozila Punto klasik. Sta je tu pogresno?
Nesporno je da je za animiranje i dovodjenje 'velikih igraca' neohodno dati im odredjene pogodnosti u vidu subvencija. Ali je potpuni promasaj to sto se na tom vozilu (za koje je inace drzava za potrebe ZC Zastava otkupila licencu) nije ugradjivao ni jedan jedini deo proizveden u Srbiji. Niti jedan jedini.
Drzava kao 30% suvlasnik FAS-a je morala da 'progura' makar neke delove, tipa somborskih akomulatora, Tigar guma, frad filtera, NIS antifriza...
Naveo sam delove koje vec imamo, fabrike koje postoje i rade (ili su u to vreme radile) i koje su vec imale proizvode spremne za ugradnju!
Znaci nije bila potrebna nikakva projektna dokumentacija, osvajanje proizvodnje... samo dobra volja i malo, malecno ekonomsko-patriotsko razmisljanje.
- Dalje imamo situaciju da je FAS krenuo u rekonstrukciju i projektovanje novog 500l modela. Raspisani su konkursi za dobavljace, ali je opet drzava domace firme potencijalne dobavljace stavila u nepovoljan polozaj, time sto su subvencije za ulaganje i po novozaposlenom radniku bile rezervisane samo za 'strana ulaganja' !!!
NONSENS!
Time smo dosli u situaciju da nam snopove kablova za 500l pravi strana kompanija i da se to u medijima dize na nivo proizvodnje kvad kor procesora. Ajde nek bude i tako, ali dal se iko zapitao sta bi sa prethodnim modelima koji su se tu proizvodili???
Jesu li nesrecni i vremesni 'kec', 'jugic' i florida bili bez zica, bez instalacije???
Zasto drzava iz tada postojeceg 'fonda za razvoj' u koga se slise pare od prodaje mobtela telenoru, nisu upotrebljene da se modernizuje fabrika koja je radila instalacije za Zastavu, vec je sve to pusteno niz vodu i zavrsilo na otpadu???
Zasto fabrika FAD iz G. Milanovca nije dovoljno vredna da ostvari subvencije kada gotovo svu proizvodnju plasira na trziste EU, ali je dobar investitor iz HR koji otvara pogon u Mladenovackoj firmi koju je kupio i postaje dobavljac FAS-a???
Pre nekoliko godina u Kragujevcu poceo je posao sa fabrikom FIAT.
Posao je krenuo tako sto je drzava subvencionisala cenu, kamatu, kao i 'reciklazu' pri kupovini vozila Punto klasik. Sta je tu pogresno?
Nesporno je da je za animiranje i dovodjenje 'velikih igraca' neohodno dati im odredjene pogodnosti u vidu subvencija. Ali je potpuni promasaj to sto se na tom vozilu (za koje je inace drzava za potrebe ZC Zastava otkupila licencu) nije ugradjivao ni jedan jedini deo proizveden u Srbiji. Niti jedan jedini.
Drzava kao 30% suvlasnik FAS-a je morala da 'progura' makar neke delove, tipa somborskih akomulatora, Tigar guma, frad filtera, NIS antifriza...
Naveo sam delove koje vec imamo, fabrike koje postoje i rade (ili su u to vreme radile) i koje su vec imale proizvode spremne za ugradnju!
Znaci nije bila potrebna nikakva projektna dokumentacija, osvajanje proizvodnje... samo dobra volja i malo, malecno ekonomsko-patriotsko razmisljanje.
- Dalje imamo situaciju da je FAS krenuo u rekonstrukciju i projektovanje novog 500l modela. Raspisani su konkursi za dobavljace, ali je opet drzava domace firme potencijalne dobavljace stavila u nepovoljan polozaj, time sto su subvencije za ulaganje i po novozaposlenom radniku bile rezervisane samo za 'strana ulaganja' !!!
NONSENS!
Time smo dosli u situaciju da nam snopove kablova za 500l pravi strana kompanija i da se to u medijima dize na nivo proizvodnje kvad kor procesora. Ajde nek bude i tako, ali dal se iko zapitao sta bi sa prethodnim modelima koji su se tu proizvodili???
