Od tri hotela u zaštićenoj zoni Kosmaja nijedan ne radi
Zapušteno blago pod zaštitom države
Autor: D. K. - S. T. | Foto: P. Luković | 17.08.2008. - 00:02
Kosmaj je zamišljen kao kruna beogradskog turizma, a da nema Kantri kluba „Babe“, na njemu ni čaša vode ne bi mogla da se popije. Prirodna bogatstva, istorijske spomenike i poneku manifestaciju nadležni ne prestaju da hvale. Ipak, na ovoj šumadijskoj lepotici hoteli su uglavnom zaključani, a sportski tereni već godinama propadaju. Dok dve opštine, tri turističke organizacije i nekoliko sekretarijata nemaju nikakvu ideju kako da nateraju njihove vlasnike da ih održavaju, retkim turistima su na raspolaganju skromne vikendice ili skupi privatni turistički objekti.
Ko voli da šeta šumom, da otkriva lepa mesta i retke biljke - na pravom je mestu. Ali, ako poželi da prenoći na nadmorskoj visini od 626 metara, na obroncima planine na kojoj je još despot Stefan Lazarević provodio leta i uživao u lovu, krenuo je na potpuno pogrešnu stranu. Od tri hotela koja su smešteni u samoj šumi, ne radi nijedan.
- Pre nego što je otvoren Kantri klub „Babe“, goste, kojih najviše ima u vreme „Sofesta“, smeštali smo u dva privatna motela - „Kod Rala“ naspram manastira Tresije i u „Kosmajski cvet“ na vrhu planine. To su privatne kuće sa ne više od sedam soba. Dobro je da postoje, ali nije dovoljno za ono što Kosmaj ima da ponudi - kaže Snežana Marković-Anastasov, direktorka Centra za kulturu Sopot.
Zaboravljeni „Red star“
Na visoravni Kosmaja nalazi se hotel „Red star“. Otkad je 90-ih godina došao u ruke Sportskog društva Crvena zvezda, radio je samo nekoliko meseci. Kad ga je Sportsko društvo kupilo od preduzeća „PKB Beotursa“ delovalo je da za njega postoje veliki planovi. Započeta je obimna rekonstrukcija i napravljeni su sportski tereni. Međutim, pre tri godine je sve stalo i deluje kao da je Sportsko društvo zaboravilo čak i na čuvara koji svakodnevno provodi vreme u ovom hotelu. Kako nezvanično saznajemo, čuvar 30 meseci nije primio platu, a na hotel se „nadvila“ hipoteka. U Sprtskom društvu ove informacije nisu hteli ni da ospore, ni da potvrde.
- Kad smo ga kupili, hotel je bio u očajnom stanju, tako da mladi sportisti nisu mogli tu da idu ni na odmor ni na pripreme. Najveći deo radova je završen, ali kad smo stigli do kuhinje i nameštaja, ostali smo bez novca. U tom trenutku nam je bilo važnije da renoviramo salu u kojoj sportisti treniraju i hotel nam nije bio prioritet - kaže Ivan Todorov, generalni sekretar Sportskog društva Crvena zvezda.
Kako kaže, planovi za ovaj hotel, kao i potreba za njim, postoje ali se ne zna u kojoj perspektivi.
Katanci i na drugim hotelima
U međuvremenu, fudbalski i rukometni tereni, napravljeni na zemljištu koje je Opština Sopot ustupila Sportskom društvu, obrasli su u korov i ograđeni su žicom, a propada i bazen.
- Ustupili smo im zemljište da bi ga priveli nameni. Ugovor je napravljen na 90 godina i, pošto je Sportsko društvo očigledno izgubilo ambicije za taj prostor, hoćemo da raskinemo ugovor, ali je procedura prekomplikovana i to sporo ide - kaže Milosavljević.
Slična situacija je i sa hotelom „Hajdučica“ koji je pre nekoliko godina dat na korišćenje privatniku Zoranu Milinkoviću iz Mladenovca, ali ni on ne mari previše za ugovorene obaveze. „Hajdučica“ je izgorela još 70-ih godina, a sve što je Milinković uradio bilo je postavljanje novog krova.
