Šta je novo?

Izbori 2024

У току је штрокава хајка медијске машинерије СНС на последњу независну медијску кућу у Србији, КТВ Зрењанин, због прозивања Срђана Шкора да би Данило Вучић могао да ради у руднику Рио Тинто.

@Vračarac шта ти мислиш о рударењу Литијума? Да ли би син председника могао да се бави тим послом или је он виша каста?
 
Danilo je zauzet nekim drugim poslovima, na primer da još uvek bude maloletan, da ide na putovanja plaćena našim parama, da ide u kafane i da se druži sa nekim jako dobrim, vaspitanim momcima. Mada bi trebalo da ode u taj rudnik, to je dobar posao, taman malo da odraste i da se odvoji od tatine sise. A mogao bi i Vračarac sa njim, samo ne znam ko da bude na kojoj poziciji (ko je gore, a ko dole 😏 ).
 
To je prva i poslednja strana te tuzne storije a sto bi rekao Dejan Andjus idemo dalje.
Druga biografija takodje prikazuje bogato radno iskustvo mladog lava iz zeleno levog fronta.
Pogledajte prilog 204422
Дечко на докторату у Бостону, које веће искуство му треба? Окретање прасета у печењари? Требало је на тоалет-папиру да вам пошаље биографију.
 
Биће да се више крадуцка у директорским него у фотељама председника општина.
 
У току је штрокава хајка медијске машинерије СНС на последњу независну медијску кућу у Србији, КТВ Зрењанин, због прозивања Срђана Шкора да би Данило Вучић могао да ради у руднику Рио Тинто.

@Vračarac шта ти мислиш о рударењу Литијума? Да ли би син председника могао да се бави тим послом или је он виша каста?
Nemanja Šarović je rođen 1974. godine u Beogradu.
Završio je Prvu beogradsku gimnaziju i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Pre bavljenja politikom radio je u jednoj poznatoj beogradskoj advokatskoj kancelariji i tri godine u Prvom opštinskom sudu.
Tokom 2004. godine izabran je za člana Predsedničkog kolegijuma i Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke. Bio je predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke u Beogradu od 2004. godine. Bio je odbornik SRS u beogradskoj opštini Stari Grad. Bio je šef odborničke grupe u Skupštini Beograda. U periodu od 2007-2008. godine bio je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, izabran na listi Srpska radikalna stranka – Dr Vojislav Šešelj.
Da je SRS preuzela vlast u Beogradu nakon izbora 2008. godine, Nemanja Šarović bi bio izabran za gradskog menadžera, jer je tako bilo predviđeno koalicionim sporazumom između SRS-DSS-SPS. Nakon odlaska Aleksandra Vučića sa funkcije generalnog sekretara SRS bio je viđen kao kandidat za naslednika na tom mestu, ali je na to mesto izabrana Elena Božić-Talijan.
O Nemanji Šaroviću se mnogo pričalo u medijima 2005. godine kada je u Skupštini naplaćivao putne troškove za putovanje u Vranje, a živi u Beogradu, kao i tokom predizborne kampanje kada je u januaru 2008. godine pretučen od strane nepoznatih osoba, dok je ispred restorana „Mekdonalds“ sedeo sa prijateljima u vidnim nacionalističkim obeležjima SRS. Svedočio je tada da ga je udarila demokratska pesnica, jer je srpski patriota.
Na izborima 2016. izabran je za poslanika u Skupštini Srbije.
Na parlamentarnim izborima 2020. SRS nije uspela da pređe izborni cenzus, a Šarović je polovinom jula podneo ostavku na sve stranačke funkcije i napustio SRS. Naglasio je da bavljenje politikom i borbu za političke ideje nastavlja samostalno.
„Vojislav Šešelj i ja imamo potpuno različite poglede kako na političke prilike u Srbiji, tako i na buduće delovanje stranke, pa smatram da je poštena odluka da se povučem iz organizacije koju je on osnovao“, napisao je Šarović u pismu članovima SRS.
U septembru 2020. je sa bivšim funkcionerom Srpske radikalne stranke generalom Božidarom Delićem osnovao pokret „Ljubav, vera, nada“. Šarović je postao predsednik, a Delić zamenik predsednika pokreta.
„Mnogo toga se danas vrti oko novca, misle ljudi da sve mogu da kupe, ali ne može se sve i svako kupiti’, rekao je Šarović i istakao da će se pokret udruživati samo sa građanima, nikako sa drugim pokretima ili strankama. ‘U Srbiji o svemu odlučuje jedan čovek, u čijim rukama je sva politička, finansijska i medijska i svaka druga vlast’, rekao je on i napomenuo da izborni uslovi u Srbiji nikada nisu bili fer i pošteni, ali da ovaj pokret to svakako neće tražiti da konstatuju Evropljani Tanja Fajon ili Sem Fabrici.“ (FoNet, 21. 9. 2020. godine)
Početkom 2022. Delić je izjavio da više nije zamenik predsednika pokreta i da je osnovao pokret „Nema nazad – iza je Srbija“. U februaru 2022. Pokret „Ljubav, vera, nada“ saopštio je da izlazi na beogradske izbore, a da će kandidat za gradonačelnika biti Šarović.


