О свему наведеном је, још давне 1928. године, писао и Швајцарац Рудолф Арчибалд Рајс, познати пријатељ српског народа: Шта су, међутим, урадили ваши политичари? Управо супротно. Послали су у Јужну Србију (мисли се на ВардарскуМакедонију – примедба аутора студије) све оно најгоре међу чиновницима, безобразнике и лопове. Поврх свега, они нису ни покушали да од Македонаца начине Србе или Југословене, како се сада каже, већ су од њих хтели да створе присталице политичких странака. Лепили су на леђа тих људи, који су тражили само мир, етикете радикала,демократа, итд. и у ту земљу, која им је морала да буде света, пренели своје одвратне страначке борбе. Није им било много важно да ли су ти нови чланови искрени и дали је њихово ступање у странку само ујдурма националног непријатеља. Биле су импотребне њихове „куглице“. Македонци су људи као и други и сигурно су паметни као иљуди из Старе Србије (мисли се на преткумановску Србију, тј. Србију пре Балканских ратова 1912-1913. – примедба аутора студије). Они су зато схватили игру ваших политичара, врло прљаву игру, па се у њима зачео велики презир према вама. У сваком значајнијем крају Јужне Србије ваши партијци су, уместо да окупљају то становништво оконационалне заставе у неком „народном дому“, подигли најлепше зграде „радикалског“ и„демократског“ клуба, па тако унели у ту искупљену земљу не слогу, већ неслогу. Треба ли се онда чудити што људи из Јужне Србије нису научили да воле ту земљу која јебила њихова и која је поново морала да буде њихова? Не треба, зар не? И заиста, већина Македонаца вас не воли и не може да вас воли. Били су, истина, близу тога 1918.године, пошто су искусили бугарску власт за време окупације.125 Ваши политичари су,међутим, све покварили.