Si siguran? Zar po novom zakonu, ukoliko hoce da se bave necim osim sto im je osnovna delatnost, ne moraju da zemljiste otkupe? Mislim, bar je to Dulic ponovio 100 puta na TVu, kao, dok god se bave onim zasta su kupili fabriku, imaju pravo koriscenje, ako hoce nesto drugo, moraju da kupe zemljiste...ili se to ne odnosi na Luku jer je grad promenio namenu zemljista?shmeksi":3pepr0gn je napisao(la):
Izmene GUP-a
- Začetnik teme relja
- Datum pokretanja
Недеља, 15. новембар 2009.
Изјава градског јавног правобраниоца о утицају измена Генералног плана Београда на имовинско-правне односе између града и Луке „Београд”
Поводом измена Генералног плана Београда и његовог утицаја на имовинско-правне односе између Града Београда и Луке „Београд”, градски јавни правобранилац Страхиња Секулић дао је следећу изјаву:
„Поступак ради укњижбе права коришћења земљишта у корист Града Београда на основу Уговора о уређивању имовинско-правних односа у вези коришћења грађевинског земљишта између предузећа Лука „Београд” и града, започет је подношењем предлога за укњижбу права коришћења земљишта у корист града, од стране овог правобранилаштва. Предлог је поднет пошто су прибављени оригинални примерци потребне документације и уверења Републичког геодетског завода, Службе за катастар непокретности о земљишно-књижној идентификацији катастарских парцела која се односе на већи део комплекса. Након прибављања додатних уверења Републичког геодетског завода поднети су нови захтеви за укњижбу, а уверења за одређени број парцела се очекују, после чега ће бити поднети захтеви за укњижбу за остатак парцела. Захтев је усвојен решењем Другог општинског суда у Београду дн. бр.2906/08 од 26. 3. 2008. По жалби Луке „Београд”, решењем Окружног суда у Београду гж. бр. 5497/08 од 22. 10. 2008, претходно решење је укинуто и предмет је враћен првостепеном суду на поновно одлучивање. Након враћања предмета на поновно одлучивање, Други општински суд у Београду донео је ново решење о укњижби дн. бр.2906/08 (дн.бр.22820/08) од 3. 4. 2009. године. На ово решење Лука „Београд“ се поново жалила. Предмет се по жалби налази на решавању у Окружном суду у Београду”, наводи се у објашњењу градског јавног правобраниоца.
Дана 13. новембра ове године усвојене су измене Генералног плана Београда 2021. Поменутим изменама, између осталог, одређено је земљиште за намену обављања лучке делатности у граду Београду.
„Овим променама плана не задире се у имовинско-правне односе на земљишту нити оне имају утицај на захтев за укњижбу града Београда. Напротив, у случају подношења тужбе за утврђење права коришћења (права својине) града Београда на спорном земљишту, чињеница да је планским актом тачно одређено земљиште за лучку делатност само би ојачала позиције града и шансе за успех у том спору. У прилог оснажене позиције града говори и чињеница да је 29. августа 2009. године усвојен нови Закон о планирању и изградњи, који у члану 103 предвиђа следеће: На грађевинском земљишту у државној, односно јавној својини, на коме су носиоци права коришћења била или јесу привредна друштва и друга правна лица на која су се примењивале одредбе закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак, као и њихови правни следбеници, право коришћења може се конвертовати у право својине, уз накнаду тржишне вредности тог грађевинског земљишта у моменту конверзије права, умањену за трошкове прибављања права коришћења на том грађевинском земљишту. Чланом 107 став 1 истог закона предвиђено је да новчана средства остварена по основу конверзије права коришћења у право својине уплаћују се у износу од 50 одсто у посебан фонд за реституцију и у износу од 50 одсто у буџет јединице локалне самоуправе. Оваквим исходом ствари, имовинско-правни интереси града у погледу локације Лука „Београд” биће заштићени без обзира на исход предмета за укњужбу који се води пред Окружним судом у Београду и без обзира на промене Генералног плана Београд 2021”, истиче Страхиња Секулић, градски јавни правобранилац.
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1366865
Изјава градског јавног правобраниоца о утицају измена Генералног плана Београда на имовинско-правне односе између града и Луке „Београд”
Поводом измена Генералног плана Београда и његовог утицаја на имовинско-правне односе између Града Београда и Луке „Београд”, градски јавни правобранилац Страхиња Секулић дао је следећу изјаву:
„Поступак ради укњижбе права коришћења земљишта у корист Града Београда на основу Уговора о уређивању имовинско-правних односа у вези коришћења грађевинског земљишта између предузећа Лука „Београд” и града, започет је подношењем предлога за укњижбу права коришћења земљишта у корист града, од стране овог правобранилаштва. Предлог је поднет пошто су прибављени оригинални примерци потребне документације и уверења Републичког геодетског завода, Службе за катастар непокретности о земљишно-књижној идентификацији катастарских парцела која се односе на већи део комплекса. Након прибављања додатних уверења Републичког геодетског завода поднети су нови захтеви за укњижбу, а уверења за одређени број парцела се очекују, после чега ће бити поднети захтеви за укњижбу за остатак парцела. Захтев је усвојен решењем Другог општинског суда у Београду дн. бр.2906/08 од 26. 3. 2008. По жалби Луке „Београд”, решењем Окружног суда у Београду гж. бр. 5497/08 од 22. 10. 2008, претходно решење је укинуто и предмет је враћен првостепеном суду на поновно одлучивање. Након враћања предмета на поновно одлучивање, Други општински суд у Београду донео је ново решење о укњижби дн. бр.2906/08 (дн.бр.22820/08) од 3. 4. 2009. године. На ово решење Лука „Београд“ се поново жалила. Предмет се по жалби налази на решавању у Окружном суду у Београду”, наводи се у објашњењу градског јавног правобраниоца.