Radikal koji je bio 20 godina u Radikalima mi je sada veliki kritičar Radikala poznatnijih kao SNS. Molim vas saberite se. Lepo glasajte za SNS umesto za ove prevare kao Zavetnike.
 
dobro sad, ja sam čuo i za ljute i beskompromisne borce za radnička prava koji su, po sopstvenom priznanju, glasali za radulovića zato što ima dobar program. ja bih za to (najblaže rečeno) lustrirao, a čak nisam ni neki tamo rata trivunac. tako je to u životu, stavovi i ideološki okviri dolaze i prolaze, ali pravedničko-aktivistički žar tinja večno i zagasiti se ne može. tako nekako i kod šarovića.

u duhu celovitog informisanja si izuzeo najbitniji detalj, ali razumem, istinomer nije stavio.
I kandidat SRS-a za gradonačelnika Beograda Nemanja Šarović veliki je zvezdaš. "Zvezda, Srbija, nikad Jugoslavija!", kratko nam je poručio na pitanje za koga navija, uz dodatak da u poslednje vreme slabije prati dešavanja na Marakani i u Stjepana Šupanca, aktuelnoj adresi KK Crvena zvezda Diva Beograd.

Дечко на докторату у Бостону, које веће искуство му треба? Окретање прасета у печењари? Требало је на тоалет-папиру да вам пошаље биографију.
😄
mada cenim ovu neobaveznu formulaciju na doktoratu sam. nešto kao na pečenju sam. evo posle i grčića u narednoj poruci, kao da se sam pozvao. više bih mu stavio na teret ovaj govor za miss sveta na kraju. to što naziv stranke kojoj pripada piše po pravopisu koji verovatno važi na nordistern juniverzitiju u bostonu ipak neću, izvadio se ćirilicom + ima čitljiv rukopis.
 