Odmaralište PTT-a koje je nekad primalo turiste iz cele zemlje zatvoreno je pre 12 godina. Na njemu su sada prozori polupani, vrata razvaljena, a jedini „gosti“ su radnici obezbeđenja koji čuvaju ono malo preostalog inventara. U PTT-u kažu da, iako nije u funkcionalnom stanju, privatizacija ovog objekta nije u planu.
- Planirano je da ovaj objekat u najkraćem roku bude izdat u zakup najpovoljnijem ponuđaču, koji će biti u obavezi da odmaralište rehabilituje. JP PTT saobraćaja „Srbija“ nastavilo bi da koristi objekat na Kosmaju, i to pretežno kao poslovno-edukativni centar, pre svega za sprovođenje obuke zaposlenih, kao i za održavanje seminara - kaže Jasmina Cvetković, direktorka Direkcije za logistiku PTT saobraćaja „Srbija“.
Opština i „Srbijašume“ se trude
U svakom slučaju, Opština Sopot je izgradila puteve, vodovodnu i kanalizacionu mrežu, rasvetu i dovela je i gasovod. Od kada je 2005. godine Kosmaj stavljen pod zaštitu, opština je dobila i pomoćnika za održavanje u vidu „Srbijašuma“.
- Prostor smo popunili nadstrešnicama, klupama i stolovima. Svake godine postavljamo klackalice, ljuljaške, penjalice za decu i informativne table i putokaze - priča Slavko Ivanović, šef Šumske uprave Lipovica.
Prema njegovim rečima, u JP „Srbijašume“ imaju plan da se u centralnom delu Kosmaja uredi prostor za malu pijacu na kojoj bi se određenim danima, vikendom i praznicima prodavali domaći proizvodi iz okolnih sela.
- U okviru dalekosežnih planova, u saradnji sa turističkim organizacijama opština Sopot, Mladenovac i Beograd, pokušaćemo da na ovom području kao nekada razvijemo vikend turizam i iskoristimo kuće koje su danas prazne - kaže Ivanović.
„Babe“ obnavljaju Trešnju
Kantri klub „Babe“ stari sjaj vratiće i zapuštenom odmaralištu Trešnja na Avali.
- Pre par meseci uzeli smo Trešnju pod zakup od JP „Srbijašume“ na 90 godina. Čekali smo potrebnu dokumentaciju, i uskoro krećemo sa renoviranjem. Beograđanima ćemo ponuditi ekskluzivno odmaralište, ali različitog koncepta od kompleksa „Babe“. Trešnja će se bazirati na kvalitetnom restoranu sa dupleks apartmanima i sobama. Ako sve bude po planu, otvaranje smo planirali za kraj sledeće godine - priča Radomir Smević, menadžer Kantri kluba „Babe“. Ovaj klub je organizator i akcije za obnovu crkve u Babama, čiji su ostaci otkriveni 2002, a datiraju iz 14. veka.
Zaštićeno bogatstvo i „Mala Sveta gora“
Rimljani, iza kojih su i danas ostali tragovi, verovali su da je Kosmaj stanište boginje Maje. Legenda kaže da se na njemu rodio Ivan Kosančić, a u selu Drlupa pukla je prva puška Karađorđevih ustanika. Mnogi ga zovu „Mala Sveta gora“, jer se na njegovim obroncima nalaze manastiri Tresije iz 15. veka, Pavlovac i Kasteljan i nekoliko crkava od kojih je najstarija iz 14. veka. Kuća Žujovića u Nemenikućama je uvrštena među deset istorijskih atrakcija grada, a ništa manje nije zanimljiva ni poslednja od 20 vodenica - Borikića vodenica. Po podacima Ekološkog društva „Kosmaj“, postoji 95 izvora, 551 vrsta biljaka, čak 300 vrsta gljiva. Između ostalih, ovde žive i biljka ribarče (Delphinijum fisum) i ptica prdavac (Crex-crex), koje su na crvenoj listi ugroženosti, kao i 17 novih vrsta insekata iz roda staklokrilaca.
Podrška iz TOB
- Podržavamo sve dobre akcije u turističkoj ponudi grada, ali nemamo konkretne projekte. Sve što se tamo dešava promovišemo i podržavamo i to je jedan od naših osnovnih zadataka - kaže Dejan Veselinov iz Turističke organizacije Beograda.
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=53328
Imamo planinu na teritoriji grada koju ne koristimo. :/