Дана 13. новембра ове године усвојене су измене Генералног плана Београда 2021. Поменутим изменама, између осталог, одређено је земљиште за намену обављања лучке делатности у граду Београду.
„Овим променама плана не задире се у имовинско-правне односе на земљишту нити оне имају утицај на захтев за укњижбу града Београда. Напротив, у случају подношења тужбе за утврђење права коришћења (права својине) града Београда на спорном земљишту, чињеница да је планским актом тачно одређено земљиште за лучку делатност само би ојачала позиције града и шансе за успех у том спору. У прилог оснажене позиције града говори и чињеница да је 29. августа 2009. године усвојен нови Закон о планирању и изградњи, који у члану 103 предвиђа следеће: На грађевинском земљишту у државној, односно јавној својини, на коме су носиоци права коришћења била или јесу привредна друштва и друга правна лица на која су се примењивале одредбе закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак, као и њихови правни следбеници, право коришћења може се конвертовати у право својине, уз накнаду тржишне вредности тог грађевинског земљишта у моменту конверзије права, умањену за трошкове прибављања права коришћења на том грађевинском земљишту. Чланом 107 став 1 истог закона предвиђено је да новчана средства остварена по основу конверзије права коришћења у право својине уплаћују се у износу од 50 одсто у посебан фонд за реституцију и у износу од 50 одсто у буџет јединице локалне самоуправе. Оваквим исходом ствари, имовинско-правни интереси града у погледу локације Лука „Београд” биће заштићени без обзира на исход предмета за укњужбу који се води пред Окружним судом у Београду и без обзира на промене Генералног плана Београд 2021”, истиче Страхиња Секулић, градски јавни правобранилац.
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1366865
Beograd
IZMENE GUP-A ZA DEO PORED DUNAVA
Silazak grada na reku
Autor: Lana Gedošević | Foto:A. Isaković | 20.11.2009. - 08:56
Izmenama Generalnog urbanističkog plana (GUP) do 2021. godine, kojima je promenjena namena oko 70 hektara zemljišta, omogućeno je da ovaj prostor u budućnosti preraste u komercijalne i stambene komplekse. U pitanju su lokacije između Dunavske ulice i Luke “Beograd”, ali i područje od Pančevačkog mosta prema Adi Huji. Ovom izmenom GUP-a promenjena je i namena nekih delova zemljišta oko kojih još uvek traje spor između Grada Beograda i Luke “Beograd”.
U Urbanističkom zavodu Beograda kažu da se promena odnosi na područje između stambenih i poslovnih zona Dorćola i reke Dunav koje ni danas, kao ni u narednom periodu, nisu vezana za odvijanje lučke delatnosti.
- GUP-om se samo stvara osnov da se ova zona dalje analizira, istražuju tehnička i prostorna rešenja na koji način bi ovaj deo grada mogao da se uredi i oblikuje. GUP se ne može sprovoditi direktno, tako da se na osnovu njega ne može ništa graditi, i tek nam predstoji donošenje planova detaljne regulacije koji to omogućavaju - kaže direktorka Urbanističkog zavoda Žaklina Gligorijević.
Prema njenim rečima, na lokacijama gde je namena promenjena, predviđeni su stambeni, komercijalni, kulturni, sportski, zabavni i rekreativni sadržaji. Takođe, plan predviđa i dosta javnih prostora, naročito uz obalu Dunava, a postoji mogućnost da bude izgrađen i neki kongresni centar ili javna zgrada.
- Izmenama se otvara mogućnost da se atraktivne lokacije ponude investitorima koji bi gradili privredne i tehnološke parkove, naučne i komercijalne centre... Predviđena je i mogućnost da se u svim zonama namenjenim stanovanju, pa tako i ovoj, grade socijani i neprofitni stanovi - objašnjava Gligorijevićeva.
Prenamenom 70 hektara zemljišta oslobođeni su i prostori koji su sada zauzeti proizvodnim, skladišnim i transportnim aktivnostima, a koji nisu u direktnoj vezi sa radom Luke. Međutim, promenjena je i namena delova zemljišta koje je trenutno predmet spora između Grada i Luke “Beograd”.
U Luci “Beograd” objašnjavaju da ove izmene obuhvataju i lokacije na kojima se trenutno nalaze i preduzeća „Duga“, „Tehnohemija“, „Žito mlin“, „Voćarske plantaže“, Direkcija za robne rezerve, „Avala ada“, Fabrika kartona... Toj zoni pripada i 25 hektara na špicu Ade Huje, gde se planira velika zelena površina - dunavska Ada Ciganlija.
- Gradska luka će ostati na ovoj lokaciji, na površini od 34 hektara, za koju namena nije izmenjena. Deo lučkog zemljišta od 60 hektara, koji je danas pokriven skladištima i otvorenim platformama koje ne servisiraju lučku delatnost, dobio je mogućnost prenamene jer je deo zone za urbanizaciju - kaže Tijana Munišić, direktor Sektora za PR i komunikacije Luke „Beograd“.
Prema njenim rečima, sudski spor između Grada Beograda i Luke „Beograd“ vodi se oko zemljišta nizvodno od Pančevačkog mosta, za koje je GUP-om takođe promenjena namena. Reč je o oko 75 hektara.
Sa druge strane, u Gradskom pravobranilaštvu objašnjavaju da u ovom trenutku Grad Beograd praktično raspolaže sa najvećim delom zemljišta u ovoj zoni, i to i sa leve i sa desne strane Pančevačkog mosta.
