Лепотица старе стамбене архитектуре и најстарија српска кућа у Гроцкој, стара око 250 година. Кућа је подигнута средином 18. века као породична зграда капетана Грочанске нахије Димитрија Голубовића, а почетком 19. века је откупљује Иван Влајковић по коме данас носи назив. Зидана је у бондручној конструкцији (храстове греде повезане плетером) са испуном од чатме (мешавина сламе и блата) и покривена ћерамидним кровом. Распоред просторија је јасан и логичан, у складу са потребама варошке српске породице. Састоји се од шест просторија, трема, доксата (накнадно затвореног) и подрума испод једног дела зграде. Својим основним архитектонским обележјима припада групи грочанских варошких кућа које одражавају живот и потребе грочанског трговачког и занатског сталежа. Својим архитектонским и етнографским вредностима, ове куће представљају највећи домет грађевинске, стамбене и ликовне културе у народној архитектури. Решењем Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 605/1 од 30.06.1966. Влајковићева кућа заштићена је као национално културно добро и споменик културе. Још увек се може спасити и обновити на понос српске нације и грочанске општине, али најхитније, већ 2013. година ће је запамтити као још једну у низу несталих старих грочанских варошких кућа и изгубљени споменик српске културне баштине. Ово је апел да се спасе изузетно вредан споменик културе, део наше прошлости и традиције којим би се неки други народи још како поносли и сачували је за наредне генерације.