Jesu li nesrecni i vremesni 'kec', 'jugic' i florida bili bez zica, bez instalacije???
Zasto drzava iz tada postojeceg 'fonda za razvoj' u koga se slise pare od prodaje mobtela telenoru, nisu upotrebljene da se modernizuje fabrika koja je radila instalacije za Zastavu, vec je sve to pusteno niz vodu i zavrsilo na otpadu???
Zasto fabrika FAD iz G. Milanovca nije dovoljno vredna da ostvari subvencije kada gotovo svu proizvodnju plasira na trziste EU, ali je dobar investitor iz HR koji otvara pogon u Mladenovackoj firmi koju je kupio i postaje dobavljac FAS-a???
Uz dužno poštovanje, tvoj predlog ekstrenmnog protekcionizma bi bio prihvatljiv možda u Severnoj Koreji. Računaj da bi to bilo neprihvatljivo i da bi nam i strane zemlje od kojim potpuno tehnološki zavisimo udarile slične kontramere. Na kraju bismo imali samo domaću robu u rafovima, često manjkavu zbog nedostatka uvoznih komponenti koje bi bile preskupe ili nedostupne, i naravno, hiperinflaciju. Već smo prošli kroz to.MilisaV":2sym0jlh je napisao(la):
Гага
Professional
laki72":3m9hho5d je napisao(la):
Лаки, ако си у првој реченици мислио на, прво Заставу 10 па онда на Тачку, уграђивало се у њих око 15% делова који су се производили овде у Србији.
За Фијат 500 Л се уграђује сад нешто мало вишеод 50% делова (од 3.000 позиција делова) који се производе у Србији. Сами италијани тврде да је и нешто више од 60%.
Гага":2zpg2wgq je napisao(la):
Za 500l se proizvodi odredjen broj pozicija, ali ih proizvode 'strane' firme od uvezenih polukomponenti.
Klasicna 'srafciger' industrija.
Ok, i to je nesto, bar ljudi rade.
Za Z10 - dolazio kompletan iz Italije, cak i plavi znak sa logom Z je bio na njemu.
'Tacka', subvencionisani, ali realno i preskup proizvod se sklapao u Kragujevcu. Ali delovi su svi iz uvoza. Imam ja multijet iz decembra 2009 godine. Nema tu apsolutno nista od delova sto je proizvedeno u Srbiji. Apsolutno nista, eto ja cak trazih, makar dizalica, ili bilo sta drugo...
Valeo signalizacija, Bosch elektronika, magneti mareli, gume conti i firestone...
Ja druze ne nadjoh niti jednu, makar banalnu poziciju.
Eto isporucivali su ih bez svetla u prtljazniku, makar to je moglo da se preuzme iz Yuga, nije bila potrebna nikakva modifikacija...
Ali niko nije pokazao interes...
Srpska je bila samo radna snaga, energija i prostor, a sve to je jos placala drzava Srbija. Ili bolje da kazem, gradjani Srbije, poreski obveznici...
nensav to je jedno od pitanja na koje savremena ekonomija još nema potpun odgovor. Zvanično u takvom slučaju ste opet u recesiji pošto se u obračunu BDPa broji samo iznos svih transakcija bez obzira na broj transaktora odn. populacije. Imaj u vidu da je u pitanju čisto knjigovodstveni obračun te da je BDP per capita (koji u tvom slučaju naravno raste) socioekonomski parametar. Kreditore javnih finansija će uvek zanimati samo ukupan BDP jer on državu zajmotražioca gleda kao celinu i ne zanima ga demografija
Решење је пре свека у повећању конкурентности, тј. у знању тј. у улагању у школство пре свега у техничке науке и стварања амбијента да ти људи остану.
Ево нпр Застава и Тојота су основане у исто време. Они су штитили свој производ и ми смо штитили свој од конкуренције, ми догурали до југа а где су они. Дакле заштита економије има смисла само ако се паралелно ради и на повећању конкурентности.