- Grad je trenutno uknjižen na jednom delu zemljišta oko Luke „Beograd“, a Drugom opštinskom sudu podneti su zahtevi za uknjižbu još jednog dela tog zemljišta. Zahtevi za uknjižbu za potez levo od Pančevačkog mosta su u pripremi - kažu u Pravobranilaštvu.
Kako objašnjavaju, Grad je u ovom trenutku vlasnik (korisnik) ukupno 117 hektara zemljišta oko Luke, i ide na to da se uknjiži na još 74 hektara, čime će praktično biti korisnik čitavog ovog područja, i levo i desno od Pančevačkog mosta, izuzimajući samo područje unutar Luke.
Poziv čitaocima
Kakva je vaša vizija budućnosti Beograda do 2020. godine? Javite se sa predlozima, idejama i razmišljanjima. Vaše ideje mogu biti deo našeg serijala. Pišite nam na adresu - beogradska@blic.rs sa naznakom „ za Beograd grad budućnosti“. Čekamo vas.
Ko ima koristi?
U Gradskom pravobranilaštvu kažu da promena namene zemljišta GUP-om ne zadire u imovinsko pravne odnose na samom zemljištu, niti oni imaju uticaj na zahtev za uknjižbu Grada Beograda.
- U slučaju tužbe za utvrđenje prava korišćenja (svojine) Grada na spornom zemljištu, to što je planom tačno određeno zemljište za lučku delatnost, samo bi ojačalo pozicije Grada i šanse za uspeh u tom sporu - kaže Strahinja Sekulić, gradski pravobranilac.
Inače, Grad bi mogao dosta i da profitira tako što će naplaćivati naknade za korišćenje gradskog i građevinskog zemljišta.
Da će Grad i Beograđani najviše dobiti prenamenom zemljišta smatraju i u Luci „Beograd“.
- Grad Beograd će, recimo, samo od naknada za gradsko građevinsko zemljište za urbanizaciju područja Luke zaraditi oko 500 miliona evra. Beograđani će umesto industrije u centru grada imati parkove, šetališta, biciklističke staze, plažu i druge sadržaje. I Republika Srbija će dobiti mnogo kroz povećanje bruto društvenog proizvoda, jer ovakav projekat kakav ima Luka „Beograd“ pokreće ekonomiju cele zemlje - objašnjava Tijana Munišić.
http://www.blic.rs/beograd.php?id=121548
IZMENE GUP-A ZA DEO PORED DUNAVA
Silazak grada na reku
Autor: Lana Gedošević | Foto:A. Isaković | 20.11.2009. - 08:56
Izmenama Generalnog urbanističkog plana (GUP) do 2021. godine, kojima je promenjena namena oko 70 hektara zemljišta, omogućeno je da ovaj prostor u budućnosti preraste u komercijalne i stambene komplekse. U pitanju su lokacije između Dunavske ulice i Luke “Beograd”, ali i područje od Pančevačkog mosta prema Adi Huji. Ovom izmenom GUP-a promenjena je i namena nekih delova zemljišta oko kojih još uvek traje spor između Grada Beograda i Luke “Beograd”.
U Urbanističkom zavodu Beograda kažu da se promena odnosi na područje između stambenih i poslovnih zona Dorćola i reke Dunav koje ni danas, kao ni u narednom periodu, nisu vezana za odvijanje lučke delatnosti.
- GUP-om se samo stvara osnov da se ova zona dalje analizira, istražuju tehnička i prostorna rešenja na koji način bi ovaj deo grada mogao da se uredi i oblikuje. GUP se ne može sprovoditi direktno, tako da se na osnovu njega ne može ništa graditi, i tek nam predstoji donošenje planova detaljne regulacije koji to omogućavaju - kaže direktorka Urbanističkog zavoda Žaklina Gligorijević.
Prema njenim rečima, na lokacijama gde je namena promenjena, predviđeni su stambeni, komercijalni, kulturni, sportski, zabavni i rekreativni sadržaji. Takođe, plan predviđa i dosta javnih prostora, naročito uz obalu Dunava, a postoji mogućnost da bude izgrađen i neki kongresni centar ili javna zgrada.
- Izmenama se otvara mogućnost da se atraktivne lokacije ponude investitorima koji bi gradili privredne i tehnološke parkove, naučne i komercijalne centre... Predviđena je i mogućnost da se u svim zonama namenjenim stanovanju, pa tako i ovoj, grade socijani i neprofitni stanovi - objašnjava Gligorijevićeva.
Prenamenom 70 hektara zemljišta oslobođeni su i prostori koji su sada zauzeti proizvodnim, skladišnim i transportnim aktivnostima, a koji nisu u direktnoj vezi sa radom Luke. Međutim, promenjena je i namena delova zemljišta koje je trenutno predmet spora između Grada i Luke “Beograd”.
U Luci “Beograd” objašnjavaju da ove izmene obuhvataju i lokacije na kojima se trenutno nalaze i preduzeća „Duga“, „Tehnohemija“, „Žito mlin“, „Voćarske plantaže“, Direkcija za robne rezerve, „Avala ada“, Fabrika kartona... Toj zoni pripada i 25 hektara na špicu Ade Huje, gde se planira velika zelena površina - dunavska Ada Ciganlija.
- Gradska luka će ostati na ovoj lokaciji, na površini od 34 hektara, za koju namena nije izmenjena. Deo lučkog zemljišta od 60 hektara, koji je danas pokriven skladištima i otvorenim platformama koje ne servisiraju lučku delatnost, dobio je mogućnost prenamene jer je deo zone za urbanizaciju - kaže Tijana Munišić, direktor Sektora za PR i komunikacije Luke „Beograd“.
Prema njenim rečima, sudski spor između Grada Beograda i Luke „Beograd“ vodi se oko zemljišta nizvodno od Pančevačkog mosta, za koje je GUP-om takođe promenjena namena. Reč je o oko 75 hektara.