Nemanja Šarović je rođen 1974. godine u Beogradu.
Završio je Prvu beogradsku gimnaziju i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Pre bavljenja politikom radio je u jednoj poznatoj beogradskoj advokatskoj kancelariji i tri godine u Prvom opštinskom sudu.
Tokom 2004. godine izabran je za člana Predsedničkog kolegijuma i Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke. Bio je predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke u Beogradu od 2004. godine. Bio je odbornik SRS u beogradskoj opštini Stari Grad. Bio je šef odborničke grupe u Skupštini Beograda. U periodu od 2007-2008. godine bio je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, izabran na listi Srpska radikalna stranka – Dr Vojislav Šešelj.
Da je SRS preuzela vlast u Beogradu nakon izbora 2008. godine, Nemanja Šarović bi bio izabran za gradskog menadžera, jer je tako bilo predviđeno koalicionim sporazumom između SRS-DSS-SPS. Nakon odlaska Aleksandra Vučića sa funkcije generalnog sekretara SRS bio je viđen kao kandidat za naslednika na tom mestu, ali je na to mesto izabrana Elena Božić-Talijan.
O Nemanji Šaroviću se mnogo pričalo u medijima 2005. godine kada je u Skupštini naplaćivao putne troškove za putovanje u Vranje, a živi u Beogradu, kao i tokom predizborne kampanje kada je u januaru 2008. godine pretučen od strane nepoznatih osoba, dok je ispred restorana „Mekdonalds“ sedeo sa prijateljima u vidnim nacionalističkim obeležjima SRS. Svedočio je tada da ga je udarila demokratska pesnica, jer je srpski patriota.
Na izborima 2016. izabran je za poslanika u Skupštini Srbije.
Na parlamentarnim izborima 2020. SRS nije uspela da pređe izborni cenzus, a Šarović je polovinom jula podneo ostavku na sve stranačke funkcije i napustio SRS. Naglasio je da bavljenje politikom i borbu za političke ideje nastavlja samostalno.
„Vojislav Šešelj i ja imamo potpuno različite poglede kako na političke prilike u Srbiji, tako i na buduće delovanje stranke, pa smatram da je poštena odluka da se povučem iz organizacije koju je on osnovao“, napisao je Šarović u pismu članovima SRS.
U septembru 2020. je sa bivšim funkcionerom Srpske radikalne stranke generalom Božidarom Delićem osnovao pokret „Ljubav, vera, nada“. Šarović je postao predsednik, a Delić zamenik predsednika pokreta.
„Mnogo toga se danas vrti oko novca, misle ljudi da sve mogu da kupe, ali ne može se sve i svako kupiti’, rekao je Šarović i istakao da će se pokret udruživati samo sa građanima, nikako sa drugim pokretima ili strankama. ‘U Srbiji o svemu odlučuje jedan čovek, u čijim rukama je sva politička, finansijska i medijska i svaka druga vlast’, rekao je on i napomenuo da izborni uslovi u Srbiji nikada nisu bili fer i pošteni, ali da ovaj pokret to svakako neće tražiti da konstatuju Evropljani Tanja Fajon ili Sem Fabrici.“ (FoNet, 21. 9. 2020. godine)
Početkom 2022. Delić je izjavio da više nije zamenik predsednika pokreta i da je osnovao pokret „Nema nazad – iza je Srbija“. U februaru 2022. Pokret „Ljubav, vera, nada“ saopštio je da izlazi na beogradske izbore, a da će kandidat za gradonačelnika biti Šarović.


Radikal koji je bio 20 godina u Radikalima mi je sada veliki kritičar Radikala poznatnijih kao SNS. Molim vas saberite se. Lepo glasajte za SNS umesto za ove prevare kao Zavetnike.
Oпет је био ефективнији у одвраћању гласача СНС да гласају за СНС од Кесића, Оље Бећковић, Еуро њуз, Н1, Нова С, и Марко Видојковић-Кулачин екипице који су изгледа добили налог од тима чика Хила да спусте лопту.

А ево имамо сад и пример на делу, покрет др Жујовића који је у кампањи Шаровића напао да је Шешељев хемороид, а сада његова листа свуда сарађује са СНС.
 