А с обзиром да су дознаке гастарбајтера највећи извор прихода ево зашто нам се и то клима. Са тим се започело у бившој Југи извозом физичких радника, они су доносили новац у Србију, правили куће, запошљавали раднике, па после долазили у Србију да троше пензије.
Данас извозимо инжењере који оду тамо, раде, новац троше на услуге, истина дођу и овамо нешто потроше али не улажу већ кад им родитељи умру продају стан да би решили стамбено питање у иностранству, децу им остају тамо и сигурно се неће овамо вратити да троше пензију.
Дакле, некад смо извозом физичких радника практично добијали, нисмо улагали у њих, они мученици радили издржавали ужу и ширу родбину, покретали овде неке привредне активности од лове која се трошила.
Данас улажемо огроман новац у школовање инжењера да би они купили карту у једном правцу, те дознаке што дођу су само лажна слика и дугорочно посматрано на великом смо губитку.
Ево нпр Застава и Тојота су основане у исто време. Они су штитили свој производ и ми смо штитили свој од конкуренције, ми догурали до југа а где су они. Дакле заштита економије има смисла само ако се паралелно ради и на повећању конкурентности.
А с обзиром да су дознаке гастарбајтера највећи извор прихода ево зашто нам се и то клима. Са тим се започело у бившој Југи извозом физичких радника, они су доносили новац у Србију, правили куће, запошљавали раднике, па после долазили у Србију да троше пензије.
Данас извозимо инжењере који оду тамо, раде, новац троше на услуге, истина дођу и овамо нешто потроше али не улажу већ кад им родитељи умру продају стан да би решили стамбено питање у иностранству, децу им остају тамо и сигурно се неће овамо вратити да троше пензију.
Дакле, некад смо извозом физичких радника практично добијали, нисмо улагали у њих, они мученици радили издржавали ужу и ширу родбину, покретали овде неке привредне активности од лове која се трошила.
Данас улажемо огроман новац у школовање инжењера да би они купили карту у једном правцу, те дознаке што дођу су само лажна слика и дугорочно посматрано на великом смо губитку.
Инспекције раде преко дана што се користи да се радници не пријављују по ноћним клубовима као и да се не издају рачуни увече, додуше не издају се ни у току дана а увече и поготову. Рецимо да Долина гладнх викендом увече има исти промет као сви остали фаст фудови преко дана, ако не и већи, а не пада им на памет да дају рачун, вероватно је исти случај и са пријавом радника.
Mnogo je veća šteta od raznoraznih subvencija. Sve subvencije treba ukinuti, osim onih za sitna poljoprivredna gazdinstva. Raznorazne železare, imt, imr, i ostale fabrike gubitaka, ako ne nadju kupce i strateške partnere u ovom sada krugu privatizacije, treba zatvoriti.
Joint ventureima poput Air Serbie i Fiata odrediti rok dokle megu da se oslone na subvencije.
Finansiranje nekihjavnih usluga koje su neophodne a neprofitne po svojoj prirodi (javni servis, putnički vozovi) treba urediti posebnim zakonima. Proizvodnju, preradu i ostalo ni jedna zdrava privreda ne subvencioniše.
Pre par godina je neki školovani ekonomista rekao: "Država daje Kostiću subvencije po hektaru obradive zemlje u vlasništvu, a on kupuje jahtu. Efektivno je država dala Kostiću subvenciju za kupovinu jahte."
Joint ventureima poput Air Serbie i Fiata odrediti rok dokle megu da se oslone na subvencije.
Finansiranje nekihjavnih usluga koje su neophodne a neprofitne po svojoj prirodi (javni servis, putnički vozovi) treba urediti posebnim zakonima. Proizvodnju, preradu i ostalo ni jedna zdrava privreda ne subvencioniše.
Pre par godina je neki školovani ekonomista rekao: "Država daje Kostiću subvencije po hektaru obradive zemlje u vlasništvu, a on kupuje jahtu. Efektivno je država dala Kostiću subvenciju za kupovinu jahte."