Sa druge strane, u Gradskom pravobranilaštvu objašnjavaju da u ovom trenutku Grad Beograd praktično raspolaže sa najvećim delom zemljišta u ovoj zoni, i to i sa leve i sa desne strane Pančevačkog mosta.
- Grad je trenutno uknjižen na jednom delu zemljišta oko Luke „Beograd“, a Drugom opštinskom sudu podneti su zahtevi za uknjižbu još jednog dela tog zemljišta. Zahtevi za uknjižbu za potez levo od Pančevačkog mosta su u pripremi - kažu u Pravobranilaštvu.
Kako objašnjavaju, Grad je u ovom trenutku vlasnik (korisnik) ukupno 117 hektara zemljišta oko Luke, i ide na to da se uknjiži na još 74 hektara, čime će praktično biti korisnik čitavog ovog područja, i levo i desno od Pančevačkog mosta, izuzimajući samo područje unutar Luke.
Poziv čitaocima
Kakva je vaša vizija budućnosti Beograda do 2020. godine? Javite se sa predlozima, idejama i razmišljanjima. Vaše ideje mogu biti deo našeg serijala. Pišite nam na adresu - beogradska@blic.rs sa naznakom „ za Beograd grad budućnosti“. Čekamo vas.
Ko ima koristi?
U Gradskom pravobranilaštvu kažu da promena namene zemljišta GUP-om ne zadire u imovinsko pravne odnose na samom zemljištu, niti oni imaju uticaj na zahtev za uknjižbu Grada Beograda.
- U slučaju tužbe za utvrđenje prava korišćenja (svojine) Grada na spornom zemljištu, to što je planom tačno određeno zemljište za lučku delatnost, samo bi ojačalo pozicije Grada i šanse za uspeh u tom sporu - kaže Strahinja Sekulić, gradski pravobranilac.
Inače, Grad bi mogao dosta i da profitira tako što će naplaćivati naknade za korišćenje gradskog i građevinskog zemljišta.
Da će Grad i Beograđani najviše dobiti prenamenom zemljišta smatraju i u Luci „Beograd“.
- Grad Beograd će, recimo, samo od naknada za gradsko građevinsko zemljište za urbanizaciju područja Luke zaraditi oko 500 miliona evra. Beograđani će umesto industrije u centru grada imati parkove, šetališta, biciklističke staze, plažu i druge sadržaje. I Republika Srbija će dobiti mnogo kroz povećanje bruto društvenog proizvoda, jer ovakav projekat kakav ima Luka „Beograd“ pokreće ekonomiju cele zemlje - objašnjava Tijana Munišić.
http://www.blic.rs/beograd.php?id=121548
Smanjujemo troškove gradnje
E.V.N, 19.12.2009 20:55:54 Ocena: 1.57 (Glasova: 7) Komentara: 0
Oliver Glišić
U PET do dvanaest, na poslednjoj sednici Skupštine grada, biće usvojeno smanjenje cena naknada za građevinsko zemljište, što će smanjiti cenu gradnje. To u intervjuu za “Novosti” otkriva Oliver Glišić, član Gradskog veća zadužen za urbanizam, i najavljuje usvajanje niza mera za povećanje gradnje, kao i ravnomeran razvoj prestonice kroz pokrivanje grada planskom dokumentacijom.
- Beograd je zahtevao novo definisanje strategije postupanja sa urbanističkim dokumentima i to je nešto na čemu sam sa svim stručnim službama administracije radio 15 meseci. Pokrivanje Beograda planskim dokumentima od ključnog je značaja za dalji razvoj grada, planska dokumenta garantuju nezavisnost od administracije. Dakle, više planova, manje mogućnosti za korupciju.
* U javnosti se donošenje novog Generalnog urbanističkog plana predstavilo kao najvažnija stvar za razvoj Beograda. U kom pravcu će se razvijati prestonica?
- Novi GUP je izraz težnje ove gradske vlasti da Beograd bude konkurentan svom okruženju, da omogući priliv investicija, da bude bolji u smislu ekoloških standarda, da bude energetski efikasan, kao i odgovorniji prema svojoj budućnosti. Ta odgovornost često znači i teške odluke, kojima se menja lična karta nekih delova grada.
* Gradnja novih mostova nešto je o čemu ova administracija najviše govori i na čemu najviše radi, zašto je to tako?
- Mostovi su neophodni Beogradu i nadam se da će do 2012. biti završen most preko Ade,kao i da će gradnja tzv. kineskog mosta od Zemuna prema Borči početi 2011. Most preko Ade će zajedno sa obilaznicom i drugim saobraćajnicama definisati novi režim saobraćaja u gradu i delimično rasteretiti glavne pravce od teškog saobraćaja.
* Dok gradite mostove, građevinari kažu da je gradnja stala. Da li je istina da u 2009. nije izdata nijedna lokacijska dozvola?
- Više od 800 zahteva za lokacijske dozvole je podneto, što znači da gradnja nije stala, ali je činjenica da je to manje nego prethodnih godine. Za to postoje dva razloga: nedostatak finansijske podrške banaka građevinarima i donošenje novog Zakona o planiranju i izgradnji.
* Zašto je Zakon naterao investitore da ustuknu?
- Zakon je konačno definisao pitanje imovinsko-pravnih odnosa, ali podzakonska akta još nisu doneta. Podržavamo donošenje Zakona, ali se mora voditi računa o kontinuitetu koji investitori od nas očekuju, o političkoj stabilnosti i stečenim pravima kao garanciji stranih i domaćih ulaganja.
* l Bilo je zamerki da javnost i stručni krugovi nisu bili dovoljno uključeni u proces donošenja Zakona. Da li je Beograd bio uljučen?