Nemanja Šarović je rođen 1974. godine u Beogradu.
Završio je Prvu beogradsku gimnaziju i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Pre bavljenja politikom radio je u jednoj poznatoj beogradskoj advokatskoj kancelariji i tri godine u Prvom opštinskom sudu.
Tokom 2004. godine izabran je za člana Predsedničkog kolegijuma i Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke. Bio je predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke u Beogradu od 2004. godine. Bio je odbornik SRS u beogradskoj opštini Stari Grad. Bio je šef odborničke grupe u Skupštini Beograda. U periodu od 2007-2008. godine bio je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, izabran na listi Srpska radikalna stranka – Dr Vojislav Šešelj.
Da je SRS preuzela vlast u Beogradu nakon izbora 2008. godine, Nemanja Šarović bi bio izabran za gradskog menadžera, jer je tako bilo predviđeno koalicionim sporazumom između SRS-DSS-SPS. Nakon odlaska Aleksandra Vučića sa funkcije generalnog sekretara SRS bio je viđen kao kandidat za naslednika na tom mestu, ali je na to mesto izabrana Elena Božić-Talijan.
O Nemanji Šaroviću se mnogo pričalo u medijima 2005. godine kada je u Skupštini naplaćivao putne troškove za putovanje u Vranje, a živi u Beogradu, kao i tokom predizborne kampanje kada je u januaru 2008. godine pretučen od strane nepoznatih osoba, dok je ispred restorana „Mekdonalds“ sedeo sa prijateljima u vidnim nacionalističkim obeležjima SRS. Svedočio je tada da ga je udarila demokratska pesnica, jer je srpski patriota.
Na izborima 2016. izabran je za poslanika u Skupštini Srbije.
Na parlamentarnim izborima 2020. SRS nije uspela da pređe izborni cenzus, a Šarović je polovinom jula podneo ostavku na sve stranačke funkcije i napustio SRS. Naglasio je da bavljenje politikom i borbu za političke ideje nastavlja samostalno.
„Vojislav Šešelj i ja imamo potpuno različite poglede kako na političke prilike u Srbiji, tako i na buduće delovanje stranke, pa smatram da je poštena odluka da se povučem iz organizacije koju je on osnovao“, napisao je Šarović u pismu članovima SRS.
U septembru 2020. je sa bivšim funkcionerom Srpske radikalne stranke generalom Božidarom Delićem osnovao pokret „Ljubav, vera, nada“. Šarović je postao predsednik, a Delić zamenik predsednika pokreta.
„Mnogo toga se danas vrti oko novca, misle ljudi da sve mogu da kupe, ali ne može se sve i svako kupiti’, rekao je Šarović i istakao da će se pokret udruživati samo sa građanima, nikako sa drugim pokretima ili strankama. ‘U Srbiji o svemu odlučuje jedan čovek, u čijim rukama je sva politička, finansijska i medijska i svaka druga vlast’, rekao je on i napomenuo da izborni uslovi u Srbiji nikada nisu bili fer i pošteni, ali da ovaj pokret to svakako neće tražiti da konstatuju Evropljani Tanja Fajon ili Sem Fabrici.“ (FoNet, 21. 9. 2020. godine)
Početkom 2022. Delić je izjavio da više nije zamenik predsednika pokreta i da je osnovao pokret „Nema nazad – iza je Srbija“. U februaru 2022. Pokret „Ljubav, vera, nada“ saopštio je da izlazi na beogradske izbore, a da će kandidat za gradonačelnika biti Šarović.


Radikal koji je bio 20 godina u Radikalima mi je sada veliki kritičar Radikala poznatnijih kao SNS. Molim vas saberite se. Lepo glasajte za SNS umesto za ove prevare kao Zavetnike.
Sarovic pokusava da zastupa originalni radikalski program iz prve polovine devedesetih, koji su i Seselj i Vucic napustili. Pa, ko voli radikale sa kraja proslog veka, eto mu opcije na glasackom listicu.
 
Народ јесте био незадовољан перманентном кризом, само је питање било ко ће то искористити..
Искористили су управо онакви какве је партија створила негативном селекцијом.
Не можеш ти после Петра Стамболића, Драже Марковића и "јагњећих бригада" ни очекивати друго од онога што ће оне изнедрити.

Nadovezaću se na ovaj tvoj post kao odgovor na raspad sfrj.
I hrvatski, slovenački političari su bili školovani u partijskom sistemu pa su oni ipak bili malo pametniji u svojim delovanjima.