- Odlično sarađujemo sa Ministarstvom za prostorno planiranje, ali Beograd je morao više da bude uključen u definisanje određenih zakonskih rešenja, jer se 90 odsto problema urbanizma reflektuje kroz prestonicu. Nadam da će podzakonska akta doneti do kraja godine, kako su i najavili.
* Izbori na Voždovcu doneli su loš rezultat LDP-u, stranci koja vas je postavila. Mnogi smatraju da je tome u velikoj meri doprinelo i donošenja novog GUP-a, u kome ste učestvovali?
- Nisam stranačka ličnost. LDP je jedina stranka u gradskoj vlasti koja je u vrhove političkih organa delegirala upravo nestranačke ličnosti i tako održala predizborno obećanje. Drugo, neuspeh na Voždovcu je vrlo relativan, a pomenuo bih da smo imali ogroman uspeh u Kostolcu. Voždovac je atipična opština, pretežno ruralnog karaktera, a to nije sredina gde su glasači LDP-a primarni. LDP-u je nedostajalo oko stotinu glasova da pređe cenzus. Ovi izbori su se ponavljali tri puta i došlo je do zamora biračkog tela, zato ne mislim da je novi GUP razlog ovog rezultata.
* Pri donošenju izmena GUP posebno vam se zameralo zbog “slučaja Luka”...
- To se često čini iz nerazumevanja i čisto političkih pobuda. Neko je morao da se uhvati u koštac i sa rešenjem Gordijevog čvora koji se zove “Luka Beograd”, a kojim je grad opterećen više decenija. Javnosti je malo poznato da u predelu od “Luke” preko Pančevačkog mosta pa do Ade huje ima više od 30 legalnih kanalizacionih cevi i 100 nelegalnih. I da je na špicu Ade huje najveća deponija građevinskog materijala u Beogradu. Interes grada i ove gradske vlasti je da građanima vrati reke, da imamo još jednu Adu ciganliju na špicu Ade huje sa marinama, sportskim objektima i objektima javnih sadržaja, da izmestimo carinski terminal iz centra grada. Naravno, investicije koje znače i radna mesta.
* Znači, vi tvrdite da je sve to u interesu Beograđana?
- Apsolutno! Nema tu nikakve enigme. Ali, javnost nije pravilno informisana o problematici urbanizacije Beograda čiji je “Luka” samo jedan manji deo. Vlasnici “Luke” ili bilo koji drugi vlasnici zemljišta, stana, fudbalskog igrališta ne treba da budu žrtve dnevnopolitičke populističke komunikacije i nedostatka hrabrost, nego mi treba da podstaknemo sve investitore da doprinose razvoju grada i uvećanju njegovih prihoda.
* Beograd je danas nekonkurentan na investicionoj mapi, ima najveću cenu naknade za građevinsko zemljište...
- U saradnji sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda postigli smo saglasnost i usvojili rešenje za smanjenje naknada kroz dodatne popuste, a u cilju podizanja priliva investicija. U ovome smo imali potpunu saradnju Direkcije, njenog direktora i kabineta gradonačelnika. Novo sistemsko smanjenje će biti na snazi već od naredne godine, a usvojiće se do kraja ove. Uporedo radimo i na formiranju jedinstvenog šaltera za investitore, a uveli smo i kvartalno praćenje svih investicionih aktivnosti.
* I šta kažu izveštaji, da li se investitori povlače iz Beograda?
- Pratimo analize izveštaja i zato je i došlo do uvođenja novih mera i olakšica za investitore, ali i ako one ne daju rezultate, donosićemo nove i konstatno će se raditi na stvaranju dobrog ambijenta za investicije, kako strane tako i domaće.
* Da li je istina da taj paket mera sadrži i olakšice za sve one koji grade objekte koji su u fukciji obrazovanja, sporta, kulture...
- Da, i to je bio predlog LDP-a. Biće olakšica i za privatne investitore koji žele da svojim ulaganjima dopune sadržaje javnih službi koje podižu kvalitet života građana. Takođe, biće i novih stimulacija za legalizaciju porodičnih stambenih objekata, uz zadržavanje već postojećih od čak 50 odsto popusta za jednokratne uplate.n
NOVE STAMBENE ZONE
* KOLIKU teritoriju obuhvataju izmene GUP?
- Novu namenu dobilo je više od 2.000 hektara, od 70.000 hektara koliko zahvata Beograd. GUP donosi nove zone socijalnog i pristupačnog stanovanja kako bi građani mogli jeftinije da dođu do stambenog prostora, izmešta industriju iz centra grada, uvodi nove prostore i načine parkiranja i donosi mogućnost razvoja biznis-parkova kao modela poslovanja koji prepoznaju strani investitori.
http://www.novosti.rs/code/navigate...adnje&kword_add=razvoj beograda, gradsko vece
E.V.N, 19.12.2009 20:55:54 Ocena: 1.57 (Glasova: 7) Komentara: 0
Oliver Glišić
U PET do dvanaest, na poslednjoj sednici Skupštine grada, biće usvojeno smanjenje cena naknada za građevinsko zemljište, što će smanjiti cenu gradnje. To u intervjuu za “Novosti” otkriva Oliver Glišić, član Gradskog veća zadužen za urbanizam, i najavljuje usvajanje niza mera za povećanje gradnje, kao i ravnomeran razvoj prestonice kroz pokrivanje grada planskom dokumentacijom.
- Beograd je zahtevao novo definisanje strategije postupanja sa urbanističkim dokumentima i to je nešto na čemu sam sa svim stručnim službama administracije radio 15 meseci. Pokrivanje Beograda planskim dokumentima od ključnog je značaja za dalji razvoj grada, planska dokumenta garantuju nezavisnost od administracije. Dakle, više planova, manje mogućnosti za korupciju.
* U javnosti se donošenje novog Generalnog urbanističkog plana predstavilo kao najvažnija stvar za razvoj Beograda. U kom pravcu će se razvijati prestonica?
- Novi GUP je izraz težnje ove gradske vlasti da Beograd bude konkurentan svom okruženju, da omogući priliv investicija, da bude bolji u smislu ekoloških standarda, da bude energetski efikasan, kao i odgovorniji prema svojoj budućnosti. Ta odgovornost često znači i teške odluke, kojima se menja lična karta nekih delova grada.
* Gradnja novih mostova nešto je o čemu ova administracija najviše govori i na čemu najviše radi, zašto je to tako?
- Mostovi su neophodni Beogradu i nadam se da će do 2012. biti završen most preko Ade,kao i da će gradnja tzv. kineskog mosta od Zemuna prema Borči početi 2011. Most preko Ade će zajedno sa obilaznicom i drugim saobraćajnicama definisati novi režim saobraćaja u gradu i delimično rasteretiti glavne pravce od teškog saobraćaja.
* Dok gradite mostove, građevinari kažu da je gradnja stala. Da li je istina da u 2009. nije izdata nijedna lokacijska dozvola?
- Više od 800 zahteva za lokacijske dozvole je podneto, što znači da gradnja nije stala, ali je činjenica da je to manje nego prethodnih godine. Za to postoje dva razloga: nedostatak finansijske podrške banaka građevinarima i donošenje novog Zakona o planiranju i izgradnji.
* Zašto je Zakon naterao investitore da ustuknu?
- Zakon je konačno definisao pitanje imovinsko-pravnih odnosa, ali podzakonska akta još nisu doneta. Podržavamo donošenje Zakona, ali se mora voditi računa o kontinuitetu koji investitori od nas očekuju, o političkoj stabilnosti i stečenim pravima kao garanciji stranih i domaćih ulaganja.
* l Bilo je zamerki da javnost i stručni krugovi nisu bili dovoljno uključeni u proces donošenja Zakona. Da li je Beograd bio uljučen?
- Odlično sarađujemo sa Ministarstvom za prostorno planiranje, ali Beograd je morao više da bude uključen u definisanje određenih zakonskih rešenja, jer se 90 odsto problema urbanizma reflektuje kroz prestonicu. Nadam da će podzakonska akta doneti do kraja godine, kako su i najavili.
* Izbori na Voždovcu doneli su loš rezultat LDP-u, stranci koja vas je postavila. Mnogi smatraju da je tome u velikoj meri doprinelo i donošenja novog GUP-a, u kome ste učestvovali?
- Nisam stranačka ličnost. LDP je jedina stranka u gradskoj vlasti koja je u vrhove političkih organa delegirala upravo nestranačke ličnosti i tako održala predizborno obećanje. Drugo, neuspeh na Voždovcu je vrlo relativan, a pomenuo bih da smo imali ogroman uspeh u Kostolcu. Voždovac je atipična opština, pretežno ruralnog karaktera, a to nije sredina gde su glasači LDP-a primarni. LDP-u je nedostajalo oko stotinu glasova da pređe cenzus. Ovi izbori su se ponavljali tri puta i došlo je do zamora biračkog tela, zato ne mislim da je novi GUP razlog ovog rezultata.
* Pri donošenju izmena GUP posebno vam se zameralo zbog “slučaja Luka”...
- To se često čini iz nerazumevanja i čisto političkih pobuda. Neko je morao da se uhvati u koštac i sa rešenjem Gordijevog čvora koji se zove “Luka Beograd”, a kojim je grad opterećen više decenija. Javnosti je malo poznato da u predelu od “Luke” preko Pančevačkog mosta pa do Ade huje ima više od 30 legalnih kanalizacionih cevi i 100 nelegalnih. I da je na špicu Ade huje najveća deponija građevinskog materijala u Beogradu. Interes grada i ove gradske vlasti je da građanima vrati reke, da imamo još jednu Adu ciganliju na špicu Ade huje sa marinama, sportskim objektima i objektima javnih sadržaja, da izmestimo carinski terminal iz centra grada. Naravno, investicije koje znače i radna mesta.
* Znači, vi tvrdite da je sve to u interesu Beograđana?
- Apsolutno! Nema tu nikakve enigme. Ali, javnost nije pravilno informisana o problematici urbanizacije Beograda čiji je “Luka” samo jedan manji deo. Vlasnici “Luke” ili bilo koji drugi vlasnici zemljišta, stana, fudbalskog igrališta ne treba da budu žrtve dnevnopolitičke populističke komunikacije i nedostatka hrabrost, nego mi treba da podstaknemo sve investitore da doprinose razvoju grada i uvećanju njegovih prihoda.
* Beograd je danas nekonkurentan na investicionoj mapi, ima najveću cenu naknade za građevinsko zemljište...
- U saradnji sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda postigli smo saglasnost i usvojili rešenje za smanjenje naknada kroz dodatne popuste, a u cilju podizanja priliva investicija. U ovome smo imali potpunu saradnju Direkcije, njenog direktora i kabineta gradonačelnika. Novo sistemsko smanjenje će biti na snazi već od naredne godine, a usvojiće se do kraja ove. Uporedo radimo i na formiranju jedinstvenog šaltera za investitore, a uveli smo i kvartalno praćenje svih investicionih aktivnosti.
* I šta kažu izveštaji, da li se investitori povlače iz Beograda?
- Pratimo analize izveštaja i zato je i došlo do uvođenja novih mera i olakšica za investitore, ali i ako one ne daju rezultate, donosićemo nove i konstatno će se raditi na stvaranju dobrog ambijenta za investicije, kako strane tako i domaće.