Berlinski zid je pao u novembru 1989. godine. Višestrančki izbori u SFRJ su bili u maju, znači 6 meseci nakon pada berlinskog zida komunistička partija gubi vlast, makar na papiru. Ali amerikancima je jedino i papir bitan, inače ne bi jedan Kučan mogao biti predsednik u Sloveniji, ili Tuđman u Sloveniji, ili Gligorov u Makedoniji.

Kučan je praktično uveo Sloveniju u EU pošto je bio predsednik do 2002. kad su pregovori bili gotovi.

Kako je to moguće ako je jedino antikomunizam bio bitan?
Odgovor je lak, nije bilo bitno uopšte. Sa ukidanjem komunizma i prelaskom na višestranačje amerikanci tu priču smatraju završenom i mi smo tu za njih isti.

E tu na scenu stupa drugi aspekt pada berlinskog zida, koga ni vlast a ni tadašnja opozicija u Srbiji nije bila svesna. Padom berlinskog zida dolazi do ujedinjenja Nemačke, i kreće se sa ravnanjem računa. I tu je razlika između Tuđmana i Slobe. Jedan je to čekao, drugi to nije razumeo. Mogli su oni krenuti u otcepljenje i u maju 80, ili bilo kojoj godini iza. Ekonomska situacija je bila gora 84. pa nije bilo scenarija iz 1990.
Podrška Nemačke svojim starim savezncima i neprijateljstvo ka starim neprijateljima dolazi nakon što su rešili svoj unutrašnji problem (ujedinjenje).

Što se plana Z4 tiče, kao i svi ostali sporazumi koje su srbi potipasli nakon toga, primena zavisi od najjačeg potpisnika koliko želi da se pridržava istog. Pa tako imamo sporazum u Kumanovu, rezoluciju 1244 kao nastavak tog istog sporazuma, Briselski, Vašingtonski, Dejtonski, itd.

Jel se poštuje neki kako bi nama odgovaralo? I od svih tih sporazuma baš bi se Z4 poštovao i to bi ga poštovao niko drugi do Tuđman?
 
Radikal koji je bio 20 godina u Radikalima mi je sada veliki kritičar Radikala poznatnijih kao SNS. Molim vas saberite se. Lepo glasajte za SNS umesto za ove prevare kao Zavetnike.
Сад се већ дуго бавиш политиком и не могу да схватим одакле и даље толико одсуство тих неких политичких когнитивних спасобности? Да ли идеологија заслепљује или шта?

Баш зато што је био радикал, што је имао пол позицију да се утали са СНС-ом а није, верујем му. Или макар још лаје на власт јер му још нису понудили довољно високу цену.
Његова почетна позиција је била испред многих потоњих режимских људи који су сада већ милијардери. А ту су и социо-психолошки знаци који говоре да није препредени опортуниста и да верује у оно што говори.

На целој српској политичкој сцени у биографији само он и Радуле имају колико-толико светлу ставку у биографији где су свесно изабрали "пут страдања" уместо пута издаје.

И да се оградим, то што тренутно (очигледно) није издајник, не значи да сутра неће бити.
 
Poslednja izmena:
Хаха, супер доскочица.

Међутим, то нема никакве везе са чињеницом да је тренутно искрени критичар власти, самим тим и да није преварант. Имао је отворен пут до милиона, изабрао је политичку маргину у виду сукоба са режимом.

А таквих момената поштења у српској политици скоро и да нема, нити их је било.
 
И дај осветите се ви. Управо је историја Срба од 1995е до данас показала да је наша борба за слободу и голи опстанак на српским земљама била апсолутно легитимна и неопходна.

Тамо где Срби нису имали неки облик власти и безбедносне структуре систематски су уништени, протерани или обесправљени и културолошки затрани. Најгоре је то да се то све и даље дешава али услед медијске блокаде и одсуства било какве солидарности у овом друштву, нико тога није свестан.

Та фамозна радикалска линија је била њихова спрдња са српским становиштем, неспорно. Али, каснија историја је показала, да је било среће, памети, слоге и снаге, ваљало је ту тампон зону гурати још западније па онда преговарати са остатком.
 
Зато њега треба форсирати на десном крилу опозиције, а не Нови ДСС и ПОКС (бивши СПО).
 
Не знам баш. Иако га овде браним и поштујем због те приниципијалне одлуке не одаје ми утисак претерано паметног и способног политичара.

Такође, то што је био радикал је и мени изразито лоша ставка у биографији, само не из истог разлога као што је рецимо Игору или Вучку. Генерално радикале сматрам продужетком борбе против српства нешто деформисаним методама Булајићевих партизанских СФ филмова. Њихова улога у издајама 90их ми је за суд а улога у вулгаризацији читаве српске идеје је историјска трагедија која ће да има одјек кроз векове. Видим свакодневно да има одјека и дан данас и утицаја на површну слику грађанства према свему националном.

Упрошћено, аутошовинизам не би био могућ без радикала.
 
Mene zanima zašto se dotični ne kandiduje već sa strane kibicuje. Evo i Savo je ušao u politiku. Mislim da je i Nikola Jovanović shvatio da mora ili da uđe u političku arenu ili da menja posao.
 
Не знам баш. Иако га овде браним и поштујем због те приниципијалне одлуке не одаје ми утисак претерано паметног и способног политичара.

Такође, то што је био радикал је и мени изразито лоша ставка у биографији, само не из истог разлога као што је рецимо Игору или Вучку. Генерално радикале сматрам продужетком борбе против српства нешто деформисаним методама Булајићевих партизанских СФ филмова. Њихова улога у издајама 90их ми је за суд а улога у вулгаризацији читаве српске идеје је историјска трагедија која ће да има одјек кроз векове. Видим свакодневно да има одјека и дан данас и утицаја на површну слику грађанства према свему националном.

Упрошћено, аутошовинизам не би био могућ без радикала.
Treba se samo setiti kako je Seselj dobio prostor u medijima i kako je usao u skupstinu Srbije. On je bio sredstvo Slobodana Milosevica za borbu protiv SPO-a i manje DS-a, a nakon smrti knjizevnika Miodraga Bulatovica, poslanika SPS-a, na izbornoj jedinici Rakovica, vladajuca stranka je namerno kandidovala anonimnog radnika, da bi omogucili prolaz Seselju, obzirom da je na snazi bio vecinski izborni sistem. U to doba, vojvoda je imao ogroman medijski prostor, pa je narodu mozak oblikovan, slicno kao i danas.
 
Радикали су били успешан механизам СПС власти да каналише усијане главе како њима одговара, и анестезира издају. Као ове квазипатриоте данас.
Нећу да кажем да је Шаровић сјајан лик, па ни позитиван, али је истрајан у својој борби и јасно истиче мане власти у својој кампањи једини.
Зашто ЗЛФ и Крени-промени нису у кампањи имали пропаганду са акцентом на јавни превоз, инфраструктуру, проблеме грађана?
 
Не знам баш. Иако га овде браним и поштујем због те приниципијалне одлуке не одаје ми утисак претерано паметног и способног политичара.

Такође, то што је био радикал је и мени изразито лоша ставка у биографији, само не из истог разлога као што је рецимо Игору или Вучку. Генерално радикале сматрам продужетком борбе против српства нешто деформисаним методама Булајићевих партизанских СФ филмова. Њихова улога у издајама 90их ми је за суд а улога у вулгаризацији читаве српске идеје је историјска трагедија која ће да има одјек кроз векове. Видим свакодневно да има одјека и дан данас и утицаја на површну слику грађанства према свему националном.

Упрошћено, аутошовинизам не би био могућ без радикала.
Zanimljivo ali slažem se.
 
Vrh