* Da li je istina da taj paket mera sadrži i olakšice za sve one koji grade objekte koji su u fukciji obrazovanja, sporta, kulture...
- Da, i to je bio predlog LDP-a. Biće olakšica i za privatne investitore koji žele da svojim ulaganjima dopune sadržaje javnih službi koje podižu kvalitet života građana. Takođe, biće i novih stimulacija za legalizaciju porodičnih stambenih objekata, uz zadržavanje već postojećih od čak 50 odsto popusta za jednokratne uplate.n
NOVE STAMBENE ZONE
* KOLIKU teritoriju obuhvataju izmene GUP?
- Novu namenu dobilo je više od 2.000 hektara, od 70.000 hektara koliko zahvata Beograd. GUP donosi nove zone socijalnog i pristupačnog stanovanja kako bi građani mogli jeftinije da dođu do stambenog prostora, izmešta industriju iz centra grada, uvodi nove prostore i načine parkiranja i donosi mogućnost razvoja biznis-parkova kao modela poslovanja koji prepoznaju strani investitori.
http://www.novosti.rs/code/navigate...adnje&kword_add=razvoj beograda, gradsko vece
http://www.ekapija.com/website/sr/page/292996
11. 02. 2010.| 11:54
Nove magistralne saobraćajnice u Beogradu – iz Jurija Gagarina i Vojvođanske, direktno do Obrenovca i Aerodroma
Beograd bi, ako je suditi po nedavno usvojenim izmenama i dopunama Generalnog urbanističkog plana 2021, trebalo da dobije još jednu, izuzetno kvalitetnu saobraćajnu vezu sa budućim autoputem Beograd-Južni Jadran, a najznačajnija novina u mreži novih gradskih magistrala je Surčinska, koja će se protezati od novobeogradskih blokova do mosta ka Obrenovcu, koja će putnike voditi ka Ibarskoj magistrali. Najveći značaj ove magistrale je rasterećenje saobraćaja na desnoj obali Save i olakšana veza Prestonice sa zapadnim i južnim krajevima naše zemlje, a prema izemenama GUP-a, ukupna dužina novih saobraćajnica će biti oko 10 kilometara.
Prema usvojenom Prostornom planu infrastrukturnog koridora Beograd-Južni Jadran, nova saobraćajnica će se uključiti na petlji Ostružnica, na desnoj obali Save, i nastaviti na pravac Radnička ulica – Bulevar Vojvode Mišića – Kneza Miloša.
Kako je za eKapiju objasnio Miodrag Ferenček, ta saobraćajnica će polaziti od blokova 45 i 64, odnosno naselja Dr.Ivana Ribara, odakle će se granati dve nove magistrale – jedna, kao produžetak Vojvođanske ulice, a druga kao produžetak Bulevara Jurija Gagarina.
- Te dve ulice, prema „novitetima“ u GUP-u, sežu ka jednoj novoj raskrsnici koja će se nalaziti u blizini kanala Galovica, odakle će jedan krak voditi ka Aerodromu Nikola Tesla, dok drugi ide ka obilaznici, odnosno Obrenovcu. Surčinska magistrala neće imati ulaz niti izlaz na već izgrađenu trasu obilaznice oko Beograda, već je planiran denivelisani prolaz ispod ili iznad obilaznog autoputa, sa vezom servisnih saobraćajnica sa obe strane- objasnuio je Ferenček.
Ova nova magistralna mreža postaje utoliko značajnija ukoliko se realizuje projekt lakog metroa, jer bi uz novu saobraćajnicu išla i trasa ovog brzog gradskog saobraćaja, koji bi stizao na Aerodrom.
- Ako laki metro zameni postojeću trasu tramvajske pruge u Bulevaru Jurija Gagarina, otvoriće se mogućnost da se produži i do Aerodroma, što još uvek nije deo Generačlnog plana. Odgovor treba da donese savetodavna komisija koju formira Gradonačelnik. Ako se tada donese odluka da je validan projekat metroa iz 1981, onda ćemo iskoristiti taj projekat, a u ukoliko se odluči za laki šinski sistem, onda razrađujemo detalje na kome je već radio srpsko-španski stručni tim.
“A tamo negde u daljini, nazire se veza Kineskog mosta i novog mosta kod TENT Nikola Tesla”
(Kineski most)
Ferenček je naglasio da o novim magistralama ne vredi raspravljati ako se ne napravi kompletna mreža koja će stizati do Obrenovca i do tzv. Sremske transferzale. To je zapravo pravac koji će na kraju dovoditi saobraćaj i do budućeg, sada već poznatog „Kineskog mosta“ koji će na Dunavu spajati Zemun i Borču. Tu nas, naravno , čeka još puno saobraćajnih problema koje treba rešiti, posebno na deonici od Dunava, tj. Dušanove ulice u Zemunu pa uslovno rečeno i do autoputa, jer je to deo sabraćajnice T6, koji je već sada maksimalno iskorišćen i na kome nema mesta za novi saobraćaj. U novoj koncepciji na tu saobraćajnicu se priključuje saobraćaj sa budućeg mosta, odnosno autoputa E75. On ima veliku izlaznu stanicu, koja prima sav beogradski saobraćaj. Dušanova ulica će imati velike „obaveze“ i ponuđena su dva rešenja. Prvo je proširenje za po jednu traku levo i desno i uspostavljanje režima raskrsnica, dakle nekoliko denivelacija i zatvaranja. Govorilo se i o tome da čvor kod „Kineskog mosta“, u Dušanovoj ulici u Zemunu bude denivelisan, što je saobraćajno korektno, ali je ambijentalno problematično- objasnio je brojne urbanističke dileme Miodrag Ferenček.
(Miodrag Ferenčak)
S obzirom na izgrađen prostor, kao i stvorene uslovljenosti u koridoru predloženog magistralnog poteza, potrebno je obezbediti i mogućnost aleternativne veze sa novim novosadskim putem preko Prvomajske ulice kako bi se našlo najprihvatljivije saobraćajno i prostorno rešenje. Prvomajska ulica se proširuje i kompletira kao važna ulica sa svrhom povezivanja Novosadskog puta i centra Zemuna preko Ulice Jakuba Kuburovića tunelske veze Bulevara Mihaila Pupina i Prvomajske ulice, a predviđene ranijim planovima se izostavljaju.
11. 02. 2010.| 11:54
Nove magistralne saobraćajnice u Beogradu – iz Jurija Gagarina i Vojvođanske, direktno do Obrenovca i Aerodroma
Beograd bi, ako je suditi po nedavno usvojenim izmenama i dopunama Generalnog urbanističkog plana 2021, trebalo da dobije još jednu, izuzetno kvalitetnu saobraćajnu vezu sa budućim autoputem Beograd-Južni Jadran, a najznačajnija novina u mreži novih gradskih magistrala je Surčinska, koja će se protezati od novobeogradskih blokova do mosta ka Obrenovcu, koja će putnike voditi ka Ibarskoj magistrali. Najveći značaj ove magistrale je rasterećenje saobraćaja na desnoj obali Save i olakšana veza Prestonice sa zapadnim i južnim krajevima naše zemlje, a prema izemenama GUP-a, ukupna dužina novih saobraćajnica će biti oko 10 kilometara.
Prema usvojenom Prostornom planu infrastrukturnog koridora Beograd-Južni Jadran, nova saobraćajnica će se uključiti na petlji Ostružnica, na desnoj obali Save, i nastaviti na pravac Radnička ulica – Bulevar Vojvode Mišića – Kneza Miloša.
Kako je za eKapiju objasnio Miodrag Ferenček, ta saobraćajnica će polaziti od blokova 45 i 64, odnosno naselja Dr.Ivana Ribara, odakle će se granati dve nove magistrale – jedna, kao produžetak Vojvođanske ulice, a druga kao produžetak Bulevara Jurija Gagarina.
- Te dve ulice, prema „novitetima“ u GUP-u, sežu ka jednoj novoj raskrsnici koja će se nalaziti u blizini kanala Galovica, odakle će jedan krak voditi ka Aerodromu Nikola Tesla, dok drugi ide ka obilaznici, odnosno Obrenovcu. Surčinska magistrala neće imati ulaz niti izlaz na već izgrađenu trasu obilaznice oko Beograda, već je planiran denivelisani prolaz ispod ili iznad obilaznog autoputa, sa vezom servisnih saobraćajnica sa obe strane- objasnuio je Ferenček.
Ova nova magistralna mreža postaje utoliko značajnija ukoliko se realizuje projekt lakog metroa, jer bi uz novu saobraćajnicu išla i trasa ovog brzog gradskog saobraćaja, koji bi stizao na Aerodrom.
- Ako laki metro zameni postojeću trasu tramvajske pruge u Bulevaru Jurija Gagarina, otvoriće se mogućnost da se produži i do Aerodroma, što još uvek nije deo Generačlnog plana. Odgovor treba da donese savetodavna komisija koju formira Gradonačelnik. Ako se tada donese odluka da je validan projekat metroa iz 1981, onda ćemo iskoristiti taj projekat, a u ukoliko se odluči za laki šinski sistem, onda razrađujemo detalje na kome je već radio srpsko-španski stručni tim.
“A tamo negde u daljini, nazire se veza Kineskog mosta i novog mosta kod TENT Nikola Tesla”
(Kineski most)
Ferenček je naglasio da o novim magistralama ne vredi raspravljati ako se ne napravi kompletna mreža koja će stizati do Obrenovca i do tzv. Sremske transferzale. To je zapravo pravac koji će na kraju dovoditi saobraćaj i do budućeg, sada već poznatog „Kineskog mosta“ koji će na Dunavu spajati Zemun i Borču. Tu nas, naravno , čeka još puno saobraćajnih problema koje treba rešiti, posebno na deonici od Dunava, tj. Dušanove ulice u Zemunu pa uslovno rečeno i do autoputa, jer je to deo sabraćajnice T6, koji je već sada maksimalno iskorišćen i na kome nema mesta za novi saobraćaj. U novoj koncepciji na tu saobraćajnicu se priključuje saobraćaj sa budućeg mosta, odnosno autoputa E75. On ima veliku izlaznu stanicu, koja prima sav beogradski saobraćaj. Dušanova ulica će imati velike „obaveze“ i ponuđena su dva rešenja. Prvo je proširenje za po jednu traku levo i desno i uspostavljanje režima raskrsnica, dakle nekoliko denivelacija i zatvaranja. Govorilo se i o tome da čvor kod „Kineskog mosta“, u Dušanovoj ulici u Zemunu bude denivelisan, što je saobraćajno korektno, ali je ambijentalno problematično- objasnio je brojne urbanističke dileme Miodrag Ferenček.
(Miodrag Ferenčak)
S obzirom na izgrađen prostor, kao i stvorene uslovljenosti u koridoru predloženog magistralnog poteza, potrebno je obezbediti i mogućnost aleternativne veze sa novim novosadskim putem preko Prvomajske ulice kako bi se našlo najprihvatljivije saobraćajno i prostorno rešenje. Prvomajska ulica se proširuje i kompletira kao važna ulica sa svrhom povezivanja Novosadskog puta i centra Zemuna preko Ulice Jakuba Kuburovića tunelske veze Bulevara Mihaila Pupina i Prvomajske ulice, a predviđene ranijim planovima se izostavljaju.
